Tema: Lekovito bilje

Šafran čuva dobar vid


Britanski naučnici utvrdili da šafran, koji se upotrebljava kao začin u kulinarstvu, može da sačuva oštar vid i spreči nastanak starosne makularne degeneracije, koja je najčešći uzrok slepila.


ČULO vida ne mora da oslabi sa godinama. Naime, britanski naučnici su utvrdili da šafran, koji se upotrebljava kao začin u kulinarstvu, može da sačuva oštar vid i spreči nastanak starosne makularne degeneracije, koja je najčešći uzrok slepila starijih osoba. Zbog obilja vitamina A, koji je zaslužan za dobar rad očiju, naročito mrežnjače, preporučuje se uzimanje šargarepe i bundeve, kao i orašastih plodova. Na proces usporavanja slabljenja čula vida mogu da utiču i ribe bogate omega tri masnim kiselinama, a najbolje bi bilo da tunu ili lososa uvrstite najmanje jednom nedeljno u jelovnik. Noćni vid poboljšavaju borovnice.


Očni mišići mogu da se ojačaju i nekim vežbama, a dovoljno je ovom treningu posvetiti svega nekoliko minuta dnevno.

* Zatvorite oči i čvrsto stisnite kapke. Otvorite oči i trepnite brzo nekoliko puta. Ponovite ovu vežbu tri do pet puta.

* Uzmite olovku i ispružite ruku. Polako približavajte olovku vrhu nosa. Očima pratite kretanje olovke.

* Pogledajte gore, pa dole. Zatim pokrećite oko kao da pratite kazalju na satu. Ponovite vežbu ali sa rotacijom u suprotnom smeru.

Ako nemate vremena za ovaj očni trening trudite se da što češće trepćete, jer na taj način prirodno čuvate čulo vida. Što više trepćete, vaše oči su zdravije.

djavolja kandža


Prirodni proizvodi na bazi biljke djavolja kandža efikasno ublažavaju bolove u donjem delu leđa, kukovima, kolenima, laktovima i mišićima, a mogu se koristiti i u slučaju sportskih povreda, istegnuča, nagniečenja, iščašenja i uganuća.


Reumatske tegobe
Skup različitih tegoba koje se manifestuju otežanom pokretljivošću i bolovima u kostima, zglobovima i mišićima, nazivaju se reumatskim bolestima i spadaju u najučestalija oboljenja današnjice. Iako reuma češće pogađa stariju populaciju, među bolesnicima je sve više mladih ljudi kojima je značajno umanjen kvalitet života,pa čak i radna sposobnost. U početku se na simptome ne obraća veća pažnja, ali jutarnja ukočenost zglobova, koja traje više od pola sata, ili bolni, otečeni zglobovi, predstavljaju signal da nešto treba preduzeti. Reumatske tegobe često postaju hronične, pa je veoma važno kakvi će se preparati koristiti, pogotovo ako se uzimaju u dužem vremenskom periodu. U tom slučaju,bezbednost leka od izuzetnog je značaja.

Uzroci reumatizma
Upalni procesi, infekcije, genetske predispozicije, povrede i neadekvatna ishrana, neki su od uzročnik reumatskih tegoba. One se najčešće javljaju u dva osnovna oblika – kao vanzglobni i zglobni reumatizam. Vanzglobni reumatizam napada tetive i često se javlja kod sportista. U ovom slučaju delotvorna je fizikaln terapija. Zglobni reumatizam zdravstveni je problem od kojeg uglavnom pati starija populacija i, za razliku od vanzglobnog, ovaj oblik oboljenja ima progresivan tok, pa je terapija obavezna, a leči se nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, odnosno antireumaticima koji smiruju upalu i smanjuji bolove. Međutim, ova vrsta medikamenata uklanja prostaglandine koji su glavna zaštita želuca od agresivnog delovanja hlorovodonične kiseline, tako da su antireumatici jedan od dva najvažnija uzročnika čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Zbog toga se preporuč upotreba prirodnih preparata.


Djavolja kandža prirodno i bezbedno sredstvo
Djavolja kandža (Harpagophytum procumbens: u Francuskoj i Nemačkoj vec dugo je najpopularniji biljni antireumatik.
Naučno je dokazana efikasnos aktivne supstance biljke djavolja kandža – harpagozida, kao i njegova bezbednost tokom dugotrajne upotrebe. Istraživanja su utvrdila da je kod 62% ispitanih koji su koristili djavolju kandžu došlo do značajnog smanjenja tegoba, a čak 80% njih bolje je podnosilo ovaj preparat nego konvencionalnu terapiju. Studije su pokazale da je nakon osam nedelja došlo do velikog poboljšanja kvaliteta života ljudi koji su koristili preparat sa harpagozidom. Takođe, potvrđeno je da se dejstvo ove supstance bazira na blokiranju enzima odgovornih za upalnu reakciju, kao i na podsticanju prirodnih mehanizama u organizmu da se suzbije zapaljenje.

Djavolja kandža za sve vrste bolova u mišićima i kostima
Kod nas je ova dragocena biljka dostupna u obliku “Rheumatol” kapsula koje se preporučuju kao pomoćno, sredstvo u slučaju bolova u zglobovima i mišićima, bez obzira na to da li su nastali kao posledica reumatskih stanja ili povreda. Posebno dobre rezultate “Rheumatol” pokazuje u ublažavanju bolova u donjem delu leđa, kukovima, kolenima, laktovima, kao i bolova u mišićima. Iako se efekat brzo ispoljava, u slučaju hroničnih bolnih stanja, preporučuje se da se kapsule upotrebljavaju dva-tri meseca. Savetuje se i upotreba “Rheumatol” kreme koja se primenjuje lokalno i stvara prijatan osećaj hlađenja, te smanjuje intenzitet bola a, osim u slučaju reume, može se koristiti i za ublažavanje sportskih povreda, istegnuća, nagnječenja, iščašenja i uganuća, kao i povreda koje nisu praćene oštećenjem kože. S obzirom na to da su reumatske tegobe dugotrajne i da je bol često prisutan, pomoć iz prirode je dragocena i važna jer na bezbedan način pruža olakšanje i doprinosi boljem kvalitetu života. Uz primenu “Rheumatol” kapsula važno je povesti računa o ishrani -svakodnevni meni treba obogatiti povrćem (svim vrstama kupusa i mahunarki), a smanjiti unos crvenog mesa. Na ovaj način organizam će se lakše izboriti sa svim teškoćama koje izazivaju reumatske bolesti.

Maslačak za bolesti bešike i bubrega


Kako potvrđuju stručnjaci, maslačak nije korov, već spada u jednu od lekovitih biljaka izuzetnog dejstva, koja se koristi u prirodnoj medicini, to jest u lečenju prirodnim biljem.

Najznačanije mesto u pogledu efekta lekovitosti maslačka odnosi se na bešiku.Čaj od maslačka, koji svako može da pripremi sam, čak i zimi, od sušenog lista i korena maslačka, odlično deluje kod bolesti bešike i bubrega.
Kod zapalenja bešike potrebno je više puta dnevno popiti po šolju čaja od maslačka. Dve čajna kašičice suvog lista i korena treba potopiti u četvrt lista vode i kuvati oko 5 minuta. Posle deset minuta procediti i popiti.

Kamen i pesak u bubrezima
- uz nešto sreće, ali i uz dogovor sa lekarom, moguće je izbaciti korištenjem mešavine čaja od 30 g maslačka i 10 g koprive. Tri supene kašike ove mešavine treba preliti sa pola litre ključale vode, ostaviti deset minuta da odstoji, a zatim procediti. Dodati jedan litar vrele vode i tu količinu popiti u roku od pola sata.
Ponavljati uporno što češće u toku dana dok ne dođe do izbacivanja kamenca ili peska. Maslačak je koristan i u pomoćnoj terapiji lečenja bolesti žuči. Gorki sastojci maslačka regulišu lučenje sokova žuči, poboljšavaju njen rad i podstiču oticanje tih sokova. Time se olakšava žuči da preradi masti. Ko pati od funkcionalnih poremećaja žuči, trebalo bi da redovno svaka tri meseca sprovede tronedeljni tretman čajem od malsačka. Pospešivanjem izmene materija, odnosno metabolizma, maslačak oslobađa telo od nagomilanih toksina. Naš savet: šest do osam nedelja piti po tri šolje čaja od maslačka dnevno.


Maslačak se takođe koristi protiv probavnih i želudačnih smetnji, reume, gihta i artroze, kožnih obolenja, pa čak i kod lakših depresija, uz uslov da se kontinuirano pije nekoliko nedelja.


Recept za jacanje organizma;

Nabrati cvetove maslacka u vreme suncanih dana i to pre 12 sati, redati u staklenu cistu teglu red cvata red secera, dobro zatvoriti i drzati na unutrasnjoj strani prozora izlozeno suncu 45 dana da se secer otopi i sjedini sa cvatom. Nakon toga kroz cistu gazu procediti, sirup i drzati ga u tegli dobro zatvoren na hladom mestu, frizideru. Uzimati ujutru i uvece 1 kasiku.

Žutika

Čajevi, uvarci, sok ali i sveže bobice divljeg šimšira imaju izuzetno lekovito dejstvo: sprečavaju stvaranje peska
i kamenaca u žuči i bubrezima, a blagotvorno deluju i u slučaju obolienja jetre, dijareje…

Divlji šimšir (žutika) veoma je rasprostranjena biljka, a najlakše se prepoznaje po granama koje su, dok su još mlade, crvenkaste boje, nalik na šibe, dok kasnije odrvene i dobiju prljavosivu boju. Listovi su poput sitnih “čuperaka”, jajasti i na rubu nazubljeni, cvetovi su žuti dok plodovi izuzetno lepo izgledaju – bobičasti su, valjkastog oblika, od svetlocrvene do narandžaste boje. Raste kao listopadni razgranati žbun čije stablo može da dostigne visinu oko 3 metra. Žutika sadrži alkaloide kojih ima u svim delovima biljke, a naročito u obojenoj kori, zatim antrahinonske derivate kojih ima u korenu, organske kiseline (oko 6%), šećere (oko 5%), pektin, gumu, kao i jabučnu i limunsku kiselinu.

Cvet šimšira bere se u proleće, pre cvatnje, lišće i kora sa grana sakupljaju se tokom leta, a plodovi kada sazru, pred kraj avgusta. Kao sastojak raznih biljnih preparata koriste se skoro svi delovi biljke – i plod, i koren, i kora.


Lekovito dejstvo divljeg šimšira-žutike
Šimšir pospešuje izlučivanje žuči, sprečava upale, pojavu peska i kamena u žučnim putevima, proširuje krvne sudove što poboljšava cirkulacija krvi, a istovremeno utiče i na sniženje krvnog pritiska. Koristan je i u lečenju bolesti jetre i proliva. U obliku kapi, čiji je glavni sastojak alkaloid berberin, smiruje upaljenu vežnjaču oka i očne kapke. Pored toga može se davati i protiv povraćanja. Plod je prijatnog ukusa, upotrebljava se za pravljenje sirupa, kompota i pekmeza, a može da se jede i sirov, posut šećerom. Iz kore i drveta dobija se žuta boja berberin kojom mogu da se boje koža i vuna.

Čaj od šimšira-žutike
Čaj od šimšira priprema se tako što se 8 g korena kuva 5 minuta u 2,5 dl mešavine sastavljene od pola vode i pola vina, a zatim se, nakon 10 minuta procedi. Pije se 2 puta dnevno po šoljica. Ovaj čaj pospešuje mokrenje, olakšava protok žuči i leči od žutice, sprečava stvaranje peska i kamenca, omogućava njihovo izlučivanje iz bubrega, žučne kese i bešike, leči giht, popravlja probavu poremećenu zbog slabog izlučivanja želudačnih sokova, zaustavlja povraćanje trudnica, običan i krvavi proliv, jača imunitet.

Uvarak od šimšira
Uvarakod lišća divljeg šimšira leči od skorbuta i vodene bolesti, ali u slučaju upale bubrega sa groznicom ne sme se uzimati. Alkaloid berberin usporava puls i sužava krvne žile zbog čega se primenjuje i za zaustavljan krvarenja iz materice (mimo menstruacije), ali je i u tom slučaju potrebna kontrola lekara. U tu se svrhu priprema infuzum od 20 g kore prelivene sa 1/2 l ključale vode, koji se poklopi i nakon 7-8 sati procedi. Piju se 2-3 čaše dnevno pre jela. Mlado lišće jede se kao dodatak salati mesu.

Šta je uvarak?
Odgovarajuća količina bilja potopi se u vodu i ostavi se da odstoji 3-4 sata, a zatim se u toj istoj
vodi kuva po receptu.

Terapija za obolelu jetru
Mešavina od jednakih delova žutike, lišća breze, borovnice i pelina (po prstvohvat svake biljke) leči obolelu jetru i sprečav zastoj krvi u tom organu. Velika kašika ove mešavin popari se sa 2,5 dl vode.

Za snižavanje temperature
Svež izgnječen sok od bobica divljeg šimšira takođe je lekovit. Savetuje se da se uzima po 1 velika kašika 3 puta dnevno protiv visoke temperature.

Beli jasen


LEKOVITI DEO BELOG JASENA:
Ranije su bili u službenoj upotrebi listovi (Folia Fraxini) i kora (Cortex Fraxini). Danas se jasen kao lekovita biljka upotrebljava još samo u narodnoj medicini, gde je vrlo cenjen. Listovi se sakupljaju od maja do kraja jula, s tim da se listići odvoje od glavne lisne peteljke, jer je ta peteljka gotovo bez vrednosti. Listiće treba sušiti u hladu, na promajnom mestu, u vrlo tankom sloju. U isto vreme kad i listovi, sakuplja se i kora. Dolazi u obzir samo kora s mladih grana i grančica, s kojih se guli i suši u hladu, a i u septembru ili oktobru sakupljeno seme treba dosušiti u hladu.

LEKOVITA SVOJSTVA BELOG JASENA:
U na rodnoj medicini koristi se čaj od jasenovog lišća kao lek za podsticanje stolice, zatim kao lagano sredstvo za otvaranje i izlučivanje vode. Rademaher preporučuje čaj, posebno kod
gihta. Popareno seme kao čaj preporučuje se kod bolesti jetre, vodene bolesti, peska i kamena u mokraćnoj bešici i žutice. Destilat mladih izdanaka jasena preporučuje se kao lek protiv bolova u uvu, a primenjen kao stalno sredstvo za trljanje, otklanja drhtanje ruku. Kora od belog jasena je stara zamena za koru od kininovca (Cortex Chinae ili Cortex anti-febrilis) i primenjuje se kao sredstvo protiv groznice, protiv glista i kao osvežavajuće sredstvo (tonikum).


ČAJ OD BELOG JASENA:
1 do 2 kašike isečenog lišća popare se s jednom šoljom vruće vode i ostavi da odstoji 2 do 3 minuta, posle čega se ocedi i pije 2-3 šolje dnevno, nezasladeno i u gutljajima. Na isti način se pravi i čaj od jasenovog semena.

ČAJ OD JASENOVE KORE:
Jasenova kora se pusti da kratko vri, zatim odstoji 2-3 minuta, a za jednu solju uzima se 1 kašičica kore. Dnevno se piju 1-2 šolje, nezasladeno i u gutljajima. Hufeland je hvalio koru u obliku čajnog oparka za lečenje rana, pa je propisao češće pranje rana u tom čaju, s naročitim uspehom kod lečenja starih i teško zaceljivih čireva na nozi. Svim tim vrstama čaja od belog jasena može se poboljšati ukus dodatkom malo nane ili majorana.

Karanfil-karanfilić kao lek i začin


Vrste karanfila
Dianthus armeria
Ovo je zimzelena višegodišnja biljka. Raste od 30 do 45 cm, a u širinu ide i do 45 cm. Po ružnom vremenu, cvetovi se zatvaraju. Najatraktivnija je kad raste u nizu i oivičava vrt.

Dianthus caryophyllus (Baštenski karanfil) Zimzelena višegodišnja biljka, raste od 45 do 60 cm, a u širinu ide i do 45 cm. Cvetovi su roze ili purpurno ružičaste boje, sa slatkastim mirisom. Lišće je usko, sivo-zeleno, u obliku koplja.


Karanfilić kao lek
Karanfilić koji se najviše koristi kao lek je Dianthus chinensis, tj. kineski karanfilic. On sadrži razne hemijske sastojke, uključujući antokanin i razne vrste saponina. Istraživanja su pokazala da se dianthus chinensis može koristiti kao diuretik, a naročito je naglašeno njegovo dejstvo na kontrakcije materice, kada je to potrebno. Trudnicama se, samim tim, ne preporučuje. Način primene i doze odreduje fitoterapeut. Takode se smatra da tonik od belog vina i karanfila blagotvorno deluje na srce i nerve.
Ostalo: Osušene latice dodajte u potpurije, mirišljave kesice i kozmetičke proizvode.

Karanfilić kao začin
Kada sklonite laticu sa cveta karanfilića, primetićete da ima belu osnovu. Ova osnova se mora baciti pre upotrebe u kulinarstvu, zato što je jako gorka. Inače, latice možete dodavati u voćne pite, salate i sendviče. Koristite ih za aromatizovanje šećera i džema ili za izradu sirupa. Kristalizovane cvetove i latice možete dodati kolačima ili pudinzima kao ukras.
Cvetove možete staviti u bademovo ulje, kako biste dobili slatko ulje ili u belo sirće za cvetno sirće.

Gajenje i sejanje:
Iako se karanfil može razmnožavati sejanjem, njegova veličina, boja i miris jako variraju. Vrste koje smo naveli mogu se presadivati. Najbolje je kada se sitno seme poseje u jesen ili u rano proleće, bilo direktno u zemlju ili u pripremljene posude i pokrije dubrivom. Ukoliko se seje u jesen, mlade biljke treba pokriti i zaštiti preko zime. Treba paziti da se biljke previše ne zalivaju, kako ne bi istrulile. Takode je važno da se staklenik ili plastenik dobro provetravaju, s tim da se po hladnom vremenu zatvaraju. U proleće, kada su biljke dovoljno velike, rasadite ih na udaljenosti od oko 30 cm.

Presadivanje:
Mladice za rasad se uzimaju u proleće, rede u jesen. U te svrhe se koristi kompost koji se prethodno nalije vodom. Kada procvetaju, biljke se mogu izvaditi i rasaditi.

Kičica


Kičica (Centraurium umbellatum gilib) crveni kantarion —Gorki tonik za stomak

Kičica raste po šumskim proplancima, pašnjacima, livadama i sunčanim padinama. Šuplje stablo skoro je četvrtasto, raste do 50 cm visine, sa sitnim ružičastim ili crvenim cvetovima na vrhu stabljike i grančica.
Za lečenje se koriste osušeni vršni delovi biljke ubrani u vreme cvetanja. Miris je slabo aromatičan, a ukus oštar i gorak, ali nije otrovna. Sadrži gorki glikozid — eritrocentaurin, eterično ulje, organske kiseline, smole i dr.


Čaj od kičice
U vidu gorkih čajeva kičica se koristi se za jačanje, protiv bolova u želucu, nervoze, slično lincuri: kašika usitnjene kičice prelije se sa pola litra vode i kuva 2-3 minuta. Pije se u gutljajima po šoljica, kod bolova u želucu, smetnji u radu jetre i izlučivanja žuči.

Čaj od mešavine kičice i pelina lekovit je kod šećerne bolesti, smanjuje nivo šećera u krvi.



-Vino od kičice:
mešavina od 40 g kičice, 30 g kamilice i 30 g isitnjene kore pomorandže i sok od 2 pomorandže sipa se u litar belog vina i drži na toplom oko 3 nedelje, ocedi i sipa u čiste boce. Uzima se po rakijska čašica pre ručka i večere.

Lincura


Lekovita svojstva ima koren ubran u proleće ili s jeseni. Osušeni koren ima aromatičan miris i ukus sladunjav i gorak, ali nije škodljiv. Sadrži gorke materije — naročito gencion (oko 3%), pektin i dr.


Lincura je gorak tonik: služi za jačanje i popravlja krvnu sliku; poboljšava varenje i cirkulaciju krvi; ublažava bolove u želucu i umiruje astmatične napade. Obično se koren lincure stavlja u rakiju i pije protiv kašlja, proliva, a i za jačanje celog organizma.


Recepti za lekovite preparate i čaj od lincure
-Čaj od lincure koristi se kod nedostatka apetita, bolesti organa za varenje, malokrvnosti i groznice: kašičica usitnjenog suvog korena stavi se u pola litra vode i ostavi da se kvasi oko 4 sata. Pije se dva puta dnevno po šoljica i to na sat pre jela. Lincuru ne treba kuvati.


Za umirenje bolova u želucu.
koren lincure potopiti u jaku rakiju (10 delova rakije 1 deo korena). Pije se u podne i uveče po pola čašice, pre jela.

-Rakija sa lincurom.
50 g samlevenog ili 100 g korena u komadima preliti sa litrom rakije, držati zatvoreno nedelju dana uz povremeno mućkanje. Piti tri puta dnevno po čašicu, na pola sata pre jela.

-Vino s lincurom.
oko 40 g samlevenog korena lincure prelije se sa litrom belog vina, drži zatvoreno oko 10 dana uz povremeno mućkanje, ocedi se i pije po vinska čašica na pola sata pre ručka i večere.

Vinova loza


U lekovite svrhe koristi se osušeni list i sveži sok koji ističe kod sveže orezane loze, takođe lekovita svojstva ima grožđe, neprevreli sok od grožđa, vino i vinsko sirće.

Recepti; za čaj i lekovite preparate od vinove loze;


Čaj od listova vinove loze koristi se kao lek za lečenje reume, gihta, povraćanja i za bolju cirkulaciju krvi.

Protiv jakog krvarenja kod menstruacije i protiv šuljeva koristi se lekoviti napitak:
šaka isitnjenih suvih listova vinove loze prelije se sa pola litra prepečenice i drži 8 dana uz povremeno mućkanje, a zatim pije po kašika pre jela, tri puta dnevno.


Sok od vinove loze koristi se za zaustavljanje krvarenja, a razređen sa vodom i za obloge za jačanje vida. Protiv psorijaze i drugih kožnih bolesti koristi se sok za kvašenje obolelih mesta.


Protiv kamena u bubregu treba uzimati 3 kašičice soka dnevno.

Acai bobice (Euterpe oleraceae Martius)

Euterpe oleraceae je veliko palmino drvo poreklom iz Južne Amerike koje raste na obalama i ušćima reke Amazon, čije je voće poznatije kao Acai. Zbog svojih nutritivnih, fitohemijskih i antioksidantnih karateristika, poslednjih petnaest godina ove bobice su u žiži interesovanja naučne javnosti kao potencijalna "funkcionalna hrana" i dodatak ishrani. Analiza praška dobijenog liofilizacijom ploda i pokožice Acai bobice utvrdila je prisustvo izuzetno velikog broja fitohemijskih jedinjenja iz grupe flavonoida, od kojih je najviše prisutno antocijanina i proantocijanidina. Takođe prisutne su masne i amino kiseline, kao i steroli i minerali, a u tragovima i drugi nutrijenti. Svakako najznačajnija je antioksidativna sposobnost ovog voća, koja predstavlja sumu lipofilne i hidrofilne apsorpcije slobodnih radikala, uzročnike raznih hroničnih i degenerativnih bolesti, poput bolesti krvnih sudova, dijabetesa, raka, kao i samog procesa starenja. Apsorptivna vrednost Acai bobica je do danas najveća zabeležena apsorptivna vrednost što izdvaja Acai kao najefikasnije sredstvo u borbi protiv slobodnih radikala prisutnih u našem okruženju, hrani i vodi, i oslobođenih fizičkom aktivnošću i procesima metabolizma i starenja.


Dosadašnja naučna istraživanja kao i tradicionalna iskustva su potvrdila da u osnovi održanja zdravlja, prevencije i lečenja različitih bolesti kao i usporavanja procesa starenja, ishrana i fizička aktivnost imaju fundamentalnu ulogu. Savremeni način zivota, razvoj tehnologija i proizvodnja hrane su znatno uticali na našu svest o kvalitetu i načinu ishrane, i uticaju hrane na naše zdravlje. Hrana treba da zadovolji kako energetske tako i gradivne, plastične, specifične i imunogene potrebe ljudskog organizma. Ishrana modernog doba ne zadovoljava sve ove potrebe, što zbog načina proizvodnje i obrade hrane i samog zemljišta, što zbog faktora okruženja koji utiču na ekološki kvalitet hrane (aerozagađenja, zagađenje vode, upotreba pesticida i herbicida itd.). Da bismo obezbedili sve što je neophodno za optimalno zdravlje trenutna osiromašena i nepotpuna ishrana modernog doba mora se dopuniti različitim hranljivim dodacima - nutritivnim suplementima.


Visoki tehnološki razvoj u oblasti ishrane omogućio je proizvodnju velikog broja nutritivnih dodataka vezanih za sve aspekte iste. Današnju pažnju naučnika iz različitih oblasti naročito privlače fitohemijska jedinjenja - jedinjenja prisutna u pigmentu lisća, ploda, cveta i korena biljaka - za koja se kroz ishranu različitih kultura utvrdilo da imaju ogroman uticaj na zdravlje, prevenciju određenih bolesti, isceljivanje patofizioloških stanja i održanje psihofizičkog zdravlja. Do sada je otkriveno i opisano više od četiri hiljade fitojedinjenja i njihov učinak na životinje i ljude se intenzivno istražuje u laboratorijskim uslovima. Analiza Acai pulpe i praška dobijenog liofilizacijom ploda i pokožice Acai bobice je utvrdila prisustvo izuzetno velikog broja fitojedinjenja, od kojih je najviše prisutno antocijanina i proantocijanidina, pripadnika podgrupe flavonoida. Ukupni sadržaj antocijanina je 3.19 mg po gramu suvog sadržaja, dok polimeri iz proantocijanidina iznose 12.89 mg po gramu suvog sadržaja. Od fitojedinjenja drugih podgrupa prisutni su i homoorientin, orientin, taksifolin deoksiheksoza, isoviteksin i skoparin, čak i resveratrol. Posebno interesatno za ovaj plod je da pored fitohemijskih jedinjenja on sadrži i polinezasićene, mononezasićene i zasićene masne kiseline, kao i devetnaest amino kiselina koje čine 7.9% ukupne težine ploda, te da se po svom lipidnom i aminokiselinskom profilu može porediti sa maslinom i jajetom. Takođe prisutni u Acai bobici su i steroli, kampesterol, sigmasterol i β-sitosterol, značajni zbog svojih antikancerogenih osobina.


Najnovija istraživanja u oblasti imunologije pokazala su veliki uticaj Acai bobica na limfocitnu proliferaciju kao parametar imune aktivacije. Na imuni sistem Acai deluje i kao stimulator fagocitne aktivnosti, čak i u izuzetno malim koncentracijama. Ova bobica se pokazala takođe i kao potentna antiinflamatorna supstanca sa inhibitornim dejstvom na ciklo-oksigenazu 1 i 2, enzime koji su osnovni pokretači zapaljenskih procesa, pa je već u primeni kod alergijskih i autoimunih poremećaja. Veoma važna je i vazodilatorna sposobnost ovog voća. Naime, analize su pokazale da ekstrakt ove bobice izaziva produkciju nitričnog oksida, gasa koji utiče na širenje krvnih sudova. Ovaj ekstrakt takođe smanjuje ukupni holesterol, LDL i trigliceride, što utiče na smanjenje naslaga u aorti, te istovremeno i usporava aterosklerozu krvnih sudova. Zbog ovih svojih svojstava Acai ekstrakt predstavlja izuzetan suplement u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i ishrani ljudi obolelih od istih. Manje poznato svojstvo Acai bobice je njena visoka antitriptična aktivnost, koju joj omogućavaju proteini koje sadrži, a koja je vrlo značajna u procesu digestije.


Osnovna i najpoznatija karakteristika Acai bobice je njena izuzetna antioksidativna sposobnost. Antioksidantni kapacitet nekog jedinjenja meri se ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) testom i predstavlja njegovu sposobnost da neutrališe slobodne radikale, najčesće kiseonične i azotne nestabilne reaktivne molekule, koji su glavni krivci za poremećena stanja zdravlja, bolesti i starenje. Povišeni nivo antioksidanata u plazmi ima višestruki značaj za zdravlje čoveka, zaštitu krvnih sudova, smanjenje inflamatornih procesa kao i redukciju oksidativnog stresa izazvanog vežbanjem. Do danas Acai voće ima najveću zabeleženu ORAC vrednost. Još značajnije je to da je antioksidantna aktivnost ovog voća prisutna kako u vodenim tako i u masnim sredinama ćelije, stoga ono štiti celu ćeliju od štetnih uticaja slobodnih radikala. Ovo svojstvo je naročito važno kod neurodegenerativnih bolesti jer je od svih tkiva moždano tkivo najpodložnije oksidativnom stresu. Iako sačinjava 2% telesne mase ono konzumira 20% kiseonika u telu, te je tako i izloženo najvećem broju kiseoničnih reaktivnih oksidativnih vrsta. Takođe, mozak je sačinjen od polinezasićenih masnih kiselina vrlo podložnih peroksidaciji, i uz to sadrži visok nivo gvožđa koje predstavlja katalizator lipidne peroksidacije. Dok mikroglijalne ćelije poseduju glutation, enzim sa peroksidaznom biološkom aktivnošću koji štiti od oksidativnog stresa, sami neuroni ne poseduju nikakav antioksidativni mehanizam i učinak slobodnih radikala na ove ćelije vodi ka progresivnoj propustljivosti njihove membrane i rezultuje podležnošću različitim neurodegenerativnim bolestima. Najnovija istraživanja rađena na pacovima i predklinička istraživanja na dobrovoljcima su utvrdila da Acai voće deluje poput antioksidantnih enzima, superoksid dismutaze i katalaze (SOD i CAT), i ima superiornu sposobnost neutralisanja nestabilnih radikala kiseonika te tako i zaštite moždanog tkiva.


Sve ove funkcionalne aktivnosti čine Acai voće izuzetnim nutrijentom i nutritivnim suplementom koji ima posebno mesto u borbi protiv slobodnih radikala. U savremenom životu, čiji je stres sastavni deo, očuvanje zdravlja predstavlja veliki izazov a Acai može da bude moćan saveznik. Zbog svih svojih svojstava Acai bobica je jedinstveni suplement i hrana budućnosti.