Sindrom hroničnog umora

Sindrom hroničnog umora traje mesecima, čak i godinama, a samo mali broj obolelih uspe potpuno da se izleči. Suzana Stanković–Čikić, psiholog, savetuje pacijentima da racionalno troše vreme i snagu.



Sindrom hroničnog umora, odnosno ekstremni umor koji traje mesecima a nije izazvan prevelikim naporima, posledica je savremenog načina života. Ovaj sindrom najčešće pogađa ljude u gradskim sredinama, prvenstveno radno aktivnu populaciju, što dokazuje da način života doprinosi nastajanju ove bolesti. Sindrom treba lečiti, kažu lekari, jer obolela osoba ne funkcioniše normalno i nije u stanju da radi punim kapacitetom.

– Sindrom hroničnog umora razlikuje se od pukog premora koji prolazi nakon dobrog sna ili opuštajućih aktivnosti. Traje mesecima, ponekad i godinama, crpi energiju i snagu zbog čega se radne sposobnosti obolele osobe znatno smanjuju – objašnjava Suzana Stanković–Čikić, psiholog u beogradskom Domu zdravlja „Vizim“.
NIJE LENJOST VEĆ BOLEST

Prema njenim rečima, obolela osoba nije svesna od čega pati, posebno ako problem ne prepoznaje ni okolina, pa je optužuju da je lenja i da neće da radi.

Uprkos brojnim istraživanjima, uzroci ovog poremećaja još nisu poznati. Sumnja se da do njega dovode pad imuniteta, poremećaj u radu žlezda ili nervnog sistema, a u novije vreme radi se na otkrivanju povezanosti ova tri elementa, kao i o ulozi genetskih, psiholoških i socijalnih faktora.

Činjenica da uzrok bolesti nije poznat otežava postavljanje dijagnoze zbog čega je lekari nerado ispisuju, dok drugi ne znaju da je Svetska zdravstvena organizacija sindrom hroničnog umora zvanično priznala kao bolest.
PRATEĆI SIMPTOMI

Osim umora bolest prati čitav niz drugih simptoma kao što su:

- Bolovi u zglobovima i mišićima

- Osetljivo grlo

- Loše pamćenje i pad koncentracije

- Bolni limfni čvorovi

- Teško buđenje jer san ne deluje okrepljujuće

- Glavobolja

Neki pacijenti žale se i na:

- Lošu probavu

- Otežano disanje i ubrzan rad srca

- Oslabljen imunitet

- Depresiju i napade panike

- Osetljivu kožu

- Gubitak kilograma

Naša sagovornica ukazuje da se hronični umor često podvodi pod depresiju iako depresija nije uzrok već jedan od simptoma hroničnog umora.
NEMA ČAROBNOG LEKA

– Bolest uglavnom nastupa naglo, ponekad nakon nekog drugog oboljenja koje služi kao okidač. Bolest je potpuno izlečiva u 10–15 odsto slučajeva, dok procenat delimično izlečenih dostiže 40 odsto. Vrlo često simptomi bolesti jedno vreme slabe ili se potpuno izgube, ali se kasnije ponovo javljaju. Nekada oboljenje prolazi sa blagim simptomima koji minimalno remete normalan život i sposobnost za rad, ali se dešava i da bolest čoveka potpuno onesposobi – kaže naša sagovornica i dodaje da je zato od presudne važnosti tražiti stručnu medicinsku pomoć.

Za početak, kaže ona, osoba koja ima simptome hroničnog umora treba da se javi lekaru opšte prakse koji će je posle obavljenih ispitivanja uputiti na dalji tretman.

Dijagnoza se uspostavlja na osnovu prepoznavanja većeg broja karakterističnih simptoma koji uvek podrazumevaju tešku mentalnu i fizičku iscrpljenost koje traju najmanje šest meseci i pogoršavaju se posle fizičkog ili mentalnog napora. I što je veoma važno, uvek mora prvo da se isključi mogućnost da je u pozadini ovih simptoma neka druga bolest.
GRADSKA BOLEST

Specifična terapija koja bi mogla da izleči sindrom hroničnog umora ne postoji i zato lečenje nije nimalo jednostavno. Pojedini simptomi, kao što su glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, mogu da se leče simptomskom terapijom, ali i psihoterapijom.

– Bolesnici uče kako da se motivišu za život i rad. Oni moraju da prihvate stanje u kome se nalaze i nauče da se nose sa frustracijama. Moraju na drugi način da organizuju svoj život i da sebi postave realne ciljeve, one koje mogu da ostvare. To između ostalog znači i da treba da postave sebi prioritete, šta moraju, a šta ne i koliko mogu. Jer, čim su došli u takvu situaciju, to znači da nisu dobro trošili svoje vreme i snagu i zato moraju da nauče da te resurse koriste pametnije u skladu sa svojim mogućnostima – objašnjava naša sagovornica.

Zato je zdrav život odnosno pravilna ishrana uz adekvatan odmor i dovoljno fizičke aktivnosti najbolji način da se bolest spreči i smanji rizik za njeno ponovno pojavljivanje

– Usporite životni tempo kako u fizičkom tako i u emocionalnom i intelektualnom smislu, jer previše stresa može da pogorša simptome – poručuje Suzana Stanković–Čikić.

Izvor; KoDren