Tema: Lekovito bilje

Domace iz prirodno


Pileća supa - za lečenje prehlade:

Pileća supa tradicionalno se smatra lekom, posebno tokom jeseni i zime. Pileća supa ne samo da je topao i hranljiv obrok, već po tvrđenju naučnika može da pomogne u smanjenju aktivnosti belih krvnih zrnaca, koja se često javlja tokom prehlade.


Ulje od karanfilića - za lečenje zubobolje

Ulje od karanfilića dobar je izvor eugenola, prirodnog ubice bola, deluje antibakterijski, te je u narodnoj medicini vrlo popularan lek protiv zubobolje. Obično se koristi tako što se nekoliko kapi ovog ulja pomeša s jednom četvrtinom kašike maslinovog ulja. Smesa se nanosi na pamučnu vatu i zatim tretira bolno i upaljeno područje. Ipak, treba biti oprezan jer velike količine mogu oštetiti tkivo.



Soda bikarbona - za lečenje problema sa želucem

Soda bikarbona je vrlo čest sastojak lekova za smirivanje želuca. Naime, soda bikarbona reaguje s viškom želudačne kiseline, što rezultira neutralnijom pH vrednošću u želucu. Rastopite kašiku sode bikarbone u čaši vode i ispijte. Ovaj miks predstavlja jeftin i praktičan lek.



Med - za lečenje upale grla

Što se tiče ukusa, med je sigurno jedan od najukusnijih tradicionalnih lekova. Konzumira se posebno ili pak pomešan s limunom i čajem. Naučne studije dokazale su da med može biti delotvoran podjednako kao i neki sirupi protiv kašlja.

Med sa cimetom sprecava bakterioloske upale ustne supljinje;
Pomesati 1 kasiku meda sa cajnom kasikom cimeta, drzati u ustima dok se ne otopi, gutati postepeno.


Maslinovo ulje - za lečenje upale uha
Toplo maslinovo ulje brojni roditelji koriste kao lek za smanjivanje neprijatnih upala uha kod male dece. Smatra se da toplo ulje smiruje upaljenu bubnu opnu, olakšava bol koju uzrokuje sluz u ušnom kanalu koja služi da se izjednači pritisak vazduha sa obe strane opne.

Bosiljak štiti od sezonskih infekcija


Zapusen nos, infekcija grla i brojne druge prateće neprijatne pojave karakteristične za ovo doba godine, uspešno mogu da se saniraju i uz pomoćna lekovita sredstva koja poseduje gotovo svaka kuća.

Narodna medicina koja se prenosi s kolena na koleno, nije bez razloga popularna u narodu, a bosiljak je jedan od najlekovitijih predstavnika.

Kod zapušenog nosa inhaliranje čajem od bosiljka može mnogo da pomogne.


Čaj se sprema tako, što se nekoliko grančica suvog bosiljka potopi u pola litre ključale vode.

Tako potopljen ostavi se da stoji, dok bosiljak ne pusti smeđkastu boju, a zatim se izvadi.

Za inhaliranje, čaj bi trebalo da bude topao, a stavlja se u plastičan inhalator sa špricem za vodu, koji se posle upotrebe dobro opere.

Bosiljak je dobar za inhalaciju jer je bogat eteričnim uljima koja otpušavaju nos i olakšavaju drenažu.

Kod problema sa sinusima efikasna je i emulzija sa mentolom, posebno se preporučuje deci.

Sasvim malo emulzije stavi se ispod nozdrva, da dete to udiše. Kada prodiše na normalan način, prestaće da se žali i na glavobolju koja je najčešće prateći simptom.

Posle otpušivanja nosa preporučuje se inhalacija bosiljkom, koji će dodatno očistiti sinuse.

Virusna infekcija grla je česta kod dece, a u tom slučaju se preporučuje oblaganje vrata gazom koja je umočena u med. Najbolje je da se stavi uveče da se ne bi pomerala, a preko gaze se stavi kesa i uveže šal.

Infekcija lečena na ovaj prirodan način prolazi za dva do tri dana, dok su prateći simptomi mnogo blaži. Simptomi ove boljke nisu nimalo prijatni, jer se prilikom gutanja oseća bol u grlu, a glavobolja i temperatura mogu da budu prateće pojave.

Napitak koji leči.



Dani su sve hladniji i najlakši način da se zagrejemo jeste ispijanje šoljice toplog čaja. Ako imate nedoumicu o tome koji bi čaj trebalo da izaberete za koju priliku, rešićemo vas ove dileme.




Čaj od kamilice upotrebljava se tokom lečenja očnih infekcija, probavnih tegoba i iritacija kože, dobar je za grlo, kad se zub zagnoji ili otekne, protiv upale desni, protiv nadutosti i mučnine. Preporučljivo je piti tri šoljice dnevno, po mogućnosti blago zaslađene medom.

Čaj od nane smiruje stomak i nerve, snižava temperaturu i smanjuje bolove, dok se čaj od majčine dušice preporučuje za umirenje i protiv promuklosti.

Čaj od šipka je dobar protiv prehlade jer sadrži i vitamin C, a čaj od lipe odličan je za dobar san.


Crni čaj snižava krvni pritisak, čuva srce i krvne sudove.

Zeleni čaj sadrži korisne polifenole, koji su snažan antioksidans, pa pomažu u borbi protiv raka ili prilikom dijeta ljudi sa sporijim metabolizmom. Možete ga piti i rashlađenog uz dodatak malo limuna, a pomaže i prilikom gubljenja kilograma, štiti od raka, smanjuje rizik od moždanog udara.

Tri šolje čaja od hibiskusa dnevno smanjuju opasnost od povišenog krvnog pritiska. Ovaj čaj sadrži vitamin C, a kažu i da je dobar afrodizijak.

Čaj od brusnice ima odlična antibakterijska svojstva i preporučuje se onima koji imaju problema s mokraćnim putevima.

Žalfija je dobra za ispiranje grla i usne šupljine.

Ulje crnog bibera

Ulje crnog bibera blagotvorno deluje na sistem za varenje, smanjuje nadutost i grčeve, pomaže u odvikavanju od pušenja




Lekovita svojstva crnog bibera poznata su još od davnina u tradicionalnoj indijskoj, kineskoj i ajuverdskoj medicini. Bio je poznat Grcima i Rimljanima. Ulje crnog bibera ima snažno termičko dejstvo - povećava lokalnu prokrvljenost i izaziva osećaj topline na mestu primene. Ublažava bol u mišićima, uključujući i sve druge bolove koji se dovode u vezu s reumatizmom. Jedinjenje piperin koje se nalazi u eteričnom ulju crnog bibera odgovorno je za njegovo analgetsko dejstvo.

To je prirodni neutralizator bola koji prodire duboko u mišiće i zglobove. Aktivni sastojci eteričnog ulja crnog bibera deluju protivzapaljenski, analgetski, ubrzavaju cirkulaciju i ublažavaju bol na mestu primene. Ovo ulje je pokazalo izuzetna blagotvorna svojstva u primeni kod bolnih stanja kao što su lumbago, išijas, reumatizam, bolovi u mišićima. Veoma uspešno se koristi i kod sportskih povreda. Crni biber je koristan i za crevni sistem i organe za varenje - otklanja nadutost i grčeve, ubrzava varenje hrane i reguliše probavu. Ulje crnog bibera tradicionalno se koristi i kao pomoć u odvikavanju od pušenja.

Peršun - čisti krv, smiruje živce, čuva potenciju

Za umirenje živaca, za ublažavanje bolova, za otklanjanje nadutosti, za čišćenje krvi, peršun (Petroselinum hortense) predstavlja odlično rešenje.

Lekari narodne medicine preporučuju ga i kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, oboljenja mokraćnih puteva, dijabetesa, upale očiju, uboda, ujeda, pa čak i impotencije. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan miris iz usta, a od ove biljke koristi se sve - i listovi, i koren i seme.


Peršun nije otkriće savremenog čoveka, za njega su znali još stari Grci i Rimljani, koji su verovali da ako grickaju peršun mogu da popiju mnogo vina a da se ne napiju.

Biljka se prenosila sa kontinenta na kontinent, i u svakoj zemlji postajala neizostavni deo kuhinje. Danas je kulinari najčešće koriste zbog prijatnog mirisa i lepe zelene boje koja svakom jelu daje poseban vizuelan izgled.

Peršun nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih i lekovitih namirnica. Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U 100 grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. U zavidnim količinama ima i provitamina A, vitamina B grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra...


Lišće peršuna najbolje je uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne. Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi, pa čak i u sobi. Peršunov list naročito je delotvoran kao sredstvo za podsticanje izlučivanja štetnih materija iz organizma.

Takođe, povoljno utiče na cirkulaciju i srčane tegobe. Zbog apipola, sastojka koji izaziva nadražaj unutrašnjih organa, otklanja i smetnje u protoku krvi. Međutim, treba napomenuti da ovog sastojka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena. Eterična ulja peršuna stimulišu funkciju materice, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.

Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.



Blagotvorne mešavine

Za otečene i upaljene oči

U 300 mililitara vode dva do tri minuta kuvajte dve kašike sitno iseckanog peršunovog lista i kada se ohladi, procedite kroz sterilnu krpu ili gazu. Sa ovako dobijenim čajem ispirajte oči više puta dnevno, a preko noći stavljajte obloge.

Za oblog vam je potrebno šest grančica peršunovog lišća, koje pre stavljanja treba dobro oprati. Stavite listove na oči, povežite ih gazom i tako spavajte u zamračenoj prostoriji.

- Za pospešivanje mokrenja

Izmešajte koren, list i seme, pa se sve zajedno sitno iseckajte tako da dobijete pet supenih kašika smeše. Dobijenu mešavinu kuvajte pet minuta u pola litra vode. Posle kuvanja ostavite da odstoji 20 minuta, a zatim procedite i pijte po jednu šoljicu tri puta dnevno. Ovaj čaj istovremeno otklanja zastoj mokraće kao i otečenost nogu.

- Za jačanje potencije

Napravite mešavinu od sto grama iseckanog korena i sto grama semena peršuna. Od te mešavine uzmite dve kašičice i kuvajte pet minuta u dva decilitra vode. Zatim sadržaj poklopite, ostavite da odstoji sat vremena, a onda procedite. Dobijeni napitak zasladite medom od žalfije ili ruzmarina i pijte uveče, a može i dva do tri puta dnevno. Uz ovaj čaj treba piti i jedan decilitar soka od celera u manjim gutljajima.

Ren - ljuti čuvar zdravlja

Ren može da se koristi tokom cele godine i često se upotrebljava za pripremanje čajeva, sirupa i obloga. Nutricionisti, ipak, poručuju da je najdragoceniji zimi jer ima jako antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i poboljšava cirkulaciju. Dragocen je i kao stimulator organima za varenje s obzirom na to da izaziva pojačano lučenje žuči i želudačnih i crevnih sokova, podstiče obnavljanje oštećenih, korisnih bakterija u crevima, a pomaže i uništavanje koli-bacila ako se tri puta dnevno, uzmeđu obroka, uzme 15-20 kapi renovog soka. U narodnoj medicini vekovima se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta i kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva i protiv skorbuta. Osim toga, preporučuje se i za čišćenje krvi, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega, pomaže znojenje i podstiče mokrenje, a posebno se preporučuje u ishrani dijabetičara. Oni koji ren svrstavaju među desetak biljaka koje bi zimi trebalo da budu što češće u jelovniku, podsećaju i da širi krvne sudove, zagreva telo, jača otpornost organizma i bori se protiv malokrvnosti. Ima i onih koji tvrde da je i jedan od proverenih afrodizijaka.

Kada je o ishrani reč, sveže izrendan koren rena je izuzetan dodatak sosovima, a u našim krajevima često se uzima i ceni mešavina rena i kisele pavlake ili mleka, koja se obično služi uz svinjsko pečenje, dimljenu ribu i šunku. Uz dodatke kao što su majonez, jogurt, pavlaka i neki drugi začini, od rena mogu da se pripremaju razni sosovi. S druge strane kao lek najčešeć se uzima uz kisela jela kao sirup kuvan u belom vinu ili vodi, kao sok ili čaj. Ipak, sa uzimanjem rena ne bi trebalo da se pretera, jer može da izazove dijareju i povraćanje. Osim toga ne preporučuje se pacijentima koje muči čir želuca, bubrežnim bolesnicima kao ni mališanima mlađim od četiri godine. Štaviše, deci ovog uzrasta se ne preporučuju ni proizvodi koji sadrže ren.


Recepti


Za zdravo srce i krvotok;

- 5 kašika soka od šargarepe

- 5 kašika narendanog rena

- 3 limuna

- 2 čaše meda

U med dodajte ren, limunov i sok od šargarepe i dobro promešajte varjačom. Mešavinu čuvajte u zatvorenoj tegli na tamnom i hladnom mestu i tokom dva meseca uzimajte po kašičicu smese tri puta dnevno, sat pre jela.



Ojačajte pluća;

- 10 g korena rena

- 2 dl vode

Narendan koren prelijte proključalom vodom, poklopite, sačekajte pet do 10 minuta, procedite, podelite u dve-tri doze i popijte tokom dana, dva sata posle jela.

Napomena:
Prvu dozu čaja popijte mlaku, a drugu i treću pre uzimanja malo podgrejte (do 40 stepeni).



KaŠa protiv astme;

- 4 kašike narendanog rena

- šolja jabukovog sirćeta

- med

Ren pomešajte sa sirćetom i kuvajte na tihoj vatri. Kada ren omekša, procedite (ren sačuvajte) i tečnosti dodajte istu količinu meda pa kuvajte na tihoj vatri da se smesa ujednači i zgusne. Potom dodajte i kuvani ren, promešajte, sačekajte da se ohladi, stavite u teglu, zatvorite i čuvajte u frižideru.
Uzimajte po kašiku smese ujutru i uveče.



Vino za bolje varenje;

- litar belog vina

- 50 g korena rena

U flašu vina dodajte naseckan ren, zatvorite i ostavite sedam dana na sobnoj temperaturi. Uzimajte dva puta dnevno, pre jela, po decilitar napitka.


Sprecite prehladu;

- veći koren rena

- limunov sok

Ren narendajte, dodajte limunov sok, promešajte, stavite u teglicu, zatvorite i čuvajte u frižideru.
Uzimajte po kašiku smese, više puta dnevno, između obroka.

Napomena: Nakon uzimanja ove mešavine oči obično suze, a grlo „gori“, ali u tom slučaju posezanje za čašom vode nije preporučljivo.

Lekovitost vanile

Odlična je za suzbijanje akni, protiv neredovnih menstruacija, mučnina u trudnoći


Vanilu su Evropljani upoznali u 16. veku, kad je indijanski narod Totonaka uveliko koristio tu biljku kao lek protiv otrova. Uz to, propisivali su je i obolelima od plućnih bolesti i sifilisa. Ujedno, Indijanci su bili najveći proizvođači vanile do sredine 19. veka. Danas je vanila jedan od najpopularnijih sastojaka svih kuhinja i pored šafrana, najkuplji je začin na svetu! Istovremeno se sve više ceni u alternativnoj medicini jer se svakodnevno dokazuje njena lekovitost.

Ako niste znali, mirišljave mahune vanile plod su orhideje penjačice, koja raste u tropskim šumama Srednje Amerike. Postoji čak 150 vrsta vanile, ali se danas koriste samo dve - burbon i tahitijan. Ključni sastojak vanile jeste vanilin. Mahune sadrže i male količine vitamina B kompleksa nijacina, pantotenske kiseline, tijamina, riboflavina i piridoksina, kao i kalcijum, magnezijum, kalijum, mangan, gvožđe i cink. Vanila pomaže kod akni i problematične kože, ublažava simptome gripa, a može se koristiti za suzbijanje mučnina tokom trudnoće. Obloge od nje daju trenutno olakšanje kod zubobolje i opekotina.

Može da pomogne kod neredovnih menstruacija. Naučnici smatraju da ima i blago antikancerogeno dejstvo. Prirodni je antioksidans, ublažava stres i napetost, povećava libido, pomaže kod želudačnih tegoba. Njen miris snažno deluje na psihu tako što je opušta i stimuliše. Kod Maja je bila cenjena kao moćni afrodizijak, a nemačka studija iz 18. veka pokazala je da je vanila prirodni lek za impotenciju. Koristi se u kozmetici i nezaobilazna je u kulinarstvu.




Napravite sami domaći ekstrakt od vanile

Potrebne su vam dve uzduž isečene mahune vanile i šoljica votke. U staklenu posudu stavite vanilu i prelijte je votkom. Neka odstoji dva meseca na tamnom mestu. Povremeno protresite sadržaj. Ekstrakt potom čuvajte na tamnom mestu u dobro zatvorenoj staklenoj bočici.