Zdravlje u sibirskoj borovnici


Aronija (sibirska borovnica) je apsolutno zdrava jer nema prirodnih neprijatelja pa ne mora da se prska, a od svih namirnica najbogatija je antioksidansima koji uništavaju opasne slobodne radikale


Aronia Melanocarpa, u narodu je poznata kao sibirska borovnica, a ako bi se plod ove dve biljke našao jedan pored drugog, ljudsko oko bi teško moglo odmah da ih razlikuje i da zna o kojoj se vrsti tačno radi.

Biljka aronija je bobičasto voće, prapostojbina joj je Severna Amerika, a dobila je naziv sibirska zato što je davno dospela prvo u Rusiju, odnosno Sibir. Odlično podnosi hladnu zimu i mraz, čak i minus 45 stepeni.

Severnoamerički Indijanci koristili su aroniju u ishrani tako što su plodove sušili ili mleli, a onda ih kombinovali sa mesom ili ubacivali u pogače. Sveže plodove najčešće su upotrebljavali kao lek za stomačne tegobe, a čaj od listova za lečenje rana.


Međutim, bez obzira na mnogobrojna lekovita svojstva, za nju se do skoro nije dovoljno znalo. A s obzirom na to da nema prirodnih neprijatelja i da ne mora da se prska, aronija je izuzetno zdrava i od svih namirnica najbogatija je antioksidansima koji uništavaju opasne slobodne radikale.

Sadrži tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine, kao i vitamine C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Sadrži i važne minerale kao što su kalcijum, kalijum, gvožđe, molibden, mangan, fosfor i jod. Poseduje i vrlo redak voćni šećer, sorbitol.

Ovakvim sastavom aronija predstavlja hranu i lek koji umanjuje rizik za pojavu mnogih bolesti, među kojima su i maligna oboljenja. Posebno delotvornom pokazala se kod karcinoma debelog creva. Stručnjaci su izračunali da je ljudskom organizmu dovoljno da dnevno konzumira 20 do 30 grama ovog voća ili da pojede između 20 i 30 bobica.

Iskustva su pokazala da sibirska bobica efikasno pročišćava organizam od štetnih materija, pa i teških metala. Sva njena lekovita svojstva teško je nabrojati a da se nešto ne izostavi. Potvrđeno je da podstiče cirkulaciju, pročišćava krv, ublažava glavobolju i migrenu, snižava povišen krvni pritisak. Takođe, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja dijareju, popravlja imunitet, sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija. Posebno blagotvorno deluje na žuč i jetru, pročišćavajući ih i omogućavajući njihov pravilniji rad. Aronija takođe reguliše pravilan rad i izlučivanje hormona štitne žlezde i pankreasa, zbog čega se preporučuje u lečenju dijabetesa. Podstiče i zarastanje rana, usporava starenje organizma i kože sprečavajući nastanak bora, a štiti i od UV zračenja.


Zbog uspešnog jačanja imuniteta, predstavlja dobru hranu i za decu i za sportiste, ali i za rekonvalescente. Zapravo, moguće je da antioksidansi iz aronije pomažu u lečenju svih hroničnih bolesti, naglašavaju stručnjaci koji se detaljno bave ovom biljkom. Lista bolesti obuhvata i srčana oboljenja, bronhitis, Parkinsonovu bolest pa i kancere... Svi sastojci koje je ova biljka stvorila da bi se sačuvala od insekata, gljivica, bakterija i virusa, predstavljaju biljne antibiotike koje čovek u svoj organizam unosi neprerađene. Neprerađene zato jer se plod aronije najčešće koristi u sušenom obliku ili kao sok.

Cveta u maju belim cvetnim grozdovima, a u jesen listovi menjaju boju, od čudesne tamnozelene do jarko crvene. Plodovi su u početku crveni, a crni postaju u avgustu kada dozrevaju. Dozrevaju brzo, ne osipaju se, dugo ostaju očuvani i ne kvare se. Po ukusu su najpribližniji ukusu crnog čaja ili crnog vina. Osim što se koriste osušeni i u vidu sokova, plodovi se koriste i za spravljanje marmelade, džemova, likera, vina.