Kleka


Kleka je četinarska vrsta iz porodice Cupressaceae (čempresa). Rasprostranjenost kleke je veoma široka od severne Amerike, preko južnog Grenlanda, Evrope, severne Afrike do istočne Azije.

Kleka je žbun ili drvo do 12 metara visine, jajaste ili kupaste krošnje. Četine su po tri pršljenasto raspoređene, krute, bodljikave, duge 7-15 milimetara. U početku su svetlozelene boje, a posle potamne sa plavo-belom linijom po sredini gornje strane. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski cvetovi su šišarke, tamnoplave, bobičaste. Cveta od aprila do juna.

Svi delovi biljke oslobađaju karakterističan miris. I drvo i iglice pri sagorevanju imaju miris balzama. Bobice su gorko-slatkog ukusa, a iglice gorke i smolaste.

Raste na kamenitim i kraškim terenima i otporna je na mraz.

Drvo kleke koristi se u proizvodnji sitnog nameštaja kao i za rezbarenje, zbog lepih boja drveta, koje se od svetložute pri kori, menjaju u crvenosmeđu u sredini.

Ima više gajenih oblika kleke, od piramidalnih i valjkastih do niskih i poleglih. Kleka sa svojim formama predstavlja veoma cenjen materijal za ozelenjavanje. Piramidalne forme su naročito podesne u parkovima pravilnog geometrijskog oblika, a žbunaste forme su lepe za nagnute terene I alpinume (1).

Kleka je važan začin prisutan u evropskoj kuhinji, naročito u kuhinji alpskih zemalja i u Skandinaviji. Kao začin upotrebljavaju se sušene ili sveže bobice, cele ili usitnjene. Njome se začinjavaju jela od kiselog kupusa i meso, naročito divljač. Dobro se kombinuje sa biberom, majoranom i lovorom, ali i voćem.

Od kleke se prave rakije travarice. Klekovača se dobija na taj način što se rakija prepečenica potapa u venje – plod kleke i tako dobija specifičan miris i boju. Predstavlja izvanredan aperitiv.

Klekovača je "robna marka" užičkog kraja. Najpoznatija je "BB Klekovača" , odnosno klekovača iz Bajine Bašte.

Kleka se dodaje i u biljne likere, a u Skandinaviji se njome aromatizuje pivo.

Mnogostruka je lekovitost kleke. Svi njeni delovi su izuzetno lekoviti, a posebno plodovi. Sakupljaju se od jeseni do zime.

Čaj od plodova jača živce i želudac, čisti krv, izaziva znojenje, leči vodenu i bubrežnu bolest, čisti jetru, drobi i odvaja kamence i pesak iz žuči, bubrega, bešike. Ipak se ne preporučuje osobama slabih bubrega i trudnicama. Kleka ima baktericidno dejstvo, pa se koristi i za lečenje infektivnih bolesti pluća, naročito astme. Mladi izbojci kuvani u mleku leče kostobolju, reumatizam, išijas, vodenu bolest, živčanu rastrojenost i dr. Za lek se beru plodovi, iglice, izbojci grančica i samo drvo.

Kleka je smatrana svetom biljkom i u narodu je postojao običaj da se pred njom skida kapa i klanja, a njeno drvo poput tamjana korišćeno je kao kultni i medicinski miris.

Nacini pripreme;

CAJ;
30 suvih bobica kleke zdobiti, preliti sa 2 dcl kljucale vode i pustiti da vri na srednjoj vatri oko 5 minuta.
Poklopiti i ostaviti da se prohladi. Mlak caj procediti, dodati kasiku meda, 1 kasiku limunovog soka i malo cimeta.
Piti 2 puta sedmicno u hladnim danima.


-II-
ZACIN;
Suve bobice kleke zdrobiti i dodavati u supe, sosove, kuvanju kao biber i tucanu papriku.


-II-
KLEKOVACA;
Suve bobice kleke malo zgneciti, staviti u staklenu flasu (do pola flase), zaliti lozovacom do vrha, dobro zatvoriti i ostabviti minimum 3 meseca a naj bolje je da stoji godinu dana. Ovako pripremita klekovaca uzima se pre jela o,03 mililitra kod problema sa radom probavnog trakta i kod mucnine u zeludcu.


Nekada davno klekove suve iglice i grancice palili su na zeravici i kadili kucu i okucicu.

Kleka se u nekim plemenima koristila umesto novogodisnje jelke za ukras u vreme Bozicnih i Novogodisnjih praznika, a kitili su je orasima,suvim vocem i domacim kolacicima.

Njeno se granje vešalo na zidove kuća, kao svojevrsna zaštita od demonskih sila.

U Istri i Primorju i dan danas mnogi domacini pre susenja mesa ili ribe najpre na vatru 3 dana stavljaju grane kleke. Za dobar ukus prsuta i ostalih dimljenih proizvoda.

Kleki su se pripisivala i magične moći – služila je kao zaštita od kuge i ostalih pošasti, a štitila je porodična ognjišta i imanja od zlih duhova, čarolija i veštica.

Predstavlja simbol poverenja, zaštite i inicijative, ali i simbol plodnosti.