Kakva vam je
inteligencija?



Kažu da je pamet najbolje raspoređena - niko se ne bi menjao ni sa kim jer svako misli da je najpametniji! Međutim, stručnjaci tvrde da ne postoji samo jedan način da se bude pametan, već da ima devet tipova inteligencije. Najvažnija od svih je primenjena inteligencija, ona koja nam pomaže da se snađemo u realnom životu.



Osobe koje su dobre s rečima, brzo i lako uče jezike, dobro pišu i raspravljaju se krasi lingvistička inteligencija. Ljudi koji uče i razmišljaju u slikama prostorno su inteligentni - bolje pamte lica nego imena, crtanjem izražavaju ideje, primećuju stvari iz života. Sposobnost i osetljivost osobe da se bavi dubokim pitanjima o ljudskoj egzistenciji i značenju života znak su egzistencijalističke inteligencije.
S druge strane, oni koji vole muziku, razumeju ritam i melodiju i lako ih pamte, razlikuju instrumente, sviraju i pevaju muzički su inteligentni. Evo još nekoliko tipova inteligencije…


Prirodna inteligencija

Takvi ljudi dobro pamte mesta, životinje i biljke, dobro se snalaze u različitim situacijama i na različitim mestima, uživaju u okolini i zanima ih sve što se tiče prirode. Takođe, vode računa o okolini u kojoj žive.

Logičko-matematička

Ljudi kojima odlično ide matematika uočavaju odnose, uzroke i posledice i znaju da rešavaju zagonetke ili zadatke. Naročito se dobro služe logikom u rešavanju problema.



Unutarpersonalna inteligencija

Unutrašnja inteligencija krasi ljude koji su dobri u analiziranju stvari. Puno razmišljaju i svesni su svojih mana i vrlina. Razmišljaju o svojim iskustvima i uče na njima, razmišljaju o budućnosti.


Međupersonalna inteligencija

One koje lako upoznaju nove ljude i sklapaju prijateljstva, razumeju međuljudske odnose, pomažu i brinu se za druge i stalo im je do toga kako se drugi osećaju krasi interpersonalna inteligencija.


Život je najbolje merilo
- Moguće da nekoga krasi visoka matematička inteligencija, da je odličan u apstraktnom i logičkom rešavanju zadataka, ali se u realnom životu ne snalazi. Što bismo mi rekli “ne može da pronađe kombinaciju”. Ili da je neko vrstan sportista, ali nije rečit i teško izažava misli.



Najvažnije je da budemo dovoljno samokritični, da procenimo šta nam leži i krenemo tim putem. Inače, profesor Beksler, koji se dugo bavio inteligencijom, pred kraj života je izjavio da je “sam život najbolje merilo” aludirajući na to da je praktična, primenjena inteligencija najvažnija od svih.