Anksioznost, simptomi i lecenje

Simptomi anksioznosti uključuju osećanje mučne i neprijatne neizvesnosti i strepnje, i uvek su praćeni više ili manje izraženim telesnim simptomima. Patološku anksioznost karakterišu panicni napadi koji mogu biti posledica prisilnih misli, a neretko su udruženi s depresijom. Neugodan osećaj strepnje često prate i sledeće tegobe:nervoza, glavobolje, nesanica, prekomerno znojenje i preznojavanja,ubrzan rad srca, pritisak ili bol u grudima, plitko i ubrzano disanje, napetost mišića, drhtanje ruku i tela, paralisanost, kao i ubrzan metabolizam. Usled hroničnog umora izazvanog napetošću,znatno su smanjene radna sposobnost i koncentracija.


STA JE ANKSIOZNOST ?

Anksioznost je, za razliku od straha, emocionalna reakcija na nepostojeću ili minimalnu opasnost. Ovaj neprijatni poremećaj karakteriše stalna strepnja da će se nešto strašno dogoditi, a praćen je izraženom fizičkom napetošću i unutrašnjim nemirom. Zbog stalnog pritiska i osećaja nemoći u problematičnim situacijama, anksiozna osoba ima utisak da gubi kontrolu nad sobom i svojim životom često jos se čini da će"eksplodirati"razmišlja o napuštanju fakulteta ili posla.U ekstremnim slučajevima može se razviti depresija koju prate suicidalne misli. Anksioznost simptomi i anksiozni poremećaji se javljaju čak kod 10% ukupne populacije u svetu, dok druga istraživanja pokazuju da ovakav problem ima gotovo svaka treća osoba na Zapadu .


ANKSIOZNI POREMECAJ VRSTE

Anksiozni poremećaji najčešća su nepsihotična psihijatrijska stanja, a u njih se ubrajaju agorafobija s paničnim poremećajem, socijalna i specifična fobija, kao i ,opsesivno kompulsivni, panični, akutni stresni, posttraumatski stresni i generalizovani anksiozni poremećaji. Opsesivno kompulzivni poremecaj je podjednako zastupljen kod osoba oba pola, ostali se mnogo češće javljaju kod žena.


UZROCI ANKSIOZNOSTI

Anksioznost simptomi i anksiozni poremaćaji rezultat su kompleksne interakcije genetskih, bioloških, razvojnihih drugih faktora, na primer socio-ekonomskih faktora i stresa na radnom mestu. Pa ipak, teško je predvideti koja će osoba zapasti u anksioznost, jer su okidači drugačiji za svakog ćoveka ponaosob.Neki smatraju da se ovaj poremećaj javlja isključivo kao posledica traumatičnog događaja, mada ga mogu izazvati i neke potpuno banalne stvari ili pojave koje su osobi u datom trenutku veoma važne. Zbog svega toga, veoma je teško uvrditi uzroke anksioznosti osim u slučaju fobija (straha od određenih životinja, predmeta ili situacija).Neka istraživanja pokazala su da amigdala, struktura koja se nalazi duboko unutar mozga, registruje blizinu pretnje i kao odgovor pokreće osećaj straha ili zabrinutosti. U amigdali se, takođe, pohranjuju emocionalna sećanja, te je moguće da je upravo ona pokretač anksioznih poremećaja. Pored toga, potomci anksioznih osoba izloženi su znatno većem riziku od razvoja tog poremećaja, što upućuje na genetske uzročnike, uticaj roditelja ili i jedno i drugo.


PANIKA I PANIČNI NAPADI - ANKSIOZNOST SIMPTOMI

Panika, najviši stepen napetosti i straha, često je rezultat akumuliranog negativnog stresa u životu anksiozne osobe. Naime, kada je čovek tokom dužeg perioda u stanju konstantne zabrinutosti anksioznosti, polako počinje da izbegava situacije koje smatra opasnim, zatvara se u sebe i sve mu je teže da vodi normalan život. Pored toga, zbog niza telesnih simptoma koji prate napade, umišlja da je oboleo od neke teške bolesti kao što je rak- maligni tumor i slično, te često misli da će se onesvestiti, poludeti, pa čak i umreti.Najgore od svega jeste to što panični napadi u većini slučajeva nisu povezani s konkretnim događajem ili osobama, što znači da se mogu dogoditi bilo kad i bilo gde.Iskustva pokazuju da je posle svakog napada panike osoba zbunjena, ne zna šta je izazvalo takvu reakciju, te postaje sve depersivnija, uplašenija i nesigurnija. Ovakav šablon može se ustaliti i ponavljati mesecima, čak i godinama, izazivajući sve izraženije osećanje straha i nemoći. Zbog svega toga, ukoliko se ankisoznost simptomi zanemare, te ako se stanje ne leci, pacijent s vremenom postaje zatočenik svog straha i na kraju ne izlazi iz stana, čak ni iz kreveta.


ANKSIOZNOST LECENJE

Nažalost, mnogi anksiozni ljudi nikada ne zatraže pomoć stručnjaka, neki zbog toga što imaju predrasude u vezi s odlaskom prihijatru, dok drugi ne odu na pregled jer ne prepoznaju poremećaj, ubeđeni da su nervna napetost i nervoza normalne pojave. S druge strane, mnogi se obrate pogrešnom lekaru, to jest pomoć traže od kardiologa ili neurologa, zbog telesnih simptoma koji prate anksioznost, smatrajući da su imali srčani ili moždani udar..


SAMOPOMOC ANKSIOZNOST

Anksioznost simptomi i tegobe koje ih prate mogu se znatno umanjiti vežbama disanja, tehnikama opuštanja i meditacije,laganim fizičkim aktivnostima, poput šetnje, vežbanja ili vožnje bicikla - što će osloboditi organizam nagomilanog stresa.Pravilno i duboko disanje veoma je korisno, naročito kad su u pitanju napadi panike.Vežba se izvodi na sledeći način: zatvoriti oči, jednu ruku staviti na stomak, a drugu na grudni koš. Neophodno je "disati stomakom" - ruka koja je na stomaku mora se pomerati prilikom udisaja i izdisaja,dok ona na grudima teba da miruje. Vazduh se udiše kroz nos, a izdiše na usta. Što se ishrane tiče, neophodno je smanjiti konzumiranje šećera,masnoća, soli, kofeina, nikotina i alkohola i maksimalno izbaciti trans masti.