Tema: Lekovito bilje

MILODUH


narodni naziv:
hisop, izop, sipan, šipant

engleski naziv: HYSSOP

Opis biljke:
Miloduh je višegodišnja biljka busenastog oblika sa 60 do 70 cm visokih i uspravnih grančica. Listovi gotovo da su goli, ravnog ruba, a na vrhu kružnili kratko šiljasti I pomalo uvijeni. Sa jedne I druge strane listova nalaze se mnogobrojne žlezde sa uljem. Cvetovi su sasvim beli, nebo plave i roze boje, a gusto rasporedjeni u duge prividne klasove. Stabljike su u donjem delu drvenaste. Cveta od juna do setembra.

Stanište:
Miloduh raste samoniklo u prirodi, a uzgaja se po vrtovima kao kulturna biljka. Domovina miloduha su kamenita područja Sredozemnog mora, oko Kaspijskog jezera i Crnog mora, zatim, Italija i južna Francuska .

Lekoviti deo biljke:
Za lek se u beru listovi i cvetovi a može i cela biljka (za vreme cvetanja). Suši se oprezno u hladu sa što manje diranja i prevrtanja.

Lekovito delovanje:
Miloduh je od davnina poznat kao veoma korisna i lekovita biljka. Pre svega, koristi se kod grudnih i plućnih bolesti, posebno kod hroničnog bronhalnog katara, noćnog znojenja izazvanog tuberkulozom pluća, zatim protiv grčeva u prsima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, skrofuloze, vodene bolesti, žutice i dr.

Sastav:
Flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0.2% holina, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, šećera, raznih soli, osobito kalijum-nitrata 0.5-1% etarskog ulja.

Izvor;Herbetika

MACUHICA


narodni naziv:
dan i noc, gospina Ijubica, macuha, sirota, sirotica

engleski naziv: HEARTSEASE

Opis biljke:
Macuhica je većinom jednogodišnja zeljasta biljka sa mekanom i šupljom stabljikom. Stabljika je razgranata. Listovi su na dugačkoj peteljci čiji oblici mogu biti: srcasti, jajasti ili duguljasti. Nalaze se nasuprot sa prstasto razdeljenim prostraniin listićima. Cvetovi izrastaju iz pazuha listova i pojedinačno su smešteni na dugačkim peteljkama. Cvetovi kod divlje macuhice ili su manji žuto bele boje, ili veći ljubičaste boje.

Stanište:
Macuhica je veoma rasprostranjena kao korov u vinogradima na pašnjacima i oranicama, kako u niskim tako i u visokim predelima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru cvetovi i cela biljka za vrijeme cvetanja. Uzgojena macuhica u vrtovima i parkovima raznih boja ne bere se u lekovite svrhe!

Lekovito delovanje:
Macuhica se odavno smatra lekovitom biljkom koja čisti krv, umiruje bolove i pospešuje izlučivanje mokraće i znoja. Preporučuje se u lečenju gihta (uloga) i reumatizma, začepljenja vena, raznih krvnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, noćnog mokrenja, peska u mokraći, slabosti bubrega i nerava, iscrpljenosti, depresije i grčeva kod male dece. Veoma je cenjena kao lek kod svih vrsta kožnih osipa, egzema, rana, vlažnog kožnog osipa, skrofuloznih oboljenja kože, bubuljica, gnojnih mehurova, svraba kože i dr.

Herbetika

MURVA (BELA i CRNA)

narodni naziv:
dud beli, dud crni

engleski naziv: MULBERRY

Opis biljke:
Murva je visoko stablo i raste po celoj na�oj zemlji, kao kulturna biljka uz ivice puteva, po parkovima i drvoredima. Osim toga, u prirodi postoji kao samonikla (divlja).

Staniste:
Raste u nasoj zemlji.

Lekoviti deo biljke:
U proleće se beru mladi listovi, a kora i plodovi u leto. Listovi se suse u hladu, a pohranjuju na suhom mestu. Plodovi se suse na umerenoj toploti.

Lekovito delovanje:
Čaj od listova murve smanjuje sećer u krvi i leći vratobolju. Od ploda murve priprema se sirup za lečenje groznice, proliva, upale krajnika i pokvarenog zeludca.

NONI [Morinda citrifolia , Rubiaceae]


narodni naziv:
Morinda

Opis biljke:
Noni-plod je sa Tahitija, pripada grupi od 80 lekovitih biljaka koje pripadaju medicinski najdelotvornijoj biljnoj grupi starog sveta Rubiaceae, te u Rubiaceae biljnoj grupi i ima najveću sposobnost da spaja kserotonin.Raste kao samonikla biljka, a daje plodove tokom cele godine. Bere se 12 puta godišnje. Ovo voće, koje se već vekovima efikasno koristi u Polineziji, na Tahitiju i Havajima, tek u današnje vreme postaje opšte poznato.

Proces prerade nonija počinje prirodnom fermentacijom koja traje od 3 do 6 meseci . Ne koriste se ni gljivice ni bakterije ni sećer za fermentaciju. Kad je fermentacija gotova, prelije se peko hladnog voća i dobija se djus.

Noni voće sadrži 18 raznih aminokiselina, koje pospešuju razvoj mišića i ujedno sprečavaju njihovo razgradjivanje. Ovo dejstvo se višestruko ispoljava prilikom redovnog treniranja. Natrijum, kalijum, gvožde, mangan, odnosno magnezijum koji se nalaze u sastavu Nonija, doprinose zadovoljenju dnevnih potreba organizma za mineralnim materijama. Pored toga sadrži i specijalne materije, koje pospešuju protok materija izmedu ćelija, tako da imaju regenerativno dejstvo. Skopoletin podržava funkciju štitne žlezde, povećava nivo serotonina i melatonina u organizmu, sprečavajući time promene raspoloženja, odnosno povoljno utiče na sposobnost prilagodavanja dnevnim promenama i reguliše ciklus sna. Noni pospešuje proizvodnju azotnog oksida koji u sprezi sa skopoletinom omogućava opuštanje arterija, čime igra značajnu ulogu u smanjenju visokog krvnog pritiska nastalog usled napetosti i stresa. Pored toga azotni oksid učestvuje u poboljšanju prokrvljenosti tkiva, smanjuje sklonost ka nastajanju ugrušaka, čime brani organizam od infarkta i od izliva krvi u mozak. Svojim antioksidativnim dejtvom čini odbranu od oksidacije LDL-holesterola, znači ima značajan doprinos u prevenciji od kardiovaskularnih oboljenja.

Noni plod ima 800 puta više Proxerina nego ananas koji je do danas bio najveći izvor ovog sastojka. Proxeronin i proxeronasa su dva sastojka koja omogućuju ljudskom telu stvaranje XERONINA najvažnijeg alkaloida za obnovu svih molekula u telesnim ćelijama. Sledeći značajan sastavni element Nonija je damnakantal. On igra jednu vrstu uloge nadzornika deobe ćelija i tkiva i "ne dozvoljava" da se deoba otrgne kontroli. Pošto učestvuje u izgradnji najoptimalnijeg nivoa takozvanih T i B ćelija, kao i odbrambenih i limfnih ćelija, olakšava posao imunog sistema koji je tako sposoban da pobedi bolesti.

Zahvaljujući sadržaju damnakantala, Noni izvanredno štiti od malignih pojava, odnosno usporava rast već nastalih tumora. U slučaju pojave tumora u organizmu se smanjuje količina enzima kseronin, prokseronin i prokserogenaza, koje Noni sadrži u značajnoj količini. Zahvaljujući adaptogenom dejstvu u stanju je da normalizuje ćelije koje nepravilno funkcionišu. Redovnom upotrebom Nonija se mnogo doprinosi efikasnoj zaštiti od tumora.

Kseronin i prokseronin imaju izvanredno antidepresivno dejstvo. Ove materije pospešuju lučenje endorfina, čije oslobadjanje rezultira razdraganost i dobro raspoloženje. Pored toga umanjuju iscrpljujuće bolove nastale usled upale zglobova, pri čemu ne izazivaju zavisnost. Pored svega toga kseronin pokreće u organizmu mehanizam zaštite od upala, a takodje povećava otpornost na bakterije i viruse. Zbog toga se Noni preporučuje svima koji često obolevaju od infekcija gornjih disajnih puteva. Pošto Noni potpomaže lučenje sokova za varenje, smanjuje i značajni deo problema digestivnog trakta.

Može biti korisna dopuna u terapiji raznih bolesti zavisnosti lao šro su pušenje, alkoholizam, narkomanija.

Jedina mana koju noni ima jeste da pojačava apetit.
Za terapijske svrhe noni djus ima preslabo dejstvo ,pa se iz tog razloga u terapiske svrhe se može koristiti jedino extrakt od noni biljke.

Herbetika

PAROGA VRTNA [asparagus officinalis]


narodni naziv:
beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla

engleski naziv: ASPARAGUS

Opis biljke:
Šparoga vrtna je trajana biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom horizontalan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U proleće iz podanka izbijaju jaki bijeli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dosegnu visinu od 20 do 25 cm, seku se i koriste kao povrće. Iz preostalih izdanaka raste stabljika visine i do 1,5 metra, koja se kasnije razgrana u male grančice, koje na sebi nose male, suve listiće. Tek treće godine izdanci donose cvetove zeleno bele boje. Plodovi su crveni veličine graška.

Stanište:
Šparoge rastu u prirodi duž čitavog primorja, a uzgajaju se kao povrće u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru izdanci u proleće,a podanak sa korenom se kopa u jesen. Plodovi se sakupljaju nakon što sazre.

Lekovito delovanje:
Izdanci šparoge se koriste kao povrće, inače pospešuju rad bubrega, a time i izlučivanje vode iz tela, osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci šparoge izvrsna su hrana za šećerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme koristi se za smirivanje želuca i povraćanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje.
Herbetika

ŠLJIVA [prunus domestica]

narodni naziv:
readjarka, požegača, bistrica, modnilja

engleski naziv: PLUM

Opis biljke:
Šljiva je drvo koje može narasti do 10 metara. Prilično je razgrnata sa ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, sočan i tamno plave boje. U plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u voćnjacima. Postoji mnogo vrsti šljiva.

Lekoviti deo biljke:
Plod

Lekovito delovanje:
Šljive su veoma značajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Reguliše rad creva.
Herbetika

ZOB [avena sativa]


narodni naziv:
ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob

engleski naziv: OATS

Opis biljke:
Zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasični zob sadrži 2 do 6 cvetića. Cvetici se nalaze na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po čemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, ječma i raži). Sadrži: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine. Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranju krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje kod bolesti želuca, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.

U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob se pokazao veoma uspešno. Redovnim uzimanjem zoba u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne prolivajte vodu u kojoj ste kuvali zob, u njoj se nalaze mnoge za život važne materije!

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi seme(zmo) i slama za vreme žetve.

Lekovito delovanje:
Zob je izuzetno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važne vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kaša pripremljena od zobne slame veoma je korisna kod bolesti bubrega, bubrežnih kamena, gihta, zatim kod svih reumatickih poteškoća, kod krstobolje i kod bolesne jetre Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak odnosno pojačava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporučuju za one koji imaju povećanu prostatu.
Herbetika

Kokotac

Lekovita priroda - Kokotac uspešno smanjuje osećaj težine u nogama, bol, otok, noćne grčeve, sprečava zgrušavanje krvi. Delotvoran je kod bronhijalne astme, dentalnog apscesa i raznih oblika neuralgija.


Divlja ili konjska detelina, orlov nokat, vodnika, ždraljika, žućka, nazivi su izuzetno lekovite biljke kokotac (Melilotus officinalis), koja raste na pustim mestima, pored puteva i oboda šuma, na njivama... Kao razgranata stabljika sa karakterističnim žutim cvetovima, raste u visinu i iznad dva metra. U prevodu sa latinskog ona je "medena detelina", jer su joj listovi slični detelini, a pčele je obožavaju. Biljka je lekovita u celosti, zbog brojnih korisnih sastojaka koje poseduje u zavidnim količinama. Najviše ima eteričnog ulja, kumarina, melilotove kiseline, tanina, smola i različitih soli. U lekovite svrhe koristi se kao čaj, tinktura, mast, melem, kupka.


Kokotac je obilato koristio još Hipokrat za lečenje čireva, a narodna medicina ga je prihvatila kasnije kao lek za čišćenje creva od toksina, lečenje nesanice i reumatskih bolova u zglobovima. Kod bolesti uva, a posebno kod upale srednjeg uha korišćene su vrele pare od čaja dobijenog prokuvavanjem osušene biljke. U kućnim uslovima kokotac je korišćen i za uništavanje moljaca, naravno pre nego što su pronađeni delotvorni hemijski preparati.

Inače, ova biljka je zahvalna i za ublažavanje tegoba u slučaju obolenja vena, jer uspešno smanjuje osećaj težine u nogama, bol, otok, noćne grčeve. Potvrđen je periferni vazodilatator, koji uspešno širi krvne sudove, ali i antikoagulant jer sprečava zgrušavanje krvi. Preporučuje se i za uklanjanje hematoma i hemoroida, a snižava i krvni pritisak. Sprečava nastanak edema i podstiče cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se i kod bronhijalnog katara, bolesti želuca, bubrega, bešike, kao i kod otežanog mokrenja. U homeopatskoj medicini preporučuje se kao lek protiv migrene i grčeva kod dece, dok u vidu kupki deluje umirujuće.

Kokotac se pokazao delotvornim čak i kod hroničnog hepatitisa, bronhijalne astme praćene otežanim disanjem usled suženja bronhija, dentalnog apscesa, odnosno zagnojenog zuba i raznih oblika neuralgija.


Preparati

Caj
- Spravlja se tako što se jedna kašičica osušenih cvetova prelije sa 250 mililitara vrele vode i ostavi da odstoji dva minuta. Zatim se procedi i pije po jedna do dve šolje dnevno. Izuzetno je delotvoran kod bronhijalnog katara, bolesti želuca i bešike, ali preporučena doza ne sme da se prekorači jer može doći do povraćanja. Ovako spremljen čaj može da se koristi i kao rastvor za ispiranje dentalnog apscesa, gingivitisa, afti, laringitisa, odnosno upaljenog grla, a kod spoljašnje upotrebe za ispiranje rana.

Protiv nesanice
- Caj se priprema malo drugačije. Jedna kašičica osušene biljke potopi se u šolju hladne vode da odstoji od osam do deset sati. Zatim se sadržaj procedi i tek onda čaj zagreje. Tako zagrejan pije se u gutljajima jedan sat pre spavanja.

Oblog
- Za spoljašnju upotrebu treba prokuvati dve do tri supene kašike kokoca sa malo vode. Dobijenu kašastu masu uviti u platno i koristiti kao oblog kod reumatskih bolova, neuralgija, grčeva u nogama.

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum)

Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno.
Raste u najvećem delu Europe. Može da doživi preko 200 godina.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju u proleće pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke - kesten.

Lekovito delovanje:
Pupoljci i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumatičnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lečenju žuljeva i povećane prostate, otečene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva.

Ljubičica


Ljubičica je jedna od najvažnijih biljaka, koju su indijski travari koristili u borbi protiv raka.
Čaj je korišćen protiv disajnih tegoba koje se javljaju kao posledica trovanja želuca ili creva, ali i za lečenje gušobolja i tumora u grlu.
Bilo u unutrašnjoj ili spoljnoj primeni, ljubičica pomaže da se snizi bilo koje povećanje telesne temperature, koje ukazuje na postojanje bolesti. Takođe je korisna protiv glavobolja i bolesti uha, i slično hajdučkoj travi, uopšte ima podsticajno dejstvo na sluzokožu. Kao obloga čini prava čuda kod otklanjanja glavobolja i bolesti grla, zatim kod kožnih bolesti i zubobolje.

Čaj od ljubičice deluje na ljude rođene između 23. avgusta i 22. septembra izuzetno lekovito, ako pate od bolesti želuca i creva. Isto tako korisna je i obloga od prokuvane ljubičice za kožna oboljenja, koja se ponekad javljaju kao posledica nervoze želuca ili creva. Čaj će ovim ljudima koristiti i za smirivanje njihovog prenapregnutog grla.