Komondor je krupan pas madzarskog porekla


Komondor je mađarska autohtona rasa ovčarskog psa, bele duge i kovrdžave dlake. Poreklo komondora poprilično je nejasno i o tome postoji više teorija. Prema jednoj, pretpostavlja se da su komondore uzgajali Mađari, a prema drugoj, smatra se da su sumerskog porekla. Treća teorija, kao najuverljivija, kaže da su ove pse na područje današnje Mađarske dovela kumanska plemena. To je narod čija je prapostojbina bila u dolini Žute reke. Seobama ka zapadu, u 12. veku, stigli su do područja današnje Mađarske i doveli pse čupave dlake, nalik današnjem komondoru. Nalazi skeleta pasa u kumanskim grobnicama govore u prilog ovoj teoriji. Takođe i sam izraz kujman - dur (quman - dur) ima značenje “pripada Kumanima” ili “pas kumana” i upotrebljavao se za pse koje su držali Kumani.
Prvi pisani dokumenti u kojima se pominju psi ove rase datira iz 16. veka. Rasa se raširila van granica Mađarske tokom prve polovine 20. veka. Tokom Drugog svetskog rata, dosta pasa ove rase nastradalo je braneći stada od vojnika koji su želeli da dođu do hrane.
Komondor je veliki, snažan i mišićav pas. Prosečna visina mužjaka je 80 cm, a najmanja sedamdesetak, a, ženki oko 70 cm, najmanje 65 cm. Lobanja je srednje široka i zaobljena, u dobrom odnosu prema telu, pri čemu je bujno odlakana. Stop je izražen. Nosnik je ravan, a nos nije špicast, već je u obliku pravog ugla. Nosna pečurka je crna. Usne priležu uz zube. Crno pigmentisane vilice su snažne i masivne. Zubalo je kompletno makazasto, sa 42 zuba po zubnoj formuli. Oči su ovalne, sa dobro priležućim kapcima, tamno braon boje. Uši su usađene srednje visoko i preklopljene odmah u korenu, padajuće u obliku slova u.
Vrat je srednje dug, bez podgušnjaka. Greben je prilično dug i napred istaknut. Leđa su kratka, slabine srednje duge, mišićave i široke. Sapi su široke, srednje duge i blago padajuće. Grudni koš je srednje dužine, bačvastog oblika. Predprsje je široko. Rep je nisko usađen, često nadole nošen, a kraj mu je blago zavijen. Kad je pas oprezan, može nositi rep do visine leđa.
Prednje noge su paralelne, snažnih i masivnih kostiju, sa jakim zglobovima. Šape su okrugle, velike i čvrste. Jastučići su dobro ispunjeni i elastični. Butine su veoma mišićave i široke. Bogata odlakanost pravi potrebnu pločavost. Zaperci na zadnjim nogama moraju biti odstranjeni.
Kretanje komondora mora biti slobodno, tečno i neumorno.
Koža sadrži puno pigmenta i ima boju škriljca. Nosna pečurka, usne, rub očnog kapka su crni ili boje tamnog škriljca, što posebno važi za zubno meso i ždrelo. Jastučići i nokti su boje tamnog škriljca. Nepoželjne su jedinke koje imaju malo pigmenta i kožu roze boje.
Celo telo pokriveno je dugom dlakom. Dlačni pokrivač sastoji se od grube pokrovne dlake i fine vunaste poddlake. Obe čine karakterističnu odlakanost - ili uvijenu, ufilcanu dlaku, ili istovremeno usko - talasaste vitice od dlake čiji zavojci ne smeju biti ufilcani. Na slabinama je dlaka najduža, od 20 do 27 cm, na leđima je od 15 do 22 cm (srednje duga), kao i postrano na grudnom košu i plećkama. Kraća dlaka od 10 do 18 cm nalazi se na njušci, nadočnjacima, lobanji, vratu, ušima i nogama. Najkraća dlaka od 9 do 11 cm je na usnama i donjim delovima nogu.
Po štenjenju, zbog rada, bolesti ili nedovoljne ishrane, komondor može izgubiti deo duge dlake (na prednjim nogama, stomaku i grudima) sa izuzetkom sapi. Zbog toga ne izgleda lepo, ali je takva ćelavost prolazna i ne predstavlja grešku. Ipak, na izložbama mu se to mora uzeti kao manjkavost u lepoti. Novorođeni štenci imaju pahuljastu, finu, sjajnu, belu kovrdžavu ili talasastu dlaku. Po promeni dlake, ona se menja u srednje dugu, ali ne ufilcanu, šteneću dlaku koja se menja u konačnu dlaku. Boja komondorove dlake je bela.
Komondor je dosta zdrava rasa, ali postoje i neki zdravstveni problemi o kojima se mora voditi računa. U to spadaju uvrtanje želuca, displazija kukova, entropija, katarakta i preosetljivost na određene lekove. Životni vek im je oko 12 godina.
Ovaj pas najbolje se ponaša u čistom seoskom okruženju, gde može da ostvari punu svakodnevnu aktivnost, ali će se isto tako dobro ponašati i u stanu ukoliko mu je omogućeno dovoljno kretanja i vežbe. Dobro podnose skoro sve klimatske uslove, Komondor može da živi napolju većinu meseci, u svim vremenskim uslovima. U našoj zemlji psi ove rase se mogu videti na izložbama ali ne u velikom broju.
Kad je reč o nezi dlake, komondor zahteva mnogo pažnje i vremena. Rese se moraju odvajati u intervalima od nekoliko nedelja i uz redovnu negu mogu dostići dužinu do zemlje. Kupanje je dugotrajan i težak zadatak. Dlaka se mora redovno čistiti jer, kad je pas napolju, sakuplja sve – od lišća do prljavštine.

Temperament
Komondor je ozbiljan, poverljiv i oprezan. Kako se odgajao da čuva stado, selekcijom se želelo postići da bude veoma rezervisan prema strancima. Dominantan je, veoma teritorijalan i zaštitnički nastrojen kad su u pitanju njegova porodica, kuća, kola... Kad je stoka u pitanju, nezamenjiv je u zaštiti od predatora koji mogu napasti povereno mu stado. Psima ove rase potreban je kompletan i čvrst vođa koji zna da postavi jasna pravila. Trening poslušnosti bilo bi najbolje da uradi iskusan vlasnik, jer ovaj pas može biti veoma tvrdoglav ako je jače volje od ljudi koji ga okružuju.

Standard
Komondor prema klasifikaciji FCI pripada rasama prve grupe (ovčarski psi i psi terači stoke osim švajcarskih pastirskih pasa), sekcija 1 (ovčarski psi). Ne podleže ispitu u radu. Standard po brojem 53, Međunarodna kinološka federacija usvojila je 2000. godine.