Tema: Lekovito bilje

Ribizle

Sočna ribizla je bogata vitaminom C i pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi.

Bobice imaju kiselkasto-sladak osvežavajući ukus, izuzetno su sočne i to je najlekovitiji deo biljke. Bobice crvene ribizle jačaju apetit i podstiču lučenje pljuvačke...

U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje otvora apetit, jača organizam i čisti ga od nagomilanih štetnih materija (posebno mokraćne kiseline). Zbog obilja svežih vlakana u semenkama svežih bobica crvene ribizle pospešuju rad creva, a zahvaljujući drugim lekovitim sastojcima ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije.

Rešite se nadutosti


Nadutost je pojava koju karakterizira veća količina zraka u crijevima i osim što uzrokuje grčeve i zatvor, može biti izuzetno neugodna pojava.

Ali, kao i uvijek, pomoć možete potražiti u prirodi.

Saznajmo koje biljke pomažu pri smirivanju pojave nadutosti.

Tropsko voće

Ananas i papaja sadrže enzime koji pomažu kod nadutosti tako što razgrađuju proteine i olakšavaju probavu - za međuobrok pripremite smoothie od papaje, ananasa i kokosove vode.Tradicionalno se koristi kod upala, boli u stomaku, žgaravice i proljeva. Papaja sadrži papin, prirodni enzim za probavu koji pomaže razgraditi hranu koja iritira.


Đumbir

Ispijanje đumbirovog čaja i konzumacija svježeg đumbirovog korijena su dvije superiorna prirodna lijeka za ublažavanje crijevnih gasova. Malu količinu đumbira (i suhog i svježeg) možete dodati svakodnevnim obrocima. Takođe možete uzeti čajnu kašiku narendanog svježeg đumbira prije obroka.


Cimet

U tradicionalnoj medicini se koristi za smirivanje jutarnjih mučnina i proljeva, također je odličan za smirivanje nadutosti. Pospite ga po slanoj i slatkoj hrani.


Anis

Nakon konzumiranja jake hrane u velikim količinama, anis će biti spas za probavu i uklanjanja osjećaja nadutosti. On će umiriti želudac, regulirati probavu i na kraju smanjiti nadutost. Isprobajte čaj od anisa.


Koromač

Ovo je idealna hrana za liječenje gasova, što je jedan od razloga zašto ga se nudi na kraju obroka u Indijskim restoranima. Možete žvakati njegove sjemenke ili ih zdrobiti pa od njih pripremiti čaj pomoću kipuće vode. Ljekoviti spojevi u spomenutim sjemenkama opuštaju mišiće u probavnom traktu i olakšavaju prolazak zarobljenog gasa. Pola kašikice nasjeckanog komorača će pomoći, piše Ordinacija.hr.


Sjemenke kima

Kako biste unaprijed spriječili napuhnutost i crijevne gasove, predlažemo da svakom obroku dodate sjemenke kima. Ove moćne sjemenke ublažavaju plinove, probavne smetnje i grčeve te potiču pravilnu probavu.


Peršin

Osim što je dekorativan, peršin je i izuzetno zdrav za cjelokupan probavni sistem, uključujući napuhnutost i plinove. Možete ga koristiti bilo svježeg ili sušenog kao začin.
Čaj od maslačka

Maslačak ima brojne zdravstvene prednosti. Jedna od njih je i ublažavanje osjećaja nadutosti. Možete ga pripremiti kao čaj ili ga dodati obrocima kao osušeni začin.


Izvor; nezavisne.com

Majčina dušica

Koristi se za unutrašnju upotrebu u obliku čaja protiv: Proliva, lošeg varenja i nadimanja; Bolesti disajnih puteva (bronhitis, astma, emfizem) jer rastvara sluz i olakšava iskašljavanje; Neuredne menstruacije i belog pranja; Depresije u obluku čajnog napitka koji vraća dobro raspoloženje; Alkoholizma, jer se veruje da "ubija" volju za alkoholom; Koristi se i spolja protiv: Napetosti i nervoza različitog porekla u obliku kupki; Reumatičnih bolova u obliku tolih kupki i ulja za utrljavanje.


U raznim krajevima majčinu dušicu nazivaju još: majčina dušica, babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, materina dušica, tamjanika itd.

Ova biljka raste na peskovitim mestima i ljudi je rado koriste. Majčina dušica cveta tokom leta i jako je prijatnog mirisa i ukusa. Lekoviti sastojci ove biljke se mogu lako uništiti nepravilnim branjem i sušenjem, pa se umesto prijatnog čaja može dobiti bezvredan napitak. Nosilac lekovitog svojstva biljke je mirisno ulje koje se nalazi u žlezdanim dlakama. One su veoma osetljive i zato majčinu dušicu tokom branja nikada ne treba čupati već seći oštrim makazama. Bere se nadzemni deo biljke najbolje oko podne kada nema rose.Posle branja suši se na promaji u tankom sloju i često okreće da se ne bi izgubili lekoviti sastojci.

Majčinu dušicu veoma rado koriste skoro svi evropski narodi. Kod nas je narod vekovima koristi pre svega za probleme organa za varenje. U mediteranskim krajevima majčina dušica se često koristi kao začin.

Njena upotreba u tradicionalnoj medicini je je veoma široka. Koristi se za unutrašnju upotrebu u obliku čaja protiv:

-Proliva, lošeg varenja i nadimanja;

-Bolesti disajnih puteva (bronhitis, astma, emfizem) jer rastvara sluz i olakšava iskašljavanje;

-Neuredne menstruacije i belog pranja;

-Depresije u obluku čajnog napitka koji vraća dobro raspoloženje;

-Alkoholizma, jer se veruje da "ubija" volju za alkoholom;

Koristi se i spolja protiv:

-Napetosti i nervoza različitog porekla u obliku kupki;

-Reumatičnih bolova u obliku tolih kupki i ulja za utrljavanje;

Priprema se na razne načine u zavisnosti od namene:

Protiv kašlja, bronhitisa, nesanice, plućnog katara, želudačnih problema: Dve supene kašike biljke preliju se sa pola litra ključale vode, poklopi i nakon pola sata ocedi. Zasladi se medom i pije tokom dana.

Protiv kašlja, bronhitisa i ublažavanje asmatičnih napada: majčina dušica se sa istom količinom morača kuva u vinu i jedna čašica pije svako jutro natašte.

Za lečenje čmička: od majkine dušice se pripremi jak čaj i malim komadićima vate se nanosi na čmičak ili se kao obloga stavlja na kapak.

Majčina dušica je i medonosna biljka što je sigurno još jedan razlog velikog narodnog poverenja u njene isceliteljske moći. Zato se i med sakupljen u vrema cvetanja majkine dušice posebno ceni.

Savremena nauka je dokazala prisustvo niza lekovitih supstanci koje opravdavaju upotrebu majkine dušice. Među njima su najznačajnija etarska ulja, timol, gorke materije, tanini, flavonoidi.

Njihovo prisustvo opravdava preventivnu upotrebu u vreme epidemija (antiseptično svojstvo), u terapiji oboljenja disajnih puteva. Pomaže lakše iskašljavanje (ekspektorans).

Britanska herbalna farmakopeja (British herbal pharmacopoeia) [1] je uvrstila majkinu dušicu u lekovite biljke i u indikacijama za upotrebu navela oboljenja u kojima se ova biljka preporučuje: bronhitis, bronhijalni katar, veliki kašalj, upala grla. Posebno je izdvojen, kao specifična indikacija, veliki kašalj. U monografiji su navedene i preporuke kombinacije sa drugim biljkama (podbelom ili očajnicom). Za ispiranje grala kod akutnih upala preporučuje se u kombinaciji sa listom kupine ili ehinacee.

Za zaštitu u vreme epidemija se preporučuje svakodnevna upotreba čaja od majkine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. Ali, treba naglasiti koliko je važno pravilno pripremiti čaj.

Nikada ne kuvati čaj u otvorenom sudu.

Uzeti dovoljnu količinu biljke za pripremu čaja.

Majčina dušica sadrži lako isparljive lekovite sastojke koji će kuvanjem u otvorenoj posudi lako da ispare.Tako pripremljen čaj nema nikakva lekovita svojstva.

Takođe je važno uzeti dovoljnu količinu biljke jer čaj pripremljen sa nedovoljnom količinom biljke neće dati pun efekat.[2]

Dakle, da napravite dobar čaj, uzmite supenu kašiku majkine dušice, prelijte sa dvesta grama ključale vode, poklopite i nakon pola sata ocedite, zasladite medom i pijte tri do četiri šolje čaja dnevno.

Koristi se i za inhalacije koje se mogu upražnjavati uveče pre spavanja čime se postižu bolji efekti u terapiji.

Danas su popularne razne vode za usta koje se koriste kao higijenska sredstva i za obezbedenje prijatnog daha. Umesto tih razblaženih vodica koje moraju da sadrže konzervanse, a često i različite veštačke boje, može se koristiti etarsko ulje majkine dušice.Treba ga uvek imati u kući i svakodnevno, a posebno pre izlaska, staviti jednu do dve kapi na kocku šećera i otopiti u ustima.

Izvor;Poljoprivreda info

Crna jova: plodovi najbogatiji taninima

Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina.


Crna jova, elfa, jova, jah, jovovina, joškovina (Alnus glutinosa L.) javlja se od nizijskih područja pa sve do 1000 metara nadmorske visine, pored reka, potoka i na plavnim zemljištima. To je listopadno drvo sa stablom visokim 20-25 metara, maljavih grana, pokrivenih korom debelom dva santimetra. Listovi su krupni, objajasti, usečenog vrha, po obodu celi, samo pri osnovi ražnjevito talasasti. Lišće je spiralno raspoređeno, s lica lepljivo i sa crvenkasto-smeđim dlačicama u pazuhu. Cvetovi su jednopolni, a biljka je jednodoma. Muški cvetovi (rese) su sakupljeni po nekoliko na dugačkoj peteljci, dok ženske rese čine šišaricu jajastog oblika koja sazreva u jesen. Cveta od februara do marta plod je orašica dužine dva-četiri milimetra.

Svi delovi biljke sadrže tanine, ali su njima najbogatiji plodovi, gde ih ima oko dva odsto. Sadrži i emodin i malo masnog ulja. Koriste se kao adstringent kod stomačnocrevnih bolesti i zaustavljanja krvarenja iz usta i desni. Crna boja koja se dobija od šišarki koristi se za bojenje tkanina. Jovova kora zbog velikog sadržaja tanina deluje kao adstringent, a za vreme rata upotrebljavala se i protiv groznivce u zameni za koru cinhone (kinakora). Šišarke i kora mogu se upotrebljavati kod poremećaja organa za varenje, za ispiranje usta, kod raznih kožnih obolenja i opekotina. Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, list crne jove stavlja se na rane i čireve.

Plodovi crne jove sakupljaju se od jeseni pa sve do marta, odsecanjem grančica sa plodovima. Zatim se plodovi odvoje i suše na promajnom mestu. Kora se skida u rano proleće ili jesen. Suva droga se pakuje u vreće ili sanduke i čuva na suvom mestu.

autor; Prof. dr Jan Kišgeci

Druga berba lišća lijandera

Cveta od juna do oktobra. Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.


Lijander - Nerium aleander L., raste oko Sredozemnog mora, a kod nas se sreće u Crnoj Gori. Za njegov razvoj pogodna su vlažna zemljišta i blaga klima. Često se gaji kao ukrasna biljka.

Lijander je nisko drvo visine tri do pet metara, oblika malog grma. Listovi su pršljenasto raspoređeni, izduženo lancetastog oblika dužine 12 a širine dva do tri santimetra, pri vrhu zašiljeni, tamnozelene boje i nalaze se na kratkim drškama. Cvetovi su crvene, žute ili bele boje, smešteni na vrhovima grančica. Cveta od juna do oktobra. Cela biljka je vrlo gorka i veoma otrovna, tako da može da izazove teška trovanja. Sme da se upotrebljava samo pod lekarskom kontrolom.

U listu lijander sadrži 1 – 1,15 % steroidnih heterozida, od kojih je najvažniji oleandrin. Osim heterozida, listovi sadrže i flavonoide (rutin), organske kiseline, tanine, smole i etarsko ulje.

Deluje kao kardiotonik i diuretik

U obliku infuza i tinktura upotrebljava se kod hroničnih srčanih bolesnika. Za razliku od digitalisa deluje brže, ali su manje izražena kumulativna svojstva. Zbog velike otrovnosti lijander ne sme da se uzme bez lekarske kontrole. Najveće količine koriste se kao sirovina za izdvajanje oleandrozida, koji se dobija u kristalnom stanju i koristi u terapiji.

Lišće se bere dva puta u toku vegetacije: u proleće (april - maj) i u jesen (oktobar - novembar) odsecanjem zelenih grančica sa kojih se skida. Suši se na promajnom mestu ili u sušari na temperature od 40 do 50°C. osušeni listovi su krti, lako lomljivi, gorkog ukusa i bez mirisa. Čuvaju se na suvom mestu.

Prof. dr Jan Kišgeci

Kupina - beru se mladi i zdravi listovi

Kupina je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože.


Kupina, ostruga, kupinjača, muraga, crna jagoda, Rubus cadicans Weihe, javlja se kao česta biljka po brdskim predelima, krčevinama, šumskim proplancima, po zapuštenim i neobrađenim mestima, a sreće se i kao živa ograda. To je višegodišnja žbunasta biljka. Stablo je uspravno, visoko jedan do dva metra, obraslo trnovima i naizmenično raspoređenim listovima, dugačkim do 7 santimetara i sastavljenim od tri do pet ovalnih i nepravilno nazubljenih listića. Liska je sa tri lica tamnozelene boje, dok je naličje svetlije i maljavo. Cvetovi su aktinomorfni, ružičasti ili beli, pojedinačni ili udruženi u grozdaste cvasti. Cveta u junu. Plod je zbirna koštunica crne boje, sastavljena od mnogo sitnih i sraslih koštunica.

Kupina sadrži oko 8 odsto galotanina, inozit, organske kiseline. Plod sadrži izo-limunsku kiselinu. Listovi dok su sveži sadrže oko 125 miligram procenata aksorbinske kiseline.

To je stari lek koji su cenili još Grci i Rimljani. Koristi se kao adstringent, protiv dijareje, hemoroida, raznih ozleda kože i sluzokože. Eksterno, upotrebljava se kao antiseptik u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Uspešno se koristi kao hemostiptik i fitoncidno sredstvo. Često se koristi kod prehlada, kašlja, šećerne bolesti. Za vreme rata list kupine, sam ili u mešavini sa lišćem maline, služio je kao zamena za ruski čaj. U istu svrhu mogu se koristiti i mladi cvetni pupoljci. Voćni sirup predstavlja dobro sredstvo protiv dijareje, naročito u pedijatriji. Plodovi kupine deluju blago laksativno u obliku sirupa, a kupinovo vino je dobro sredstvo za jačanje, i preporučuje se malokrvnim osobama. Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada).

Listovi se beru u toku juna i jula i to samo mladi i zdravi sa vršnih delova grana i odmah suše u tankom sloju pod krovom, na promaji uz češće prevrtanje. Suva droga je zelene boje, bez mirisa i oporog ukusa. Pakuje se u vreće ili slamarice i čuva na suvom mestu najviše godinu i po dana. Odnos svežeg i suvog lista je 4-5:1. Plodovi (Rubi fructus) sakupljaju se kada sazru.

Prof. dr Jan Kišgeci

Zgaravica

Lecenje biljem


Sastav Caja: 1

20 g stabljike kantarije ženske
20 g stabIjike kantarije muške
20 g stabljike dubcaca

U 1/2 litre prokljucale vode staviti 5 g mešavine trava i kuvati poklopljeno 11/2 minutu. Ohladiti i procediti u bocu. Piti 1/2 dcl natašte, 1/2 dcl pre rucka i 1/2 dcl pre vecere, u trajanju od 6 dana.


Sastav Caja: 2

20 g kadulje
20 g pelina
20 g kantarije ženske

Priprema i upotreba kao kod prve recepture. U oba slucaja, potrebno je odbaciti jake zacine, suvišne masnoce i smanjiti kolicinu hrane. Jesti jako raskuvanu i corbastu hranu.

herbetika

Zutica

Lecenje biljem


Sastav Caja: 1


20 g stabljike prilipa
20 g žila zecjeg tma
20 g stabljike rosopasa
20 g stabljike kantarije ženske
20 g stabljike lanilista
20 g stabljike ive trave
10 g stabljike kantarije muške
10 g stabljike borovnice
10 g listova vodene trbulje
10 g listova mažurana
10 g listova i cvetova latica ruže penjacice ili vrtne ruže


Trave jako usitniti i smešati. U 1 litru vode preko no?i namociti 10 g mešavine trava. Ujutro staviti na laganu vatru i kuvati poklopljeno 2 minute. Kad se caj ohladi, procediti ga u bocu i dodati 4 supene kasike meda. Umešati med i piti 6 puta dnevno u jednakim vremenskim razmacima:



Sastav caja: 2

40 g imele
40 g stabljike pirevine
40 g stabljike majorana
40 g stabljike konjogriza
40 g listova omana
40 g listova i bobe borovnice
40 g stucane smrekove crne bobe


Pripremati i upotrebljavati caj kao prethodni.


herbetika

ZAUSNJACI (PAROTITIS EPIDEMICA)

Lecenje biljem


Bolesti Uha ZAUSNJACI (PAROTITIS EPIDEMICA) Od ove zarazne bolesti uglavnom obolevaju deca. Uzrocnik bolesti je virus, a prenosi se pljuvackom. Vreme od zaraze do izbijanja bolesti traje od 14 do 20 dana. Kad nastupi bolest, dete najpre oseca umor, glavobolju, zatim bolove u nogama i rukama. Gdekad povraca, a u nekim slucajevirna zali se na bolove u grlu. Posle oteknu zaušne žlezde i lice. Zanimljivo je da u vecini slucajeva otekne leva strana lica, a posle i desna strana. U blažim slucajevima, kada se bolest zadržava samo na doušnoj žlezdi, oteklina prolazi za 8 do 10 dana, i bolest je savladana. U težim slucajevima bolest se produžava i do mesec dana. Zaušnjake prate komplikacije kao što su upala jaja kod muške dece te grudi i jajnika kod ženske dece. Ponekad dolazi i do nadražaja i upale moždanih opni i gušterace. .

Sastav Caja:

20 g stabljike majcine dušice
20 g stabljike ive trave
20 g listova i cvetova vreska
20 g listova pelina
20 g listova borovnice
20 g listova kunice
20 g korena beloga sleza

Trave usitniti i smešati. U 1 litru prokljucale vode staviti 5 g miešavine trava i kuati 1 minut. Hladan caj preliti u bocu. U jednakim vremenskim razmacima piti 8 puta po 1/2 dcl mlakog caja, zasladjenog medorn i s nekoliko kapi svežeg limunovog soka. Jesti prokuvanu hranu sa što više vitamina. Ziveti u okrecenim prostorijama umerene temperature, bez cveca i zelenila. Pod prostorije u kojoj se boravi za vreme lecenja ne smije se prati vodom .

herbateka

Kamčatska borovnica


Kamčatska borovnica (Lonicera caerulea) je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3 m u visinu i 1,5 m u širinu (u kultivaciji oko 1,80 m u visinu i 1 m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je 25-30 godina. Plod kamčatske borovnice je izduljena plavoljubičasta bobica prrčnika oko 0,5-1 cm, duga 2-3 cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem,бакарom i јодom. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj. Ukus ploda je sličan borovnici I najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi I sirupi, a dodaje se I mlecnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubicastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda - odatle I naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, ukus kamčatske borovnice dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa.

Lekovita svojstva:
U područjima gde ova kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa... Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protuupalna i protualergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996 god.)rađene su u Kanadi i Republici Českoj.

Uzgoj:
Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47oC bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvat nije osjetljiv na slabije mrazove. Za rast ne zahtijeva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Idealan pH iznosi 5,5-6,5, ali uspeva i na tlu drugih karakteristika. Najbolje uspeva na bogatom, dobro dreniranom tlu i na sunčanoj poziciji. Podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos.
Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana I preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 m ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 m ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. Po grmu daje rod od 3-5 kg.

herbateka.eu