Tema: Lekovito bilje

Crna jova: plodovi najbogatiji taninima

Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina.


Crna jova, elfa, jova, jah, jovovina, joškovina (Alnus glutinosa L.) javlja se od nizijskih područja pa sve do 1000 metara nadmorske visine, pored reka, potoka i na plavnim zemljištima. To je listopadno drvo sa stablom visokim 20-25 metara, maljavih grana, pokrivenih korom debelom dva santimetra. Listovi su krupni, objajasti, usečenog vrha, po obodu celi, samo pri osnovi ražnjevito talasasti. Lišće je spiralno raspoređeno, s lica lepljivo i sa crvenkasto-smeđim dlačicama u pazuhu. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma. Muški cvetovi (rese) su sakupljeni po nekoliko na dugačkoj peteljci, dok ženske rese čine šišaricu jajastog oblika koja sazreva u jesen. Cveta od februara do marta plod je orašica dužine dva-četiri milimetra.

Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina. Jovova kora zbog velikog sadržaja tanina deluje kao adstringent, a za vreme rata upotrebljavala se i protiv groznivce u zameni za koru cinhone (kinakora). Šišarke i kora mogu se upotrebljavati kod poremećaja organa za varenje, za ispiranje usta, kod raznih kožnih obolenja i opekotina. Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, list crne jove stavlja se na rane i čireve.

Plodovi crne jove sakupljaju se od jeseni pa sve do marta, odsecanjem grančica sa plodovima. Zatim se plodovi odvoje i suše na promajnom mestu. Kora se skida u rano proleće ili jesen. Suva droga se pakuje u vreće ili sanduke i čuva na suvom mestu.

autor; Prof. dr Jan Kišgeci

Druga berba lišća lijandera

Cveta od juna do oktobra. Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.


Lijander - Nerium aleander L., raste oko Sredozemnog mora, a kod nas se sreće u Crnoj Gori. Za njegov razvoj pogodna su vlažna zemljišta i blaga klima. Često se gaji kao ukrasna biljka.

Lijander je nisko drvo visine tri do pet metara, oblika malog grma. Listovi su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetastog oblika dužine 12 a širine dva do tri santimetra, pri vrhu zašiljeni, tamnozelene boje i nalaze se na kratkim drškama. Cvetovi su crvene, žute ili bele boje, smešteni na vrhovima grančica. Cveta od juna do oktobra. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.

U listu lijander sadrži 1 – 1,15 % steroidnih heterozida, od kojih je najvažniji oleandrin. Osim heterozida, listovi sadrže i flavonoide (rutin), organske kiseline, tanine, smole i etarsko ulje.

Deluje kao kardiotonik i diuretik

U obliku infuza i tinktura upotrebljava se kod hroničnih srčanih bolesnika. Za razliku od digitalisa deluje brže, ali su manje izražena kumulativna svojstva. Zbog velike otrovnosti lijander ne sme da se uzme bez lekarske kontrole. Najveće količine koriste se kao sirovina za izdvajanje oleandrozida, koji se dobija u kristalnom stanju i koristi u terapiji.

Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Suši se na promajnom mestu ili u sušari na temperature od 40 do 50°C. osušeni listovi su krti, lako lomljivi, gorkog ukusa i bez mirisa. Čuvaju se na suvom mestu.

Prof. dr Jan Kišgeci

Kupina - beru se mladi i zdravi listovi

Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.


Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.

Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.

To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).

Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.

Prof. dr Jan Kišgeci

Zgaravica

Lecenje biljem


Sastav Caja: 1

20 g stabljike kantarije ženske
20 g stabIjike kantarije muške
20 g stabljike dubcaca

U 1/2 litre prokljucale vode staviti 5 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 11/2 minutu. Ohladiti i procediti u bocu. Piti 1/2 dcl natašte, 1/2 dcl pre rucka i 1/2 dcl pre vecere, u trajanju od 6 dana.


Sastav Caja: 2

20 g kadulje
20 g pelina
20 g kantarije ženske

Priprema i upotreba kao kod prve recepture. U oba slucaja, potrebno je odbaciti jake zacine, suvišne masnoce i smanjiti kolicinu hrane. Jesti jako raskuvanu i corbastu hranu.

herbetika

Zutica

Lecenje biljem


Sastav Caja: 1


20 g stabljike prilipa
20 g žila zecjeg tma
20 g stabljike rosopasa
20 g stabljike kantarije ženske
20 g stabljike lanilista
20 g stabljike ive trave
10 g stabljike kantarije muške
10 g stabljike borovnice
10 g listova vodene trbulje
10 g listova mažurana
10 g listova i cvetova latica ruže penjacice ili vrtne ruže


Trave jako usitniti i smešati. U 1 litru vode preko no?i namociti 10 g mešavine trava. Ujutro staviti na laganu vatru i kuvati poklopljeno 2 minute. Kad se caj ohladi, procediti ga u bocu i dodati 4 supene kasike meda. Umešati med i piti 6 puta dnevno u jednakim vremenskim razmacima:



Sastav caja: 2

40 g imele
40 g stabljike pirevine
40 g stabljike majorana
40 g stabljike konjogriza
40 g listova omana
40 g listova i bobe borovnice
40 g stucane smrekove crne bobe


Pripremati i upotrebljavati caj kao prethodni.


herbetika

ZAUSNJACI (PAROTITIS EPIDEMICA)

Lecenje biljem


Bolesti Uha ZAUSNJACI (PAROTITIS EPIDEMICA) Od ove zarazne bolesti uglavnom obolevaju deca. Uzrocnik bolesti je virus, a prenosi se pljuvackom. Vreme od zaraze do izbijanja bolesti traje od 14 do 20 dana. Kad nastupi bolest, dete najpre oseca umor, glavobolju, zatim bolove u nogama i rukama. Gdekad povraca, a u nekim slucajevirna zali se na bolove u grlu. Posle oteknu zaušne žlezde i lice. Zanimljivo je da u vecini slucajeva otekne leva strana lica, a posle i desna strana. U blažim slucajevima, kada se bolest zadržava samo na doušnoj žlezdi, oteklina prolazi za 8 do 10 dana, i bolest je savladana. U težim slucajevima bolest se produžava i do mesec dana. Zaušnjake prate komplikacije kao što su upala jaja kod muške dece te grudi i jajnika kod ženske dece. Ponekad dolazi i do nadražaja i upale moždanih opni i gušterace. .

Sastav Caja:

20 g stabljike majcine dušice
20 g stabljike ive trave
20 g listova i cvetova vreska
20 g listova pelina
20 g listova borovnice
20 g listova kunice
20 g korena beloga sleza

Trave usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 5 g miešavine trava i kuati 1 minut. Hladan caj preliti u bocu. U jednakim vremenskim razmacima piti 8 puta po 1/2 dcl mlakog caja, zasladjenog medorn i s nekoliko kapi svežeg limunovog soka. Jesti prokuvanu hranu sa što više vitamina. Ziveti u okrecenim prostorijama umerene temperature, bez cveca i zelenila. Pod prostorije u kojoj se boravi za vreme lecenja ne smije se prati vodom .

herbateka

Kamčatska borovnica


Kamčatska borovnica (Lonicera caerulea) je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3 m u visinu i 1,5 m u širinu (u kultivaciji oko 1,80 m u visinu i 1 m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je 25-30 godina. Plod kamčatske borovnice je izduljena plavoljubičasta bobica prrčnika oko 0,5-1 cm, duga 2-3 cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem,бакарom i јодom. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj. Ukus ploda je sličan borovnici I najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi I sirupi, a dodaje se I mlecnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubicastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda - odatle I naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, ukus kamčatske borovnice dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa.

Lekovita svojstva:
U područjima gde ova kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa... Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protuupalna i protualergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996 god.)rađene su u Kanadi i Republici Českoj.

Uzgoj:
Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47oC bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvat nije osjetljiv na slabije mrazove. Za rast ne zahtijeva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Idealan pH iznosi 5,5-6,5, ali uspeva i na tlu drugih karakteristika. Najbolje uspeva na bogatom, dobro dreniranom tlu i na sunčanoj poziciji. Podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos.
Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana I preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 m ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 m ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. Po grmu daje rod od 3-5 kg.

herbateka.eu

Brusnica dobra i za srce


Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa. Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna u slučajevima urinarnih infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo na prostatu. Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata pogubni su za ešerihiju koli jer onemogućava ovu bakteriju da se „zakači" za površinski sloj materice i bešike. Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima. Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja poput raka. Zahvaljujući sposobnosti da blokira oksidaciju nekih lipoproteina brusnica čuva srce. Kako je takav proces u organizmu jedan od faktora rizika srčanog udara, blokiranje oksidacije lipoproteina niske gustine konzumiranjem brusnice može se smatrati preventivnom merom protiv bolesti srca. Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji stvaranja kamena u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju. Brusnica je poreklom je sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime. Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 santimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje. Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.



BRUSNICA - Vaccinium macrocarpon


Opis biljke:
Brusnice spadaju u bobicasto voce koje, kao i borovnice, poticu iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujuci vecoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus.
Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, izmedju ostalog i za upalu mokracnih puteva... U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se cuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i razlicite sosove i ukusna jela.Brusnice su, nutricionisticki gledano, posebni plodovi bogati razlicitim zaštitnim materijama, uz klasicne vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno elovanje, cime smanjuju rizik oboljevanja od razlicitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprecavale rast celija raka, vec i njihovo metastaziranje.


Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji odredjenih faktora koji podsticu nastanak kardiovaskularne bolesti. Hipuricna kiselina, koja se takodje nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi celija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabeticare. Najvažnija stanja kod kojih se preporucuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slucaju upala mokracnih puteva, buduci da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje bas u tom delu tela, zahvaljujuci posebnim receptorima kojima se one tu vežu.

Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvecem postotku uzrocnik cira na želucu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inace vremenom dovode do raznih bolesti zubi i desni..

BEDRENIKA - Pimpinella saxifraga


Opis biljke:
podzemna stabljika joj je razvijena. Listovi su perasti. ,


Stanište:
raste na suhim livadama, obroncima i brdima.



Lekoviti deo biljke:
u prolece i jesen sabire se podanak kojega je miris nalik mirisu klincica. Suši se u hladu na mestu s mnogo vazduha



Lekovito delovanje:
koristi se za lecenje živaca, bolesti pluca, astme, reumatskih bolesti, slabokrvnosti i bubrega koji su oboleli od bubrežnog kamenca

herbateka.eu