Japanski Bobtail


Kako u orijentalnoj tako i u Japanskoj kulturi mačka zauzima značajan položaj. U mnogim japanskim hramovima oslikana je mačka bez repa bele, riđe i crne boje. Poznata je kao Mi Ke, što u prevodu znači „tri boje“. Ona važi za simbol sreće. Ko danas ne zna za Maneki Neko – Japanese Bobtail, mačku bez repa koja uzdignutom šapom pozdravlja goste i posetioce? Japanska mačka bez repa je i pored svog uzvišenog mesta na zidovima hramova i u mnogim predanjima u vidu crteža, koji su stari i više od hiljadu godina, živela i kao obična domaća mačka u japanskim domovima. Interesantno je da izvan Japana uopšte nije bila poznata. Tek posle drugog svetskog rata su je vojnici koji su se vraćali kuci doneli u Ameriku gde je negde šezdesetih godina privukla pažnju nekih odgajivača čime je počeo selektivni uzgoj.

Godine 1971 Japanese Bobtail je kod CFA bila priznata kao rasa i danas može da se sretne na skoro svakoj izložbi u Americi. Sami Japanci veoma dugo nisu bili zainteresovani za selektivni uzgoj svoje prastare rase, mačka je i dalje bila držana kao obična domaća mačka. U Evropi rasa nije rasprostranjena. Razlog je verovatno nedostatak interesa ljubitelja mačaka a možda i strogi evropski zakoni o zaštiti životinje. Rep je kod mačke ključni deo tela koji je neophodan za balansiranje pri pokretu i skoku te se nedostatak repa tumači kao mučenje životinje. Japanese Bobtail je veoma ljubopitljiva i inteligentna mačka koja stalno istražuje svoju teritoriju ali nije hiperaktivna. Vrlo je privržena i voli društvo sa gazdom sa kojim vodi intenzivnu komunikaciju, bolje rečeno voli da „priča“. Možda bi još trebalo da se kaže da joj je rep u korenu nešto osetljiviji na dodir nego ostali delovi tela te bi pri česljanju trebalo o tome voditi računa.

Standardi:


Ostavlja utisak jedne srednje velike mačke jasnih linija i strukture kostiju i dužeg vitkog mišićavog tela. Ima jedinstven položaj očiju, visoke jagodične kosti sa dugim paralelnim nosom što daje licu tipičan japanski izgled, naročito gledano iz profila. To čini JBT potpuno različitim od ostalih orijentalni pasmina. Kratki „zečji“rep lepezasto je obrastao.

Glava je nešto duža i izgleda i vešto isklesana. Glava čini gotovo savršen jednakostranični trougao, blago zakrivljenih crta ,visokih jagodičnih kostiju i izrazitog prelaza između brkova i lica. Nos je dugačak, dobro naznačen sa dve paralelne crte, koje se protežu od vrha nosa do obrva, ima blagog ulegnuća u visini očiju, njuška prilično široka, zaokružena prema „whiskars break“ nije ni zašiljena ni tupa.
UŠI su velike i izražajne, uspravne, široko razmaknute otprilike u“ uglu“ trogla glave. Kad mačka miruje uši su blago nagnute napred.

Oci su velike, više ovalne nego okrugle, široko otvorene i pažljive. Gledano iz profila izrazito su iskošene. Očna jabučica je plitko zavijena i ne sme biti izbočena iznad jagodičnih kostiju ili čela. Boja mora biti u skladu sa bojom krzna i to vredi za sve boje očiju. Dozvoljene su sve boje očiju.

Telo je dugačko, vitako i elegantno. Ne sme biti u obliku cevi. Mišićavo, ne sme biti zdepasto, zbijeno ili mlitavo. Izuzetno je važno da je skladno.

Noge su u ravnoteži sa telom, duge, vitke i visoke, ali ipak ostavljaju utisak da su nežne i krhke. Kad mačka stoji prednje noge čine sa ramenom dve neprekinute, blizu položene ravne crte. Zadnje noge su znatno duže i jako savijene pod uglom, pa kad mačka stoji trup je ravan. Šape ovalne.

Rep mora biti dužine od 5 do 8 cm od korena repa, iako ispružen u punoj dužini može biti od 10 do13 cm. Rep je snažan i gotovo ukočen (osim u korenu) i može biti ravan ili se sastojati od više zavoja i uglova. Dlaka na repu je nešto duža i deblja, raste prema spolja dajući repu izgled zečjeg repa. Kad je mačka opuštena drži rep uspravno.

Krzno je kratko, mekano i svileno bez značajnije poddlake. Priznate su sve boje, uzorci i kombinacije sa belim izuzev srebrnih (osenčane /shell), ticked tigraste ( 25) i sa oznakama (31,32,33). Boje moraju biti snažne, sjajne i jasne. Napomena: prema japanskoj tradiciji najčešće se za uzgoj koriste tradicionalne „mi-ke“ mačke a to su trobojne mačke u kombinaciji crne, crvene i bele boje tako da ako mačka uistinu vuče korene od izvornih pasmina poseduju mogućnost rađati trobojne ženke. Kod dvobojnih i trobojnih mačka nije važno koja boja prevladava već je bitno da su jasnog i snažnog obeležja i živahnog kontrasta. Svi varijeteti boja i sve boje očiju sude se zajedno u istom razredu. Nosno ogledalo i jastučići na šapama moraju biti u skladu sa bojom krzna. Mužjaci su veći od ženki. Rasplodni mužjak ima izražene jagodične kosti.


Greske: kratka okrugla glava, zbijeno tijelo.
Diskvalifikacija: potpuni izostanak repa, produženi rep, manjak pompona, zakasneli pompon (pompon se pojavljuje tek nakon 3 do 5 cm od korena repa), sa prilegnutom dlakom na repu umesto da se pojavi odmah na korenu repa.