Tema: Srebrna voda

Pa, to je obično poznato pod nazivom "koloidno srebro". Danas se ono može nabaviti u prodavnicama zdrave hrane, u apotekama, ili kod proizvođača i dilera koji je nude na Internetu. Jednostavno rečeno, to su ekstremno sitne čestice srebra koje lebde u vodi, sa pozitivnim električnim naelektrisanjem. Što su manje čestice srebra, to se srebrna voda pokazuje efikasnijom. Najbolja koloidna srebrna voda koja se proizvodi je na molekularnom nivou. Slaba jednosmerna struja se propušta kroz elektrolit pomoću srebrnih elektroda. Male čestice veličine molekula se otcepljuju sa pozitivne elektrode, i zato te čestice imaju pozitivno naelektrisanje. Ovo naelektrisanje ima primarnu ulogu u lečenju i antibakterijskom efektu. Ono se postepeno smanjuje, tako da je svežina srebrne vode veoma važan faktor. Elektrolit može biti i sama srebrna voda, ali se obično koristi rastvor soli. Na ovaj način se proizvodi i izvesna količina srebro hlorida, što se smatra nečistoćom srebrne vode, ali koje nije tako ozbiljno. Neki proizvođači koloidne srebrne vode koriste proteine ili neke druge stabilizatore da bi održali suspenziju, dok drugi dodaju prehrambene boje ili druge supstance da bi sakrili stvarni kvalitet koloida. Međutim, ako je kvalitet srebrne vode dobar, nisu potrebni dodaci, i ako ih srebrna voda sadrži, to obično označava loš kvalitet srebrne vode.

Antibakterijsko svojstvo srebra je poznato unazad 1200 godina. Čak i u davna vremena, bio je poznato da se bolest može sprečiti i da se ne može prenositi ako se pije iz srebrnog posuđa. Srebrni novac se često potapao u posudu da bi se sprečilo kvarenje mleka i ostalih napitaka, a srebrni kontejneri su se koristili za održavanje svežine i druge hrane. Čak i danas, pribor za jelo se naziva "srebrnina" iako se najčešće koristi nerđajući čelik. Sve do 1970. godine, često je bilo u praksi da naučnici stave srebrn novac u hemijsko posuđe da bi ga sterilisali. Srebro se dugo koristilo kao materijal kod hirurškog zahvata na kostima.

Od 1920. do 1940. godine, srebro se mlelo u veoma fini prah nalik brašnu, a zatim se rastvaralo u vodi i koristilo kao napitak za sprečavanje mnogih infekcija, bolesnih stanja, opekotina i gljivičnih infekcija. Smatralo se još 1938. godine se da se preko 650 bakterija, virusa i gljivica može tretirati srebrom. Razvojem patentiranih antibiotika, u SAD-u i mnogim drugim državama je srebro zaboravljeno, iako su antibiotici efikasni samo protiv bakterija, ali ne i protiv virusa i gljivica kao srebro. Danas, sa velikim razvojem modernih koloida, stvar se menja, tako da i srebro može postati najefikasniji način tretiranja bolesti.

Neki naučnici, međutim, upozoravaju da dugotrajno korišćenje jakih doza srebrnih komponenata može ostaviti na koži sive fleke. Ovo stanje se naziva argirija. Jedini problem je taj što su te fleke kozmetički nedostatak, a uz to se i veoma retko javljaju. Neki stručnjaci tvrde da se ovo stanje nikada ne može desiti od srebra u koloidnom obliku. Drugi eksperti, međutim, upozoravaju da bi ovo moglo biti problem kod ekstremno velikih doza i dugotrajnog korišćenja. Argirija se može korigovati laserskom metodom, kao što se koriguju tetovaže

Dokazi izgleda da podržavaju teoriju o koloidnom srebru kao veoma efikasnom protiv svih vrsta patogenh bakterija, dok su antibiotici jedino efikasni protiv određenih sojeva bakterija. Osim toga, antibiotici nikada nisu bili efikasni protiv virusa i gljivica. Dalje, istraživači nam govore da su koloidnim srebrom postignuti fenomenalni rezultati kod zaceljivanja tkiva i ožiljaka u kliničkim testovima. Veoma ozbiljne posekotine i ozlede su zaceljivale za mnogo kraće vreme nego inače.