Tema: Gepard

Gepard (Acinonyx jubatus)


Gepard (Acinonyx jubatus) je ugrožena vrsta iz porodice mačaka (Felidae) koja pripada sopstvenom rodu, Acinonyx. To je najbrža kopnena životinja koja trči brzinom više od 105 kilometara na čas[2] na kraćim razdaljinama do 460 metara. Za samo tri sekunde, gepard razvije brzinu od 0 do 110 km/h, brže od bilo kojeg trkačkog automobila.[3] Gepard naseljava veći deo afričkog kontinenta, brojnije populacije se nalaze južno od Sahare.


Opis

Gepard ima vitko telo sa dugim nogama i tupim kandžama koje se ne mogu uvući. Dlaka je gruba i kratka, a krzno je tamno sa malim, okruglim crnim tačkama. Tačke su prečnika od 2-3 centimetara, pogodujući gepardu prilikom lova i služeći mu kao kamuflaža. Stomak je beo bez tačaka, dok je kraj repa kitnjast sa belim pramenom i završava se sa četiri do šest crnih krugova. Gepard ima malu ovalnu glavu sa visoko postavljenim očima. Crne šare u obliku suza koje klize se protežu od uglova očiju preko bočnih strana nosa do usta .

Odrasla jedinka teži od 40 do 65 kilograma. Celokupna dužina tela je od 115 do 135 centimetara, dok je rep dužine i do 84 centimetara. Mužjaci su nešto krupniji od ženki sa malo većim glavama, ali s obzirom na to da postoje velike varijacije u veličinama geparda, teško je utvrditi ko je mužjak a ko ženka samo na osnovu spoljašnjeg izgleda životinje.

Kod nekih geparda je prisutna retka mutacija šara na krznu. Gepard sa većim i tamnijim tačkama je poznat i kao „kralj gepard“. Nekada se mislilo da je u pitanju posebna podvrsta geparda, ali je ovaj stav napušteno. „Kraljevski gepardi“ su se pregršt puta videli u divljini, a takođe su se razmnožavali u zatočeništvu.

Osobine

Gepard je jedna od četiri vrste mačaka koje imaju kandže koje se ne mogu uvući u šape.[4] Pored geparda, to su još i mačka ribar, ravnoglava mačka i irimotska mačka. Ova osobina pruža ovim mačkama dodatnu prednost pri gonjenju plena. Struktura ligamenata geparda je ista kao i kod ostalih mačaka, jedino što im nedostaje je obloga od kože i krzna, tako da su kandže stalno vidljive. Takođe, kandže su mnogo kraće i ravnije nego kod drugih mačaka.

Adaptacije koje pomažu gepardu da tako brzo goni plen uključuju njegove velike nozdrve koje omogućuju optimalan unos kiseonika i uvećano srce i pluća koji usklađeno funkcionišu radi efikasnijeg cirkulisanja kiseonika. Tokom uobičajene trke gepard napravi od 60 do 150 udisaja u toku jednog minuta.[4] Rep gepardu služi kao kormilo prilikom trke kako bi održao ravnotežu i pravio oštra skretanja.

Gepard je smatran za najprimitivniju od svih mačaka. Za razliku od „pravih“ velikih mačaka, gepard može da prede prilikom udisanja vazduha, ali ne može da riče. Suprotno od toga, velike mačke mogu da riču, dok su u stanju da predu jedino kada izdišu. Međutim, neki ipak geparda smatraju za najmanju veliku mačku.

Razmnožavanje

Ženke dostižu polnu zrelost sa 20 do 24 meseci života, a mužjaci sa 12 meseci (iako se ne pare sve do svoje treće godine). Parenje se odvija tokom cele godine. Nedavna studija izvršena u Serengetiju je pokazala da se ženke geparda često pare sa različitim mužjacima sa kojima imaju mlade.[5]

Ženke donose na svet do devet mačića nakon trudnoće koja traje od 90 do 98 dana, iako prosečan okot ima tri do pet mačeta. Mladunčad po rođenju teži od 150 do 300 grama. Za razliku od nekih drugih mačaka, mladunci geparda se rađaju sa prepoznatljivim tačkama. Mladi se takođe rađaju sa karakterističnim mekim, svetlim krznom koji se nalazi oko vrata protežući se do sredine leđa. Ovakvo krzno isčezava kako gepard raste.

Stopa smrtnosti je veoma visoka tokom prvih nedelja, i do 90% mladunčadi je ubijeno od strane lavova, hijena, čak i orlova. Mladi napuštaju majku između trinaestog i dvadesetog meseca života. Iako često kratko žive, gepardi mogu da požive preko 20 godina, a sa godinama gube svoju gipkost i brzinu.

Teritorija

Mužjaci su veoma društveni. Formiraju grupe od po nekoliko usamljenih mužjaka ili ostaju sa svojom braćom iz istog legla. Veoma su teritorijalni. Površina mužjakove teritorije varira od 37 do 160 km˛. Ženke geparda ne oformljuju teritorije. Uvek love samostalno, a kada mladi napune pet do šest nedelja one ih vode sa sobom da bi im pokazale kako se lovi.


Ishrana i lov

Tipična slika afričke ravnice: gepard i tompsonova gazela – lovac i plenGepardi su mesojedi i hrane se sisarima mase do 40 kilograma, uključujući tompsonovu gazelu i impalu. Gnu goveda i telad se love kada gepardi love u grupama. Takođe love morke i zečeve. Dok ostale velike mačke uglavnom love noću, gepardi love po danu. Obično love ili rano ujutro ili predveče kada nije velika vrućina. Gepardi love oslanjajući se na svoj vid, a ne na miris. Plenu se prikradaju dok ne dođu na daljinu od 10-30 metara. Potera za plenom ne traje više od jednog minuta i ako gepard ne uspe da ga uhvati na početku, često će odustati nego da troši energiju. Prosečna uspešnost u lovu je oko 50%, što znači da polovina gepardovog lova rezultira neuspehom.

Još jedan razlog zbog čega gepard može da odustane od trke leži u naporu gepardovog tela. Prilikom ubrzavanja, telesna temperatura geparda postane toliko visoka da bi bilo smrtonosno da nastavi trku – ovo objašnjava činjenicu zašto se gepard često može videti kako odmara čak i posle ulova. Dok odmara, gepard rizikuje da izgubi plen jer tada postaje previše iscrpljen da bi ga branio od lavova, hijena i pavijana.[4] Ako je u pitanju žestoka trka, u stanju je da se od nje odmara i više od pola sata. Gepard ubija svoj plen spoticanjem i obaranjem tokom trke, zatim grižući ga sa donje strane grla kako bi ga udavio. Gepard nije dovoljno snažan da bi slomio vrat gazelama koje najčešće lovi. Kada ubije plen, gepard nastavlja što pre da ga proždire dok ga nije oduzela neka druga grabljivica.

Rasprostranjenost i status

Gepardi žive na otvorenim i prostranim staništima gde postoji obilje lovine, kao što su polupustinje i savane. U Namibiji živi trećina celokupne populacije geparda gde nastanjuju različita staništa, uključujući travnate ravnice, savane, gustu vegetaciju i planinski teren. 95% geparda nastanjuje komercijalne farme. U divljini se mogu naći u Africi, dok su u prošlosti živeli sve do Indije. Otkrivena je populacija geparda u severoistočnom Iranu, u provinciji Kopasan. Procenjuje se broj na oko 50 jedinki.[6] Postoji pet podvrsta geparda: četiri živi u Africi i jedna u Iranu. Ugrožena podvrsta Acinonyx jubatus venaticus nastanjuje Iran. 1990. godine, u indijskim dnevnim novinama izašao je članak o prisutnosti geparda u istočnoj Indiji.

Gepardi su ugrožena vrsta. Od svih ostalih velikih mačaka on je najmanje prilagodljiv na različite okoline. Oduvek se teško razmnožavao u zoološkim vrtovima, iako su skoro nekoliko zoo vrtova u tome bili uspešni. Nekada masovno lovljen zbog svog krzna, danas više pati od gubitka prirodnog staništa i životinja koje lovi.