Likopen iz paradajza – lek za prostatu

[Vesna]

Likopen iz paradajza – lek za prostatu


Paradajz je zaista rajska biljka. Sa protokom vremena dolazi se do sve više saznanja o njegovoj lekovitosti. Tako, u poslednje vreme, sve je više informacija o lekovitosti jednog sastojka paradajza, njegovog crvenog pigmenta zvanog likopen kome se pripisuje najvažnija uloga u sprečavanju pojave raka prostate, od koga oboljevaju mnogi muškarci stariji od 50 godina. Uloga koju likopen ima u metabolizmu čoveka je toliko velika da bi je trebalo proglasiti za vitamin, npr mogao bi da bude vitamin L! Sam naziv likopen je dobio iz naučnog naziva paradajza – Solanum Lycopersicum. Prevedeno sa grčkog, Lyco znači vuk a persicum = breskva, dakle vučja breskva! Likopen je po svojoj hemijskoj građi tetraterpen, zbirne formule C40 H56,

sa 13 dvostrukih veza u lancu ugljovodonika i 8 izoprenih metil (CH3) jedinica, te je kao takav idealni intermedijum za sintezu mnogih drugih karotina, među kojima je i onaj najpoznatiji – beta karotin, provitamin A, te ksantofi li. Drugi naziv likopena je Ψ,Ψ (psi, psi)-karotin. Kao čista supstanca on je kristal crvene boje, koja nastaje kao rezultat apsorpcije dugih talasa vidljivog dela svetlosnog spektra od strane dvogubih veza atoma ugljenika. Kristališe na 172-173oC. Ne rastvara se u vodi. Rastvara se u ulju, najbolje u hladno ceđenom maslinovom zejtinu. Ova činjenica je malo poznata, tako da najveće količine likopena prođu kroz digestivni trakt a da se samo mali deo usvoji u tankom crevu i ubaci u krvotok.

Evo jednog recepta: 140 g paste od paradajza pomešati sa pola čaše maslinovog ulja, staviti u mkrotalasnu pećnicu i kuvati jedan minut, izvaditi posudu i ponovo promešati pastu viljuškom, pa ponoviti zagrevanje u istoj rerni još jedan minut, tako da masa dva puta proključa. Tom prilikom se uspostave veze između likopena i masnih kiselina, a kao takvi, ovi molekuli budu pristupačni čoveku. Ovakva, masna pasta, može se servirati preko makarona, pirinča, slane pite, tosta.

Oko 60% molekula likopena u krvi čoveka nalazi se kao cis – izomer. Nivo likopena u krvi direktno utiče na rizik od pojave karcinoma prostate. Da bi se čovek osigurao od ove opasnosti, potrebno je da svakoga dana pojede oko 400g zrelog paradajza, najbolje u vidu paste ili pirea. U tom slučaju količina se smanjuje na polovinu. U 100g svežeg, zrelog paradajza, nalazi se 6-7 mg likopena, a u sitnom, čeriju, oko 11 mg%. Ovo je razumljivo kad se zna da je čeri bogatji hranljivim materijama, tj. sadrži manje vode. Poluzreli, tzv. „rujni“ plodovi, koji se koriste u nekim zemljama, sadrže upola manje likopena. Mi i inače jedemo zrele plodove. Kako u organizmu uvek postoje masne kiseline, to se jedan deo likopena poreklom iz svežih plodova ipak usvaja, ali svega 20 – 25 % u odnosu na kečap pomešan sa maslinovim uljem. Ispitivanja tkiva različitih ljudskih organa pokazala su da se likopen najviše deponuje u testisima, onda u nadbubrežnoj žlezdi, pa tek onda u jetri, bubrezima, grudnom košu, plućima, koži, debelom crevu i jajnicima.

[Vesna]

Neprijatelj slobodnih radikalaparadajz

Kako likopen ostvaruje svoje lekovito dejstvo? Najpre treba reći da je on najveći neprijatelj slobodinih radikala koji divljaju kroz ćelije naših tkiva, oštećuju ćelijske membrane i izazivaju mutagene promene u naslednom materijalu, što često dovodi do pojave karcinoma. Likopen se bori protv raka debelog creva, pluća, grla, jednjaka, dojke i drugih organa, ali je njegovo preventivno dejstvo naučno dokazano prvenstveno kod bolesti prostate. On nije jedini efikasan antioksidans iz biljnih proizvoda. Tu su još vrlo korisni kvercentin, koga najviše ima u crnom luku i crnom grožđu, onda lutein iz kelja, glutation iz brokolija i lubenice, te vitamin C, beta-karotin i selen.

Ali, nije slučajno otkrivena korisna veza između likopena i maslinovog ulja. I ono ispoljava snažno antioksidativno dejstvo. Snižava nivo štetnog LDL holesterola u krvi, sprečavajući njegovo pretvaranje u toksični ili „oksidisani“ oblik. Snižava krvni pritisak, štiti arterije od zakrečenja i reguliše nivo šećera u krvi. Glavni sastojak maslinovog ulja je oleinska kiselina. U drugim biljnim uljima osnovni sastojak je linolna kiselina koja spada u grupu omega 6 masnih kiselina, te dovodi do rizika od mnogih kardiovaskularnih problema. Riblja ulja, omega 3 masne kiseline su pravi borci protv srčanih tegoba.

Hibridi bogati likopenom

Oblast ishrane i preventive je toliko velika da ovde više za teoriju nema mesta. Zato evo nekoliko hibrida paradajza bogatih likopenom iz domaće produkcije. Odabrali smo samo one koji se ističu izvanrednim ukusom, te su pogodni za svežu potrošnju u velikim količinama. Najraniji od njih je Profi t F1, paradajz koji je u Indiji izabran kao najbolji, a Indusi dobro znaju šta je kvalitetna biljna hrana jer ih je oko 80% vegetarijanaca (oko osamsto miliona stanovnika). Sledeći je Medeno srce F1, hibrid sa neobično sočnim i slatkim plodovima. Može se jesti kao voće, bez ikakvih začina. Maraton F1 (je naš najprodavaniji hibrid. Veoma je rodan, krupan, čvrst, mesnat, ukusan, otporan na bolesti i druge stresove, lekovit… Na kraju, evo i najnovijeg i najukusnijeg do sada hibrida: Đinka F1! Plodovi su toliko ukusni da prosto brišu razliku između povrća i voća. Probajte i uverićete se da tako nešto do sada nije bilo poznato. Pored likopena, sadrži i niz drugih antioksidanata, kao što su antocijani od kojih zreli plodovi dobijaju tamno ljubičastu boju. Normalno zreli su roze boje. Bogat je C vitaminom, lako rastvorljivim šećerima i limunskom kiselinom, te je izvanedna hrana za sve starosne grupe, zdrave i rekonvalescente, sportiste i fi zičke radnike, kao i ljude koji po ceo dan borave u zaštićenom prostoru radeći na računarima ili drugim poslovima vezanim za stolicu.
agroplod.rs