Tema: Lekovito bilje

Morac


Upotrebljava se seme koje je bogato uljem i etarskim uljima. Povoljno deluje na organe za varenje i protiv gasova. Sastavni je deo vodice za ispiranje očiju. Pojačava lučenje mleka. Kao aromatična biljka koristi se za jačanje apetita. Mnogo se upotrebljava u veterini, industriji likera, bombona i drugih poslastica.


Morač se gaji kao višegodišnja biljka. U kulturi se obično iskorišćava tri godine. Malo je zemalja koje gaje morač. Kod nas se najviše gaji u Banatu.

Podzemno stablo je vretenastog oblika i beličasto. Nadzemno stablo raste do 2 m u visinu. Listovi su igličasto končasti, perasto deljenji, slično listovima mirođije. Cvetovi su sakupljeni u velike štitaste cvasti. Cvetovi su sitni, sa žutim kruničnim listićima. Plod je izdužen i dvosemen. Cela biljka ima jak, prijatan miris. Uspeva u različitim klimatskim uslovima, ali mu najviše odgovara toplo podnevlje.

Upotrebljava se seme koje je bogato uljem i etarskim uljima. Povoljno deluje na organe za varenje i protiv gasova. Sastavni je deo vodice za ispiranje očiju. Pojačava lučenje mleka. Kao aromatična biljka koristi se za jačanje apetita. Mnogo se upotrebljava u veterini, industriji likera, bombona i drugih poslastica.

Morač se razmnožava direktnom setvom semena ili preko rasada. Seje se rano u proleće, u martu mesecu na rastojanje 30-50 cm red od reda, a proređivanjem se u redu ostavljaju biljke na svakih 20-30 cm. Rasađivanje se vrši u kvadrat 40x40 cm. Rasad se proizvodi u hladnim lejama setvom u rano proleće. Rasađuje se u julu mesecu. Za jedan hektar potrebno je 8-12 kg semena u direktnoj setvi. Negovanje se sastoji u prašenju, plevljenju i proređivanju.

Žetva se obavlja u mlečnoj zrelosti semena, kada ima najviše eteričnih ulja. Stabljike se pokose, ovlaš povežu u snopove i ostavljaju da se prosuše. Vršaj se može obavljati mlaćenjem, vršalicama ili kombajnima. Prinos semena je oko 800-1200 kg/ha.

Pravo je vreme za šipak


Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.


Šipak se nalazi se u prirodi i u vrtovima kao biljka privedena kulturi. Divlji šipak raste u prirodi. Njegov plod je sitan i kiselkast, zbog čega se naziva šipak Ijutunac. Plod uzgajanog šipka znatno je veći i prijatnog je slatkog ukusa. Lekovitost divlje ruže ili šipka poznata je našem narodu od davnina. Svedoče o tome recepti o pripremanju džemova i pekmeza iz 17. veka. Naši stari upotrebljavali su šipak kao voće i kao lekovitu biljku. Od šipka se mogu praviti sokovi, pekmezi, vitaminski koncentrati, sirupi, vino... Vitamini i ostali sastojci ploda šipka doprinose opštem zdravlju organizma, posebno povećanju otpornosti tokom zimskih meseci. Šipak se veoma ceni kao dobar lek protiv proliva i grčeva u stomaku. Pomešan s drugim biljkama koristi se u lečenju mnogih bolesti.

Šipak je bogat vitaminom C i ima ga 0,4-1%, deset puta više nego limun. Od brojnih sastoja čaj od šipka ima zapaženo mesto među sličnim napitcima zahvaljujući pre svega sadržaju vitamina C. Tako, na primer, samo jedna šoljica zadovoljava sve dnevne potrebe čoveka za tim vitaminom. Što se ostalih lekovitih svojstava tiče, proizvodi od šipka otklanjaju malaksalost, utiču na bolje izlučivanje mokraće i pročišćavaju krvne sudove.

Osim lekovitih svojstava divlja ruža ima i lep izgled, pa se može uzgajati i na okućnici kao ukrasni grm. Tokom cvetanja grm divlje ruže okiti se brojnim lepim cvetovima intenzivnog prijatnog mirisa. Divlja ruža dugo zadržava lišće i plodove uprkos delovanju mrazeva, pa je zimsko vreme preporučljivo za branje plodova. Divlja ruža može se uzgajati iz reznica i iz semena. Reznice verodostojnije prenose osobine matične biljke u odnosu na seme.

I razmnožavanje pomoću semena daje relativno dobre rezultate. Nakon prvih mrazeva treba ubrati potrebnu količinu plodova te im izvaditi semenke. Semenke treba pomešati s peskom i ostaviti u sandučićima ili kutijama da stoje spolja u zimskim mesecima. U proleće ih treba posejati na željeno mesto. U trećoj godini rasta divlja ruža već daje plodove koji osim lekovitosti i lepo izgledaju.

Jevrejska brada (Usinea barbata L.)


Naseljava severnu hemisferu Azije, Evrope i Severne Amerike. Lišajevi usinee preferiraju slaborastuće, stare šume sa vlažnim klimatom. Zbog stalnog smanjenja broja lokacija na kojima se nalazi u Nemačkoj je zaštićena kao vrsta. Usinea se koristi u kineskoj medicini (već 3000 godina), savremenoj homeopatiji i tradicionalnoj medicini širom sveta.


Jevrejska brada (Usinea barbata L.) raste na stablu i granama različitih drvenastih vrsta, posebno na četinarima. Usnea znači nije biljka već lišaj, koji čini kombinacija dve vrste organizama, gljiva i algi, koje žive u simbiotskoj zajednici. Nju je teško definisati, pošto sadrži izuzetnu morfološku varijabilnost. Pored četinarskih šuma naseljava i voćnjake, posebno jabučnjake. Naseljava severnu hemisferu Azije, Evrope i Severne Amerike. Lišajevi usinee preferiraju slaborastuće, stare šume sa vlažnim klimatom. Zbog stalnog smanjenja broja lokacija na kojima se nalazi u Nemačkoj je zaštićena kao vrsta. Nemci su otišli čak dotle da je uvoze iz Indonezije. Vlada Nepala je skoro stavila na listu sa zaštićenim statusom veći broj lišajeva među kojima i usineu kao slabo reproduktivne forme pred nestajanjem. Usinea se koristi u kineskoj medicini (već 3000 godina), savremenoj homeopatiji i tradicionalnoj medicini širom sveta. Sadašnji naziv roda Usinea nije pronađen u grčkim i rimskim zapisima pa se pretpostavlja da je naziv dobio iz Arabije.

U Kini se od usinee priprema vodeni rastvor kojim se leči plućna tuberkuloza i hronični bronhitis. U mnogim zemljama Azije se proizvodi u obliku pudera, i nanosi se na inficirane rane. U Koreji i Japanu se koristi za skorfeliozu i razne vrste oteklina. Kod severnoameričkih domorodaca korišćen je kao lek za izbacivanje sluzi.

Najnovija istraživanja ove vrste lišaja upućuju na usninsku kiselinu kao aktivnom principu. Radi se o supstanci sa izraženom antibakterijskom aktivnošću, naročito u području usne šupljine i gornjih disajnih puteva. Natrijum - usninat, natrijumova so usninske kiseline, oblaže sluzokožu usne šupljine i gornjih disajnih puteva poput zaštitnog filma. To je površinski antibiotik, koji selektivno inhibira uzročnike infekcije a da se pri tome ne oštećuje zdrava mikroflora sluzokože.

Kleka - ukras u dvoristu i lek u kuci


Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, protiv bolesti želuca, bubrega... Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi.


Kleka uspeva na kamenitim i kraškim terenima od primorskih do planinskih i brdskih područja. Kod nas se najviše nalazi po brdskim i planinskim suvim krčevinama, pašnjacima, suvatima, zapuštenim i neobrađenim zemljištima.

Osobine

Zimzelen je grm visine od 0,5 do 7 m, s vrlo uskim, zašiljenim, bodljikavim listićima. Cvetovi su sitni i nalaze se u pazuhu listova, odvojeni na pojedinim biljkama (dvodomost). Plod je jajasta bobica, u prvoj godini je zelena, a tek u drugoj sazri, kada je crno-smeđa i okrugla, s plavim pepeljkom. Moguć je i trogodišnji period od cvetanja do sazrevanja. U narodu se koristi kao lek i za proizvodnju rakije klekovače.

Sastav

Kleka sadrži od 0,5 do 2 % etarskog ulja (sa dosta terpena), 4 % šećera, zatim gorke materije (juniperina), 8 % tanina, masti slične vosku, pentozan, pektin, taninski glikozid, grožđani šećer, mravlju i sirćetnu kiselinu, inozit, invertni šećer, kalcijum, kalijum, mangan, a mladi izdanci i iglice i vitamin C (do 260 mg%).

Lekovitost

Lekovitost kleke je odavno poznata, a njena svojstva se koriste protiv zastoja mokraće, za denzifekciju mokraćnih organa, poboljšanje varenja, iskašljavanje, regulisanje menstruacije, protiv bolesti želuca, bubrega, bešike, bronhijalnog katara, astme, gihta, išijasa, reumatizma, šećerne bolesti, tuberkuloze, glavobolje, zadaha iz usta, gorušice, za čišćenje krvi i dr.

Berba i čuvanje

Plodovi kleke beru se od druge polovine leta i početkom jeseni, što zavisi od nadmorske visine na kojoj se nalazi. Branje jeveoma sporo ako se bere rukom, zato se preporučuje da se pod drvo prostre odgovarajuća prostirka i klekinje pažljivo motkom stresu. Suše se kao žito na tavanu, uz češce prevrtanje drvenom lopatom, ili u hladu na promajnom mestu, razastrte u tankom sloju. Posle sušenja treba odstraniti svu nečistoću (iglice, grančice i sl.) i zelene plodove. Čuva se na suvom, čistom i promajnom mestu.

Upotreba kleke u lečenju - receptura

Protiv crevnih grčeva

Dobro izmešati jednake delove kleke, pelina, hajdučke trave i cveta kamilice, pa 2-3 kašičice te mešavine odvojiti, preliti s 2-3 šoljice ključale vode, ostaviti poklopljeno 5-10 minuta, a zatim procediti i piti nezaslađeno.

Protiv glavobolje

Dobro zdrobiti plodove kleke i previti na čelo.

Protiv bolesti jetre, želuca, vodene bolesti, za jačanje živaca

a) Ujutru, na 1 do 2 sata pre doručka, sažvakati i pojesti 3-5 plodova kleke. b) Spremiti čaj prelivanjem šake zdrobljenih plodova kleke 1 litrom ključale vode. Piti 5 do 6 šoljica dnevno.

Za jačanje apetita i bolje varenje hrane

Spremiti kompot od plodova kleke uz dodatak šećera, pa plodove pojesti, a tečnost popiti. To činiti dok se apetit ne popravi.

Protiv šećerne bolesti

a) Koristiti sok od kleke (razređen) ili neslađen čaj spremljen od plodova kleke b) Dobro promešati po 10 g plodova kleke, virka (gospin plašt), lanenog semena, ždraljevine i lista borovnice pa 3 kašike te smeše preliti sa 0,5 l hladne vode, ostaviti da prenoći i sutradan zagrejati i kuvati 5 minuta (pošto voda proključa), prohladiti, procediti i piti pre svakog obroka po 1 čašu (nezaslađeno).

Samo sa specijalnom dozvolom sakupljanje gorke deteline


Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.


Gorka detelina – Menyanthes trifoliata L. (grčica, gorki trolist), sreće se po močvarama i vlažnim livadama, od nizija do brdsko-planinskih predela. Kod nas je ima na Vlasini, Kopaoniku, u okolini Ćuprije.

To je višegodišnja zeljasta biljka biljka visine do 30 cm, sa dugačkim i valjkastim rizomom. Listovi su troperi, naizmenično raspoređeni. Liska je eliptičnog oblika, zatupastog vrha i celog oboda. Smeštena je na dugačkoj dršci koja je pri osnovi proširena u rukavac, dužine oko 10 cm i širine pet cm. Bledoružičasti cvetovi sakupljeni su u grozdaste cvasti. Cveta tokom maja i juna. Plod je u obliku loptaste čaure.

List sadrži monoterpenske gorke glikozoide, od kojih je najvažniji loganin, potom flavonoide, tanine i dr. Ulazi u sastav gorkog čaja, ili čaja za želudac koji su oficinalni prema Jugoslovenskoj farmakologiji IV. Deluje kao amarum, stomahik i tonik. Koristi se u obliku tonika za jačanje organizma i protiv glavoljobe. Gostruški smatra da se može koristiti kao jedan od najboljih lekova za nervozne bolesnike s lošim varenjem. Do otkrića kininove kore uspešno je upotrebljavana protiv raznih vrsta groznice.

Lišće se sakuplja u fazi cvetanja, i suši u tankom sloju na promaji il i u sušnici, na temperaturi od 45 do 60°C. Nakon sušenja, odstrane se peteljke i rizom. Suva detelina je zelene boje, lako lomljiva, bez mirisa i gorkog ukusa. Pakuje se u sanduke ili vreće, i čuva na suvom mestu.

Zbog neracionalne eksploatacije, gorka detelina je u prirodi vrlo proređena, zbog čega je zaštićena zakonom, te je za sakupljanje potrebna specijalna dozvola nadležnih organa.

Hajducka trava: cvet i drska za caj i ulje


Cveta preko celog leta. Koristi se u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje.


Hajdučka trava, hajdučica, sporiš, kunica, belo ivanjsko cveće, kunji rep, mesečina, paprac, petrovsko cveće, ravan, romanika, spor, stolista, tintorova trava (Achilea millefolium L.) je najznačajnija i najrasprostranjenija vrsta roda Achilea. Raste kao korov pored puteva, na kamenjarima, zapuštenim mestima, kserofitnim šumama. Kod nas rastu i neke druge vrste ovog roda koje nemaju široku upotrebu u narodnoj medicini, već samo lokalni značaj.

Kao višegodišnja zeljasta biljka hajdučka trava ima uspravnu maljavu stabljiku visoku do 80 cm, pri vrhu granatu i obraslu listovima izduženolinearnog oblika, koji su dvostruko do trostruko perasto deljeni u režnjeve. Listovi su sa obe strane pokriveni dlačicama. Cvetne glavice su sitne, veličine do 5 mm, bele boje, sakupljene na vrhu stabljike u štitaste cvasti. Cveta preko celog leta. Plod je spljoštena ahenija. Hajdučka trava je polimorfna vrsta koja se u prirodi javlja sa više podvrsta međusobno različitih citogenetski i hemijski.

Nadzemni deo biljke u cvetanju sadrži do jedan odsto etarskog ulja (farmakopeja zahteva najmanje 0,13%), vlavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr. Etarsko ulje hajdučke trave dobija se destilacijom pomoću vodene pare, a sadrži pinen, cineol, tujon, kamfor, limonen, borneol.

Hajdučka trava se koristi u obliku čaja za poboljšanje apetita, kod želudačnih tegoba, nadimanja i teškog varenja. Deluje kao amara aromatica, blag hemostatik i kao spazmolitik.

U narodnoj medicini se koristi za zarašćivanje rana kao hemostiptik i ublažavanje bola, te otuda potiče i naziv biljke. Spolja se upotrebljava kao antiflogistik slično kamilici, za ispiranje, kupke, obloge. Hajdučka trava ulazi u sastav gorkih čajeva, čajeva za čišćenje, pojačano lučenje žuči, čaja za normalizaciju metabolizma i čaja za umirenje. Zbog prisustva vitamona C daje se kod krvarenja i hemoroida. Pri upotrebi hajdučke trave treba znati da kod osetljivih osoba može izazvati alergiju. Zato ljudi osetljive kožetreba da koriste samo mlade, tek procvetale biljke, a čaj da piju u manjim količinama.

Herba se skuplja tokom letnjih meseci, od juna do avgusta, odsecanjem vršnih delova biljaka dužine 20-25 santimetara, ili se sakuplja samo cvast dužine samo dva santimetra. Odsečeni delovi se vezuju u kite i suše na promajnom mestu ili sušnici na temperaturi 35-50°C. Suva droga je aromatičnog mirisa, gorkog i malo slanog ukusa. Pošto stabljika ne sadrži lekovite sastojke, bolje je upotreblljavati samo list i cvet. Stoga je droga sa više stabljike manje cenjena. Suva herba pakuje se u jutane vreće ili kartonske kutije i čuva zaštićena od svetlosti godinu i po dana.

Odnos pri sušenju nadzemnog dela hajdučice je 4:1.

Lipa sprecava stvaranje ugrusaka


Lipe su počele da cvetaju, vreme je da sakupite i osušite ovaj dragoceni cvet, koji ima moćnu isceljujuću snagu.



Narodna medicina
U narodnoj medicini mnogih evropskih naroda lipa se koristila kao lek za razne zdravstvene tegobe. Po legendi, zraci sunca su "uhvaćeni" u cvetu lipe, pa kada neko popije topao lipov čaj, toplota sunca ulazi u telo, uzrokujući znojenje. Znojenjem se organizam hladi i oslobađa groznice. Cvetovi lipe od davnina se koriste za smirivanje i opuštanje nervnog sistema. Čaj od lipe je jedan od onih biljnih čajeva za koji nema ograničenja u konzumiranju. Čaj od lipe mogu da piju i deca. Kada zamenite kafu čajem od lipe, ubrzo ćete osetiti smanjenje nivoa stresa. On je blag relaksant, posebno efikasan kod nervne napetosti. Umesto čaja, možete za opuštanje sebi da priuštite i kupku – u vodu za kupanje dodajte jak čaj od lipe.


SMANJUJE VALUNGE I PMS

Mnoge žene koriste lipu tokom menopauze za smanjivanje nervoze i problema sa snom.
Rina Nisim, švajcarski fitoterapeut i stručnjak za zdravlje žena, savetuje čaj od lipe za ublažavanje neprijatnih simptoma PMS.



SNIŽAVA PRITISAK

Opuštajući efekti lipe blagotvorno deluju na kardiovaskularni sistem, posebno u slučajevima ateroskleroze ili hipertenzije (lipa snižava krvni pritisak).
Birtanski herbalista Sajmon Mils, autor knjige "Out of the Earth, the Essential Book of Herbal Medicine", ističe da cvet lipe isceljuje i jača zidove krvnih sudova.


LEČI KRVNE SUDOVE

Vodeći francuski stručnjak za fitoterapiju, Anri Leklerk, kaže da lipa čini krv tečnijom, manje gustom, sprečavajući stvaranje ugrušaka. Drugi poznati francuski fitoterapeuti takođe ističu da lipa deluje protiv stvaranja plaka na krvnim sudovima, kao i da blago deluje na koronarnu vazodilataciju, smanjujući tako rizik od srčanog udara. Oprez se savetuje osobama koje već piju lekove za razređivanje krvi, koji se obično daju u terapiji za snižavanje pritiska, kao i druge lekove za srce, jer lipa može da pojača njihovo dejstvo. Stoga, ako već pijete ove lekove, a želite redovno da pijete čaj od lipe, prvo se posavetujte sa svojim lekarom



DOBRA I ZA JETRU

Lipa se preporučuje i za probleme sa jetrom, i to ne cvet, već unutrašnji deo kore, jer deluje kao blagi koleretik, što znači da podstiče stvaranje, lučenje i protok žuči kroz jetru, na taj način je čisteći i na prirodan način je obnavljajući.
U Francuskoj se kora lipe koristi i u tretmanu virusnog hepatitisa (hepatitisa C).



SPREMITE ZALIHE ZA ZIMU

Čaj od lipe utiče na znojenje, pa se preporučuje za snižavanje temperature u slučajevima gripa ili prehlade. Zato je dobro sada pripremiti zalihu lipovog čaja za zimu. Jedno američko istraživanje je pokazalo da cvet lipe pomaže deci u ranim fazama respiratornih bolesti, kao prevencija upale unutrašnjeg uha koja često prati ove infekcije.





Kako se pravi čaj od lipove kore:

Inače, od kore lipe se pravi čaj na sledeći način:
30-40g sitno iseckane kore se kuva u otvorenom loncu, u 1 litar vode, dok se količina vode ne smanji za pola, što je dovoljno za 1-2 dana korišćenja, iako poznati francuski fitoterapeuti Durafor i Lapraz preporučuju da se prvih nekoliko dana pije i do 3 litra ovog čaja, a zatim da se nastavi sa po 1-2 čaše dnevno do izlečenja.

Smilje leci i podmladjuje



Još u Homerovo vreme Grci su koristili smilje kao lek za rane, dok je u starim narodnim pesmama ova biljka opevana kao najlepši cvet za kićenje devojaka i momaka. Smilje raste na sunčanim kamenjarima i padinama, u pukotinama stena, napuštenim vinogradima i uz ivice puteva. Stablo je uspravno i obraslo svilenkastim, gustim dlačicama, visine do 40 centimetara, a cveta od maja do jula. Na vrhu stabla nalaze se žuti cvetići koji se koriste kao lek.



LEKOVITA SVOJSTVA

Cvetne glavice sadrže flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole, organske kiseline, eterično ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide…
U narodnoj medicini smilje se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa i usta, kao i za zarastanje rana. Odličan je lek protiv bronhitisa i kašlja, deluje kao sedativ, snižava krvni pritisak, nivo holesterola u krvi, sprečava nastanak ugrušaka, ublažava bolove i jača ceo organizam.
Zbog svog regenerativnog dejstva, koristi se u kozmetici, naročito za negu dehidrirane i umorne kože. Takođe, veoma je korisno za uklanjanje ožiljaka, strija i modrica. U letnjim mesecima odlično je sredstvo za ublažavanje crvenila i opekotina kože oštećene sunčevim zracima.
Takođe, smilje je glavnih sastojak mirisnih sveća, kupki, eteričnih ulja.

PROVERENI RECEPTI

Za bolje varenje
Dve kašičice suvih cvetića smilja prelijte sa dva decilitra vrele vode, pustite da odstoji 15 minuta, pa procedite. Ovaj čaj, osim što reguliše varenje, snižava krvni pritisak, holesterol i jača ceo organizam.


Za lakše mokrenje
Pomešajte 120 g smilja, 120 g kantariona, 90 g troskota, 30 g cvetova kamilice, 60 g drena. Izvadite četiri kašike mešavine, sipajte ih u vodu i ostavite da prenoći. Ujutro smesu prokuvajte na tihoj vatri, pa procedite kad se ohladi. Prvu čašu popijte ujutro na prazan stomak, a ostatak razdelite na tri dela i popijte u toku dana, sat posle svakog obroka.


Protiv hematoma i ožiljaka
Nekoliko kapi eteričnog ulja smilja nanesete na mesto udarca ili ožiljka, i posle nekoliko dana videćete prve efkete. Postupak ponavljajte dva puta dnevno tokom tri-četiri dana.

Beloperka biljka za sve boljke


Beloperka je dvogodišnja biljka čija stabljika može da dostigne visinu i do dva metra. Cvetovi su joj žuti sa belim ili crvenkastim prašnicima. U narodu poznata i kao divizima, divlji tabak, svećnik i vučji rep, beloperka raste uz puteve, potoke, na sunčanim i kamenitim mestima. Sveža nema prijatan miris, dok osušena miriše na med. Bogata je kalcijumom, saponinima, sadrži i šećer, vrlo malo eteričnog ulja.



Ovu magičnu biljku, koja kod nas raste kao korov, nosio je Odisej kao zaštitu od čini čarobnice Kirke. U doba Rimljana brali su je izgovarajući magične reči, a hrišćani su osveštanim buketićima, u kojima se beloperka obavezno nalazila, kadili kuće na Jovandan.


ŠTA LEČI

Ulje od beloperke se pokazalo kao dobro sredstvo za mazanje bolesnih očiju, za reumu i za kostobolju. Čaj od osušenih cvetova najbolje deluje na zapaljenje disajnih puteva. Posebno ublažava suvi kašalj koji se javlja uveče i noću. Preporučuje se i protiv astme, otežanog disanja, drhtanja, nervoze, smetnji u srčanom ritmu, bolova u želucu i neuralgija. Olakšava i izlučivanje mokraće i znoja.
Oblozi od ovog čaja su blagotvorni za gnojne rane, otoke, čireve, mokre lišajeve i druga kožna oboljenja. Pomešana s drugim lekovitim biljkama, beloperka je sjajno sredstvo protiv bolesti pluća, naročito suvog kašlja, grudobolje i gastritisa.



PROVERENI RECEPTI


Lek za prehladu

Cvetove beloperke pomešajte sa jednakim delovima podbela, belog i crnog sleza i žalfije.
Tri velike kašike mešavine prelijte sa pola litre ključale vode, dodajte tri velike kašike meda, poklopite i ostavite da odstoji sat vremena.
Procedite i pijte jednu do dve šoljice dnevno.

Ovaj čaj idealan je i za lečenje bronhitisa, pije se po jedna velika kašika na svakih sat vremena.


Ulje za masažu

Napunite flašu do pola sitno seckanim cvetovima beloperke, prelijte ih maslinovim uljem, zapušite vatom i ostavite da stoji na suncu 40 dana.
Masirajte bolno mesto nekoliko puta dnevno.


Ulje za uši

Sveže cvetove beloperke prelijte bademovim uljem.
Ostavite da odstoje na toplom mestu dve nedelje, pa uljem mažite unutrašnjost uha dva-tri puta dnevno.
Ako imate problema sa sluhom, ukapajte tri kapi u uho.

Lavanda – prirodni lek za migrenu



Ova aromatična biljka hiljadama godina se koristi u lečenju glavobolje, nervnih i disajnih tegoba, ali i za negu kože


Lavanda se širom sveta gaji uglavnom kao ukrasna biljka, ali su još od davnina poznata i njena lekovita svojstva. Stari Rimljani kupali su se u mirisnim kupkama u koje su dodavali lavandino ulje, dok su je Grci koristili za lečenje disajnih tegoba. U 18. veku, za vreme epidemije kuge, ljudi su udisali eterično ulje lavande jer su verovali da će ih opojni miris zaštititi od infekcije.

Ova biljka upotrebljava se za pripremu čajeva, biljnih kapi i tinktura, eteričnog ulja, kupki ili inhalacija, a dejstvo joj se pojačava ukoliko se pomeša sa kamilicom, ruzmarinom ili žalfijom. Deluje blagotvorno na želudac i matericu, sprečava nadimanje, pospešuje izlučivanje mokraće, a pomaže i u slučaju bolnih menstruacija.

Koristi se u lečenju nervnih bolesti, aritmije, hipertenzije, kožnih bolesti i opekotina, atletskog stopala, alergija, astme, bronhitisa, zapaljenja grla, infekcije usne duplje, kašlja, upale sinusa, konjuktivitisa, cistitisa, dismenoreje, bola u uhu i neprijatnog zadaha.

Lavanda je čest sastojak kozmetičikih preparata jer čisti, smiruje, jača i osvežava kožu, nadoknađuje vlažnost i prokrvljenost te je čini nežnom, mekom i zdravom. Takođe, smanjuje znojenje, poboljšava rast kose i jača nokte.

Ublažava depresiju i anksioznost

Brojna naučna istraživanja potvrdila su ono što su drevni lekari dobro znali – lavanda smiruje nerve, zbog čega su se aromatični suvi cvetovi stavljali u jastuke ili ušivali u platnene vrećice koje su se držale pored kreveta kao sredstvo protiv nesanice. Takođe, udisanje ili masaža eteričnim uljem ove biljke ublažava depresiju i anksioznost, otklanja glavobolju i suzbija migrenu.

Dovoljno je staviti nekoliko kapi ulja u posudu vruće vode i udisati lekovitu i opuštajuću paru. Inhaliranje ovog eteričnog ulja deluje kao tonik na ceo organizam, osvežava i otklanja iscrpljenost, a isti efekat se postiže i ukoliko se sipa u kupku.

Nezamenljiv začin

Lavanda se koristi kao začin za jela sa roštilja ili kolače, kao i za aromatizovanje šećera, sirćeta ili ulja. * Kolačići sa lavandom Potrebni sastojci: 125 g maslaca, 200 g brašna, 100 g šećera, 2 jajeta, 2 kašike otopljenog meda, 1 kašika sušenih cvetova lavande, 1/2 kesice praška za pecivo, 1 kesica vanil-šećera za posipanje.

Priprema: Ulupati jaja sa šećerom, a zatim dodati preostale sastojke i umesiti testo. Razvući testo da bude debljine oko 5 mm, a zatim modlom vaditi kolačiće. Peći u pećnici zagrejanoj na 180 *C oko 25 minuta. Posuti vanil-šećerom i cvetićima lavande.

Recepti:

Nervne bolesti:
Preliti kašičicu cveta lavande sa 2 dl ključale vode i ostaviti poklopljeno da odstoji 30 minuta. Procediti i piti u gutljajima. Nesanica Pomešati jednake delove lavande, kantariona, jaglaca i odoljena. Preliti kašiku mešavine sa 2,5 dl ključale vode i ostaviti da odstoji 30 minuta. Piti uveče u gutljajima.

Lavandino ulje:
Napuniti flašu ili teglu cvetovima lavande pa preliti maslinovim uljem i ostaviti da odstoji na suncu ili toplom mestu najmanje mesec dana. Procediti i sipati u flašice koje treba držati na tamnom i hladnom mestu…