Tema: Boranija i grasak: Lece anemiju, infekcije..

Boranija i grasak: Lece anemiju, infekcije..


Boranija savršena za regulisanje nivoa šećera i holesterola u krvi.
Grašak se preporučuje bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika


BORANIJA

Boranija (Phaseolus vulgaris) je veoma hranljivo povrće poreklom iz Meksika, koje se koristi u gotovo svim zemljama sveta. Zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoji mnogo vrsta boranije među kojima su najpoznatije tiber, lodi, šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. Takođe, postoje niske i visoke sorte, ali se više gaje niske, jer su manje zahtevne za uzgoj, a daju veće prinose. Po boji boranija može da bude zelena, bledožuta, žuta ili šarena, a po dužini dugačka, srednja ili kratka, dok je po obliku šiljata, okrugla ili široka. Na pijacama boranija je dostupna od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u prodavnicama može naći tokom cele godine.
Zbog specifičnog sastava boranija predstavlja savršenu namirnicu za regulisanje nivoa šećera i holesterola u krvi. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Ovo povrće sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa šećera u krvi.
S druge strane, zahvaljujući značajnoj količini kalijuma, boranija deluje kao blagi diuretik, reguliše krvni pritisak, povoljno deluje na rad srca i pomaže izbacivanju štetnih materija iz organizma. Utiče i na sniženje nivoa mokraćne kiseline, zbog čega je dobra za sve koji imaju problema sa gihtom. Boranija povoljno deluje i kada je reč o anemiji, bolestima zuba, bronhitisu, depresiji, ekcemima. Delotvornom se pokazala i kod impotencije, neplodnosti, krvarenja iz nosa, nesanice, osteoporoze, otvorenih rana i preloma. Naročito je treba konzumirati kod pada imuniteta, prehlade i gripa, stresa, hroničnog umora, raznih infekcija, sprečavanja bubrežnih bolesti.
Od svih sastojaka boranija sadrži najviše minerala kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Kada je reč o vitaminima ima provitamin A, kao i vitamine C, E i B grupe. Sadrži i oligoelement bakar, belančevine, biljna vlakna, biljne masti, saponine, ugljene hidrate, folnu kiselinu...
U ishrani je zahvalna namirnica jer ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, zbog čega je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama. Boranija mora da se kuva, jer nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu dece i trudnica i kao lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti.

GRAŠAK
Grašak (Pisum sativum) se veoma često koristi u ishrani jer je veoma hranljivo povrće. Vodi poreklo od divljeg graška, mada su ukrštanjem dobijene sorte dobrog kvaliteta koje daju visoke prinose. Najpoznatije sorte graška su šećerac i krunac. Na domaćem tržištu zelenog graška ima tokom leta, dok je smrznut, konzerviran i suv dostupan cele godine.
U lekovitom smislu grašak sadrži zavidne količine bakra, belančevina, biljnih vlakana, biljnih masti i biljnih hormona, a od vitamina A, B1, B2, B3, B6, E, PP, K, H (biotin), C. Tu su i minerali gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, cink, ali i folna kiselina, celuloza, pantotenska kiselina...
Pokazalo se da grašak ima relativno veliku biološku i energetsku vrednost, pri čemu je zeleni mlad grašak bogat korisnim sastojcima, dok suvi ima najviše kalorija. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika, da bi im se poboljšao metabolizam.
Koristi se kao glavno jelo bez mesa, ali i kao dodatak uz glavno jelo. Može da se koristi za pripremu pirea ili kaše i tada se mnogo lakše vari. Popularno i zdravo jelo je i rizi-bizi, odnosno mešavina graška i pirinča.
Grašak sadrži dosta lekovitih materija zbog čega veoma povoljno deluje na organizam kada je reč o aknama, anemiji, anksioznosti, bolestima zuba, srca i krvnih sudova. Pomaže i kod bronhitisa, glavobolje, gubitka pamćenja, depresije, ekcema, ali i mioma i sprečavanja nastanka dijabetesa. Konzumiranje graška preporučuje se i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, ali i problema s metabolizmom i nervima. Pomaže i kod uganuća i istegnuća, reumatoidnog artritisa, hemoroida, hipertireoze, herpesa i raznih infekcija. Grašak je veoma korisna namirnica i dobar prirodan lek za prevenciju i lečenje brojnih bolesti. Nažalost, alergični na ovu namirnicu trebalo bi da je izbegavaju u ishrani.


BELANČEVINE GRAŠKA ČUVAJU BUBREGE
Belančevine koje sadrži grašak korisne su u borbi protiv visokog krvnog pritiska i hronične bubrežne insuficijencije, koja na kraju dovodi do otkazivanja bubrega, dve opasne bolesti koje narušavaju zdravlje miliona ljudi širom planete. Stručnjaci kanadskog Univerziteta u Manitobi utvrdili su da upravo ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska.
Oni su u laboratorijskom eksperimentu osam nedelja hranili miševe belančevinama iz graška. Dobijeni rezultati pokazali su pad krvnog pritiska za 20 procenata. Nivo toksina u urinu bio je u granicama normale, što je ukazivalo i na dobar rad bubrega. Istraživači, istina, ne znaju tačan mehanizam povoljnog delovanja belančevina, ali su ustanovili da ekstrakt ove mahunarke u organizmu dovodi do povećanja sinteze belančevine COX-1, za koju se zna da stimuliše rad bubrega. Ovo otkriće smatraju važnim, jer se bubrežna insuficijencija teško leči, pa njeno progresivno pogoršanje vodi ka dijalizi ili transplantaciji bubrega.