Vlasnici pasa često prave greške iz najboljih namera

Uz sve što smo napisali, nije teško shvatiti kako funkcioniše pseći mozak, bar u osnovnim detaljima. Ali, to nije dovoljno ako istovremeno ne obratimo pažnju i na – čoveka. Mnogo grešaka i problema nastaje zbog ljudskog faktora, pa je neophodno ukazati na pogrešan pristup ishrani, treningu, vaspitanju i svemu onome što čini svakodnevni odnos čoveka i psa.

Hrana

Koliko god da volimo svog psa, ne znači kako treba da ga utovimo i uništimo mu zdravlje. Davanje poslastica ili guranje hrane ispod stola za vreme ručka, ima više loših posledica. Time navikavamo psa na dodatne količine hrane koje mu nisu neophodne, ali su samim tim i slađe. Takođe, pas dobija pozitivan signal da će, ako bude dovoljno uporan, odnosno dosadan i nevaspitan, dobiti ono što želi. Dok je mlad i raste, ekstra obroci i neće biti primetni, ali će se, sa godinama, svaki višak i te kako ispoljiti. Osim ružnog izgleda, koji je najmanje bitan, pas će imati problema sa kostima, mišićima, ligamentima, tetivama (jednom rečju lokomotornim aparatom), ali isto tako i sa srcem, krvnim sudovima, dijabetesom, itd. Dakle, ne postoji nijedan dobar razlog da udebljate svog psa osim ako vas, s vremena na vreme, grize savest što mu ne posvećujete dovoljno pažnje, pa se nadate da će dodatni zalogaji u njegovim očima stvoriti bolju sliku o vama i uveriti ga u vašu ljubav.

Psa ne interesuje zašto to radite, ili je možda suviše dobar psiholog pa je rešio da vas drži u zabludi zarad slasnog ekstra zalogaja. S druge strane, možda mu ne dajete dodatne količine hrane, ali su njegovi obroci prebogati energijom, a slabi kad su u pitanju proteini. Odavno je poznato da proteini zahtevaju više vremena za obradu i troše rezerve energije u organizmu. Ako želite da pas duže bude sit, pojačajte unos proteina davanjem, na primer, kuvanih jaja koja se dugo vare i duže ostaju u želucu. Iako vam to možda stvara zamornu obavezu, pratite stanje svoga psa i ukoliko vidite da se goji, smanjite količinu hrane, odnosno, pojačajte je ako vidite da mršavi.

Vežbe

Izlasci i šetnje sa psom nekim vlasnicima vremenom počnu da predstavljaju “samo nepotrebno opterećenje”, pa ih sve više proređuju. I ovo predstavlja kompleksan problem jer je psu potrebna šetnja ne samo iz fizičkih razloga, već i iz psihičkih. Pas je hodač, lutalica, lovac koji traga i prati svoj plen. Nekad to traje satima, a ponekad i danima. Našem ljubimcu je neophodno da protegne noge i traži svoj „plen“. Ukoliko mu to onemogućimo, osećanje dosade preovlada, a iz dosade, pas je spreman svaša da napravi, i to retko nešto dobro.

U načelu je potrebno da pas dnevno ima bar pola sata fizičkih aktivnosti u obliku trčanja, njuškanja, skakanja i hodanja van dvorišta. To je individualna stvar i zavisi od rase, pola, starosti i veličine psa. Obično se misli da veliki pas traži više aktivnosti, ali pokušajte to da objasnite nemačkom lovačkom terijeru ili pinču koji, kad nemaju gde, “trče po plafonu”!

Mladi psi, zahvaljujući svom metabolizmu, traže mnogo prostora ili kretanja. Njihove potrebe se brže ispunjavaju i između kratkih i eksplozivnih izliva energije potreban im je odmor. Zato posvetite pažnju mladom psu, igrajte se s njim i šetajte ga, jer tu energiju negde moraju da izbace. Ako ih ne kanališete, sami će naći način. Počnite sa okvirnih trideset minuta, pa ako vidite da je posle deset ili dvadeset minuta vašem ljubimcu duša u nosu, stanite, pa sutradan nastavite. Ali, ako pas i posle trideset minuta trči kao da ga gone, povećajte mu minutažu.

Greške

U prethodno opisana stanja najčešće nas dovedu sopstvena nerealna očekivanja. Često od psa očekujemo previše, mislimo da su njegovi kapaciteti neiscrpni, a u stvari ne shvatamo da je on, u suštini, naš pratilac i da sami treba da osmislimo pravila igre koja će pas slediti. Stresovi i svakodnevni ustaljeni i nervirajući ritam dovode nas u situaciju da smo nestrpljivi i ne posvećujemo se psu, ili hoćemo to da učinimo, ali na brzinu i bez mnogo objašnjavanja i ponavljanja. U tom slučaju, bolje je i ne počinjati. Umesto da shvatimo kako je pas hodajuća terapija našim prenapregnutim živcima, svoju nervozu prenosimo i na njega. Naše oštre, često i grube reči, nezainteresovanost i odsutnost pas pogrešno tumači i povezuje sa svojim ponašanjem u kome ne vidi ništa loše. Tako vremenom počnemo da izbegavamo nekada svakodnevne šetnje, sa izgovorom da smo umorni i da nam je svega dosta, skraćujemo vreme igre i polako gubimo interesovanje za psa koga smo s ljubavlju doneli u kuću i možda čekali mesecima. Ukoliko počnemo da radimo sa štenetom od malena, svi kasniji zadaci se lakše ostvaruju. Ali, ukoliko kasnije ostavimo ono što smo započeli sa štenetom, čitav trud pada u vodu.

Iz ovoga proizilazi i drugi problem - psa ostavljamo samog, sve češće a on, kao životinja čopora, to loše podnosi. Ukoliko je neophodno (a veoma često jeste), psa moramo naučiti da ostaje sam, ali on mora da shvati kako je to privremeno i da je posle toga ponovo deo “čopora”. Ako posle povratka ne obraćamo pažnju na njega, i ne provodimo vreme s njim, ponovo dolazimo u situaciju da pas promeni svoje ponašanje.

Pas nije čovek

Koliko puta ste čuli kako neko kaže za svog psa da je toliko pametan, samo što ne progovori. To je još jedna greška koju vlasnici prave, misleći da prema svom psu treba da se ophode kao prema čoveku. Frustracija nastaje i kod vlasnika i kod psa: vlasnik shvati da pas ne odgovara ukazanom poverenju, a pas u startu i nije hteo da bude čovek. Obično se to završi tako što pas, umesto da shvati nežne reči i izlive ljubavi kroz kupovinu skupih igračaka i nepotrebnih poslastica, postane ujedljiv i jogunast, a vlasnik ostane zbunjen i povređen jer su izneverena njegova očekivanja. Ni u ovom slučaju nije teško izaći iz krizne situacije, ali je prevashodno neophodno da čovek shvati kako pored sebe nema holivudskog „najboljeg prijatelja“, već životinju koja se ponaša instinktivno i isključivo na osnovu informacija koje dobija iz spoljašnjeg sveta, a ne iz televizijskih serija ili filmova.


Nestašluci

Budući da konstantan nerad menja psihu psa, to se nečim mora kompenzovati. Zato u dvorištu nailazimo na rupe, pojedeno cveće, preturene kante, izgrižene papuče i cipele, očerupane kokoške... Ko zna šta još psu može pasti na pamet?!