Tema: Dermatologija - Kozne Bolesti

Akne kod odraslih osoba

Problemi sa kožom javljaju se kod skoro svakoga u toku pubereta, ali postoje osobe koje sa godinama bubuljice ne napuštaju. Procenjuje se da oko 30% žena i 20% muškaraca u dobu između 20. i 60. godine života bori sa bubuljicama.

Nastaju zbog istog razloga kao i u pubertetu: pojačano lučenje sebuma (masna koža) i prisustvo bakterija na koži i u lojnim žlezdama. Postojanje hipersenzitivnosti ili povećane sinteze androgena (muških hormona) može biti uzrok nastanka akni. Svaka hormonska promena i poremećaj (i kod muškaraca i kod žena) utiče na pojačano lučenje sebuma: korstikosteroidna terapija, neki lekovi, cistični jajnici, oboljenja štitase žlezde, dijabetes, trudnoća, menstruacija.

Postoje dva glavne tipa akni:

· komedogene: sa mitiserima na vrhu; i

· zapaljenske lezije: bolne upaljeni čvorići sa gnojem, različite veličine i dubine.

Kod većine akne se povlače sa godinama. Inače, one se ređe pojavljuju posle 44. godine života, a kod nekih žena tek posle menopauze.

U pubertetu koža je uglavnom puna mitisera, beličastih cisti i bubuljica sa gnojnim sadržajem uglavnom na čelu, središnjim delovima obraza i bradi, mestimično na vratu , grudima i leđima. Koža mladih osoba je više sklona stvaranju mitisera, a pore se lakše zapuše.

A kod odraslih akne se pojavljuju više na donjim partijama lica, naročito oko usana i donje vilice. Uglavnom su u vidu upaljenih čvorića različite veličine koji su dublje smešteni u koži.

Pojacano znojenje-Hiperhidroza

Veoma neprijatno stanje, većini ljudi izgleda kao trivijalan problem. Pojačano, prekomerno znojenje nije retko oboljenje. Prema nekim statistikama oko 3% populacije pati od ovog poremećaja. Verovatno je broj i veći, jer ima mnogo onih koji ovom stanju ne pridaju veliki značaj. Takođe, mnogi ga ne prijavljuju ubeđeni da nema leka.

Razlikujemo dva oblika oboljenja:

idiopatska ili primarna hiperhidroza kada ne postoji nikakvo drugo oboljenje ili stanje, i
sekundarna hiperhidroza, koja se javlja u okviru infekcija, malignih bolesti, neuroloških ili endokrinih bolesti, povreda kičmenog stuba, i sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

Treba misliti, u današnje vreme, i na hemijske agense, sa kojima možete da budete u kontaktu, kao što su organofosfatna jedinjenja koja se nalaze u pesticidima.

Primarna hiperhidroza se deli na:

fokalnu, kada su zahvaćeni delovi tela, na pr. dlanovi, pazuh ili tabani, i na
generalizovanu, kada je znojanje izraženo po čitavom telu.

Najčešća je fokalna hiperhidroza: kombinovana hiperhidroza dlanova i tabana, u oko 15-20% se javlja znojenje ispod pazuha i dlanova, 5-10% samo ispod pazuha. Najređe je pojačano znojenje lica (tzv. kraniofacijalno znojenje), koje može izazvati emoconalna napetost, toplota ili začinjena hrana.

Nasleđivanje: u 25- 50% slučajeva postoji poremećaj kod članova porodice. Hiperhidroza se nasleđuje autozomno dominantno, sa varijabilnom penetracijom, što znači da kada jedan roditelj ima hiperhidrozu, verovatnoća da će se ona pojaviti i kod deteta jeste oko 25 %. Nema drugih dokaza koji mogu biti odgovorni za nastanak hiperhidroze.

Zašto se znojimo?

Da bi smo na pravi način razumeli prekomerno znojenje, potrebno je znati zašto se uopše znojimo.
Osnovna uloga znojenja jeste termoregulacija, odnosno održavanje telesne temperature pojačanim znojenjem kada je povišena spoljna temperatura. Može da se javi i preko dana ili tokom noći po koži celog tela.
Drugi tip znojenja jeste emocionalno, koje je uvek dnevno, i uglavnom ograničeno na lice, pazuh, dlanove i tabane. Centri za ova dva tipa znojenja su odvojeni i nalaze se u različitim regijama mozga.

Na telu ima između 2 i 5 miliona znojnih žlezda po celom telu. Najgušći su na čelu, poglavini, dlanovima i tabanima.

Kod osoba koje nemaju hiperhidrozu, pri normalnoj telesnoj temperaturi i umerenoj spoljnoj, stvara se mala količina znoja. Ukoliko spoljna temperatura raste, aktiviraju se mehanizmi termoregulacije, koji teže da održe telesnu temperaturu na 37 C. Znojenje koje se tada javlja je po telu, ali veoma malo na dlanovima i tabanima. Ali, ukoliko je udruženo sa emocionalnim faktorom i mentalnom napetošću, javlja se znojenje i na licu, dlanovima i tabanima. Pojačano znojenje je i tokom fizičke aktivnosti.

Benigne promene na kozi

Tokom života na koži se javljaju brojne promene koje su deo starenja kože. U zavisnosti od konstitucije, kvaliteta kože i nasleđa mogu biti veoma diskretne i malobrojne, dok kod nekih osoba može ih biti na stotine…
Svaka izraslina na koži, pigmentovana ili ne, zahteva brižljiv pregled, ponekad i dermoskopiju. Svojim izgledom mogu zavarati i maskirati maligna oboljenja. Uvek se konsultujete sa dermatologom o prirodi tih promena. Savetovaće vas koji je najbolji način da ih uklonite.

meki fibromi – kutani papilomi
seboroične keratoze
virusne bradavice
žuljevi
klavus – kurje oko

Rosacea

Često oboljenje kože, za koje mnogi i ne znaju da ga imaju.
Zbog crvenila , i ponekag bubuljičavog izgleda, ovo stanje ostavlja velike psihološke, socijalne čak i profesionalne probleme ukoliko se ne leče.

Prema epidemiloškim podacima, više od 75% obolelih ima manje samopuzdanja i samopoštovanja, čak 52% kaže da zbog svog stanja izbegavaju kontakte sa drugim ljudima i odlažu svoje društvene obaveze. Kod onih sa izraženim simptomima, preko 70% izjavljuje da njihovo stanje negativno nutiče na njihov profesionalnu angažovanost, a 30% izostaje sa posla.

Rozacea je hronična bolest koja zahvata kožu lica u vidu crvenila i povremenih epizoda zažarenosti. Rozacea se ponekad može javiti i na vratu, grudima, koži glave ili ušima. Kako vreme odmiče, zahvaćena koža dobijaju stalnu crvenu boju, a mogu se pojaviti i prošireni kapilari. Ukoliko sa ne leči, moguća je i pojava bubuljica i sitnih gnojanica, a u ozbiljnim slučajevima veliki, otečen i crven nos.

Mada se može javiti kod bilo koga, ipak je rozacea češća kod osoba svetle puti, koje se lako zacrvene. Češće se dijagnostikuje kod žena, ali se kod muškaraca češće nalaze teži odlici bolesti – moguće zato što žene aktivnije traže pomoć u ranim fazama bolesti.
Šta izaziva rozaceu?

Iako se ne zna tačan uzrok nastanka ove kožne bolesti, više teorija objašnjava njen nastanak. U koži obolelih krvni sitni krvni sudovi se veoma lako rašire (dilatiraju), povećava se dotok krvi kroz kožu, tako da ona izgleda rumeno i zažareno. Prisustvo bakterija i parazita (Demodex foliculorum), iritacija folikula, fotooštećenje kože, oštećenje vezivnog tkiva u dubljim slojevima kože, preterani imunski ili inflamatorni odgovor, mogu dovesti do nastanka rozacee. Postoji veza između aktivacije inflamatornog puta usled prisustva nekih bakterija na, inače bezopasnom parazitu, Demodexu.
Crvene bubuljice, koje veoma podsećaju na one koje se pojavljuju kod akni, javljaju se na centralnim delovima lica.

Rosacea se ne može preneti na drugu osobu. Efkasanost antibiotika koji se koriste u terapiji je zbog njihovog antiinflamatornog efekta, a ne antibiotskog delovanja.
Nasleđivanje

Najčešće postoji bolest među pripadnicima jedne porodice.

Ponekad je moguće postaviti dijagnozu bolesti i pre 20. godine života. Ove osobe često imaju bubuljice i lako se zacrvene. Kod njih crvenilo lica lako nastaje, na najblaži stimulus, i traje duže nego normalno. Ovakvo crvenilo pored obraza javlja i na čelu, nosu ili bradi. Ponekad koriste, zbog bubuljica, lokalne preparate koji mogu još više da iziritiraju kožu.

Ukoliko se na vreme otkrije ova sklonost, savetuje se određen način života i nege kože, koji mogu znatno da smanje epizode crvenila. Ukoliko prepoznate da neko ima promene u vašoj familiji , a sumnjate da bi ste ih i vi mogli imati, potražite savet dermatologa.

Melanom

Melanom je brza, agresivna, progresivna maligna bolest, sa visokom stopom smrtnosti. U poslednjih 20 godina znatno je povećan broj obolelih od ove maligne bolesti.
Rizik pojave se povećava sa godinama, ali često se javlja kod mladih, inače zdravih ljudi.

Može se razviti na normalnoj, zdravoj koži (najveći broj), ili pak može u do tada zdravom mladežu. Neki urođeni mladeži takođe se mogu razviti u melanom. Pojava bolesti je vezana sa izlaganjem suncu, naročito sa opekotinama u detinjstvu, češći je osoba sa svetlom puti, riđom ili plavom kosom, i plavim ili zelenim očima.

Melanom je najmaligniji tumor kože kaoi jedan od najmalignijih tumora uopšte.
Smatra se je intenzivno sunčanje glavni razlog u nastanku ove bolesti. Mada, i uslovi života i rada, ushrana i stres, takođe doprinose pojavi ove bolesti. Ono što zabrinjava je što se melanom može javiti i kod mladih osoba, pa čak i dece.
Postoje porodice u kojima se ova bolest javlja kod više članova, tada se govori o naslednom obliku bolesti. Naslednici su velikom riziku za pojavu melanoma.
Gde i kako se javlja?

Prvi znak melanoma je promena mladeža – pigmentacije u veličini, obliku ili boji. Takođe, može se javiti kao potpuno nova pigmentacija.

Kod muškaraca najčešće se javlja:

na leđima, između lopatica
na licu i vratu

Kod žena najčešći je na potkolenicama.

Ovo su najčešća mesta javljanja, melanom može da se javi bilo gde na koži i sluznicama.

Ukoliko se otkrije u ranoj fazi, velike su šanse za oporavak, ali ukoliko bolest napreduje, i otkrije se u kasnoj fazi, prognoze nisu tako dobre.
Rizik

Neki ljudi su u većem riziku za dobijanje melanoma. Čak i tamnopute osobe, koje nikada u životu nisu imale opekotine od sunca, mogu da obole od melanoma.

U većem riziku su osobe kod kojih je:

bolest u porodici – ukoliko postoji bolest kod krvno srodnih rođaka veća je verovatnoća za pojavu ove maligne bolesti
postojanje nepravilnih pigmentacija i mladeža - postoje mladeži za koje postoji veća verovatnoća da mogu da pređu u melanom, zovu se displastični mladeži
već ranije dijagnostikovan melanom – kod osoba kod kojih je već ranije otkriven melanom mogu ponovo da obole od iste bolesti na drugom mestu, a da se ne radi o metastazama ranije bolesti, već o pojavi sasvim nove.
uzimanje imunosupresivnih lekova - hemoterapije i imunosupresivni lekovi koji se koriste u lečenju malignih bolesti, kod transplantacije organa, kod obolelih od AIDS-a, mogu da oslabe imuni sistem i da povećaju rizik za nastanak melanoma
više od 50 mladeža - sa većim brojem mladeža i pigmentacija veća je i verovatnoća pojavu melanoma
više ozbiljnih opekotina od sunca tokom detinjstva i u mladosti- opekotine u detinjstvu dovode do pojave većeg broja mladeža kasnije tokom života
puno bora – znak teškog oštećenja kože usled sunčanja (fotooštećenje kože)
svetla kosa i koža - ove osobe imaju manje melanina u koži, slabija je zaštita od štetnih UV zraka
sunčanje u periodu između 10 i 16 časova tokom leta - u tom periodu UV zračenje je najintezivnije. Povećava se rizik za pojavu i melanoma i drugih karcinoma kože

Karcinomi koze

Kod svakog može nastati karcinom kože, a taj rizik se povećava sa godinama. Postoji i individualna sklonost, neke osobe su u većem riziku.

Posebno su osetljive osobe:

sa svetlom puti i koje lako izgore na suncu
sa svetlom kosom, svetlim očima
brojnim pegama
ukoliko su dugo boravili na suncu u prošlosti
ranija pojava karcinoma kože

Ljudi koji su već imali karcinom kože ili prekanceroznu leziju, bili su izloženi velikim količinama sunčevog zračenja, imali opekotine, imaju povećan rizik od nastanka neke maligne bolesti kože.
Znaci bolesti

Kako prepoznati prve znake maligne bolasti kože?

Najveći izazov je otkriti kancer u početnoj fazi, kada je najveća verovatnoća potpunog izlečenja. Ponekad je pomoć prijatelja ili članova porodice dragocena. Koristite ogledalo ukoliko sami pregledate leđa.
Ukoliko primetite neko od sledećih promena, javite se lekaru:

rast, uvećanje

krvarenje

promena u izgledu, na bilo koji način

rana koja nikada u potpunosti ne zaceli

Zapamtite, svaku promenu na koži koju niste ranije imali, rast, pojava ranica, krvarenja, obavezno prijavite lekaru!
Svaku takvu promenu treba da vidi specijalista dermatolog!
Prekanceroze

Pojavi karcinoma kože mogu prethoditi prekancerozne lezije, koje se stručno nazivaju aktinične ili solarne keratoze. Javljaju se na koži koja je bila izložena suncu: najčešće na licu, glavi, leđima rukama i šakama.

Izgledaju kao ružičaste ili crvene fleke, neravne površine, ili su pokrivene tankom krastom, koja se lako skida.
Često kažemo da ih je lakše osetiti (opipava se njihova gruba površina), nego ih videti.
Vrste karcinoma

Bazaliom- bazocelularni karcinom


Najčešći od karcinoma kože. Većina karcinoma kože je bezbolna. Pacijenti se obično javljaju zato na koži postije ranice koje pri blagoj povredi lako krvare i nikada ne zacele u potunosti.

Neki od bazalioma su veoma površni i mogu izgledati kao crvene fleke, kod drugih postoji beličasta, uzdignuta ivica oko središnje rane.

Ukoliko se ne leči, može se godima uvećavati i širiti, zahvatajući dublje slojeve kože, može da nastane vrlo duboka rana. Takođe, može se javiti i u vidu zadebljanja kože, koje se lako povredi i krvari.

Ovaj tip karcinoma izuzetno retko daje metastaze, a određeni tipovi imaju spor rast, koji može trajati i godima pre nego što se pacijent javi na pregled.

Spinocelularni karcinom

Uglavnom se pojavljuje na koži izloženoj suncu (glava, vrat, uši, usne, nadlanice ili podlaktice), u vidu crvenkastog zadebljanja prekrivenoj krastom ili skvamom.

Može izgledati kao iziritirana bradavica ili da se odjednom stvori rana koja krvari. Male promene uglavnom su bezbolne. Daje metastaze u uznapredovaloj fazi bolesti.

Melanom

Najređi, ali i najmaligniji karcinom kože. Uglavnom se javlja u vidu nepravilne smeđe ili crne fleke, koji se može javiti na već postojećem mladežu ili kao potpuno nova promena na ranije zrdavoj koži.

Svaka promena pigmentovane pojave ili pojava nove pigmentacije zahteva brižljiv dermoskopski pregled!

Dijagnostika i lecenje karcinoma koze


Tokom kliničkog pregleda, potom dermoskopije, doktor pročenjuje o kakvoj promeni se radi. Ukoliko posumnja na malignu bolesti planiraju se dalja istraživanja.

Uzimanjem deliča izmenjene kože – biopsija, ili uklanjanjem cele promene- eksciziona biopsija, i pregledom pod mikroskopom postavlja se dijagnoza.
Lečenje

Većinu je moguće izlečiti ukoliko se otkriju u ranoj fazi. Melanom najmaligniji karcinom i daje metastaze, zato je izuzetno važno otkriti ga u najranijoj fazi.

Načini lečenja

Hirurška intervencija - većina se može može ukloniti pod lokalnom antestezijom u ambulantnim uslovima. Ukoliko je bolest uznapredovala potrebno je bolničko lečenje
kiretaža i elektrohirurgija - oblici lokalne hirurške intervencije
lokalni citostatici: 5 – florouracil i imikvimod
radioterapija: zračenje tumora

U ovom tekstu su navedene osnovne činjenice o malignim bolestima kože. Na osnovu klaničke slike, opšteg stanja pacijenta, tipa karcinoma i uznapredovanosti bolesti odlučuje se o lečenju.

Svakom pacijentu se pristupa individualno.

Fotoostecenje koze

Štetni uticaji sunčevih zraka odavno su utvrđeni. Većina belaca ispoljava znake fotooštećenja pre 50. godine života, u značajnom je porastu pojava karcinoma kože. U nekim zemljama, kao u Australiji, se govori o epidemiji ovih oboljenja. Oko 80% izlaganja suncu u toku života je u okviru kratkotrajnih izlaganja bez namere da se pocrni.

Međutim, zabrinjava podatak da je porastu broj sati provedenih na suncu u cilju tamnjenja kože, ali i izloženosti veštačkim izvorima UV zračenja (solarijumi i kvarcne lampe). Učinci UV zraka su mnogostruki. Najznačajnije štetne posledice izaziva UV zračenje u UVA i UVB spektru. Delovanjem UVB zraka javljaju se crvenilo i opekotine. Oštećenje DNK vodi ka nastanku karcinoma kože. UVA zračenje prodire dublje u derm i uzrok nastanka hroničnog oštećenja kože. Njihovo štetno dejstvo je kumulativno, sa godinama se sabira efekat sunčanja, tj. oštećenja kože

Koža koja je godinama izlagana suncu ima karakterističan izgled. U zavisnosti od stepena razlikuje se kvalitet kliničkih znakova oštećenja. Gotovo redovna pojava je žućkasta prebojenost kože poput limuna. Koža je naborana, neelastična i gruba. Na licu postoji stalno crevilo, blažeg ili jačeg stepena, sa jasno uočljivim proširenim kapilarima, uz naglašene uvećane lojne žlezde.

Naravno, najupadljivija odlika su naglašene bore. Najpre nastaju oko očiju, na donjem kapku. Brojne nepravilne pigmentacije i fleke se pored lica javljaju i na nadlenicama, rukama, ramenima, leđima i u predelu dekoltea. U najtežim slučajevima lice je izbrazdano brojnim dubokim borama i brazdama, a koža je opuštena.

Često je pitanje kako znamo da razlikujemo koje su promene posledica pripodnog starenja, a koje nastaju kao posledica sunčanja – fotooštećenje kože. Mi jedino možemo da vidimo da se naša kože menja, i to je često jedini znak da godine prolaze.

Duboke bore, useci, kao mreža, najčešće na čelu i zadnjoj strani vrata, nastaju kao posledica teškog oštećenja kolagenih vlakana i pokožnog tkiva.

Fleke (solarni lentigo) tamne, smeđe pege i fleke na licu, rukama, u predelu dekoltea, ramenima i na leđima. Koža je nepravilno pimentovana, često ima žućkasu prebojenost. Posledica su mestimične, ograničene hiperprodukcije pigmenta melanina, a kao posledica dugotrajnog izlaganja suncu.
Bez obzira što se više ne izlažete suncu, ove fleke su znak ranijeg sunčanja. Većina misli da se samo ležeći na plaži i pijući hladnu limunadu može sunčati. To, naravno nije istina. Sučanje je i kada se šetate , radite u bašti ili vožite bicikl po sunčanom vremenu.

Seboroične keratoze su svetlo do tamno smeđe naslage kože, često imaju mastan izgled, lako se skida površina. Može ih biti i na desetine, uglavnom na licu, glavi kod muškaraca, ramenima, leđima, dekolteu, na nadlanicaa. Jednostavno se uklanjanju, ali je porebno prvo svaku pažljivo pregedati, jer može se među njima skariti melanom ili neka druga maligna bolest.
Klasifikacija fotostarenja

tip I – obično u drugoj ili trećoj deceniji života, sa blago izražanim promenama na koži, u vidu malih pega i veoma malo bora. Ovakva koža ne zahteva šminkanje.

tip II - osobe u trećoj ili četvrtoj deceniji života. Javljaju se “ bore mimike“( kada se osoba smeje, govori i ima intenizvnu aktivnost mišića lica). Prisutno je blago do srednje izražano fotostarenje kože, u vidu flaka, keratoza u početnoj fazi i pojava paralelnih bora oko očiju kada se smeje.

tip III – preko 50. godine života i stariji. Postoje bore pri potpunom mirovanju mišića lica. Izražene fleke, keratoze i prošireni kapilari.

tip IV – kada postoje ‘’samo bore“. Kod starijih od 60 godina. Izraženo fotooštećenje kože u vidu žućkaste prebojenosti kože, keratoze, izboranost kože i ranija pojava malignih bolesti kože.

Suncanje

Mnogi vole sunce. Dobro se osećamo i, u kratkom periodu posle sunčanja, i izgledamo bolje.

Sunčanjem nastaju promene na koži za koje mislimo da su deo normalnog starenja. Vremenom, sunčevi zraci, (ultaraljubičastog spektra UV) očtećuju i kidaju vlakna kolagena i elastina u koži. Ova vlakna daju elastičnost koži. Povezujemo preplanulu boju kože sa lepim i zdravim izgledom.

Ali, upravo ta preplanulost je znak oštećenja kože! Tako se ubrzava starenje i povećava rizik od pojave karcinoma kože.

Dok smo mladi takva oštećenja ne primećujemo, jer koža pokušava da se obnovi. Međutim, negativni efekti sunčanja vide se kasnije u životu.

Sunčanje izaziva pojavu:

prekanceroza (aktinične keratoze)
benignih tumora
sitnih i dubokih bora
žućkastu prebojenost kože
brojne fleke i pege
proširenih kapilara
karcinoma kože (bazaliom, spinocelularni karcinom, melanom)

Šta izaziva pojavu karcinoma kože?

Karcinomi kože jesu najčešći tumori uopšte.
Postoje tri tipa kožnih tumora:

bazaliom (carcinoma basocellulare)
spinocelularni karcinom (carcioma spinocellulare)
melanom

Bazaliom i spinocelularni karcinom su javljaju u oko 95% svih kožnih tumora. Nazivaju se i nemelanomski tumori. Ukoliko se na vreme otkriju postoji velika verovatnoća da će doći do izlečenja. Melanom, koji nastaje od ćelija kože koje stvaraju pigment melanin-melanocita, jeste jedan od najmalignijih tumora uopšte.

Sunčevo zračenje, tj. UV-ultaraljubičasto zračenje jeste glavni krivac u pojavi kožnih tumora, ali ne treba zaboraviti i da su podjednako štetni solarijumi, čije lampe emituju UV talase. Isto tako, sunčanje zimi je jednako štetno kao i sunčanje leti.

Štetni efekti sunčanja se tokom godina nakupljaju, imaju kumulatini efekat, i oni najčešće izazivaju bazo- i spinocelularni karcinom. Pojava opekotina od sunčanja, naročito pre 18. godine života, može da izazove melanom.

Ko je u riziku?

Kod svakoga se može javiti neki od malignih tumora kože. Rizik je veći kod osoba kod kojih postoji oboljenje u porodici, svetle puti, kose i očiju, sa brojni flekama i nepravilnim mladežima po koži i brojnim opekotinama tokom života. rad na otvorenom i velika izloženost suncu mogu pogodovati nastanku kožnih tumora. I kod osoba tamnije puti mogu se javiti maligni tumori, mada je to nešto ređe.

Koji su simptomi?

Najčešća je promena boje kože, pojava nove pigmentacije ili promena već postoje pigmentacije ili mladeža. Stalno prisutna ranica koja ne zarasta, spontano kravrenje, ukoliko se napipava ili vidi kožni izraštaj znak su upozorenja i treba se odmah javiti lekaru. Nemelanomski tumori (bazaliom i spinocelularni karcinom) se najčešće javljaju na delovima tela izloženih suncu, mada se mogu javiti bilo gde.

Kako se dijagnostikuje?

Dijagnoza se potvrđuje biopsijom: uzima se parče kože-tkiva, i proučava se pod mikroskopom.Na osnovu kliničke slike se postavi sumnja na određenu bolest, ali se patohistološkim pregledom ona potvrđuje ili isključuje.

Postoji više terapijskih postupaka u lečenju ovih kožnih tumora: hirurškom lečenje, hemoteraija, zračenje. Određuju se na osnovu tipa karcinoma, njegove lokalizacije i veličine. Lečenju se pristupa individualno.

Kako se zaštititi?

Nikada nije kasno da počnete da se štitite. Posle bilo kakve povrede, pa i sunčanja, koža teži da se vrati u pređašnje stanje i da popravi nastala oštećenja.

barem 30 minuta pre izlaganja suncu nanesite na kožu preparate sa faktorom zaštite minimalno SPF 15 i više.
neka kozmetski proizvodi koje koristite imaju SPF, a kontaktna sočiva UV zaštitu
naočare za sunce treba da imaju potpunu UV zaštitu
izbegavajte boravak na suncu i sunčanje u periodu između 10 i 16 časova
pregledaje svoju kožu, redovno posećujte vašeg dermatologa ukoliko imate mnogo mladeža ili pega i fleka
decu ne izlažite suncu

Mladezi

Mladeži (nevusi) su benigne, pigmentovane promene koji se pojavljuju tokom života i na koži i na sluznicama. Mogu se naći kod skoro svih odraslih. Neki ih imaju samo nekoliko, dok je kod drugih preko stotinu.
Sastoje se od ćelija – melonocita, koje stvaraju pigment. Neki ih već na rođenju imaju ili se pojave neposredno posle rođenja. To su urođeni ili kongenitalni nevusi.

Kod većine ljudi mladeži se javljaju u toku detinjstva, obično između 6 i 12 godine. Rano izlaganje suncu je važan činilac u nastanku mladeža. U detinjstvu, broj mladeža se povećava sa uzrastom, kod dece sa svetlom puti i sa pegama, i koja su imala više težih opekotina od sunca. U pojavi mladeža važnu ulogu imaju i nasledni faktor.

Većina ljudi ima mladeže na licu, leđima, ramenima i u predelu dekoltea, što je jedan od znakova da je njihova pojava povezana sa sunčanjem. Mada, mladeži se mogu javiti i na delovima kože koji se retko ili nikad ne sunča kao što su unutračnja strana ruku ili butina, u pazuhu, na genitalijama, na polnim organima ili u usnoj duplji.

Česti su kod osoba svetle puti, sa puno pega po licu i telu, koja slabo mogu da pocrne i koja su više puta imale opekotine od sunčanja. Kod tamnoputih njihov broj je, uglavnom, manji.

Postoji nekoliko vrsta mladeža. Oni se, kod zdrave osobe, bitnije ne menjaju tokom života. Mogu biti vrlo svetli, skoro ružičasti, ili pak skoro crni.

Većina mladeža je manja od 1 cm, simetrična i ima homogenu strukturu.

Postoji nekoliko vrsta mladeža:

Urođeni mladeži mogu biti veliki, i preko nekoliko cm. Kod nekih mladeža mogu se videti dlake. Stečeni mladeži su uglavnom ravnomerno pigmetovani, manji od 1 cm, od svetlo smeđe do crne boje. Mogu biti u vidu pigmentovane fleke, ili blago izdignuti, smeđe do crne boje (junkcionalni nevusi).
Složeni ili intradermalni mladeži su uzdignuti, kupolasteog oblika i slabije su pigmentovani – ružičaste do svetlo smeđe. Posebnu grupu čine atipični ili displastični nevusi (Klarkov nevus). Često imaju nepravilnu strukturu, i mogu da imitiraju maligne promene.

Promena boje, oblika, rast mladeža, crvenilo ili krvarenje, ili pak pojavu potpuno nove pigmentacije može biti znak za uzbinu!

Svaku promenu mladeža ili pojavu nove pigmentovane promene treba prijaviti lekaru. Specijalista dermatolog treba da uradi kompletan pregled svih pigmentovanih promena po telu. Takođe, moguće je i da se promene snime digitalnom tehnikom- dermoskopski.


Dermoskopija je neinvazivna tehnika, koja omogućava kvalitetniji pregled i kojom se vide i fine strukture kože i svaki poremećaj pigmentacije.

Sa razvojem digitalne tehnologije usavršila se metoda evaluacije promena na koži. Međutim, tek u poslednjih 15 godina, sa razvojem digitalne tehnologije, postavljne su osnove savremene dermoskopije.

Dermoskopijom se procenjuje najpovšniji sloj kože.
Dermoskopija je neinvazivna metoda, koja omogućuje in vivo procenu boje i mikrostrukture površnog sloja kože koji nisu vidljivi golim okom. Na osnovu specifičnih dijagnostičkih pravila ocenjuje se da li je promena benigna ili maligna. Korišćenjem ove tehnike značajno se povećala preciznost u dijagnostici pigmentnih promena. Ima ograničenu primenu kod dubljih promena: nodularnih ili jasno dermalnih lezije, kod slabo pigmentovanih ili nepigmentovanih promena, kod veoma tamnih, crnih promena kad količina pigmenta ne dozvoljava observaciju.

Pravilna procena boje, stepena pigmentacije i njena distribucija su najvažniji elementi dermoskopskog pregleda. Melanin je najvažniji pigment u koži. Stepen i distribucija melanina zavise od lokacije u različitim slojevima kože. Zbog toga se i vide različite boje, od svetlo smeđe do tamno smeđe i crne.

Dermoskopija je postala rutinska u ranoj dijagnostici malignih bolesti kože. Sa velikom preciznošću se može proceniti priroda promene. Ponekad se dermoskopijom mogu otkriti strukture koje se golim okom ne mogu videti. Ovo je naročito važno jer je u poslednjih dvadeset godina značajno porastao broj malignih bolesti kože. Prednjači melanom, koji je najmaligniji kožni tumor.

Dermoskopija je postala neophodna u pregledu pigmentovanih kožnih promena. Po savetu dermatologa, pregledi se vrše na 3, 6 ili 12 meseci. Naravno, rizične promene se prate u kratkim vremenskih periodima.
Dermoskopskim pregledom se mogu izbeći nepotrebne intervencije, naročito kod osoba koje imaju veliki broj mladeža i drugih pigmentacija. Takođe, ako u porodici postoji melanom, dermoskopsim pregledom treba da budu podvrgnuti i ostali, krvno srodni, članovi porodice.