Tema: Lekovito bilje

Biljke sa diuretskim dejstvom


Nagomilavanje tečnosti u organizmu izaziva otoke i nadutost, a ovaj poremećaj, osim medikamentima koje propisuje zvanična medicina, efikasno se otklanja i lekovitim travama kao što su zečji trn, maslačak i peršun


Otok (edem) ruku, nogu i stopala, nadutost stomaka, podbulost lica, osećaj težine u udovima, samo su deo tegoba koje nastaju usled preopterećenosti organizma suvišnom tečnošću. Postoji čitava riznica lekovitog bilja i čajeva koji deluju kao prirodni diuretici i potpomažu eliminaciju viška vode iz tela

Ko je izložen najvećem riziku?

Dijabetičari, osobe koje pate od bolesti jetre, bubrega, srca i krvnih sudova, mogu imati problem sa zadržavanjem i otežanom eliminacijom vode iz organizma.

Hronične bolesti pluća ili artitis takođe mogu dovesti do ovog stanja. Žene se sa neprijatnom nadutošću suočavaju i za vreme PMS-a, ali i tokom trudnoće, menopauze i menstruacije. U slučaju dugotrajnog otoka, bola i osećaja težine u ekstremitetima neophodno je potražiti pomoć lekara jer postoji mogućnost da se radi o nekoj ozbiljnijoj bolesti.

Loša ishrana

Ishrana savremenog čoveka većinom se bazira na industrijskoj hrani koja obiluje solju, šećerom, mastima i konzervansima te uzrokuje gomilanje toksina, preopterećenost jetre i bubrega. Jedna od posledica ovakve ishrane jeste i zadržavanje vode u organizmu. Ako se na sve to doda način života koji podrazumeva previše sedenja i nedostatak fizičke aktivnosti, sasvim je jasno zbog čega je višak tečnosti boljka modernog čoveka.

Opasne skrivene soli

Poznato je da so vezuje vodu u organizmu. Sto grama unesene soli vezuje 13 l vode, što znači 11 l više nego što je potrebno. Mnogi tvrde da ne jedu previše slanu hranu, ali pritom zaboravljaju da sve industrijske namirnice sadrži ogromne količine “bele smrti”. Konzervisana tunjevina i sardina, mesni naresci, paštete, viršle, salame, šunka, slanina, kečap, sok od paradajza, razne grickalice, gotova jela, sirevi, pravi su rudnik soli i “ubice” srca, krvnih sudova i zdravlja u celini.

Kalijumom protiv natrijuma

Ravnoteža kalijuma i natrijuma prvi je korak u prevenciji edema. Optimalan sadržaj ovih minerala doprinosi održanju dinamičke ravnoteže vode u svim delovima tela. Natrijum dovodi do zadržavanja vode dok, sa druge strane, kalijum ima moć da taj proces donekle zaustavi. Da bi se smanjila količina natrijuma, potrebno je ograničiti unos soli, a kako bi se postigla ravnoteža sa kalijumom, neophodno je i povećati unos tog elementa kroz namirnice kao što su krompir sa ljuskom, paradajz, banane, dinja, sok od pomorandže, semenke suncokreta.

Ubrzajte cirkulaciju

Oslabljena cirkulacija čest je uzrok pojave edema, a jedan od razloga za usporen protok krvi kroz organizam jeste nedostatak kretanja. Zbog toga je neophodno svakodnevno upražnjavati neki oblik fizičke aktivnosti, kao što su brze šetnje, penjanje uz stepenice, pilates, aerobik, trčanje, vožnja bicikla… Osim toga, u ishranu je poželjno uvrstiti namirnice koje su poznate kao pokretači cirkulacije – biber, čili, đumbir, kari, beli luk, cimet…

Namirnice koje se preporučuju

Iz ishrane treba eliminisati namirnice koje doprinose zadržavanju tečnosti, dok je u svakodnevni jelovnik poželjno uvrstiti hranu koja sprečava ovaj proces. Priroda nije štedela na biljnim diureticima, pa tako u svako doba godine postoji veliki izbor namirnica koje mogu pomoći u prevenciji i lečenju edema, a neke od njih su sok od brusnice, lubenice, krastavci, rotkvice, paradajz, jabukovo sirće, semenke anisa, špargla, zelena salata, kokosovo mleko (vodica kokosa), ovas, proso…

Biljke sa diuretskim dejstvom

Peršun
– dokazano pomaže u lečenju mnogih bolesti jer obiluje vitaminima i mineralima. Između ostalog, ubrzava cirkulaciju, potpomaže izbacivanje vode i štetnih materija iz organizma, što znači da je pogodan i za detoksikaciju. Treba ga koristiti kao dodatak jelima na kraju kuvanja, u salatama, ili u obliku čaja.

Priprema čaja:
Preliti 1-2 kašičice suvog lišća peršuna šoljom vrele vode i ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Piti 2-3 šolje dnevno. Čaj se ne preporučuje trudnicama zbog mogućih kontrakcija. Uva – poznati diuretik koji ima još jači efekat u kombinaciji sa biljkama sličnog dejstva. Poznata je i kao uroantiseptik – sredstvo za dezinfekciju mokraćnih organa. Koristi se protiv zapaljenja mokraćne bešike, kako akutnih, tako i hroničnih, ali i u slučaju bubrežnih oboljenja. Čaj od uve: Preliti 3-4 g suvog lista uve šoljom vrele vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta i procediti. Piti 3 puta dnevno između obroka.


Zečji trn
– veoma efikasno sredstvo za lečenje urogenitalnog trakta: podstiče izlučivanje mokraće, sprečava stvaranje peska i kamenja u bubrezima i bešici, eliminiše vodu iz trbušne duplje. S obzirom na to da pospešuje izbacivenje viška tečnosti iz organizma, ovu biljku treba uključiti u terapiji gihta i hroničnog reumatizma…

Nana hladi i leči


Nana je vrlo korisna, lekovita začinska biljka, a od više vrsta koje postoje, najlepši i najprijatniji, osvežavajući miris ima paprena menta.


Čaj od nane dobar je za ispiranje usne šupljine, za zdravlje i bolji dah, a s malo žalfije smiriće i upalu zubnog mesa.
Kod glavobolje namažite uljem mente čelo i slepoočnice dva puta dnevno, laganim kružnim pokretima.
Čaj od metvice s istom količinom gloga koristite redovno kod bolesti srca.
U nekom baznom ulju ili u alkoholu otopite 30 kapi eteričnog ulje nane i masirajte bolne zglobove i mišiće, te lagano umasirajte i u proširene kapilare i vene.
Tokom vrućih letnjih dana, čaj od nane dobro rashladite, dodajte med po želji, malo limunovog soka, mnogo leda i nekoliko dobro opranih listova mente.
Na taj način ćete hidratirati organizam, dati mu vredne nutrijente iz limuna i meda i uneti lekovite sastojke mente.

Persun - Lekoviti listovi u caju



Peršun je veoma je bogat vitaminom C, gvožđem i drugim mineralima, ali i folnom kiselinom



Za peršun, nezaobilazan začin u kuhinji, može se reći i da je savršen lek. Veoma je bogat vitaminom C, gvožđem i drugim mineralima, ali i folnom kiselinom koja je neophodna u prevenciji nastanka malokrvnosti.

Listovi peršuna pospešuju i mokrenje, čiste mokraćne puteve i bubrege. Peršun utiče i na proizvodnju majčinog mleka, osvežava dah, neutrališe miris belog luka. Koristi se i kao obloga, odnosno kao antiseptik za rane, ugrize insekata i za iščašenja.


Stoga je preporučljivo svakodnevno piti čaj od peršuna, koji se pravi tako što se 50 g listova prelije litrom kipuće vode, zatim poklopi i ostavi da odstoji desetak minuta. To je dovoljno za četiri šolje, koliko i treba popiti u toku dana. Ovaj čaj, ako se pravi od korena peršuna, dobar je za lečenje nadutosti i otežanog mokrenja. Takođe, ublažava bolove i otklanja nervozu.

Čajna mešavina koja se koristi za čišćenje bubrega od peska, protiv žutice i za lečenje jetre i slezine, pravi se na sledeći način: pomešajte po 100 g korena, lista peršuna i semena peršuna, pa od te mešavine uzmite dve kašike i kuvajte 5-8 minuta u 2 dl vode. Posle 60 minuta, kada odstoji, procedite i pijte po šoljicu pre jela. Ovaj čaj pijte dok ne potrošite svih 300 g mešavine.

Ili, da biste izlečili otečenost i upalu očiju, uradite sledeće: u 300 ml vode 2-3 minute kuvajte dve kašike usitnjenog peršunovog lišća, a kada se ohladi procedite kroz sterilnu krpu ili gazu. Čajem ispirajte oči nekoliko puta dnevno, a uveče stavite oblogu koji se pravi od 6 grančica dobro opranog peršunovog lišća. Oči povezite gazom i držite oblogu tokom cele noći.

Peršun pomaže i protiv slabih nerava. Koren i list iseckajte, pomešajte sa malinovim sokom i bagremovim medom i uzimajte pred spavanje.

Smiruje živce, čisti krv, čuva potenciju


Lekovita priroda – peršun: Zbog izuzetnog bogatstva mineralima i vitaminima peršun se svrstava u red visokokvalitetnih namirnica i lekovitih sredstava



Za umirenje živaca, za ublažavanje bolova, za otklanjanje nadutosti, za čišćenje krvi, peršun (Petroselinum hortense) predstavlja biljku izbora. Bez ove začinske biljke svaka kuhinja je nezamisliva. Naravno, kulinari je najčešće koriste zbog prijatnog mirisa i lepe zelene boje, koja svakom jelu daje poseban vizuelan izgled. O lekovitom dejstvu većina nedovoljno zna.
A lekari narodne medicine peršun odvajkada preporučuju kao lek protiv groznice, bolesti bubrega, oboljenja mokraćnih puteva, dijabetesa, upale očiju, uboda, ujeda, pa čak i zalečenje impotencije. Poznato je i da se grickanjem peršuna uklanja neprijatan miris iz usta. Od peršuna se koristi sve - i listovi, i koren i seme. On, istina, nema visoku kaloričnu vrednost, ali je zato izuzetno bogat mineralima i vitaminima, što ga i svrstava u red visokokvalitetnih namirnica i lekovitih sredstava.


Posle šipka i borovnice, peršunov list sadrži najviše vitamina C. U sto grama nalazi se čak 170 miligrama ovog vitamina. U zavidnim količinama ima i provitamina A, vitamina B grupe, među kojima i izuzetno redak vitamin B12, veoma važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Što se tiče minerala, najviše ima gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra.
Lišće peršuna je najbolje uzimati u svežem stanju, jer se jedino tako održavaju sva njegova svojstva. Ne valja ga sušiti i konzervirati, ali zato može da se zamrzne. Pošto nije zahtevna biljka, može da se gaji i u zimskim uslovima na zatvorenoj terasi ili čak i u sobi. Peršunov list je naročito delotvoran kao sredstvo za podsticanje izlučivanja štetnih materija iz organizma. Takođe, povoljno utiče na cirkulaciju i srčane tegobe, zbog apipola, sastojka koji izaziva nadražaj unutrašnjih organa i otklanja smetnje u protoku krvi. Međutim, treba ipak napomenuti da ovog sastojka najviše ima u eteričnom ulju koje se dobija iz peršunovog semena i korena. Eterična ulja peršuna stimulišu matericu, povećavaju količinu mokraće, smanjuju infekciju urinarnog trakta i uništavaju bakterije.
Kao začin može da se koristi osušen i sitno iseckan list peršuna, ali i koren.
Peršun nije otkriće savremenog čoveka. Za njega su znali i obilato ga koristili još stari Grci i Rimljani. Rimljani su verovali da, ako grickaju peršun, mogu da popiju puno vina a da se ne napiju.


ZA OTEČENE I UPALJENE OČI:

U 300 mililitara vode, dva do tri minuta se kuvaju dve kašike sitno iseckanog peršunovog lista.
Kuvani sadržaj se zatim ohladi i procedi kroz sterilnu krpu ili gazu.
Sa ovako dobijenim čajem ispiraju se oči više puta dnevno, dok se uveče stavljaju oblozi da stoje duže vreme.

Za oblog se uzima šest grančica peršunovog lišća, koje se pre stavljanja pažljivo opere. Nakon stavljanja listova oči se povežu gazom, a oblog se skida tek ujutru.


ZA POSPEŠIVANJE MOKRENJA:

Koren, list i seme se izmešaju, pa se sve zajedno sitno isecka, tako da se dobije pet supenih kašika sadržaja.
Dobijena mešavina kuva se pet minuta u pola litre vode.
Posle kuvanja ostavi se da odstoji 20 minuta, a zatim se procedi i pije po jedna šoljica, tri puta na dan.
Ovaj čaj istovremeno otklanja zastoj mokraće kao i otečenost nogu.


ZA JAČANJE POTENCIJE:

Napravi se mešavina od sto grama iseckanog korena i sto grama semena peršuna.
Od te mešavine uzmu se dve kašičice i kuvaju pet minuta u dva decilitra vode.
Zatim se sadržaj poklopi, ostavi da odstoji sat vremena, a onda procedi.
Dobijeni napitak se zasladi medom od žalfije ili ruzmarina, i pije uveče, a može i dva do tri puta dnevnpo.
Uz ovaj čaj treba piti i jedan decilitar soka od celera u malim gutljajima.

Najbolji kad je svež


Peršun sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje protiv vrenja u crevima. Ova biljka pomaže i izbacivanje viška tečnosti iz organizma, a preporučuje se i ženama koje imaju problema sa menstrualnim ciklusom, povoljno utiče na cirkulaciju.


Peršun sprečava nadimanje, umiruje grčeve i deluje protiv vrenja u crevima. Ova biljka pomaže i izbacivanje viška tečnosti iz organizma, a preporučuje se i ženama koje imaju problema sa menstrualnim ciklusom, povoljno utiče na cirkulaciju. Ljudi sa upalnim procesima na bubrezima ne bi smeli da upotrebljavaju peršun, koji ima nisku kalorijsku vrednost, ali je bogat mineralima i vitaminima. Posle šipka i borovnice, u peršunovom listu ima najviše vitamina C, u 100 peršuna ima čak 170 miligrama vitamina. Ova biljka je bogata i provitaminom A, vitaminima grupe B, a sadrži i redak vitamin B12, značajan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. U peršunu ima i mineralnih soli, najviše kalijuma, zatim gvožđa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, bakra. Preporučuje se da se listovi peršuna uzimaju sveži.

Rudnik vitamina C


Ako Srbi imaju omiljeni začin, onda je to svakako peršun. Bez njega se ne mogu zamisliti ukusne supe i čorbe, salate, sosovi, riblji specijaliteti i razna kuvana jela. Uzgaja se u celoj Evropi, a osim za začinjavanje, u kulinarstvu se koristi i za dekorisanje tanjira i jela.


Ako Srbi imaju omiljeni začin, onda je to svakako peršun. Bez njega se ne mogu zamisliti ukusne supe i čorbe, salate, sosovi, riblji specijaliteti i razna kuvana jela. Uzgaja se u celoj Evropi, a osim za začinjavanje, u kulinarstvu se koristi i za dekorisanje tanjira i jela.
Lišće ima vrlo prijatan miris, bogato je eteričnim uljima (ima čak 42 različita sastojka), provitaminima A i kompleksom B vitamina. Kada je u pitanju vitamin C, peršun daleko premašuje limun i pomorandžu - u 100 grama ima 166 miligrama. S obzirom na to da termičkom obradom znatno gubi hranljiva svojstva najbolje je da se jede svež ili osušen, zamrznut i konzerviran u soli. Koren je takođe vrlo lekovit i ukusan začin, a najčešće se stavlja u supe i čorbe.


Poznato je da je peršun vrlo zdrav, snažan je dijuretik, podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma, reguliše krvni pritisak, smiruje nervni sistem, poboljšava imunitet, a njegov sok, odnosno čaj u narodnoj medicini koristio se kao lek za slabovidost. Ova biljka takođe pojačava cirkulaciju, ublažava probleme sa bešikom i mokraćnim kanalima, čisti organizam od toksina, poboljšava krvnu sliku, otklanja groznicu i upalu očiju, lekovita je za bubrege, kožu i jetru, sprečava da dođe do iritacije usled uboda insekata.
100 grama lišća peršuna sadrži: 36 kalorije, 3 g proteina, 8 mg omega 3 masnih kiselina, 115 mg omega 6 masnih kiselina, 421 mkg retinola, 5054 mkg beta karotena, 166 mg vitamina C, 0,7 mg vitamina E, 1640 mkg vitamina K, 152 mkg vitamina B9, 1000 mg kalijuma, 245 mg kalciuma, 8 mg gvožđa, 50 mg magnezijuma, 128 mg fosfora.


Savet
Da biste imali svež peršun tokom cele godine, primenite sledeći recept. Operite lišće u svežoj vodi i umotajte ih u suvu, čistu, pamučnu krpu. Ostavite da stoje tokom noći da se prosuše. Sutradan ih sitno iseckajte i stavite u staklene tegle. Svaku teglu napunite kuhinjskom solju i stavite u zamrzivač.


Francuska supa od luka
Potrebno je:
250 g goveđeg mesa,
4 kašike maslaca,
6 glavica crnog luka,
kašika šećera,
kašika brašna,
3/4 kašičice timijana,
so,
biber,
1 dl suvog belog vina,
6 komada francuskog baget hleba,
3 kašike parmezana
peršun.
U duboku šerpu sipajte 1,5 l vode i stavite meso da se kuva. Očistite luk i isecite na rezanca, pa ga propržite na maslacu na umerenoj temperaturi 10 minuta. Pospite ga šećerom, smanjite temperaturu na minimum i pržite još 15 minuta, povremeno mešajući. Kad luk omekša, dodajte brašno i timijan, promešajte i sipajte u supu, koju ste prethodno procedili, ostavite da provri, pa kuvajte oko 15 minuta. Pri kraju sipajte vino, posolite i pobiberite. Parčiće hlebe namažite maslacem sa obe strane i ubacite u toster ili ih kratko pržite u tiganju da dobiju braon nijansu. U svaku porciju supe stavite po jedno parče hleba i pospite parmezanom i peršunom.


Krem čorba od pečuraka:

Potrebno je:
kašika maslaca,
150 g šampinjona i 150 g vrganja,
manja glavica crnog luka,
kašika brašna,
sok od pola limuna,
pola kašičice majčine dušice,
1 goveđa kocka za supu,
so,
biber i
peršun.

Sipajte 1,5 vode u šerpu, ubacite goveđu kocku supe i ostavite da provri. U međuvremenu u tiganju zagrejte maslac i propržite očišćen i sitno iseckan crni luk dok ne dobije braon-zlatnu nijansu, pa dodajte sitno iseckane šampinjone i vrganje i sok od limuna. Dinstajte 10-ak minuta na umerenoj temperaturi, dodajte brašno i pržite još 5 minuta povremeno mešajući. Kada supa provri, ubacite pečurke iz tiganja, začinite solju i biberom po ukusu i kuvajte sve zajedno na nižoj temperaturi oko 30 minuta. Pred kraj dodajte iseckani peršun.


Čorba od krompira i celera

Potrebno je:
500 g krompira,
100 g celera,
kašika maslaca,
200 ml pavlake,
veza vlašca,
šargarepa,
so,
biber
peršun.

Krompir i koren celera operite, oljuštite i sitno iseckajte. Stavite u 1,5 l slane vode i kuvajte oko 20 minuta. Očistite šargarepu i isecite po dužini na četvrtine, pa je dinstajte na zagrejanom maslacu oko 3 minuta. Kada krompir i celer omekšaju u čorbu dodajte pavlaku, biber, so i vlašac isečen na kolutove, ostavite da se kuva još 5 minuta. Gotovu supu na kraju začinite šargarepom iz tiganja, dodajte iseckan peršun, dobro promešajte i poslužite.


Ljuta paradajz čorba

Potrebno je:
1 kg paradajza,
manja glavica celera,
koren paškanata,
2 krompira,
1 crvena paprika,
1 ljuta papričica,
so,
biber,
kašika suvih začina,
kašika peršuna,
2 kašike tabasko sosa
6 kašika pavlake.
Operite i očistite povrće, u 1,5 litara vode sipajte prstohvat soli i stavite celer, paškanat, krompire i papriku isečenu na pola da se kuvaju 20 minuta na umerenoj temperaturi. Kada omekšaju izvadite ih iz vode i stavite u blender ili ih ispasirajte viljuškom da dobijete jedinstvenu smesu, a zatim ih vratite u šerpu. Paradajz operite i oljuštite, ispasirajte ga i stavite u vodu, a ljutu papričicu ubacite celu, ostavite da se kuva 15 minuta, pa začinite solju, biberom, suvim začinima i tabasko sosom. Na kraju pospite peršun, servirajte dok je vruće i u svaku porciju dodajte kašiku pavlake.


Toliko o cudnovatoj biljci, zdravoj lekovitoj, o persunu.....

Letnje tegobe

Lečenje biljem


S obzirom na to da se tokom letnjih meseci najčešće odmaramo i uživamo, najtoplije godišnje je mnogim omiljeni deo godine. Nepredviđene situacije, međutim, mogu da ga pokvare. Prekomerno znojenje, opekotine od sunca, ubodi insekata, infekcije mokraćnih organa, prolivi, upale grla i prehlade, oticanje nogu, gljivice i infekcije samo su neki od čestih pratilaca leta i odmora. Ako se uzmu u obzir i povrede dece, onda odmor može da se pretvori u moru.

Osim uobičajenih lekova koje u ovim slučajevima propisuju lekari, od koristi mogu da budu i biljni čajevi. Evo nekoliko pouzdanih recepata koje je protiv tipičnih letnjih tegoba preporučivao akademik Jovan Tucakov.




Orah (Juglans regia)

Lekoviti su svi nadzemni delovi biljke, a naročito list i nezrele, zelene ljuske ploda. Sadrži etarsko ulje, tanine, galnu i elagnu kiselinu i jedinjenja ljutog i gorkog ukusa.

Koristi se:
za kupke i obloge protiv inficiranih rana i ekcema
da ublaži opekotina od sunčanja
protiv prekomernog znojenja


Obuzdajte znojenje

- 20 g orahovih listova ili zelenih plodova
- 40 g žalfije
- 40 g miloduha
Orahove listove ili ljuske oraščića usitnite, dodajte žalfiju i miloduh i promešajte. Sa dva decilitra ključale vode pprelijte dve kašike mešavine, poklopite i posle sat procedite. Čaj zasladite kašičicom meda i popijte uveče pre spavanja.



Vučja stopa (Aristolochia clematitis)

Raste na vlažnim mestima kao dosadan korov, cveta od maja do kraja avgusta, prepoznatljiv je po neprijatnom mirisu, ali je zbog lekovitosti poznat kao “narodni jod”. Lekovite osobine imaju koren (rizom) i cvet (takozvana jabučica). Sadrži alkaloid aristolohin, tanine, smolu, etarsko ulje, skrob i šećer.

Koristi se:
za lečenje rana i posekotina
protiv gljivičnih oboljenja

Oterajte gljivice

- 100 g cveta vučje stope
- litar vode
Usitnjen cvet prelijte hladnom vodom i zagrevajte. Kad provri, kuvajte minut do dva, sklonite sa vatre i poklopite. Posle šest sati procedite i čajem ispirajte obolelo mesto. Možete i da da natopite gazu ili neko flanelsko platno i da privijate obloge.



Lovor (Laurus nobilis)

List sadrži tanine i gorke materije, a etarsko ulje još i cineol i alfa pinen.

Koristi se:
za lečenje letnjih prehlada
da spreči virusne, bakterijske i gljivične infekcije
protiv bolova

Izlečite letnje prehlade

- 20 g listova lovora
- litar vode
Provrelom vodom prelijte lovor i poklopite. Posle desetak minuta procedite i popijte po šolju čaja posle svakog obroka.



Beli slez (Althaea officinalis)

Osim vrlo cenjenog korena, lekoviti su i cvetovi ove biljke. Sadrže asparagin, betain, biljne masti i vlakna, etarska ulja, pektin, saharozu, skrob, ugljene hidrate i fosfate.

Koristi se:
protiv alergija, koprivnjače i ekcema
za lečenje infekcija i upala kože
da ublaži crvenilo posle sunčanja



Tonik posle sunčanja

- 10 g cveta belog sleza
- litar vode
Cvetove sleza prelijte proključalom vodom, poklopite i posle 15 minuta procedite. U hladan tonik umočite parče vate ili gaze i blago namažite kožu pocrvenelu zbog prekomernog sunčanja.



Selen ili miloduh (Levisticum officinale)

Lekoviti su plod i koren koji se češće koristi jer sadrži mnogo etarskog ulja bogatog terpineolom. Koren sadrži i smole, tanine, šećere, skrob i različite kiseline.

Koristi se:
kao prijatan, aromatičan i bezopasan diuretik
da pojača rad želuca
protiv nadimanja

Da noge ne otiču

- 3 kašike korena selena
- 1/2 l vode
Usitnjen koren prelijte hladnom vodom i posle četiri sata stavite na šporet i zagrevajte. Kad provri, na tihoj vatri, kuvajte pet minuta. Sklonite sa šporeta, ohladite, procedite i popijte tokom dana u tri doze pre jela.

Žalfija - svež dah i zdrave desni


Žalfija je jedna od najstarijih medicinskih biljaka. Čaj se koristi kod upala grla, afti, gnojnog zapaljenja zuba, upale zubnog mesa



Žalfija (Salvia officinalis) je jedna od najstarijih medicinskih biljaka. Njen latinski naziv potiče od reči salvare - spasiti i officinalis - lekovit. U našoj zemlji kao samonikla je izuzetno retka. Javlja se sporadično samo u Sićevačkoj klisuri. Međutim, njeno gajenje je veoma rasprostranjeno i kao ukrasne i medonosne biljke, i za dobijanje začina i biljne sirovine za upotrebu u farmaceutskoj industriji.

- U zvaničnoj i tradicionalnoj medicini koristi se list ove biljke . - Bere se kada je potpuno razvijen, neposredno pre ili tokom cvetanja. List žalfije sadrži etarsko ulje koje je bogato monoterpenskim derivatima - tujon, cineol i kamfor. Osim etarskog ulja značajni sastojci su i flavonoidi, fenolkarboksilne kiseline (rozmarinska kiselina) i polifenolni sastojci - tanini. Prisutna su još i gorka diterpenska jedinjenja, kao i triterpeni.


Naš sagovornik kaže da list žalfije, odgovarjući ekstrakti i etarsko ulje deluju antimikrobno, spazmolitički (opušta glatke mišiće) i adstringentno (stežuće). Za smanjivanje lučenja znoja i pljuvačke savetuje se hladan čaj, koji istovremeno deluje i kao snažan antioksidans. Kao čaj ili tinktura žalfija se koristi i kao antiseptik i adstringens spolja za ispiranje, grgljanje ili premazivanje sluznica. Najčešće kod upala grla, pojave afti, gnojnog zapaljenja zuba, upale desni. Da bi efekat ispiranja bio što bolji čaj treba što duže da se drži u ustima. Primenjuje se i kod lošeg varenja (dispepsije). Iako neki veruju da čaj od žalfije daje energiju i sprečava infarkt, ipak treba dozirano da se pije. Jer, kako navodi prof. dr , dugotrajna upotreba može da izazove epileptične reakcije i grčenje mišića usled toksičnog dejstva tujona i tujila - alkohola. Žalfija se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.

Iako je veoma redak postoji i med od žalfije. Veoma je prijatnog mirisa i neobično gorkog ukusa, najčešće zagasito žute boje. Veoma je cenjen zbog lekovitih svojstava, posebno za bolesti disajnih organa.


KUVANI I NEKUVANI

KADA se koristi za unutrašnju upotrebu čaj od žalfije se priprema tako što se kašika čaja prelije šoljom vode i kuva tri do pet minuta. Za spoljašnju primenu (ispiranje i dezinfekciju) čaj se ne kuva, već se samo prelije ključalom vodom, poklopi i ostavi da odstoji pola sata, posle čega se procedi i koristi nekoliko puta dnevno. Etarsko ulje žalfije je odgovorno za njena antiseptična svojstva, pa je zato bitno da se čaj ne kuva, da etarsko ulje ne bi isparilo. Kod unutrašnje primene čaj se kuva, da bi isparile komponente koje mogu da deluju toksično u većim dozama.

POTOČARKA


Gde raste:
Kao što i njen naziv govori, ova biljka raste blizu izvora, potoka i reka. Raste tokom cele godine, a najbolji period za branje je od maja do septembra.
Kakvog je ukusa:
Biljka je prepoznatljiva po blago ljutom, gorkastom ukusu, koji podseća na rotkvu i ren. Stariji listovi i grančice imaju intenzivniji i gorči ukus.

Šta sadrži:
Potočarka je bogata eteričnim uljima koja deluju antibakterijski i diuretički. Listovi sadrže vitamine A, B1, B2, C i D, kao i kalijum, gvožđe i jod. Ove supstance, zajedno s taninima i gorkim materijama, podstiču izbacivanje štetnih materija iz organizma. Ipak, ne treba preterivati sa konzumiranjem ove biljke, jer može da iritira želudac.

Kako se koristi:
Gurmani vole da oplemene krem čorbe i sosove listovima potočarke. Može da se koristi za salatu, u kombinaciji s drugim divljim začinskim biljem, ali i sa sočnim voćem. Veoma ukusne su i palačinke sa listovima potočarke.