Vreme je za vitamine


Obezbedite telu dodatnu energiju

Nakon zimskih meseci koje ste uglavnom provodili u zatvorenom prostoru, došlo je vreme za prolećno buđenje organizma. Kako biste se što bolje pripremili za izlazak napolje i uhvatili korak sa uobičajenim brzim ritmom svakodnevice, neophodno je da obezbedite organizmu dovoljne količine vitamina i minerala.

SUPLEMENTI
- Generalno gledano, danas u svim namirnicama ima drastično manje vitamina i minerala nego što je to bio slučaj pre trideset godina - upozorava doktor Glišić i preporučuje umerenu upotrebu suplemenata.

Na primer, koenzim Q10 i kompleksni preparati kao što su ekstrakti biljaka su uvek poželjni. Pojačavaju opšte stanje imuniteta i štite od bolesti, a u to spada sve od obične prehlade, preko promena na koži, do bolova u kostima. Pre upotrebe suplemenata posavetujte se sa lekarom.


MAGNEZIJUM
Magnezijum je neophodan za pravilno funkcionisanje organizma jer učestvuje u sintezi antitela i tako čuva zdravlje. Usled nedostatka magnezijuma javljaju se grčevi u mišićima, problemi sa cirkulacijom, nervoza i druge neprijatnosti. Kao dodatak ishrani se obično uzima u obliku šumećih tableta jednom dnevno.


Stara izreka koja kaže da jedna jabuka na dan štiti zdravlje, a dve produžavaju život, nije nastala bez razloga. Redovnom konzumacijom voća i povrća ojačaćemo imunitet i pomoći organizmu da se izbori sa slobodnim radikalima koji posebno nastaju u periodima mirovanja.

- Prirodni plodovi obiluju antioksidansima koje je neophodno svakodnevno unositi, najbolje kroz nekoliko manjih i pravilno raspoređenih užina. Vodite računa o tome da voće i povrće bude dobro oprano -upozorava doktor Glišić i napominje da se mnogi ljudi, usled gomilanja obaveza, nažalost hrane jednolično.



KALCIJUM
Kalcijum je gradivni element kostiju i zuba, pa je stoga neophodan za njihovu snagu i izdržljivost. Bez kalcijuma ne bi mogle da se odvijaju mišićne kontrakcije, kao ni prenošenje nervnih signala niti izlučivanje hormona i enzima. Preporučene dnevne doze iznose oko 800 miligrama. Najčešće se unosi u obliku tableta, i to u manjim dozama.



Q10
Koenzim Q10 poznat je čuvar srčane funkcije i usporava proces starenja. Ljudski organizam ima sposobnost njegove sinteze, ali kako se ona smanjuje nakon tridesete godine, ne bi bilo loše da ga u tom slučaju unosite kao dodatak ishrani. Preporučuje se doza od oko 30 miligrama dnevno. Budući da je Q10 rastvorljiv u mastima, najbolje je unositi ga putem uljanih preparata, kao što su gel kapsule u sojinom ulju.

VITAMIN A

Vitamin A često se naziva i vitaminom rasta ili antiinfektivnim vitaminom. Nalazi se u namirnicama životinjskog i biljnog porekla kao što su žumance, mleko, sir, grašak, spanać, zelena salata, peršun, kelj, šargarepa, suva šljiva, višnja i breskva. Dnevne potrebe odrasle osobe iznose oko jednog miligrama.

- Zahvaljujući antioksidansnim svojstvima, ovaj vitamin pozitivno deluje na kosti, zube i kožu - objašnjava doktor Glišić.



VITAMIN C

Za razliku od većine životinja, ljudski organizam nema sposobnost da sintetiše vitamin C, tako da je posebno važno da ga unosimo putem hrane ili kroz dodatke ishrani. On ima važnu funkciju u stvaranju hormona nadbubrežne žlezde, utiče na smanjenje lošeg holesterola u krvi i ima druga blagotvorna dejstva. Prirodni izvori su limun, pomorandža, paradajz, peršun, zeleno lisnato povrće, kopriva, ren, paprika, karfiol itd. Prema rečima doktora, jedan od najvećih izvora je acerola.

VITAMIN E

Relativno velike količine vitamina E nalaze se u biljnim uljima kao što su sojino, laneno, ulje kikirikija, pšeničnih klica i druga ulja.
Dosta je zastupljen i u pšeničnim i kukuruznim klicama, pirinču, ječmu i kikirikiju, a doprinosi pravilnom funkcionisanju nervnog sistema i mladalačkom izgledu kože, pa se zato naziva i vitaminom lepote.
Ne bi trebalo unositi više od 15 miligrama dnevno.


Lekovita svojstva cimeta:
--------------------------
- Ublažava reumatske bolove
- Poboljšava aktivnost mozga
- Uklanja gljivične infekcije
- Pomaže kod upala
- Reguliše količinu šećera u krvi
- Odličan je za varenje