Psihologija - za zdravo odrastanje
Pisanje dnevnika
Pouzdani čuvar uspomena i prošlih vremena, dnevnik je nekada bio nezaobilazni deo odrastanja mnogih devojčica. Na stranicama uvezanim između dve čvrste korice ispisivane su najskrivenije i najiskrenije misli i osećanja. Papir je trpeo sve, brižljivo čuvao tajne, upijao suze...Generacije tinejdžera nekada su odrastale uz "Dnevnik Ane Frank", dok je danas omladini mnogo bliži "Dnevnik Bridžit Džons".
Kao što mu i naziv kaže, u dnevniku bi trebalo da se zapisuju dnevni događaji, uz obavezno obeležavanje datuma, mesta i dana. Nekada se piše u stihovima, nekada kao roman, a sem ostavljanja pisanog traga budućim pokoljenjima, pomaže mladima da pronađu sebe i odgovore na brojna pitanja koja ih tokom odrastanja zbunjuju. Uglavnom se sa pisanjem dnevnika zato i počinje kada dete više nije dete, a još nije ni dovoljno zrelo da postane punopravni član društva odraslih, negde na početku adolescencije.
ODGOVORI
- Sa pisanjem dnevnika najčešće se počinje oko 11 godine, kada se uočavaju i prve pubertetske telesne i psihološke promene - objašnjava dečiji psihijatar, psihoanalitičar. - Ove druge se vremenom usložnjavaju i u krajnjem cilju omogućavaju mladoj osobi da dođe do odgovora na pitanje: KO SAM JA?
Adolescentni period sam po sebi podrazumeva niz složenih procesa:
- prihvatanje svog seksualno zrelog tela
- odvajanje od roditelja i bezbrižnog dečjeg funkcionisanja
- pronalaženje mesta u vršnjačkoj grupi, a zatim i u široj socijalnoj zajednici
- ostvarivanje emotivnih i seksualnih veza
- profesionalno opredeljivanje i realizovanje na tom planu. Ovaj razvojni period, koji traje do 24 - 25. godine, neminovno je praćen uznemiravajućim fantazijama i burnim emotivnim stanjima: strahovima, strepnjama, nemirima, tugovanjima, povišenom agresivnošću, destruktivnim i autodestruktivnim težnjama, ljutnjom, besom i dr.
- Pisanje dnevnika u ovom dobu može da bude jedna od pomažućih aktivnosti, koja mladu osobu podstiče da prepoznava i imenuje svoja emotivna stanja i fantazije koje često mogu biti nedefinisane, zbunjujuće, zastrašujuće i ugrožavajuće - ističe naša sagovornica. - Mogućnost da se rečima opiše i koliko-toliko prepozna i definiše neko emotivno stanje, želja ili potreba je put koji vodi do delimičnog, a ponekada i potpunog rasterećenja i razrešenja određenog stanja ili problema. Pisanje dnevnika ima svoje mesto u procesu samootkrivanja, samoprepoznavanja, kao i osvešćivanja kontinuiteta u razmišljanjima i osećanjima. To nikako ne znači da dnevnik može i treba da zameni samoupoznavanje kroz interakciju sa vršnjacima koja je u ovom dobu najvažnija.
SKRIVANJE
Obično se dnevnici drže na skrivenim mestima, često pod ključem, što ukazuje da mladi imaju potrebu da kreiraju nešto što ukazuje na postojanje tajnovitosti i intime, neki deo sebe koji ne treba da bude dostupan drugima, naročito ne roditeljima.
- Dnevnik može da se piše svakodnevno, povremeno ili tek ponekad . - Često je dovoljna jedna rečenica, ponekad stranice i stranice. Može da se piše i u formi pisma zamišljenom prijatelju, ili u obliku priča ili tekstova na određenu temu. Roditelji mogu da sugerišu svom tinejdžeru da piše dnevnik, ali to nikako ne sme da bude nametnuto, u vidu zahteva, prisile. Samo ako je to spontana potreba mlade osobe može da ima značaja i pravi smisao za nju.
Bookmarks