Tema: Lekovito bilje

PAROGA VRTNA [asparagus officinalis]


narodni naziv:
beluš, kuka, pitoma šparoga, pitomi sparog, sparoga, šparog, vilina metla

engleski naziv: ASPARAGUS

Opis biljke:
Šparoga vrtna je trajana biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je uglavnom horizontalan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U proleće iz podanka izbijaju jaki bijeli izdanci koji, izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dosegnu visinu od 20 do 25 cm, seku se i koriste kao povrće. Iz preostalih izdanaka raste stabljika visine i do 1,5 metra, koja se kasnije razgrana u male grančice, koje na sebi nose male, suve listiće. Tek treće godine izdanci donose cvetove zeleno bele boje. Plodovi su crveni veličine graška.

Stanište:
Šparoge rastu u prirodi duž čitavog primorja, a uzgajaju se kao povrće u povrtnjacima.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se beru izdanci u proleće,a podanak sa korenom se kopa u jesen. Plodovi se sakupljaju nakon što sazre.

Lekovito delovanje:
Izdanci šparoge se koriste kao povrće, inače pospešuju rad bubrega, a time i izlučivanje vode iz tela, osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci šparoge izvrsna su hrana za šećerne bolesnike i za one koji se oporavljaju nakon teže bolesti. Njeno seme koristi se za smirivanje želuca i povraćanja, a koren se koristi kao sredstvo za otvaranje.
Herbetika

ŠLJIVA [prunus domestica]

narodni naziv:
readjarka, požegača, bistrica, modnilja

engleski naziv: PLUM

Opis biljke:
Šljiva je drvo koje može narasti do 10 metara. Prilično je razgrnata sa ovalnim, nazubljenim listovima i sitnim belim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama i uglavnom po dva zajedno. Plod je duguljast, sočan i tamno plave boje. U plodu se nalazi koštica. Uzgaja se u voćnjacima. Postoji mnogo vrsti šljiva.

Lekoviti deo biljke:
Plod

Lekovito delovanje:
Šljive su veoma značajne u ishrani. Lekovitost šljive dolazi do izražaja kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluje na probavne organe. Reguliše rad creva.
Herbetika

ZOB [avena sativa]


narodni naziv:
ovas, oves, silj, siljevina, usjevna zob

engleski naziv: OATS

Opis biljke:
Zob je biljka koja se ubraja u porodicu trava. Klasični zob sadrži 2 do 6 cvetića. Cvetici se nalaze na raširenoj metlici na vrhu stabljike. Zrna su obavijena plevom koja nije srasla sa zrnom po čemu se zob razlikuje od drugih žitarica (pšenice, ječma i raži). Sadrži: jod, hlor, fosfor, magnezijum, kalijum, mangan, cink, bakar, niacin, biotin, vitamine. Ovo, u prevodu na jezik svakodnevnog života, znači: zob je dobro koristiti u ishrani jer potpomaže stvaranju krvi, jača zube i kosti, podstiče rad mozga, rast kod dece i jačanje mišićne mase kod odraslih. Zbog lakoće sa kojom se vari, zob se preporučuje kod bolesti želuca, a isto tako i osobama sa bronhijalnim smetnjama.

U slucajevima dijabetesa (šecerne bolesti), zob se pokazao veoma uspešno. Redovnim uzimanjem zoba u ishrani, zapravo zobenom kurom koja treba da se sprovodi duže vreme, dolazi do opadanja šećera u krvi. Važna napomena: nikada ne prolivajte vodu u kojoj ste kuvali zob, u njoj se nalaze mnoge za život važne materije!

Lekoviti deo biljke:
Za lek se koristi seme(zmo) i slama za vreme žetve.

Lekovito delovanje:
Zob je izuzetno važna u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važne vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kaša pripremljena od zobne slame veoma je korisna kod bolesti bubrega, bubrežnih kamena, gihta, zatim kod svih reumatickih poteškoća, kod krstobolje i kod bolesne jetre Zob u novije vreme zovu i alternativna Viagra jer deluje kao afrodizijak odnosno pojačava rad testosterona u organizmu a samim tim je preporučuju za one koji imaju povećanu prostatu.
Herbetika

Kokotac

Lekovita priroda - Kokotac uspešno smanjuje osećaj težine u nogama, bol, otok, noćne grčeve, sprečava zgrušavanje krvi. Delotvoran je kod bronhijalne astme, dentalnog apscesa i raznih oblika neuralgija.


Divlja ili konjska detelina, orlov nokat, vodnika, ždraljika, žućka, nazivi su izuzetno lekovite biljke kokotac (Melilotus officinalis), koja raste na pustim mestima, pored puteva i oboda šuma, na njivama... Kao razgranata stabljika sa karakterističnim žutim cvetovima, raste u visinu i iznad dva metra. U prevodu sa latinskog ona je "medena detelina", jer su joj listovi slični detelini, a pčele je obožavaju. Biljka je lekovita u celosti, zbog brojnih korisnih sastojaka koje poseduje u zavidnim količinama. Najviše ima eteričnog ulja, kumarina, melilotove kiseline, tanina, smola i različitih soli. U lekovite svrhe koristi se kao čaj, tinktura, mast, melem, kupka.


Kokotac je obilato koristio još Hipokrat za lečenje čireva, a narodna medicina ga je prihvatila kasnije kao lek za čišćenje creva od toksina, lečenje nesanice i reumatskih bolova u zglobovima. Kod bolesti uva, a posebno kod upale srednjeg uha korišćene su vrele pare od čaja dobijenog prokuvavanjem osušene biljke. U kućnim uslovima kokotac je korišćen i za uništavanje moljaca, naravno pre nego što su pronađeni delotvorni hemijski preparati.

Inače, ova biljka je zahvalna i za ublažavanje tegoba u slučaju obolenja vena, jer uspešno smanjuje osećaj težine u nogama, bol, otok, noćne grčeve. Potvrđen je periferni vazodilatator, koji uspešno širi krvne sudove, ali i antikoagulant jer sprečava zgrušavanje krvi. Preporučuje se i za uklanjanje hematoma i hemoroida, a snižava i krvni pritisak. Sprečava nastanak edema i podstiče cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se i kod bronhijalnog katara, bolesti želuca, bubrega, bešike, kao i kod otežanog mokrenja. U homeopatskoj medicini preporučuje se kao lek protiv migrene i grčeva kod dece, dok u vidu kupki deluje umirujuće.

Kokotac se pokazao delotvornim čak i kod hroničnog hepatitisa, bronhijalne astme praćene otežanim disanjem usled suženja bronhija, dentalnog apscesa, odnosno zagnojenog zuba i raznih oblika neuralgija.


Preparati

Caj
- Spravlja se tako što se jedna kašičica osušenih cvetova prelije sa 250 mililitara vrele vode i ostavi da odstoji dva minuta. Zatim se procedi i pije po jedna do dve šolje dnevno. Izuzetno je delotvoran kod bronhijalnog katara, bolesti želuca i bešike, ali preporučena doza ne sme da se prekorači jer može doći do povraćanja. Ovako spremljen čaj može da se koristi i kao rastvor za ispiranje dentalnog apscesa, gingivitisa, afti, laringitisa, odnosno upaljenog grla, a kod spoljašnje upotrebe za ispiranje rana.

Protiv nesanice
- Caj se priprema malo drugačije. Jedna kašičica osušene biljke potopi se u šolju hladne vode da odstoji od osam do deset sati. Zatim se sadržaj procedi i tek onda čaj zagreje. Tako zagrejan pije se u gutljajima jedan sat pre spavanja.

Oblog
- Za spoljašnju upotrebu treba prokuvati dve do tri supene kašike kokoca sa malo vode. Dobijenu kašastu masu uviti u platno i koristiti kao oblog kod reumatskih bolova, neuralgija, grčeva u nogama.

Divlji kesten (Aesculus hippocastanum)

Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinačno.
Raste u najvećem delu Europe. Može da doživi preko 200 godina.

Lekoviti deo biljke:
Za lek se skupljaju u proleće pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke - kesten.

Lekovito delovanje:
Pupoljci i cvetovi divljeg kestena dobro su sredstvo protiv reumatičnih bolova, uloga (gihta) i neuralgija. Plod divljeg kestena koristi se u lečenju žuljeva i povećane prostate, otečene mošnice, proširenih vena, groznice od prehlade i proliva.