Emotivnost - hrana za dusu


Ne jedemo da bismo zadovoljili osećaj gladi, već da bismo povećali kvalitet života. Nema osobe koja nije posegla za poslasticom kao utehom ili izvorom boljeg raspoloženja. Oko 72 odsto ljudi koji pate od depresije ima potrebu za čokoladom, testeninom, desertima, slatkišima, sladoledom, hlebom ili krompirom, dok za šniclom, piletinom ili povrćem žudi samo 26 odsto ispitanika. Kako visokokalorična „hrana za dušu“ deluje na ljude koji prolaze kroz stresno razdoblje i proživljavaju negativne događaje, može se i naučno dokazati, i to hemijskim putem.

Ugljeni hidrati mnogo bolje kompenzuju padove uzrokovane depresijom ili neuspesima od, recimo, nikotina ili alkohola, a uz to su i zdraviji. Kada smo pod stresom, našem telu je potrebno više vitamina C i cinka nego inače.
Čaša soka od pomorandže pruža dodatnu količinu vitamina C i prijatno osvežava, dok je hrana iz mora bogata cinkom.
Voda je najbolji napitak kada smo izloženi velikom psihičkom naporu, jer ne sadrži šećer ili kofein, koji mogu pojačati nivo stresa. Ako baš ne možete bez kofeina, popijte jednu šolju kafe dnevno, a izbegavajte gazirane napitke. Treba pripaziti i na količinu poslastica koje unosite u organizam. Na sreću, ne morate se potpuno odreći slatkih užitaka. Umesto kremastog parčeta torte, odaberite voćnu pitu - ima isti učinak na organizam, ali upola manje masnoća i šećera.