Tema: Cicoka je lek i preventiva

Čičoka je lek i preventiva


Iako vas izgledom nikad neće privući, treba da znate da se čičoka danas sve više koristi. Možete je jesti sirovu, kuvanu, pečenu, kiselu. Izuzetno će vam pomoći ako imate povišen holesterol, ako vas muči dijabetes ili neko vaskularno obolenje. Zbog svoje nutritivne vrednosti preporučuje se zdravim osobama kao preventiva svih zdravstvenih tegoba.


Ne postoji osoba kojoj se ne preporučuje čičoka. Izuzetno je hranljiva, bogata je vitaminima i mineralima a ima malu energetsku vrednost.

Najlakši način da pripremite čičoku je taj da je dobro operete, očistite i narendate. Možete da je isečete i na sitne rezance pa kao takva može da posluži i kao dodatak salatama i drugim jelima. Možete je servirati umesto grickalica, svima će se dopasti zbog svog ukusa.

Kad potrošite teglu bilo koje kisele salate, krastavac ili paprika su idealni, nemojte prosipati kiselu tečnost. U nju ubacite kolutove isečene čičoke. Već posle desetak minuta imaćete na stolu novu kiselu zdravu salatu. Tako pripremljena salata od čičoka može da stoji dve nedelje u frižideru.

Čičoka je već odavno poznata kao lek, a sve više se traži ne samo zbog svoje nutritivne vrednosoti nego i zbog cene. Veoma je povoljna s obzirom na to kakve sve blagodeti nam donosi.

Zdrava hrana i pravilna ishrana gotovo uvek podrazumevaju čičoku zato što je njen glavni sastojak inulin. Inulin je probiotik koji stimuliše razvoj bakterija koje blagotvorno utiču na naše zdravlje. Ove bakterije uništavaju štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, pomažu kod opstipacije. Iz svega navedenog da se zaključiti da čičoka pomažu u prevenciji raka debelog creva.

Inulin iz čičoke normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak kardiovaskularnih oboljenja.

Upotreba čičoke bar tri puta nedeljno smanjiće masne naslage koje nas muče a samim tim i višak kilograma.

Pored toga, čičoka jača imunitet, zbog velike količine vitamina i minerala.
Čičoka u sebi sadrži fosfor, kalcijum i kalijum. Kalijum utiče na pravilan rad mišića, pre svega srca, reguliše vodu u organizmu, zato je dobro jesti čičoku. Fosfor i kalcijum su veoma važni u organizmu jer utiču na zdravlje zuba i zdravlje kostiju uopšte.

Čičoka sadrži vitamine grupe B, vitamin C, vitamin D i provitamin A, zatim magnezijum, gvožđe.

Takođe, treba naglasiti da je čičoka odličan izvor esencijalnih aminokiselina koje organizam sam ne proizvodi.



Čorba od čičoke
Treba da je jedu svi koje muči dijabetes, kardiovaskularna obolenja ili bilo koja crevna infekcija.

U 1,5 litara ključale vode ubaciti 300 grama očišćene i iseckane čičoke. Kuvati dok ne omekša. U čorbu možete da ubacite 1-2 šargarepe i pola celera. Po ukusu, dodati začinsko bilje i so.

lepotaizdravlje.rs

Nekad na jelovniku severnoameričkih Indijanaca, danas je čičoka popularna kao afrodizijak i dijuretik i kao pomoćno lekovito sredstvo za dijabetes i reumatizam. Redovno se koristi kao zamena za krompir u ishrani dijabetičara.


Cvetovi čičoke liče na cvetovima suncokreta.

I zaista, čičoka (Helianthus tuberosus) je u srodstvu sa suncokretom. Karakteristika ove biljke je jestiv zadebljali koren koji, za razliku od krompira, na primer, ne sadrži skrob. Iz tog razloga čičoka je pre svega omiljena u dijetalnoj ishrani.

Čičoke dobro uspevaju na čistini, na primer, uz ogradu ili ispred zidova kuće, gde mogu da razviju do 3 m dugačke grane.

S obzirom na to da su sklone širenju, savetuje se sputavanje rasta korena. U zavisnosti od sorte, vreme za sađenje je između novembra i maja.


Ova biljka raste u svim uslovima i podnosi čak i slabo zemljište i oštru zimu, a toleriše i visoke temperature. Vrlo je osetljiva na gljivice, ali otporna na bakterije. Gomolje čičoke sadite na dubinu od 6 do 10 cm, u razmaku od po pola metra. Tokom zime, valja prekriti zemlju oko biljaka kako bi se zaštitila od smrzavanja - najbolje slamom! Tako možete da je vadite cele zime.

Gomolji čičoke mogu se jesti sirovi, u salati ali i kuvani u supama i čorbama.
Izvor: Lisa / Moja lepa bašta

Cicoka

Piše: D.Z.
Kod nas se zove čičoka, a na engleskom njeno ime je jerusalimska artičoka, mada ovo krtolasto povrće nema nikakve veze ni sa Jerusalimom, ni sa artičokama. Ono je, naime, u rodu sa suncokretom. Čičoka potiče iz Amerike. Njene vrednosti su poznavali Indijanci koji su je nazivali "sunčani koren". U 17. veku
dobija svoje englesko ime. U to doba čičoka je u Evropi bila popularnija od krompira, ali kasnije krompir je potisnuo, pa je postajala "interesantna" samo u vreme velike gladi. U novije vreme sve češće se koristi i u svetu, i kod nas.

KLJUČNI SASTOJAK - INULIN
Čičoka je vrlo hranljivo povrće niske energetske vrednosti, samo 79 kalorija u 100g. Ona je i bogat izvor kalcijuma, gvožđa, cinka, vitamina B1 i B2, belančevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, a dobar je izvor vitamina C i D, proteina, masti, celuloze, ugljenih hidrata... Krtola čičoke može da se jede sirova, kao salata, a može i da se prži, kuva ili peče. Mlade stabljike, s lišćem visine do 30cm, mogu da se koriste u ishrani ljudi, kao salata i varivo. Za razliku od krompira koji sadrži skrob, krtole čičoke sadrže polisaharid inulin. Valja istaći da krtole izvađene u proleće imaju manje inulina, ali su zato slađe. Inulin, ključni sastojak čičioke, je polisaharid koji sadrži fruktozu. To je probiotik, što znači da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje: eliminišu štetne mikroorganizme crevne flore (npr. salmonela, kandida...), sprečavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno kalcijuma, magnezijuma i gvožđa), same proizvode vitamine B kompleksa, smanjuju proizvodnju toksina jetre, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Inulin, dakle, normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare. Osobe koje jedu sirovu krtolu čičoke manje oboljevaju od karijesa zuba. Čičoka pomaže i kod alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, a preporučuje se i malokrvnim osobama.

SVEŽA, KUVANA, PEČENA?!?!
Čičoka podseća na krompir ili koren đumbira. Ima slatkast ukus. Najčešće se priprema kao krompir, kuvana (najbolje neoljuštena) i pečena, ali se može pripremati i sirova, kao salata, sa ostalim povrćem, ili kao zimnica. Pošto se većina njenih hranljivih sastojaka nalazi neposredno ispod kože, najbolje je da je ne ljuštite, nego samo da je dobro operete pre kuvanja. Ako je sečete, secite je neposredno pre pripremanja, da ne bi potamnela, ili je poprskajte vodom sa limunom ili sirćetom da biste sprečili oksidaciju. Kuvanje sa kožom može da dovede do njenog tamnjenja, zbog visokog sadržaja gvožđa. Ako jedete svežu
čičoku, najbolje je da je isečete na tanke režnjeve, dodate u salatu i uživate u njenom hrskavom ukusu. Ili, da je isečete i marinirate u malo ekstra devičanskog maslinovog ulja i soka od limuna ili pirinčanog sirćeta. Kada pripremate supu od svežeg povrća, dodajte i čičoku u blender. Ako je pržite, iseckajte je i propržite zajedno sa drugim povrćem u malo maslinovog ulja. Čičoka će omekšati za 4-6 minuta, a ako želite da bude hrskavija pržite je 2-4 minuta. Čičoku možete peći
celu ili iseckanu. Zamočite je u malo maslinovog ulja, pa je stavite u pleh. Pecite na 200 stepeni 30-45 minuta ako je cela, odnosno 20-25 ako je isečena. Povremeno je okrenite. Dodajte so i biber po želji. Na pari, isečenu čičoku treba kuvati na visokoj temperaturi 5-8 minuta. Možete je začiniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Čičoku možete da kuvate celu ili isečenu. Ubacite je u vodu koja vri i kuvajte 10-15 minuta ako je cela, a 5-8 ako je isečena. Možete je začiniti po želji ili od nje napraviti pire, kao od krompira. Možete je čuvati do dve nedelje u frižideru, ili u papirnoj kesi na hladnom, tamnom mestu.

OPREZ
Zbog velikog sadržaja kalcijuma čičoka se ne preporučuje pacijentima čija je ishrana bazirana na smanjenom unosu kalcijuma. Čičoka može da izazove pojavu gasova. Ako je nikad niste jeli, probajte prvo malu količinu, dok ne vidite kako će da reaguje vaš organizam.



Nutritivne vrednosti

Čičoka, sveža, 150g
114 kalorija
3g proteina
26g ugljenih hidrata
0,015g masti
2,4g hranljivih vlakana
5,1mg gvožđa
643mg kalijuma
6mg vitamina C
6mg natrijuma
0,3mg tiamina
20mg kalcijuma
20mcg folata


ČIČOKA U NARODNOJ MEDICINI
Višegodišnja zeljasta biljka koja se gaji zbog krupnih ružičastih oslatkih krtola u kojima nema skroba, nego inulina, zbog čega ih za ishranu koriste osobe obolele od šećerne bolesti. Služi i za industrijsku ekstrakciju inulina, polisaharida koji hidrolizom ne daje glikozu, nego fruktozu, zbog čega se i preporučuje za ishranu dijabetičara, najbolje presan.


Dr Jovan Tucakov, Lečenje biljem

RECEPT

SUPA OD ČIČOKE

Delimično skuvajte 750g čičoke u ljusci (ili pomešajte čičoku i krompir), pa je tek onda oljuštite. Isecite je na krupnije komade. U međuvremenu, na malo ulja blago propržite 1 iseckan crni luk i 1 čen belog luka. Dodajte 1 iseckan celer i čičoke. Sipajte 1 l tople supe, pustite da provri, pa smanjite vatru i kuvajte pokriveno oko 20 minuta. Stavite povrće u blender, ako volite krem supu. Posolite i pobiberite po želji."



Izvor;biljeizdravlje