Tema: Lekovito bilje

Karanfil-karanfilić kao lek i začin


Vrste karanfila
Dianthus armeria
Ovo je zimzelena višegodišnja biljka. Raste od 30 do 45 cm, a u širinu ide i do 45 cm. Po ružnom vremenu, cvetovi se zatvaraju. Najatraktivnija je kad raste u nizu i oivičava vrt.

Dianthus caryophyllus (Baštenski karanfil) Zimzelena višegodišnja biljka, raste od 45 do 60 cm, a u širinu ide i do 45 cm. Cvetovi su roze ili purpurno ružičaste boje, sa slatkastim mirisom. Lišće je usko, sivo-zeleno, u obliku koplja.


Karanfilić kao lek
Karanfilić koji se najviše koristi kao lek je Dianthus chinensis, tj. kineski karanfilic. On sadrži razne hemijske sastojke, uključujući antokanin i razne vrste saponina. Istraživanja su pokazala da se dianthus chinensis može koristiti kao diuretik, a naročito je naglašeno njegovo dejstvo na kontrakcije materice, kada je to potrebno. Trudnicama se, samim tim, ne preporučuje. Način primene i doze odreduje fitoterapeut. Takode se smatra da tonik od belog vina i karanfila blagotvorno deluje na srce i nerve.
Ostalo: Osušene latice dodajte u potpurije, mirišljave kesice i kozmetičke proizvode.

Karanfilić kao začin
Kada sklonite laticu sa cveta karanfilića, primetićete da ima belu osnovu. Ova osnova se mora baciti pre upotrebe u kulinarstvu, zato što je jako gorka. Inače, latice možete dodavati u voćne pite, salate i sendviče. Koristite ih za aromatizovanje šećera i džema ili za izradu sirupa. Kristalizovane cvetove i latice možete dodati kolačima ili pudinzima kao ukras.
Cvetove možete staviti u bademovo ulje, kako biste dobili slatko ulje ili u belo sirće za cvetno sirće.

Gajenje i sejanje:
Iako se karanfil može razmnožavati sejanjem, njegova veličina, boja i miris jako variraju. Vrste koje smo naveli mogu se presadivati. Najbolje je kada se sitno seme poseje u jesen ili u rano proleće, bilo direktno u zemlju ili u pripremljene posude i pokrije dubrivom. Ukoliko se seje u jesen, mlade biljke treba pokriti i zaštiti preko zime. Treba paziti da se biljke previše ne zalivaju, kako ne bi istrulile. Takode je važno da se staklenik ili plastenik dobro provetravaju, s tim da se po hladnom vremenu zatvaraju. U proleće, kada su biljke dovoljno velike, rasadite ih na udaljenosti od oko 30 cm.

Presadivanje:
Mladice za rasad se uzimaju u proleće, rede u jesen. U te svrhe se koristi kompost koji se prethodno nalije vodom. Kada procvetaju, biljke se mogu izvaditi i rasaditi.

Kičica


Kičica (Centraurium umbellatum gilib) crveni kantarion —Gorki tonik za stomak

Kičica raste po šumskim proplancima, pašnjacima, livadama i sunčanim padinama. Šuplje stablo skoro je četvrtasto, raste do 50 cm visine, sa sitnim ružičastim ili crvenim cvetovima na vrhu stabljike i grančica.
Za lečenje se koriste osušeni vršni delovi biljke ubrani u vreme cvetanja. Miris je slabo aromatičan, a ukus oštar i gorak, ali nije otrovna. Sadrži gorki glikozid — eritrocentaurin, eterično ulje, organske kiseline, smole i dr.


Čaj od kičice
U vidu gorkih čajeva kičica se koristi se za jačanje, protiv bolova u želucu, nervoze, slično lincuri: kašika usitnjene kičice prelije se sa pola litra vode i kuva 2-3 minuta. Pije se u gutljajima po šoljica, kod bolova u želucu, smetnji u radu jetre i izlučivanja žuči.

Čaj od mešavine kičice i pelina lekovit je kod šećerne bolesti, smanjuje nivo šećera u krvi.



-Vino od kičice:
mešavina od 40 g kičice, 30 g kamilice i 30 g isitnjene kore pomorandže i sok od 2 pomorandže sipa se u litar belog vina i drži na toplom oko 3 nedelje, ocedi i sipa u čiste boce. Uzima se po rakijska čašica pre ručka i večere.

Lincura


Lekovita svojstva ima koren ubran u proleće ili s jeseni. Osušeni koren ima aromatičan miris i ukus sladunjav i gorak, ali nije škodljiv. Sadrži gorke materije — naročito gencion (oko 3%), pektin i dr.


Lincura je gorak tonik: služi za jačanje i popravlja krvnu sliku; poboljšava varenje i cirkulaciju krvi; ublažava bolove u želucu i umiruje astmatične napade. Obično se koren lincure stavlja u rakiju i pije protiv kašlja, proliva, a i za jačanje celog organizma.


Recepti za lekovite preparate i čaj od lincure
-Čaj od lincure koristi se kod nedostatka apetita, bolesti organa za varenje, malokrvnosti i groznice: kašičica usitnjenog suvog korena stavi se u pola litra vode i ostavi da se kvasi oko 4 sata. Pije se dva puta dnevno po šoljica i to na sat pre jela. Lincuru ne treba kuvati.


Za umirenje bolova u želucu.
koren lincure potopiti u jaku rakiju (10 delova rakije 1 deo korena). Pije se u podne i uveče po pola čašice, pre jela.

-Rakija sa lincurom.
50 g samlevenog ili 100 g korena u komadima preliti sa litrom rakije, držati zatvoreno nedelju dana uz povremeno mućkanje. Piti tri puta dnevno po čašicu, na pola sata pre jela.

-Vino s lincurom.
oko 40 g samlevenog korena lincure prelije se sa litrom belog vina, drži zatvoreno oko 10 dana uz povremeno mućkanje, ocedi se i pije po vinska čašica na pola sata pre ručka i večere.

Vinova loza


U lekovite svrhe koristi se osušeni list i sveži sok koji ističe kod sveže orezane loze, takođe lekovita svojstva ima grožđe, neprevreli sok od grožđa, vino i vinsko sirće.

Recepti; za čaj i lekovite preparate od vinove loze;


Čaj od listova vinove loze koristi se kao lek za lečenje reume, gihta, povraćanja i za bolju cirkulaciju krvi.

Protiv jakog krvarenja kod menstruacije i protiv šuljeva koristi se lekoviti napitak:
šaka isitnjenih suvih listova vinove loze prelije se sa pola litra prepečenice i drži 8 dana uz povremeno mućkanje, a zatim pije po kašika pre jela, tri puta dnevno.


Sok od vinove loze koristi se za zaustavljanje krvarenja, a razređen sa vodom i za obloge za jačanje vida. Protiv psorijaze i drugih kožnih bolesti koristi se sok za kvašenje obolelih mesta.


Protiv kamena u bubregu treba uzimati 3 kašičice soka dnevno.

Acai bobice (Euterpe oleraceae Martius)

Euterpe oleraceae je veliko palmino drvo poreklom iz Južne Amerike koje raste na obalama i ušćima reke Amazon, čije je voće poznatije kao Acai. Zbog svojih nutritivnih, fitohemijskih i antioksidantnih karateristika, poslednjih petnaest godina ove bobice su u žiži interesovanja naučne javnosti kao potencijalna "funkcionalna hrana" i dodatak ishrani. Analiza praška dobijenog liofilizacijom ploda i pokožice Acai bobice utvrdila je prisustvo izuzetno velikog broja fitohemijskih jedinjenja iz grupe flavonoida, od kojih je najviše prisutno antocijanina i proantocijanidina. Takođe prisutne su masne i amino kiseline, kao i steroli i minerali, a u tragovima i drugi nutrijenti. Svakako najznačajnija je antioksidativna sposobnost ovog voća, koja predstavlja sumu lipofilne i hidrofilne apsorpcije slobodnih radikala, uzročnike raznih hroničnih i degenerativnih bolesti, poput bolesti krvnih sudova, dijabetesa, raka, kao i samog procesa starenja. Apsorptivna vrednost Acai bobica je do danas najveća zabeležena apsorptivna vrednost što izdvaja Acai kao najefikasnije sredstvo u borbi protiv slobodnih radikala prisutnih u našem okruženju, hrani i vodi, i oslobođenih fizičkom aktivnošću i procesima metabolizma i starenja.


Dosadašnja naučna istraživanja kao i tradicionalna iskustva su potvrdila da u osnovi održanja zdravlja, prevencije i lečenja različitih bolesti kao i usporavanja procesa starenja, ishrana i fizička aktivnost imaju fundamentalnu ulogu. Savremeni način zivota, razvoj tehnologija i proizvodnja hrane su znatno uticali na našu svest o kvalitetu i načinu ishrane, i uticaju hrane na naše zdravlje. Hrana treba da zadovolji kako energetske tako i gradivne, plastične, specifične i imunogene potrebe ljudskog organizma. Ishrana modernog doba ne zadovoljava sve ove potrebe, što zbog načina proizvodnje i obrade hrane i samog zemljišta, što zbog faktora okruženja koji utiču na ekološki kvalitet hrane (aerozagađenja, zagađenje vode, upotreba pesticida i herbicida itd.). Da bismo obezbedili sve što je neophodno za optimalno zdravlje trenutna osiromašena i nepotpuna ishrana modernog doba mora se dopuniti različitim hranljivim dodacima - nutritivnim suplementima.


Visoki tehnološki razvoj u oblasti ishrane omogućio je proizvodnju velikog broja nutritivnih dodataka vezanih za sve aspekte iste. Današnju pažnju naučnika iz različitih oblasti naročito privlače fitohemijska jedinjenja - jedinjenja prisutna u pigmentu lisća, ploda, cveta i korena biljaka - za koja se kroz ishranu različitih kultura utvrdilo da imaju ogroman uticaj na zdravlje, prevenciju određenih bolesti, isceljivanje patofizioloških stanja i održanje psihofizičkog zdravlja. Do sada je otkriveno i opisano više od četiri hiljade fitojedinjenja i njihov učinak na životinje i ljude se intenzivno istražuje u laboratorijskim uslovima. Analiza Acai pulpe i praška dobijenog liofilizacijom ploda i pokožice Acai bobice je utvrdila prisustvo izuzetno velikog broja fitojedinjenja, od kojih je najviše prisutno antocijanina i proantocijanidina, pripadnika podgrupe flavonoida. Ukupni sadržaj antocijanina je 3.19 mg po gramu suvog sadržaja, dok polimeri iz proantocijanidina iznose 12.89 mg po gramu suvog sadržaja. Od fitojedinjenja drugih podgrupa prisutni su i homoorientin, orientin, taksifolin deoksiheksoza, isoviteksin i skoparin, čak i resveratrol. Posebno interesatno za ovaj plod je da pored fitohemijskih jedinjenja on sadrži i polinezasićene, mononezasićene i zasićene masne kiseline, kao i devetnaest amino kiselina koje čine 7.9% ukupne težine ploda, te da se po svom lipidnom i aminokiselinskom profilu može porediti sa maslinom i jajetom. Takođe prisutni u Acai bobici su i steroli, kampesterol, sigmasterol i β-sitosterol, značajni zbog svojih antikancerogenih osobina.


Najnovija istraživanja u oblasti imunologije pokazala su veliki uticaj Acai bobica na limfocitnu proliferaciju kao parametar imune aktivacije. Na imuni sistem Acai deluje i kao stimulator fagocitne aktivnosti, čak i u izuzetno malim koncentracijama. Ova bobica se pokazala takođe i kao potentna antiinflamatorna supstanca sa inhibitornim dejstvom na ciklo-oksigenazu 1 i 2, enzime koji su osnovni pokretači zapaljenskih procesa, pa je već u primeni kod alergijskih i autoimunih poremećaja. Veoma važna je i vazodilatorna sposobnost ovog voća. Naime, analize su pokazale da ekstrakt ove bobice izaziva produkciju nitričnog oksida, gasa koji utiče na širenje krvnih sudova. Ovaj ekstrakt takođe smanjuje ukupni holesterol, LDL i trigliceride, što utiče na smanjenje naslaga u aorti, te istovremeno i usporava aterosklerozu krvnih sudova. Zbog ovih svojih svojstava Acai ekstrakt predstavlja izuzetan suplement u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja i ishrani ljudi obolelih od istih. Manje poznato svojstvo Acai bobice je njena visoka antitriptična aktivnost, koju joj omogućavaju proteini koje sadrži, a koja je vrlo značajna u procesu digestije.


Osnovna i najpoznatija karakteristika Acai bobice je njena izuzetna antioksidativna sposobnost. Antioksidantni kapacitet nekog jedinjenja meri se ORAC (Oxygen Radical Absorbance Capacity) testom i predstavlja njegovu sposobnost da neutrališe slobodne radikale, najčesće kiseonične i azotne nestabilne reaktivne molekule, koji su glavni krivci za poremećena stanja zdravlja, bolesti i starenje. Povišeni nivo antioksidanata u plazmi ima višestruki značaj za zdravlje čoveka, zaštitu krvnih sudova, smanjenje inflamatornih procesa kao i redukciju oksidativnog stresa izazvanog vežbanjem. Do danas Acai voće ima najveću zabeleženu ORAC vrednost. Još značajnije je to da je antioksidantna aktivnost ovog voća prisutna kako u vodenim tako i u masnim sredinama ćelije, stoga ono štiti celu ćeliju od štetnih uticaja slobodnih radikala. Ovo svojstvo je naročito važno kod neurodegenerativnih bolesti jer je od svih tkiva moždano tkivo najpodložnije oksidativnom stresu. Iako sačinjava 2% telesne mase ono konzumira 20% kiseonika u telu, te je tako i izloženo najvećem broju kiseoničnih reaktivnih oksidativnih vrsta. Takođe, mozak je sačinjen od polinezasićenih masnih kiselina vrlo podložnih peroksidaciji, i uz to sadrži visok nivo gvožđa koje predstavlja katalizator lipidne peroksidacije. Dok mikroglijalne ćelije poseduju glutation, enzim sa peroksidaznom biološkom aktivnošću koji štiti od oksidativnog stresa, sami neuroni ne poseduju nikakav antioksidativni mehanizam i učinak slobodnih radikala na ove ćelije vodi ka progresivnoj propustljivosti njihove membrane i rezultuje podležnošću različitim neurodegenerativnim bolestima. Najnovija istraživanja rađena na pacovima i predklinička istraživanja na dobrovoljcima su utvrdila da Acai voće deluje poput antioksidantnih enzima, superoksid dismutaze i katalaze (SOD i CAT), i ima superiornu sposobnost neutralisanja nestabilnih radikala kiseonika te tako i zaštite moždanog tkiva.


Sve ove funkcionalne aktivnosti čine Acai voće izuzetnim nutrijentom i nutritivnim suplementom koji ima posebno mesto u borbi protiv slobodnih radikala. U savremenom životu, čiji je stres sastavni deo, očuvanje zdravlja predstavlja veliki izazov a Acai može da bude moćan saveznik. Zbog svih svojih svojstava Acai bobica je jedinstveni suplement i hrana budućnosti.

Unutrašnja kora severnoameričkog bresta


Unutrašnja kora severnoameričkog bresta (Ulmus rubra, L) sadrži ugljene hidrate (skrob, celulozu, sluzi), fitosterole, seskviterpene i tanine. Oralno data, kora bresta dovodi do sekrecije mukusa u digestivnom traktu, te deluje oblažući sluzokožu, apsorbuje toksine iz creva, reguliše crevnu floru i umiruje sluzokožu digestivnog trakta.

Indijska bokvica


Indijska bokvica ili Psilijum (Plantago ovata,L.) je odličan izvor dijetnih vlakana (prevashodno sluzi i hemiceluloze, tj.rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana). Vlakna psilijuma dobro apsorbuju vodu, pri tom geliraju i povećavaju zapreminu materijala i do 10 puta, što im daje laksativno svojstvo. Vlakna psilijuma zahtevaju veliku količinu vode i zbog toga je potrebno prilikom korišćenja ovog preparata uzimati dosta tečnosti.

Kleka


Kleka je četinarska vrsta iz porodice Cupressaceae (čempresa). Rasprostranjenost kleke je veoma široka od severne Amerike, preko južnog Grenlanda, Evrope, severne Afrike do istočne Azije.

Kleka je žbun ili drvo do 12 metara visine, jajaste ili kupaste krošnje. Četine su po tri pršljenasto raspoređene, krute, bodljikave, duge 7-15 milimetara. U početku su svetlozelene boje, a posle potamne sa plavo-belom linijom po sredini gornje strane. Muški cvetovi su žuti i nalik klasu, a ženski cvetovi su šišarke, tamnoplave, bobičaste. Cveta od aprila do juna.

Svi delovi biljke oslobađaju karakterističan miris. I drvo i iglice pri sagorevanju imaju miris balzama. Bobice su gorko-slatkog ukusa, a iglice gorke i smolaste.

Raste na kamenitim i kraškim terenima i otporna je na mraz.

Drvo kleke koristi se u proizvodnji sitnog nameštaja kao i za rezbarenje, zbog lepih boja drveta, koje se od svetložute pri kori, menjaju u crvenosmeđu u sredini.

Ima više gajenih oblika kleke, od piramidalnih i valjkastih do niskih i poleglih. Kleka sa svojim formama predstavlja veoma cenjen materijal za ozelenjavanje. Piramidalne forme su naročito podesne u parkovima pravilnog geometrijskog oblika, a žbunaste forme su lepe za nagnute terene I alpinume (1).

Kleka je važan začin prisutan u evropskoj kuhinji, naročito u kuhinji alpskih zemalja i u Skandinaviji. Kao začin upotrebljavaju se sušene ili sveže bobice, cele ili usitnjene. Njome se začinjavaju jela od kiselog kupusa i meso, naročito divljač. Dobro se kombinuje sa biberom, majoranom i lovorom, ali i voćem.

Od kleke se prave rakije travarice. Klekovača se dobija na taj način što se rakija prepečenica potapa u venje – plod kleke i tako dobija specifičan miris i boju. Predstavlja izvanredan aperitiv.

Klekovača je "robna marka" užičkog kraja. Najpoznatija je "BB Klekovača" , odnosno klekovača iz Bajine Bašte.

Kleka se dodaje i u biljne likere, a u Skandinaviji se njome aromatizuje pivo.

Mnogostruka je lekovitost kleke. Svi njeni delovi su izuzetno lekoviti, a posebno plodovi. Sakupljaju se od jeseni do zime.

Čaj od plodova jača živce i želudac, čisti krv, izaziva znojenje, leči vodenu i bubrežnu bolest, čisti jetru, drobi i odvaja kamence i pesak iz žuči, bubrega, bešike. Ipak se ne preporučuje osobama slabih bubrega i trudnicama. Kleka ima baktericidno dejstvo, pa se koristi i za lečenje infektivnih bolesti pluća, naročito astme. Mladi izbojci kuvani u mleku leče kostobolju, reumatizam, išijas, vodenu bolest, živčanu rastrojenost i dr. Za lek se beru plodovi, iglice, izbojci grančica i samo drvo.

Kleka je smatrana svetom biljkom i u narodu je postojao običaj da se pred njom skida kapa i klanja, a njeno drvo poput tamjana korišćeno je kao kultni i medicinski miris.

Nacini pripreme;

CAJ;
30 suvih bobica kleke zdobiti, preliti sa 2 dcl kljucale vode i pustiti da vri na srednjoj vatri oko 5 minuta.
Poklopiti i ostaviti da se prohladi. Mlak caj procediti, dodati kasiku meda, 1 kasiku limunovog soka i malo cimeta.
Piti 2 puta sedmicno u hladnim danima.


-II-
ZACIN;
Suve bobice kleke zdrobiti i dodavati u supe, sosove, kuvanju kao biber i tucanu papriku.


-II-
KLEKOVACA;
Suve bobice kleke malo zgneciti, staviti u staklenu flasu (do pola flase), zaliti lozovacom do vrha, dobro zatvoriti i ostabviti minimum 3 meseca a naj bolje je da stoji godinu dana. Ovako pripremita klekovaca uzima se pre jela o,03 mililitra kod problema sa radom probavnog trakta i kod mucnine u zeludcu.


Nekada davno klekove suve iglice i grancice palili su na zeravici i kadili kucu i okucicu.

Kleka se u nekim plemenima koristila umesto novogodisnje jelke za ukras u vreme Bozicnih i Novogodisnjih praznika, a kitili su je orasima,suvim vocem i domacim kolacicima.

Njeno se granje vešalo na zidove kuća, kao svojevrsna zaštita od demonskih sila.

U Istri i Primorju i dan danas mnogi domacini pre susenja mesa ili ribe najpre na vatru 3 dana stavljaju grane kleke. Za dobar ukus prsuta i ostalih dimljenih proizvoda.

Kleki su se pripisivala i magične moći – služila je kao zaštita od kuge i ostalih pošasti, a štitila je porodična ognjišta i imanja od zlih duhova, čarolija i veštica.

Predstavlja simbol poverenja, zaštite i inicijative, ali i simbol plodnosti.

Božikovina


dnjoj i zapadnoj Evropi, maloj Aziji i severozapadnoj Africi.

Krošnja božikovine je piramidalna, prečnika do tri metra. Listovi su kožasti, tamnozeleni, sjajni, valoviti i po obodu bodljikavi. Cvetovi su maleni, skupljeni u cvasti, bledožute boje, razvijeni u pazuhu listova. Cveta u maju i junu. Plod je crvena koštunica poput bobice, veličine je graška. Sazreva u novembru i na granama ostaje do proleća.

Božikovina dobro podnosi gradske uslove sredine kao i orezivanje. Uspeva na sunčanim, polusenovitim i senovitim staništima, ali je treba zaštititi od hladnih vetrova zimi.



Lekovitost

Listovi ove biljke sadrže glikozid ilicin, triterpenoid, treslovinu, a kora tanin i lepljive supstance, žutu boju, pektin. Njome se leče bolesti poput artritisa i drugih reumatskih oboljenja, giht, groznica i malarija, bolesti jetre (žutica), bolesti krvi (malokrvnost), bolesti disajnih organa (bronhitis i katar), bolesti probavnog trakta , krvarenja, tegobe sa mokrenjem.

Sok iz listova dobija se tako što se sveže ubrani listovi samelju i iz njih se iscedi sok koji se najviše koristi u lečenju bolesti jetre.
Koren se koristi za izlučivanje mokraće, izazivanje pojačanog znojenja i kod povišene telesne temperature.
Tinktura se koristi uz čaj u lečenju artritisa, reumatskih oboljenja, tegoba sa želucem.

Kukuruzna svila (Maydis stigma)


Ovi žigovi ženskih cvetova sadrže vlakna, folnu kiselinu, vitamin K3, saponozide, tanine, šećere, etarsko ulje, salicilnu kiselinu i soli.

Koriste se:

- da snize holesterol
- za bolju cirkulaciju


Čaj;

- kašika osušene svile
- 3 dl vode
Svilu dodajte u vrelu vodu i kuvajte tri minuta na tihoj vatri. Sklonite sa šporeta, poklopite i prohlađen čaj procedite. Pijte tri puta dnevno po šolju nezaslađenog čaja.