I dobro odabrana hrana leci


Treba jesti onda kada smo gladni i piti onda kada smo žedni. Iako se obično uzimaju dva do tri obroka dnevno, nije pogrešno jesti i jedanput u toku dana, ako to organizmu prija. Količinu hrane koju unosimo u organizam tokom jednog obroka reguliše prirodni apetit. To treba poštovati, jer je to jedina dijeta koja vam neće dozvoliti da se ugojite, a ne podrazumeva brojanje kalorija.

Organizam sam određuje koliko mu je potrebno, samo je važno držati se svih principa makrobiotičke ishrane, odnosno poštovati proporcije između pojedinih grupa namirnica, kao što su integralne žitarice, mahunarke i povrće, da bi se unelo sve što je potrebno. Ovo je važno jer makrobiotička ishrana ima značajna svojstva u prevenciji niza bolesti. Pravilno izabrane namirnice imaju brojna farmakološka svojstva. Na to je ukazivao i Hipokrat, otac medicine, izrekom: "Neka vaša hrana bude lek, i lek vaš neka bude hrana!"


- Lista bolesti koje se mogu sprečiti načinom ishrane poduža je. Dokazano je da precizno odabrane namirnice imaju antikoagulantna svojstva, odnosno sprečavaju zgrušavanje krvi, zatim antiinflamatorna gde sprečavaju zapaljenje, kao i antialergijska. Potvrđena su i njihova antiastmatična svojstva protiv bronhijalne astme, analgetična protiv bolova, antireumatska, kao i antiestrogena, gde regulišu nivo estrogena u krvi, smanjuju krvni pritisak i holesterol, podstiču izlučivanje vode iz organizma, štite od proliva, zatvora, raka, ateroskleroze.

Za suzbijanje bola, zapaljenja, alergije, zgrušavanja krvi i artritisa koriste se namirnice koje imaju farmakološka svojstva slična popularnom aspirinu. Čak i deluju kao on. Na spisku ovih namirnica nalaze se koren od đumbira, crni luk, morske alge i drugi plodovi mora, maline, kupine, ribizle, jagode, borovnice, trešnje, šljive (prebogate prirodnim salicilatima). Osim navedenih svojstava, pokazalo se i da usporavaju rast tumora, zbog čega se smatraju antikancerogenim.


CELER, PERŠUN, CRNI LUK

Izvesni sastojci hrane uspešno podstiču i normalizaciju krvnog pritiska. Oni poseduju supstance koje opuštaju glatke mišiće krvnih sudova, i dovode do njihovog širenja. Takav je slučaj sa celerom, koji ne samo što opušta krvne sudove, već sprečava preveliko stvaranje kateholamina, hormona koji u stresu povećava krvni pritisak. Takođe stimuliše rad bubrega i podstiče izbacivanje suvišne vode iz organizma. Istovetno dejstvo ima i peršun, kao i crni luk. Za razliku od oficijelnih lekova, koji povećavaju izbacivanje vode i minerala iz organizma, dovodeći do njihovog dizbalansa, ove namirnice izbacuju samo vodu, ne remeteći minerale.