Engleski Bulterijer (English Bull Terrier)




Istorija: Tvorcem rase smatra se Dzejms Hinks iz britanskog grada Birmingema, tačnije rečeno porodica Hinks, jer je za rigoroznu selekciju i strogo kontrolisano ukrštanje trebalo više generacija. Godine 1862. Hinks je na izložbi pasa u Londonu izveo svoju belu kuju, i to je prvi pisani trag o postojanju bulterijera kao rase. Za taj dogadjaj vezana je i jedna anegdota, ali da bi bilo razumljivije šta se zapravo dogodilo, moramo se vratiti na sam početak XIX veka.
U tim surovim godinama širom Evrope bile su popularne borbe pasa sa medvedima, bikovima i drugim psima, a pošto su samo bogati imali privilegiju da poseduju medveda ili bika, pasa za medjusobne borbe je bilo najviše . Englezi su prednjačili u uzgoju kvalitetnih primeraka, a osobina koja se najviše potencirala bila je hrabrost. Ukrštali su različite primerke, i došli do zaključka da je najviše uspeha u borbi postizala kombinacija terijera i buldoga.
Terijerom je tada smatran svaki pas koji je imao uspeha u lovu pacova, miševa i drugih štetočina (organizovana su i takmičenja u kojima je pas ubacivan u ogradjeni ring u kome su pacovi, pa se merilo koliko će pacova zadaviti u odradjenom vremenu). Glavna osobina koju je bulterijer trebalo da "povuče"od terijera je, pored hrabrosti, okretnost, brzina i dobro koordinisano kretanje.
I buldog Hinksovog doba nije mnogo ličio na svog savremenog dvojnika. Imao je tešku, veliku glavu i jak prednji deo, širok grudni koš i kompaktno, dobro balansirano, mišićavo telo. Može se reći da je ličio na današnjeg stafordskog bulterijera. Glavne osobine koje su tražene za bula su jaka glava sa izuzetno jakim vilicama i odlučan, uporan, dugotrajan zagrižaj.
Mentalni sklop ove dve "rase" imao je presudni značaj za razvoj karaktera bulterijera, a iskusni odgajivači znaju da je upravo karakter, a ne glava, ono što bulterijera odvaja od drugih pasa.
Kada su 1835. godine u Engleskoj konacno zakonom zabranjene borbe pasa, velike odgajivačnice kakva je bila i Hinksova morale su da se prorijentišu na uzgoj (i prodaju, naravno) drugačijih pasa, pa je tako počela priča o psu prijatelju, dadili i telohranitelju istovremeno.
I da sad najzad kažemo i onu anegdotu sa početka priče. Kuja je bila višlja, elegantnija i naizgled nežnija od pasa koje su izveli drugi odgajivači, koji su i dalje gajili stare neugledne borce. Zato su se kolege podsmevale Hinksu, a jedan ga je iz zlobe izazvao da pusti u borbu sa njegovim psom. Kuja je iz borbe izašla bez i jedne rane, ubila je sirotog terijera i otišla da primi pehar.
Opšti izgled: Snažno gradjen, mišićav, dobro balansiran i aktivan pas, s odvažnim, odlučnim i inteligentnim izrazom.

Karakteristike: bulterijer je gladijator medju psima pun vatre i hrabar. Jedinstvena osobina je glava specificnog oblika. Nezavisno od veličine pas mora izgledati muževno, a kuja ženstveno.

Temperament: ujednačenog temperamenta, podložan disciplini. Iako je oštar prema psima, naročito je dobar prema ljudima.

Veličina: nepostoji ogranicenje u telesnoj masi i visini, ali trebalo bi da postoji impresija o maksimalnoj supstanci za veličinu psa u skladu sa kvalitetom i polom.

Boja: a)za bele-čista bela dlaka, pigmentacije na koži oznake na glavi ne treba kažnjavati.
b)za obojene-boja dominira, sve ostale varijacije u boji su jednake, s tim što se preferira tigrasta.

Dozvoljena je i trobojnost. Tačkaste oznake na beloj dlaci su nepoželjne, kao i plava boja i boja jetre.

Dlaka:kratka, polegla, podjednaka i oštra na dodir sa tamnim sjajem. Koža je zategnuta. Mekša podlaka može biti prisutna zimi.

Glava i lobanja: glava je duga, jaka i duboka, ali nije gruba. Gledano od napred glava je oblika jajeta i kompletno popunjena. Njena površina nema šupljina i praznina. Gornji deo lobanje je ravan izmedju ušiju. Profil je blago zaobljen unazad od vrha lobanje do vrha nosa, koji treba da bude crn i savijen prema dole. Nozdrve su dobro razvijene, a donja vilica duboka i jaka.

Oči: izgledaju uzane, sakriveno postavljene i trouglaste, dobro smeštene u lobanji. Crne ili nešto vise braon tako da izgledaju crne s probadajućim odsjajem. Razmak od vrha nosa do ušiju je nešto veći od razmaka od razmakaod očiju do vrha lobanje. Nepoželjne su plave ili delimično plave oči.

Uši: male, tanke, blizu postavljene. Pas treba da je u mogućnosti da ih drži čvrsto uspravljene kad gleda gore.

Usta: zubi zdravi, čisti, jaki, dobre veličine, perfektno pravilni s kompletnim makazastim zagrižajem. Usne su ciste i prikuplene.

Vrat: vrlo mišićav, dug, napet, sužava se od ramena do glave i nema i nema slobodne kože.

Prednji deo: ramena jaka i mišićava, bez opterećenja. Lopatice ravne i drže se blizu zida grudi i imaju vrlo naglašenu kosinu unazad, time se pravi skoro prav ugao s nadlakticom. Laktovi su pravi i jaki. Podlaktica je uspravna. Prednje noge imaju najjači tip okruglih kvalitetnih kostju, pas treba da stoji čvrsto na njima. Noge treba da budu perfektno paralelne. Kod odraslih pasa dužina prednje noge treba da je jednaka dubini grudi.

Telo: dobro zaobljeno svidljivom zaobljenošću rebara i dobrom dubinom od grebena do grudne kosti, tako da je grudna kost bliže zemlji nego stomak. Ledja kratka i jaka sa ledjnom linijom u blagom luku iza nivoa grebena. Dobro mišićave slabine. Donja linija od grudne kosti do stomaka formira gracioznu krivu liniju na gore. Grudi široke kad se gledaju od napred.

Zadnji deo: zadnje noge su paralelene kada se gledaju od pozadi, butine mišićave, potkolenica dobro razvijena. Koleno dobro razvijeno, a potkolenica dobro uglovana s kostima šaplja koje su kratke i snažne.

Rep: kratak, nisko usadjen i nošen horizontalno. Debeo u korenu i sužava se u finu tačku.

Kretanje: kada se izgleda čvrst. Lako prelazi teren sa slobodnim lakim korakom sa tipičnom živahnošću. Kada kasa kretnje su mu paralelne. Na većim brzinama noge nisu više paralelne nego idu ka centralnoj liniji. Prednje noge izbacuje napred, a zadnje se kreću lako u kuku i savijajući se dobro u kolenu sa velikim potiskom.

Šape: okrugle i kompaktne sa dobro prikupljenim prstima.

Greške: sva odstupanja od gore pomenutih tačaka trebalo bi da se uzmu kao greške, a ozbiljnost s kojom se te greške tretiraju treba da bude u proporciji sa njihovim stepenom.