Tema: Depresije i znaci depresivnog stanja

Depresije i znaci depresivnog stanja



Loše raspoloženje, nedostatak motivacije i gubitak energije su svima znani simptomi depresije.
Pogledajte nekoliko manje poznatih znakova ove psihičke bolesti.

BOL U ZGLOBOVIMA

Psihijatar Skot Halcman objašnjava da većina ljudi pogrešno povezuje bol u zglobovima i leđima sa fizičkim uzrocima, jer je ustvari najčešće reč o depresiji.

- Glavobolje, bolovi u leđima, zglobovima i stomaku, jesu uobičajeni simptomi depresije, koji prolaze čim se poboljša psihičko stanje pacijenta - ističe on.



STOMAČNE TEGOBE

Promene u probavi, kao što su zatvor ili potreba za češćim odlaskom u toalet, tipični su znakovi anksioznosti, koja predstavlja jedan od simptoma depresije.

- Ovo je posebno izraženo kod ženskog dela populacije.

OPTEREĆENOST POSLOM

Kada upadnu u depresivno stanje, većina ljudi gubi volju za bilo kakvom aktivnošću i najradije bi ceo dan proveli u krevetu. Međutim, suprotna reakcija – neprestani rad i pretrpavanje obavezama, takođe može biti znak depresije.

- Neke osobe namerno izlažu sebe opterećenjima do krajnjih granica -navodi Halcman.

Depresivne osobe se naporno trude čak i kada nemaju konkretan cilj, kao što je na primer unapređenje na poslu.



PARANOIČNE MISLI

Psihijatri tvrde da je oko 10 odsto ljudi koji boluju od depresije sklono paranoičnim mislima.

- Imao sam veoma inteligentnu pacijentkinju, koja je pod uticajem depresije počela da misli da joj je neko ugradio kamere u kuću, kako bi je špijunirao - navodi dr. Halcman.

Koje namirnice lece emocije


Izbor hrane često je određen trenutnim emocionalnim stanjem, ali važi i obrnuto - hrana koju jedemo utiče na raspoloženje, zbog čega stručnjaci smatraju da je povezanost ishrane i depresije potcenjena.


Brojni su elementi ishrane i prehrambenog ponašanja koji se stavljaju u vezu s depresijom, jer depresija može biti posledica kliničkog manjka nekih vitamina, posebno vitamina B grupe, ali je veoma važno kakva bi ishrana mogla da utiče na razvoj depresije kod osoba adekvatnog nutritivnog statusa.



Neuroni međusobno komuniciraju putem neurotransmitera, koje većina lekova za depresiju reguliše, navode stručnjaci i dodaju da je serotonin neurotransmiter, čiji je nivo moguće povisiti obilnim unosom ugljenih hidrata.



Takođe, brojne studije ukazale su na korisno dejstvo unošenja omega-3 višestruko nezasićenih masnih kiselina.

Kineska medicina, između ostalog, navodi beli luk kao dobar lek za depresiju, a stari Egipćani su verovali da so stimuliše strast, da luk uspavljuje, a da kupus leči mamurluk.

Početkom prošlog veka, Amerikanac Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg), koji je uzimao žitarice za doručak, pisao je da elementi koji nastaju tokom probave mesa uzrokuju depresiju.


Ono što stručnjaci preporučuju osobama s depresijom i niskom tolerancijom stresa je mediteranska prehrana, koja obuhavata obilje svežeg voća i povrća, mahunarke, bademe i orahe, maslinovo ulje, ribu, morske plodove i male količine crvenog mesa.

Lekari navode da je pogrešna pretpostavka da jedna specifična namirnica može da reši depresiju, iako se često može čuti da čokolada leči depresiju što nije tačno.

Prema njihovim rečima, istina je da čokolada ili banana različitim mehanizmima mogu uticati na raspoloženje, ali je potrebno svaku namirnicu posmatrati u kontekstu sveukupne ishrane.


Stručnjaci su takođe utvrdili da manjak vitamina D može dovesti do veoma niskog nivoa kalcijuma u krvi, gde simptomi uključuju i depresiju, dok su novija istraživanja pokazala da loš status vitamina E i cinka povećavaju rizik od depresije.


Svaki covek bi trebao po ugledu na prirodu, da svoje telo precisti i odrzava biljnim cajevima i posnom hranom.Osobe koje se minimalno pola godine hrane bezmesnom hranom (posnom), imaju mnogo zdraviji i kvalitetniji zivot.

Sta ne smete da kazete osobi koja je u depresiji


Da li ste nekada posmatrali blisku osobu kako pati zbog određenog problema i iskreno želeli da je utešite, ali niste znali da pronađete prave reči? Ovakva situacija može biti posebno nezgodna ako je reč o osobi koja pati od depresije, jet takvoj osobi nije dovoljno da kažete "A ha, ti si depresivan, pa i ja sam danas nešto depresivna", jer depresija nije samo trenutno nezadovoljstvo i neraspoloženje, već je mentalna bolest. Pogledajte šta bi, a šta ne bi trebalo da kažete osobi koja pati od depresije, prema savetima britanske organizacije "Depression Alliance".


Umesto... "Sigurno postoji neko kome je gore nego tebi."
Recite... "Nisi sam u ovome."

Umesto... "Šta ćeš, život nije fer."
Recite... "Želim da ti pomognem da prebrodiš ovo."

Umesto... "Prestani da se sažaljevaš."
Recite... "Dođi da te zagrlim."

Umesto... "Zar nisi ti uvek u depresiji?"
Recite... "Depresija je izlečiva bolest."

Umesto... "Pokušaj da se oraspoložiš."
Recite... "Da li želiš da prošetaš sa mnom?"

Umesto... "Znam kako ti je, i ja sam pre neki dan bila depresivna."
Recite... "Ne mogu da znam kako se osećaš, ali mogu da se brinem za tebe."

Umesto... "Stalno imaš potrebu da skrećeš pažnju na sebe."
Recite... "Tu sam ako ti nešto zatreba."

Umesto... "Zašto ne potražiš pomoć?"
Recite... "Zajedno ćemo pronaći način da prebrodimo ovo."

Reagujte na vreme, prepoznajte simptome


Mentalno zdravlje je sve veći problem zdravstvenih sistema u celom svetu. Svaki četvrti čovek barem jednom u životu suoči se sa problemom iz ove sfere.

Psihološke krize, mentalni poremećaji i bolesti, naročito depresije, sve su učestaliji. Ovi poremećaji su u našoj zemlji na drugom mestu po učestalosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti, a u najčešće spadaju oni vezani za stres.


Tegobe su različite - od posttraumatskog stresnog poremećaja, preko raznih anksioznih stanja, fobija do značajnog porasta depresivnosti. Kod mlađih ljudi raste zloupotreba psihoaktivnih supstanci, depresivnosti i samoubistva.

- Ovo je posledica svega što donosi tranzicija, a pre svega činjenice da se pojedinačni životi sve manje vrednuju i postaju nebitni u odnosu na tehnološki napredak. Zahtevi koji su postavljeni pred ljude sada su veći. Mnogi ne uspevaju da postignu željeno, što može izazvati frustracije i doživljaj sopstvene slabosti.


Depresija je više od obične tuge. Ako se žalosno raspoloženje pojavi bez ikakvog razloga, ako ne prestaje ili se ponovno vrati, otežava svakodnevni posao, druženje ili spavanje te onemogućava radovanje životu, reč je o depresiji.



Razočaranje životom, gubitak posla, prijatelja ili partnera prirodno izaziva tugu i zabrinutost, no nakon nekog vremena većina se ljudi vrati u normalno stanje. U pravu depresiju treba posumnjati kada tužno raspoloženje traje dugo i kada ni stvari u kojima je neko pre uživao više ne mogu izazvati radost.


Postajemo zamenljivi, što otvara prostor raznoraznim strahovima. Zato je potrebno da ljudi potraže pomoć i ako nemaju probleme. U svetu postoji psihoterapija za svakodnevna dešavanja.

Kod lečenja depresije ne treba se oslanjati isključivo na lekove jer oni ne uklanjaju uzroke problema, a razgovor s psihoterapeutom važan je deo lečenja.