Tema: Samojed moze i u stanu

Samojed moze i u stanu


Zahvalna i nezahtevna rasa poreklom iz sibira

Poreklo i nastanak ove rase poprilično je nejasno. Prema jednoj od teorija, prapostojbina pasa ove rase je Sibir. U predelu istočno od Urala, a zapadno od reke Jenisej, prema istorijskom navodima, bilo je nastanjeno mongolsko nomadsko pleme Samojedi koje je uzgajalo ove pse. Po nazivu plemena rasa je u 10. veku i dobila ime. Psi su bili vrlo korisni i važni za život i opstanak pripadnika ovog plemena. Upotrebljavali su ih kao pomoćnike u lovu, čuvare stada irvasa i pokućstva, kao i za vuču sanki.
Negde oko 1870, rasa se proširila po svetu, a 1889. jedan par pasa donesen je u Englesku. Samojedi tog vremena nisu bili samo bele boje, kao danas. U zapisima se nalaze podaci da je pored belih bilo i crnih ili crno-belih pasa. Zahvaljujući strogoj selekciji i favorizovanjem pasa bele boje dlake, došlo se do toga da je danas rasna karakteristika ove rase upravo bela boja.
Rasa je prvi put prikazana na izložbi u Lidsu (u Velikoj Britaniji) 1893. godine, a priznata je 1909. Prvi klub ljubitelja ove rase oformljen je 1920. godine. U periodu između dva svetska rata, broj pasa ove rase bio je u porastu i u drugim evropskim zemljama, što se nastavilo i nakon Drugog svetskog rata.

Izgled
Samojed je tipičan špic. Elegantnog je izgleda, snažan, umiljat, okretan, dostojanstven i siguran. Idealna visina mužjaka je 57 cm, a ženki 53 cm, sa tolerancijom od plus/minus 3 centimetra.
Glava je snažna, lobanja klinasta, a potiljačna kost blago izražena. Stop je dobro naglašen. Njuška je jaka i velika, skoro podjednake dužine kao i lobanja. Pravilno se sužava ka nosnoj pečurci koja je dobro i pravilno razvijena i tamno pigmentisana. Uglovi usana treba da budu blago prćasti, što daje karakterističan "samojedov osmeh". Zubalo je makazasto. Oči su tamnokestenjaste boje, dobro usađene u očne duplje i izražavaju inteligenciju i obazrivost. Blago su razmaknute, iskošene i bademastog oblika. Uši su visoko usađene, relativno male, trouglaste, uspravno nošene, pokretne i blago zaobljenih vrhova.
Vrat je snažan i umereno dug. Dužina tela nešto je veća od visine grebena, grudni koš je dosta dubok, pa pas izgleda da je zbijen, ali okretan. Leđa su srednje dužine, mišićava i prava. Ženke mogu da budu nešto duže od mužjaka, ali čvrste u slabinskom delu i umereno pribranog stomaka. Gledano od napred, grudni koš je veliki i dosta dubok, ali nije bačvast. Rebra su dobro zaobljena. Slabine su dobro zaobljene, snažne i mišićave. Rep je nošen povijen ka napred na leđima ili na rebrima kad je pas oprezan ili u akciji. Kada je u mirovanju rep visi i doseže do skočnog zgloba.
Noge su paralelne i mišićave. Lopatice su duge, dobro povezane sa trupom i iskošene. Gledano od napred prednje noge su prave, a laktovi priljubljeni uz telo. Došaplja su snažna. Zadnje noge, gledano od pozadi su prave, paralelne i izrazito mišićave. Zadnji deo šape je zaobljen a skočni zglob spušten. Zaperke, ukoliko postoje, treba odstraniti kod štenadi. Šape su zaobljene i elastične, prsti lako povijeni i blago rašireni.
Dlaka samojeda je dupla. Poddlaka je kratka, meka, gusta i zbijena. Pokrovna dlaka je mnogo duža, prava i bujna i prekriva poddlaku. Treba da obrazuje bogate nabore oko vrata i plećki, uokvirujući glavu, naročito kod mužjaka. Sa spoljne strane ušiju, na glavi i prednjim delovima nogu, dlaka je kratka i glatka, unutrašnjost ušiju je dobro odlakana sa zaštitnom dlakom. Rep je obilno odlakan. Kod ženki je dlaka često kraća i mekša nego kod mužjaka.

Samojed moze i u stanu


Karakter
Samojed se lako adaptira na vlasnika i njegove navike. Druželjubiv je, radoznao i prijateljski nastrojen prema deci i strancima. Dobar je čuvar, obazriv, ali nije agresivan. Samojed brzo uči, mada ume da bude tvrdoglav i svojeglav. Psi ove rase dosta dobro se adaptiraju na uslove života u gradu i u stanu, mada ih je tada potrebno češće izvoditi napolje i šetati. Ponekad su bučni i vrlo glasno laju, što može predstavljati problem prilikom života u urbanoj sredini.


Standard
Prvi standard za samojeda donet je 1909. godine. Prema sistematici Međunarodne kinološke federacije, rasa je svrstana u petu grupu (špic tip i primitivni tip pasa), sekcija 1 (nordijski psi za vuču sanki). Ne podležu ispitu u radu. Zvanična zemlja porekla rase, prema standardu je Rusija, a nalazi se pod patronatom Unije nordijskih kinoloških saveza.

Boja
Dozvoljene boje su bela, krem ili belo-biskvit. Boja u osnovi treba da bude bela, sa blagim znacima biskvitne, i ne sme da ostavlja utisak bež boje. Nosna pečurka, usne i rubovi očnih kapaka su crno pigmentisani. Ponekad se na njušci može primetiti blaga depigmentacija.

Zdravlje i nega
Prosečan životni vek samojeda je od 12 do 15 godina. U literaturi je opisana nasledna bolest bubrega koja se češće javlja kod mužjaka, a manifestuje se poremećajem u stvaranju urina. Duga i gusta samojedova dlaka zahteva svakodnevno četkanje. Poželjno je i povremeno kupanje.