Djurdjevak i jagorcevina - jacaju srce i ciste krv

[Vesna]

Djurdjevak i jagorcevina - jacaju srce i ciste krv


Đurđevak pomaže kod angine pektoris, povoljno deluje na krvne sudove i pojačava izlučivanje tečnosti, a što je svežija, biljka je lekovitija. Jagorčevina se preporučuje kod bronhitisa, upale pluća, nervnih oboljenja, nesanice, ali i kod reumatskih i srčanih oboljenja


ĐURĐEVAK
Za đurđevak (Convallaria majalis) kažu da je istinski cvet proleća i maja. Buketići cveta sa mirisom opojne zavodljivosti u drevnim vremenima darovani su na praznik mladog sunca, koji se obeležavao prvog maja. Iz tog vremena ostala je i krilatica da "mladost računa godine po đurđevku, a starost po zimama".

Zbog specifičnog mirisa proizvođači parfema uzimaju cvet đurđevka kada god požele da kreiraju zavodljivu, intrigantno aristokratsku mirisnu kombinaciju, jer sugeriše da onaj ko nosi ovakav parfem ume na pravi način da kanališe svoju privlačnost. Za Francuze cvet đurđevka je, između ostalog, i simbol šarma i srećno zaljubljenih.

Sa druge strane, đurđevak nije zanimljiv samo po svom mirisu i vizuelnom izgledu, već i po lekovitosti, koja je otkrivena još u 12. veku. Zahvaljujući sadržaju kardiotoničnih heterozida, đurđevak jača srčani mišić i pomaže kod angine pektoris. Međutim, upkos delotvornosti, đurđevak ne sme da se koristi bez dobre stručne preporuke. Opreznost je potrebna jer cvet sadrži sastojke izuzetne snage, pa ukoliko se nađe u rukama nestručnih osoba može da dovede i do trovanja.

Osim za lečenje srčanih bolesti, regulisanja rada srca kao i njegovo jačanje, đurđevak povoljno deluje na krvne sudove i pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma. Za što bolje lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Za lek se bere cvet dužine do jednog santimetra i list dužine između dva do tri santimetra. Sveža biljka je lekovitija, postojanija i jače deluje, a zahvaljujući glikozidima i alkaloidima koje sadrži, savremena farmaceutska industrija proizvodi veliki broj preparata na bazi đurđevka u kojima se koristi cela biljka, odnosno i cvetovi i lišće i koren.

S obzirom na to da je cela biljka lekovita, u Nemačkoj je alternativni vid lečenja sa đurđevkom veoma razvijen. Od svih, najpopularnija je voda "Hartman protiv paralize" (Aquaapcplectica Hartmani), za koju se sakupljaju cvetovi posle zalaska sunca, suše, a onda se od njih spravlja čaj. U Engleskoj se cvetna voda đurđevka zove "Zlatna voda" (Aquaaurea), a tradicionalno se koristi za lečenje živaca, protiv glavobolje, ali i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. Cvet se koristi kod bolesti srca, epilepsije, moždanog udara. U narodnoj medicini upotrebljava se i u obliku tinkture u rastvoru alkohola ili votke, kao umirujuće sredstvo i za smanjivanje bolova kod upalnih procesa.

Zbog otrovnih sastojaka glikozida i alkaloida, branje đurđevka ne preporučuje se trudnicama i deci, a ukoliko dođu u kontakt sa biljkom, obavezno treba da operu ruke. Znaci trovanja su gađenje, povraćanje praćeno jakim bolovima, dijareja, nesvestica, jaka glavobolja, zujanje u ušima, poremećaj vida, raširene zenice, snažno znojenje i sve usporeniji rad srca. U takvim okolnostima treba hitno tražiti pomoć lekara.

[Vesna]

Jagorcevina


Na latinskom se zove Primula officinallis ili Primula veris, a u narodu je poznata i kao jaglika, jagorčika, kunjavac, jaglac, galčina. Jagorčevina je ime primula dobila od reči primus što znači prvi, jer se pojavljuje čim prestane zima, a cveta u aprilu i maju. Kada se potpuno oforme, cvetovi se sakupljaju, a prilikom branja treba ih pažljivo odlagati u korpe i sušiti u tankom sloju na hartiji, u tamnim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba dobro da se osuše da se ne bi uhvatile plesni. Posle sušenja biljka se čuva u vrećicama, daleko od svetlosti i vlage.
Osim cvetova sakuplja se i korenje jagorčevine, najbolje u septembru i oktobru, pre nego što biljka sasvim uvene. Za razliku od cvetova, koren mora da se suši brzo, bilo na suncu ili u dobro provetrenim prostorijama. Korenje je upotrebljivo kada ima žućkastobelu boju, karakterističan miris i kada nije pomešano sa ostacima stabla.
Zahvaljujući sastojcima koje poseduje, jagorčevina je veoma lekovita. U sebi sadrži saponozide, triterpene, flavonoide, a naročito vitamin C. Pomaže prilikom iskašljavanja i izbacivanja sluzi iz grudnog koša, koristi se kao emetik za izazivanje povraćanja, kao sekretolitik u zaustavljanju izlučivanja sluzi i kao sedativ sa umirujućim delovanjem protiv bolova. Zato se jagorčevina preporučuje kod bronhitisa, kod upale pluća, nervnih oboljenja, nesanice, ali i kod reumatskih i srčanih oboljenja. Pročišćava krv i iz organizma eliminiše uzročnike reume i kostobolje. Osobe koje imaju sklonost ka oboljenjima mišića i ligamenata treba svakodnevno da piju jednu do dve šolje čaja od jagorčevine i sigurno će se osloboditi bolova, tvrde narodni lekari.


ČAJ ZA NESANICU, MIGRENU, BUBREŽNI KAMENAC...

Vrlo efikasan lek za nesanicu je mešavina čaja od 50 grama jagorčevine, 25 grama lavande, 10 grama kantariona, 15 grama hmelja i 5 grama korena valerijane. Na punu kašičicu ove biljne mešavine treba sipati četvrt litra vrele vode i ostaviti da odstoji tri minuta. Odmah potom čaj treba procediti i piti dok je veoma vruć, gutljaj po gutljaj pre spavanja. Može da se zasladi sa malo meda. Ovako spravljen čaj preporučuje se i kod migrene, izbacivanja bubrežnog kamenca, srčanih oboljenja, a posebno kod ishemične kardiomiopatije gde postoji loša snabdevenost srca kiseonikom.


VINO OD JAGORČEVINE

Za srčana oboljenja preporučuje se vino od jagorčevine koje se priprema u proleće. Flaša od dva litra napuni se svežim cvetovima jagorčevine, bez pritiskanja odozgo, a zatim se nalije belim nerazblaženim sokom od grožđa. Cvetovi treba da budu prekriveni tečnošću, a zatim se flaša, nezatvorena, drži na suncu dve nedelje. Nakon toga vino može da se pije u slučaju srčanih tegoba, po tri kašike dnevno.