Vase zdravlje zavisi od toga gde zivite

[Vesna]

Vase zdravlje zavisi od toga gde zivite


Zašto doktori ne uzimaju u obzir vaše mesto boravka pri proceni vašeg zdravstvenog stanja?

Poznata su mesta u svetu, na Kavkazu, Andima i Japanu gde stanovnici žive daleko duže nego u drugim mestima na svetu. Sigurno je da postoje uticaji okoline koji su zaslužni za dobro zdravlje i dugovečnost.

Veći deo života provedemo na samo par mesta, od kojih neka mogu biti jako zagadjena, pogotovu u gradovima i pored fabrika. Zamislite zdravlje dve osobe istih godina i konstitucija, u kojoj jedna živi u gradu punom smoga, stresa, tehničke radijacije, buke, industrijske hrane i drugu osobu koja živi na selu, čistom vazduhu, u prirodi i hrani se zdravijom hranom.

Niko o tome ne vodi računa, ni lekari ni pacijenti kada razmišljaju o svom zdravlju. Jedna lična priča na tu temu:


Da li geografske informacije mogu da učine da budete zdravi? 2001. me je udario voz. Moj voz je bio infarkt. Našao sam se u bolnici na odeljenju intenzivne nege, oporavljao sam se od hitne operacije. Odjednom sam shvatio nešto: potpuno sam bio u mraku. Počeo sam da se pitam, "Zašto ja?" "Zašto sada?" "Zašto ovde?" "Da li je moj doktor mogao da me upozori?"

Ono što želim ovde da uradim u ovih nekoliko minuta koje imam sa vama je da zaista pričam o tome koja je formula za život i dobro zdravlje. Genetika, način života i okruženje. Tu se nalaze rizici i ako prevaziđemo te rizike živećemo dobar život, dobar zdrav život. Razumem deo o genetici i životnom stilu. A znate li zašto to razumem? Jer mi moji lekari stalno postavljaju pitanja u vezi s tim.

Da li ste ikada morali da popunjavate one dugačke, formulare kod svog lekara? Mislim, ako imate sreće onda ih popunite i više puta, je l'? Opet i opet. Tu vas pitaju o načinu života i porodičnoj istoriji, istoriji uzimanja lekova, istoriji operacija, istoriji alergija... jesam zaboravio neku istoriju?

Ali ovaj deo jednačine baš ne razumem. A mislim da ni moji doktori baš ne razumeju taj deo jednačine. Šta ovo znači, moje okruženje? Pa, može da znači mnogo stvari. Ovo je moj život. Ovo su mesta mog života. Svi imamo ovo. Dok pričam, želeo bih da razmislite o tome na koliko ste sve mesta živeli.

Samo promislite, znate, prođite kroz život misleći na ovo. I shvatićete da ga provodite na raznim mestima. Provodite ga na odmoru i na poslu. A ako ste kao ja, onda ste u avionu dobar deo svog vremena, putujući na neko mesto. Dakle, nije tako jednostavno kad vas neko pita, "Gde živite, gde radite, i gde provodite svo svoje vreme? I gde se izlažete rizicima koje verovatno ni ne vidite?" Pa, kada sam ovo radio na sebi, uvek sam dolazio do zaključka da oko 75% svog vremena provodim na relativno malom broju mesta. I većinu svog vremena ne idem daleko od tog mesta, iako sam veliki putnik po svetu.

Sada ću vas povesti na kratak put. Počeo sam u Skrantonu, u Pensilvaniji. Ne znam da li neko dolazi iz severoistočne Pensilvanije. Ovde sam proveo svojih prvih 19 godina sa svojim malim, mladim plućima. Znate, udisao sam velike količine sumpor-dioksida, ugljen-dioksida, metana, u nejednakim količinama - 19 godina toga. Ako ste bili u tom delu zemlje, ovako izgledaju te gomile otpada od uglja koji se puši i gori.

Onda sam odlučio da napustim taj deo sveta. I da odem u srednji zapad. Ok, dakle završio sam u Luivilu, Kentaki. Odlučio sam da budem u komšiluku mesta koje se zove Rabertaun (Rubbertown, "grad gume"). Oni proizvode plastiku. Koriste velike količine hloroprena i benzena. OK, proveo sam 25 godina, sada sa svojim sredovečnim plućima, udišući razne koncentracije toga. Po vedrom danu uvek je ovako izgledalo, tako da ih niste nikada videli. Bilo je podmuklo i zaista se dešavalo.

Potom sam odlučio da moram da se opametim i prihvatio sam posao na zapadnoj obali. Preselio sam se u Redlends, Kaliforniju. Veoma lepo i tamo moja starija, seniorska pluća, kako volim da ih zovem, napunio sam posebnom materijom, ugljen dioksidom, i veoma visokim dozama ozona. OK? Skoro je najviše u naciji. Dobro, ovako to izgleda kad je dobar dan. Ako ste bili tamo, znate o čemu pričam.

[Vesna]

Vase zdravlje zavisi od toga gde zivite


-nastavak

akle, šta ne valja na ovoj slici? Pa, na slici je velika praznina. Jedina stvar koja se nikada ne dešava kod mog doktora: nikada me ne pitaju za moju istoriju mesta. Ne sećam se da me je ijedan doktor pitao "Gde ste živeli?" Nisu me pitali kakvog kvaliteta je pijaća voda koju sam stavljao u usta, ili hrana koju sam vario u stomaku. Oni zapravo to ne rade. To nedostaje. Pogledajte vrstu podataka koja je dostupna. Ovo su podaci sa svih strana sveta - zemlje troše milijarde dolara na ovakva istraživanja.

Zaokružio sam mesta na kojima sam bio. Recimo, da sam želeo da imam infarkt bio sam na pravim mestima. Zar ne? Koliko ljudi je u belom delu? Koliko ljudi iz ove sobe je provelo većinu svog života u belim mestima? Bilo ko? Čoveče, vi ste srećnici. Koliko vas je provelo u crvenim mestima? O, vi niste tako srećni. Postoje hiljade ovakvih mapa koje su izložene u atlasima širom sveta. One nam daju neku ideju o tome šta će biti naš sudar vozova. Ali ništa od toga se ne nalazi u mom medicinskom kartonu. Niti u vašem.

Evo ga moj prijatelj Pol. On je kolega. Dozvolio je da mu prate mobilni telefon na svaka dva sata, 24h 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, poslednje dve godine, gde god da je išao. Možete videti da je bio na nekoliko mesta u Sjedinjenim Državama. A ovde je proveo većinu svog vremena. Da stvarno proučite ovo imali biste neku ideju o tome šta Pol voli da radi. Ima li neko ideju? Skijanje. Tako je. Možemo zumirati ovde i odjednom vidimo gde je stvarno Pol proveo većinu svog vremena. Sve ove crne tačke obeležavaju mesta otrovnog otpada koje prati Agencija za zaštitu okoline (EPA).

Da li ste znali da ti podaci postoje? Za svaku zajednicu u Americi, možete dobiti svoju ličnu mapu toga. Dakle, naši mobilni telefoni mogu da prave istoriju mesta. Ovako je Pol to uradio. Koristio je iPhone. Možda ćemo ovo imati na kraju.

Ovo bi doktor imao pred sobom kada uđemo u ordinaciju, umesto samo rozog papira koji govori da smo platili račun. Je l' tako? Ovo može biti moja mala procena. I on gleda u to i kaže, "Opa, Bil, predlažem da možda ne odlučiš, samo zato što si ovde u prelepoj Kaliforniji, i toplo je svakog dana da izađeš i trčiš svako veče u 6 sati. Rekao bih da je to loša ideja, Bil zbog ovog izveštaja."

Želim da vas ostavim sa dva recepta. Ok, prvi je da moramo naučiti lekare o vrednosti geografskih informacija. To se zove geomedicina. U ovom trenutku postoji nekoliko programa u svetu koji su fokusirani na ovo. Nalaze se u ranim fazama razvoja. Te programe treba podržati. I trebalo bi da naučimo naše buduće doktore u svetu koliko su važne neke od informacija koje sam podelio sa vama danas.

Druga stvar koju bi trebalo da uradimo je da, dok trošimo milijarde i milijarde dolara širom sveta praveći elektronske medicinske kartone, da se pobrinemo da uvrstimo istoriju mesta u te medicinske kartone. To neće biti važno samo za lekare; biće važno za istraživače koji će sada imati ogromne uzorke. A biće korisno i za nas. Da sam imao ove informacije, mogao sam da odlučim da se ne preselim u ozonsku prestonicu Sjedinjenih Država. Zar ne? Mogao sam tako da odlučim. Ili sam mogao da pregovaram sa poslodavcem da donese odluku koja je u najboljem interesu za mene i kompaniju.

Ovim želim da kažem da je Džek Lord to rekao pre skoro 10 godina. Samo kratko pogledajte to. To je bio zaključak Atlasa o zdravstvenoj zaštiti u Dartmutu, koji govori da možemo objasniti geografke varijacije koje se javljaju u bolestima, zarazama, zdravlju i kako naš zdravstveni sistem stvarno funkcioniše. O tome je govorio u tom citatu. rekao bih da je pogodio, skoro pre deset godina. Želeo bih da počnemo da prihvatamo ovu priliku da uvrstimo ovo u naše medicinske kartone. Ostavljam vas sa time da je u mom pogledu na zdravlje geografija uvek bitna. I verujem da geografke informacije mogu da i vas i mene učine veoma zdravim.