Dugouhi dzerboa




Neobičan glodar, snimljen u pustinji Gobi za vreme ekspedicije koju je predvodio naučnik Dž. Bejli iz Londonskog zoološkog društva, pobudio je veliko interesovanje. Smatra se da je tada, po prvi put, viđi snimljen mali dugouhi skočš– dž(Long-eared Jerboa). Rečje o sitnom glodaru sa nesrazmerno dugim uš, čsu postojbina mongolske i kineske pustinje.



Karakteristike

Džje žkoja se nalazi na spisku ugrožvrsta, pa naućsmatraju da ćim ovo otkrićpomoću daljim istraž. Naučni naziv džerboa je Euchoreutes naso. Na se videlo da ove životinjice skakuću po pesku kao kenguri, a dan provode u iskopanim podzemnim kanalima. Do sada ih je bilo teško snimiti zbog njihovog noćnog načina života i mesta stanovanja.

Uglavnom se hrane insektima. Prirodni neprijatelj dugouhog skočšje sova. Žvek ovih žje dve do tri godine.

Izgled

Telo džerboe ima dužinu između sedam i devet santimetara, a rep je dugačak do 16 cm. Težak je između 23 i 28 grama. Boja tela je svetlobraon, sa belim trbuhom. Ono što je karakteristično su vrlo duge uši.

Malo se zna o njihovom razmnožavanju, ali se smatra da je slično razmnožavanju skočimiša. Čine to dva puta godišnje, a prvi čin parenja se dešava po buđenju iz hibernacije. Prosečan broj mladunaca po leglu je od dva do šest.