Bokvica - lekovita kao čaj, sok, obloga.


Lekovita priroda - od dvadesetak vrsta posebno se lekovitošću izdvajaju muška uskolisna i ženska širokolisna bokvica. Lek protiv rana, ujeda, astme, upale pluća.


Bokvica ima gotovo na svakom koraku - pored puteva, na travnjacima, livadama, jarcima... Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve vrste bokvice, koje se međusobno polno razlikuju.

* Muška uskolisna bokvica (Plantago lanceolata) trajna je biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima, na kojima je jasno vidljivo tri do pet žilica. Zbog ovakvog izgleda zovu je još i konjska rebra, mala bokvica, žilovlak, končula, trputac.

Lekoviti deo muške bokvice je koren, listovi pre cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedina stručna mišljenja prednost daju muškoj. Ona sadrži brojne lekovite materije koje joj daju mogućnost primene u lečenju svih oboljenja disajnih organa. Izuzetan je prirodni lek plućne astme, upale plućnih alveola, kod kašlja, pa čak i tuberkuloze. Ova bokvica posebno je pogodna za decu, jer joj je sok ukusan, a naročito kada se zasladi sa medom. Čaj od njenih listova treba piti što topliji.

Sveže zgnječeno lišće koristi se kao obloga na mestu uboda insekata ili ujeda zmije, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svežeg lišća nakapan na ranu zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, obloga od listova bokvice hladi i odmara noge nakon većih napora.

* Ženska širokolisna bokvica (Plantago major) takođe je trajna biljka sa prizemnim složenim listovima u obliku rozete. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma bokvica, široki trpunac, velika bokvica.

Za lečenje sakupljaju se i koriste najviše listovi. List se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Listovi se suše u tankim slojevima na hladnom i provetrenom mestu. Delotvorna je kod lečenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lek protiv kašlja, a pomaže i u lečenju bolesti mokraćne bešike, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Sveže zgnječeno lišće, sok od svežeg lišća i obloga od listova koristi se za iste bolesti kao i muška bokvica. Svaku ranu ili oderotinu bokvica uspešno može da zaceli i to tako što se na ozleđenu kožu stavi izgnječena bokvica ili kapne njen sok i prekrije gazom.

Bokvica je lek izbora protiv ujeda komaraca i drugih insekata. Narodni lekari savetuju da se na mesto ujeda bokvica izgnječi a zatim utrlja, tako da koža od soka blago pozeleni. Svrab će nestati za minut do dva, a otok do sutradan. Isto se odnosi i na svrab i oderotinu od mačijih kandži.

Osim muške i ženske bokvice koje su po lekovitim svojstvima najdominantnije, u prirodi postoji još dvadesetak vrsta koje mogu da se koriste. Sve vrste bokvica sadrže heterozide, aukubozide i enzime invertaze, emulzine, tirozinaze i koagulaze. U njihovim listovima ima oko 4 odsto tanina, pektina, limunove kiseline, vitamina C, saponizida i fitoncida. Seme sadrži sluz, masno ulje, belančevine i šećer.

Jela od bokvice takođe imaju lekovita svojstva. Blagotvorno deluju kod čira na dvanaestopalačnom crevu, gastritisa, regulišu hemoglobin, poboljšavaju apetit, ali i raspoloženje. A za noć bez nesanice najbolje je popiti jednu šoljicu čaja ujutro na prazan želudac, jednu do dve šoljice preko dana, i, na kraju, još jednu pre spavanja. Nakon toga nastupa mirna noć, tvrde narodni lekari.


Sok od bokvice

Sok od bokvice spravlja se tako što se dobro izgnječi i pomeša 200 grama lista bokvice, i po 100 grama koprive (Urtica dionica), maslačka (Taraxacum officinale) i stolisnika (Achillea millefolium).

Izgnječen sadržaj istisne se kroz čistu lanenu krpu, procedi i zatim prokuva, a pena koja se skuplja na površini se skida. Dobijenom soku dodaju se dve velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuva, dok se ne zgusne. Kada se ohladi sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario u svaku bocu doda se čašica rakije. Pre upotrebe pomeša se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.




Biljni eliksir

Osobama koje pate od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu preporučuje se eliksir od bokvice. Za pripremu eliksira na mašini za meso ili u multipraktiku treba samleti 0,5 kg svežih i dobro opranih listova bokvice. Samlevene listove i sok koji je iz njih iscureo pomešati sa 1 kg meda i 50 gr usitnjene smole propolisa. Sadržaj dobro promešati i ostaviti da stoji tri dana, obavezno mešajući povremeno drvenom ili plastičnom kašikom. Nakon tri dana eliksir treba da se uzima tri puta na dan, po jedna kašičica (isključivo drvena ili plastična da bi se izbegla oksidacija), desetak minuta pre obroka.

Ovaj eliksir preporučuje se i osobama koje pate od bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od velike je koristi i pušačima koji žele da očiste disajne puteve.

Pored eliksira, svakodnevno treba piti ujutru i uveče po šolju čaja. Čaj treba da sadrži 100 grama kantariona (Hypericum perforatum) i po 50 grama iđirota (Acorus clamus) i slatkog korena (Glychirrhyza glabra).

Biljke treba pomešati, a zatim uzeti dve kašičice i preliti sa 250 mililitara vrele vode. Ostaviti da odstoji pola sata, a zatim procediti i piti u malim gutljajima, ujutro pre jela i uveče pre spavanja. Dok se uzima ovaj lek treba izbegavati alkohol, prevrele sireve, čokoladu, izlaganje suncu ili odlazak u solarijum.