Tema: Ishrana i zdravlje

Ishrana i zdravlje


-I- deo

Istinske osnove ishrane-Dornach 1958

ačke dodira između Antroposofije i tzv. nauka, su naročito očigledne u problemu koji je duboko zanimao dr. Rudolfa Štajnera. Problemu, koje mi često prepoznajemo kao problem ili u najmanju ruku ne razumemo, zašto bi to trebalo da bude sadržaj antroposofskog predavanja, to je naime:- problem I s h r a n e.
Ishrana je povezana sa našim fizičkim postojanjem. Povezana je takođe sa načinom,na koji naše telo može biti nosilac duševno-duhovnog,a videćemo u toku predavanja da je ovaj odnos bitan,kako bih postepeno postavio problem. Ako pogledate neki udžbenik o ishrani ili u novine ili čak u neko predavanje u kojem je R. Štajner,govorio o ishrani,radnicima na prvom Geteanumu. Prvo ćete uočiti da su čoveku potrebne različite supstance: proteini,ugljeni hidrati,masti,mineralne materije i naravno voda. Ove supstance su sadržane u svemu što uzimamo u : hlebu,mesu u voću i povrću. Opšte je shvatanje,naročito u starijim tumačenjima ishrane,da ove supstance tada pružaju našem telu,materijalnu hranu. Danas postoji grana nauke-biohemija,koja proučava hemijske procese kako se oni odvijaju u životnim procesima. Decenijama ona je bila pastorče fiziološke hemije,a samo u poslednjih 13 godina je tako značajno napredovala,da se posle čitanja predavanja R. Štajnera, o ishrani, u isto vreme proučavajući nova otkrića u biohemiji,može se dobiti utisak da se ove dve tačke gledišta dodiruju. Dok,kod starijih objašnjenja ishrane postoji razlika,u odnosu na Štajnerove poglede.
U stvari ne možemo pričati o ishrani,a da prethodno ne govorimo o varenju. Moram reći da je moje sopstveno posebno zanimanje za problem ishrane,nastalo zato što kad sam god pratio Rudolfa Štajnera i imao priliku da čekam negde sa njim(jednom na želeničkoj stanici u Bazelu),čekajući skoro čitav sat na vezu a takođe i u drugim situacijama. On bi uvek započinjao da govori o ishrani i svrhi ishrane. Ja sam tada bio mladić potpuno zaokupljen proučavanjem antroposofije,pa sam isprva to smatrao malo dosadnim da Štajner stalno govori o ishrani,jer su mi još uvek nedostajali širi duhovni horizonti. To je bila početna tačka ovog predavanja. Od te tačke proizašao je rad-rad koji čovek tek posle 33-35 godine starosti,počinje da razume.

Ishrana i zdravlje


-II- deo

A sada o problemima: Ishrane i varenja. Prvo ću predstaviti tačke gledišta savremenih istraživača u ovoj oblasti,u kojima moram pružiti izveštaj o nekim studijama- nekim egzaktnim bio-hemijskim studijama. Kao što sam rekao,suštinski se može govoriti o : proteinima,ugljenim hidratima,skrobu.,šećeru i mastima. U prirodi se ove supstance pripremaju u biljnom,životinjskom i mineralnom carstvu Čovek ih preuzima više ili manje kroz žvakanje i varenje. U ustima dok se žvaće,počinje nova čulna reakcija kroz tzv. ukus,na taj način počinjući preko nervnog sistema ceo niz procesa,koji onda utiču na skoro sve telesne organe, upravljajući procesima varenja. R. Štajner je naprimer istakao,da ne bi trebalo gutati hranu,jer se naročito tada svi procesi remete,pa ovo može biti i bio-hemijski dokazano. Ova hrana se zatim vari u stomaku,jedan deo je već ranije s varen a zatim prosleđuje dalje u Duodenum i ostale delove tankih creva. Sad dolazi trenutak koji je izuzetno značajan za nas. Hrana se razlaže. Sa izuzetkom soli,nijedna vrsta hrane ne ostaje onakva kakva je ušla kroz usta; svaka se razbija: Proteini se razlažu,ugljeni hidrati se transformišu telesnim sokovima u šećere,koji se isto tako razlažu; masti se slično razlažu. Na ovom polju došlo je do promene u pogledima egzaktne bio-hemije,što nam takođe omogućava- kao naučnicima,da bolje razumemo ovo šta je R. Štajner rekao i da prepoznamo dubinu toga. Proteini se razlažu na:amino-kiseline i peptide. Masti, u masne kiseline i glicerol. Supstance koje nastaju,upijaju se u crevima i prenose dalje u limfni i krvni sistem,a neke od njih se tada prenose, u jetru.


1) nastavak … o ISHRANI) – - Šta znači METABOLIZAM ? – Ovde mogu reći samo jednu stvar. Svaki onaj koji nije proučavao ovu materiju do najsitnijih detalja, ili onaj koji je čitao predavanja Dr. Rudolfa Štajnera: „o čoveku metabolizma i udova“,možda je čuo reč-metabolizam, a pri tom verovatno mislio na varenje i lučenje a možda čak i na udisanje i izdisanje. U stvari,-oprostite mi kada to kažem- on ne zna ništa ! R. Štajner je sa medicinske strane spomenuo metabolizam i ukazao,da se sve supstance-ćelije u našem telu, potpuno obnavljaju tokom sedam godina. Ako sam npr. stajao pre sedam godina na ovom podijumu,i neko je načinio mali znak negde u materiji moga tela, a danas ponovo stojim ovde,nećete moći pronaći ni najmanji ostatak toga znaka. Umesto toga, biće to potpuno različita supstanca. Ova slika se može uporediti sa koritom neke reke i samom rekom. Voda u reci,nikad nije ista- svake sekunde je različita,dok korito reke ostaje. Npr. reka Rajna ili Dunav imaju određenu postojanost,tokom izvesnog perioda vremena. Supstanca vode u reci stalno teče. Isti je slučaj sa našim telom. Međutim, suviše je pojednostavljeno govoriti samo o obnavljanju tokom sedam godina. Posle sedam godina stižemo takoreći,do završne tačke gde možemo biti potpuno sigurni,da više nije ništa ostalo od prvobitne supstance. Transformacije, se dešavaju mnogo brže. Pomislite samo na zub -ovaj ovde,u stvari mislim na pravi a ne na veštački. Svako može dodirnuti jedan od svojih zuba i proslediti tok misli sa mnom. Ovaj zub sadrži:kalcijum -karbonat i kalcijum-fosfat, koji su ušli u zub dok je još rastao. Svako može osetiti svoj zub i zatim reći sebi: Tokom 240 dana, sav kalcijum karbonat iz ovog masivnog –tvrdog zuba, kojeg svi u ovom trenutku dodirujemo, biće izlučen- nestaće, a novi kalcijum karbonat zauzeće njegovo mesto. Pa dokle god ovaj zub obnavlja svoju supstancu za 240 dana, dotle on ostaje zdrav i otporan. To je metabolizam !

Ishrana i zdravlje


-III- deo


Još jedan primer: Mast, se deponuje u masnom tkivu. Ovde možete osetiti mali depozit masti. Postoje i druga mesta u telu, gde se može osetiti ovaj mali depozit masti. To bi smo trebali stvarno sebi predstaviti. Hajde, osetite jedan od tih „valjuščića“ masti ! Ali 41 % masti, koji osećate tu među prstima, taj mali valjušak masti neće biti tu sutra uveče u ovo isto vreme. Ova mast će biti prenesena nazad u jetru, da bi tamo bila pretvorena u proteine, druge masti ili šećer u zavisnosti šta je telu potrebno. Ako neko npr. ima Dijabetes, tada jetra stvara šećer iz masti, i to je to što čini dijabetes. Pa se tako 41 % , ove telesne masti aktivira u jednom danu,- vraća nazad u jetru i transformiše i u istoj količini ponovo deponuje. Kada se ona ne bi ponovo deponovala, imali bi idealan metod protiv g o j a z n o s t i !
Ova transformacija masti,zaista je začuđujuća kada pomislite, kakva je aktivnost – kakva dinamika- je ovde prisutna ( 41 % u jednom danu ) ! – A to zahteva samo jedan deo metabolizma,koji sam takođe naučno proučavao,određuje da li osoba prerano slabi ili ostaje mlada. Ili dobija sklerotične bolesti,kao što su: arterio -skleroza, infarkt miokarda, koronarna skleroza itd. Mladost ili starenje tela je određeno time,da li se ta tranformacija masti događa u pravo vreme,prikladnom brzinom ili ne.


(2. nastavak o ISHRANI) – Zatim postoji kritična tačka. Neću ovde razmatrati patologiju :-endokrinoloških smetnji,ali kod relativno normalnog čoveka,postoji kritičan period života otprilike u 35- godini, što je otprilike vreme kada čovek počinje da gubi svoju mladalačku vitkost,i tada se kao dokaz zadovoljnog građanina,stvara mali stomačić. Vidite,ovo kažem sa određenom namerom: „stomačić zadovoljnog građanina“. Kada se utišaju bure mladosti,usporava se ta transformacija masti. Jednom kada mlada osoba iživi svoje ideale,kada njene aktivnosti uđu u tzv. ustaljene koloseke,tada se ta transformacija masti usporava. Ovo se može pratiti bio-hemijski i pojavljuju se različiti uslovi. Ako se ovaj zadovoljni građanin pretvori u filistra (čovek ograničenog duha),tada se pojavljuju pred uslovi za: sklerozu i otvrdnjavanje svih oblika. U metabolizmu takve osobe,mogu se već u 25-oj, 28 ili 30 godini,stvarno videti pre rani simptomi starenja. Može se skoro proreći ,šta će se dogoditi kasnije ? !
Imam jednog prijatelja u Čikagu (mislim da ima 75 godina i izuzetno je aktivan). Ima običaj da kaže: da oseća, da je većina ljudskih bića već u 35 godini mrtva, ali da njihovi leševi nastavljaju da šetaju okolo. Uvećanje ovih zrnaca u telu, to je ono što koči dinamiku tela i usporava životne procese. Tu leži jedan od problema starenja. R. Štajner izražava ovo govoreći: da mast u telu, formira zid-zid protiv duhovnog. Ovo treba shvatiti fiziološki i duhovno. Postoji u stvari na Harvardskom univerzitetu neki naučnici, koji idu tako daleko da kažu, da čovek treba da jede ono što ne voli, jer onda ne bi trebao pribegavati dijeti.
Toliko o tom metabolizmu. Postoje i drugi metabolizmi,npr. mineralni metabolizam. So,se direktno preuzima u telu. Ova uneta so,može se obeležiti izotopima i za minut je možemo naći po celom telu,od samog vrha kose,vrhova palčeva do spoljašnje kože. Međutim, kalcijumove i magnezijumove soli se zadržavaju u crevima. Ovo je nešto nerealno za naučno mišljenje. Mora postojati cirkulacija u telu o kojoj mi ne znamo apsolutno ništa. Ona se – koju R. Štajner naziva“fantomska so“,raširi za minut po celom telu a da ne znamo kako ? Za minut se ova so rasturi po celom telu,dok se kalcijumove i magnezijumove soli čuvaju u crevima,i apsorbuju samo onda kada ih telo treba. One se ne izlučuju iz tela – one ostaju. Kada telo odluči ( u ovom slučaju,to nije jetra nego krv koja odlučuje): Naprimer, „sada mi je potreban kalcijum karbonat“,tada će biti apsorbovan iz creva,iz kojih pod drugim okolnostima ne bi ništa bilo apsorbovano. Tu je aktivna izvanredna mudrost.

Ishrana i zdravlje


-IV- deo

S pomenuo sam kalcijum. On je takođe konstituent kostiju. Naš skeletni sistem i veliki deo kostiju,sastoji se od kristala kalcijum karbonata i kalcijum fosfata. Metabolizam,koji omogućava održavanje kostiju,zaista je ne odoljiv. Svaki minut se sav sadržaj kalcijuma iz krvi kristališe u kosti,i u tom istom minutu se odgovarajuća količina kalcijuma iz kostiju,razgradi i vrati u krv. Ponavljam,jer je to u stvari ono,što može da dovede do predstava o sistemu tela – o skeletu,o smrti i uskrsnuću materije. Svakog minuta -u svima vama- kalcijum iz krvi,kristališe se u vaše kosti ! Interesantan je podatak,da postoje tri sloja u kostima. Jedan od tih slojeva je mrtav- on može da se kristališe,isto kao i da se rastvara- a drugi je aktivan (bio-hemičari ga nazivaju :životnim eterom ili bio-sferom).
Struktura ćelija,sastoji se od tzv. „džinovskih ćelija“,koje ukoliko bi se našle u bilo kojem delu tela, stvorile bi osnovu za: R a k. Međutim,u kostima su ove ćelije zdrave jer tamo funkcionišu uz pomoć, ego – „Ja –organizacije“ i krvi. Zbog toga su zdrave ove džinovske ćelije, koje prouzrokuju u kostima kristalizaciju i rastvaranje. Mi smo u ovim procesima,potpuno izvedeni iz trodimenzionalnog prostora. Jedanput je neko preuzeo na sebe nevolju,da odredi kristalnu površinu ovog minerala u nama,na osnovu mikroskopskih studija (ovaj mineral je: Apatit- fluor kalcijum karbonat),čija se forme zaista ponašaju kao pravi kristal. Otkrio je da je u jednom gramu -bilo koje kosti u telu- ukoliko se sve kristalne površine koje se tamo stvaraju smeste jedna do druge,imaju oko 100 kv. metara. Ako bi smo pak prostrli,totalni kristalni sistem naših kostiju,dobili bi smo površinu od oko 15 „jutara“.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-I- deo

Čovek je odvajkada u svojoj ishrani koristio celo zrno žitarica. Tek je moderna tehnologija i otkriće čeličnih valjaka za preradu pšenice (1830. godine) zamenilo klasične kamene mlinove i dovelo do masovne proizvodnje belog brašna. Odbacujući celo zrno i orijentišući se isključivo na beli hleb i peciva savremeno čovečanstvo je postepeno potisnulo i iz svoje ishrane odbacilo ostale, izuzetno vredne žitarice: raž, heljdu, proso, ječam, ovas (zob), pa čak i kukuruz. Vekovima su naši preci kultivisali ove biljke i odgajali ih za svoju ishranu, da bi ih semoderni čovek tako lako odrekao i degradirao ih u stočnu hranu. Samo su retki pojedinci pokušavali da zadrže i sačuvaju tradicionalne načine pripremanja jela od integralnih žitarica., kao posebne gurmanske specijalitete. Druga polovina našeg veka donosi budjenje svesti o potrebi vraćanja na prirodne izvore hrane i visokim biološkim vrednostima koje ona ima za ljudski organizam. Jedan od osnovnih principa pravilne i zdrave ishrane jeste svakodnevna upotreba integralnih žitarica. Korišćenje belog brašna i proizvoda od belog brašna, pre svega hleba i peciva, dovode do mnogih ozbiljnih oboljenja savremenog čoveka. Upotreba celog zrna u ishrani daje ljudskom organizmu energiju (zbog visokog sadržaja složenih ugljenih hidrata), podmazuje zglobove, odstranjuje otrove i pomaže detoksikaciji. Jer, nutritivne vrednosti integralnih žitarica su neuporedivo veće od belih žita, iz kojih je praktično odstranjeno sve što je vredno, s obzirom da se u opni zrna nalaze sve hranljive materije neophodne za razvoj, rast i održavanje organizma. Sadržaj ugljenih hidrata u celom zrnu većine žitarica prelazi 70%, belančevina od 10-17%, masti od 1,5-10%, vitamina i minerala do 2%, a visok je sadržaj i celuloznih vlakana i amino kiselina. Pšenica je danas u svetu najvažnija od svih žitarica, jer se najviše koristi za proizvodnju hleba, peciva i ostalih proizvoda od brašna. Poreklom je iz jugozapadne Azije. Ono što pšenicu stavlja u prvi plan jesu njena biološka i pekarska svojstva. Iako su neke od žitarica po svojoj nutritivnoj vrednosti iznad pšenice, ona preovladava upravo zbog prednosti koje ima prilikom mešenja hleba i peciva. Celo zrno pšenice sadrži 70,7% uglejnih hidrata, 10,2% belančevina, oko 2% masti, 1,7% minerala, vitamine B, E, D, K i provitamin A (koji se od svih žitarica nalazi jedino u pšenici). Od minerala najviše sadrži fosfor (50%) i kalijum (20-30%), zatim gvozde, magnezijum i kalcijum. Posebnu vrednost imaju pšenični škrob i pšenične klice.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-II- deo

Lekovita svojstva pšenice: Jača imunitet, pospešuje rast i razvoj organizma, protiv iscrpljenosti i neraspoloženja, reguliše probavu, leči osip, lišaj i upalu kože, protiv upale grla i kašlja, trovanja i bolova, srčanih oboljenja i protiv preranog starenja.

SEITAN je visokoproteinski proizvod od pšenice – zovu ga i pšenično meso. Sadržaj proteina je 70%, a sadržaj masti i ugljenih hidrata je simboličan. Lako je svarljiv i brzo se asimilira u organizmu, tako da se preporučuje sportistima, deci i onima koji su vrlo aktivni sa visokim utroškom energije. Koristi se kao potpuna zamena za meso (kao i soja), bogatog je ukusa i vrlo se lako priprema i dobro kombinuje sa ostalim namirnicama. Vrlo su popularni odresci, ćufte, đuveči, sarmice i slično. Na tržištu se može nabaviti kao sirovi seitan ili već pripremljen (propržen) sa soja sosom.

RAZ je žitarica koja se vekovima takmičila za prevlast u proizvodnji hleba sa pšenicom, iako nije ni približno rasprostranjena i korišćena kao pšenica. Međutim, raž je po svojim botaničkim i pekarskim karakteristikama najsličnija pšenici (zrno, klas, stabljika, belančevine koje sadrže gluten – lepak). Raž je pored pšenice i kukuruza, jedina žitarica koja nema omotač oko zrna (pleva) i može se koristiti u ishrani u prirodnom obliku, bez dodatne tehnološke obrade. Raž potiče iz zapadne Azije, tačnije Zakavkazja. Sadržaj ugljenih hidrata u raži je 74%, belančevina 9,3%, masti 1,8%, minerala 1,8% (među kojima najviše sadrži kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, kalcijum, natrijum, sumpor i mangan), vitamine, posebno grupe vitamin B. Raž je nešto kaloričnija od pšenice – 100 g raži sadrži 349 kalorija.

Lekovita svojstva raži: Protiv šećerne bolesti, anemije, bazetove bolesti, tegoba u klimaksu, migrene, zatvora, za poboljšanje krvi i nervnog sistema.

JECAM (geršla) se nepravedno smatra sirotinjskom hranom. Po biološkim vrednostima je zdraviji od pšenice, jer ima izuzetna lekovita svojstva. Spada u jednu od najstarijih žitarica, poznat je još u kamenom dobu, a tragovi kulture ječma pronađeni su u području Tigra i Eufrata, dolini Nila i švajcarskim jezerima. Posebno je cenjen u staroj Grčkoj, gde ga smatraju darom boginje Demetre – “Majke žita”. Savremena nauka je utvrdila da ječam ima čak 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi, što ječmu polako vraća izgubljene pozicije iz drevne prošlosti. Prirodni ječmeni slad izvanredan je zaslađivač i odlična zamena za šećer. Ječam se takođe veoma koristi za proizvodnju piva. Sadržaj ugljenih hidrata u ječmu je veći nego kod pšenice 73,4%, belančevina 11%, masti 1,8%, a veoma je bogat i mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, sumpor, gvožđe, bakar, cink, jod) i vitaminima, posebno vitamin B 12 i vitamin E, kojih ima više nego u ostalim žitaricama, kao i vitamin A i D.

Lekovita svojstva ječma: Smanjuje holesterol, jača organizam, protiv starenja, avitaminoze, gojaznosti, neurastenije, bolesti krvnih sudova, grčeva u nogama, reume, išijasa, bolesti želuca i grla.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-III- deo

OVAS ILI ZOB je poreklom iz Azije i, mada spada u najlekovitiju žitaricu, više služi za stočnu nego za ljudsku ishranu, posebno za ishranu konja. Poslednjih godina u ljudskoj ishrani su popularne zobene pahuljice, koje su izuzetno hranljive, jer su u njima sačuvani svi prirodni sastojci zrna. Zbog visoke sadržine minerala, posebno kalcijuma, fosfora, joda, kalijuma, gvožđa, cinka, bakra, mangana, magnezijuma, natrijuma, sumpora, fluora, vitamina grupe B, K, H, E i karotina (provitamin A) i aminokiselina, kojima se podstiče rast i stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ovas je više lek nego hrana. Poznat je po visokom sadržaju lako svarljivih belančevina, čak 95% od ukupnih blančevina i preko 20 esencijalnih aminokiselina, čiji je sastav daleko najpovoljniji u odnosu na ostale žitarice. Takođe sadrži 7% masti bez holesterola.

Lekovita svojstva Ovsa ili Zobi: pročišćava krv, leči šećernu bolest, žuč, jetru, leukemiju, gangrenu, bubrege, mokraćni mehur i kanale, razne upale, slezinu, jajnike, matericu. Kašom od zobenih pahuljica uspešno se leči karijes, a čaj od zobi leči želudačne probleme i probleme unutrašnjih organa.

KUKURUZ potiče iz Meksika, gde je uzgajan 4500 godina pre naše ere. To je jedina biljka kojoj do danas nije pronađen prirodni, divlji oblik. Nekada je bio jedna od osnovnih žitarica u ljudskoj ishrani, da bi ga degradirali u stočnu hranu. Poslednjih decenija se sve više koristi i u ljudskoj ishrani, posebno kao instant brašno, pahuljice, klice, zrno u limenkama. Zrno kukuruza je bogato ugljenim hidratima, skrobom, šećerom i belančevinama – proteinima. Ulje od kukuruza je bogato linolenskom kiselinom, fitosterinom i vitaminom E. Od kukuruznog skroba dobija se grožđani šećer. Kukuruzna svila sadrži hlorofil, fosfornu kiselinu, vitamin K, tanin, eterična ulja, šećer, enzime, silicilnu kiselinu, kalijevu so i kalcijumovu so i veoma je cenjena u narodnoj medicini.

Lekovita svojstva kukuruza: snižava krvni pritisak, pomaže kod oboljenja krvnih sudova, za lečenje dijabetisa, srčanih oboljenja, odstranjuje kamenac iz bubrega, bolesti mokraćnih puteva, kašalj, rahitis, bolove u kičmi, arteriosklerozu, katarakt pluća, razne upale.

HELJDA je poreklom iz Azije, ali i pored izuzetno visoke hranljivosti vrlo malo se koristi u ishrani. Bogata je ugljenim hidratima 72,9%, belančevinama 11,7%, biljnim uljem 2,4%, mineralima, posebno kalijumom (448 mg), fosforom (282 mg) i kalcijumom (114 mg), a ima i gvozdja, natrijuma i magnezijuma. Spada u lako svarljive namirnice i pored visoke energetske sadržine. Takođe ima skoro sve vitamine B grupe i značajne količine nijacina. Veoma je kalorična – 100 g jestivog dela zrna sadrži 335 kalorija.Zbog svojih botaničkih svojstava heljda se koristi i u proizvodnji meda. Heljda na jednoj stabljici ima i do 2000 krupnih, mirisnih, cvetova različitih boja, pa je vrlo omiljena kod pčela. Heljdin med je izuzetno cenjen.

Lekovita svojstva heljde: jača otpornost kapilara i utiče na snižavanje visokog krvnog pritiska, sprečava krvarenje, pomaže kod bolesti želuca, parazitskih oboljenja, bolesti kože i proliva.

PROSO je praistorijska kultura, poznata iz mlađeg kamenog doba, kada se koristio kao glavna hrana većine stanovništva i kao lek. Potiče iz severne Indije, a danas se u celom svetu smatra sirotinjskom hranom. Pored toga što spada u lekovite biljke, on je i dijetalna namirnica, lako se vari i posebno ga treba uzimati u ishrani ako je zdravlje već narušeno, posebno se preporučuje starijim osobama. U ishrani se koristi oljušten proso, jer mu ljuska nije svarljiva zbog visokog procenta celuloze (53%). Kao i kod većine integralnih žitarica biološka vrednost prosa je izuzetno visoka: ugljeni hidrati čine 73%, belančevine 10%, masti 3%, minerali 2,5%, od kojih najviše ima kalijuma, fosfora i magnezijuma, a i gvozdja, kalcijuma i joda. Kalorična vrednost je znatna – 100 g prosa ima 327 kalorija. Pored hranljivih sastojaka, lako se priprema i veoma je ukusno.

Lekovita svojstva prosa: Leči kardiovaskularna oboljenja, aterosklerozu(Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih mišićnih arterija. Karakteriše se disfunkcijom endotelakrvnog suda, vaskulitisom, i nakuplanjem lipida, holesterola, kalcijuma i ćelijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroničnu opstrukciju lumena krvnog suda, poremećen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva), bolesti organa za varenje, pročišćava kožu i utiče na lep ten, jača kosu i nokte, protiv bolesti bubrega i mokraćnog mehura, protiv mokrenja u snu, proliva, grčeva u stomaku, gihta, za preznojavanje.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-IV- deo

RIZA ILI PIRINAC (INTEGRALNI) potiče iz Azije, sa Dalekog Istoka i spada u najuravnoteženije namirnice. Pored ugljenih hidrata i belančevina, izuzetno je bogat mineralima i vitaminima i daje najviše energije. Određeni tipovi ljudi mogu ga svakodnevno konzumirati, posebno sportisti i ljudi izloženi fizičkim naporima.

PAHULJICE se prave od integralnih žitarica. Doručak savremenog čoveka ne može se zamisliti bez pahuljica. Najčešće se koriste ovsene (zobene), ječmene, ražane, pšenične, kukuruzne i sojine pahuljice. U kombinaciji sa semenkama, sušenim voćem i sirovim ili sušenim klicama i mekinjama (musli) predstavljaju energetski jak doručak, lako svarljiv i blagotvoran. Obično se preliju vrelim mlekom, vodom, čajem ili jogurtom i ostave da odstoje desetak minuta (nije ih potrebno kuvati). Termički su obrađene tako da se mogu odmah konzumirati, bez dodatnog tretiranja.


SEMENKE I ORASASTI PLODOVI

Semenke su izuzetno važne u ljudskoj ishrani, jer sadrže visok procenat belančevina, minerala i vitamina, enzima, masti i ugljenih hidrata. U semenu je sva energija biljke i tu su koncentrisani svi hranljivi sastojci koji su neophodni biljci za rast i razvoj, pa su energetski veoma bogate i posebno se preporučuju kod mentalnih naprezanja i korišćenja kompjutera, učenicima i studentima i kod izuzetnih intelektualnih aktivnosti. Semenje generalno sadrži visok procenat fosfora, čak 20 puta više od ribljeg mesa, koje je poznato po visokom sadržaju fosfora.

ORAH potiče sa Mediterana. Jezgro sadrži 55-65% ulja, 15% belančevina, 15% ugljenih hidrata. Bogat je kalijumom, magnezijumom, fosforom, gvožđem, vitaminima B i C. Nedozreli plod je izuzetno bogat vitaminom C, a list se koristi za pripremu lekovitih čajeva.

Lekovita svojstva oraha: Pročišćava krv, leči plućne bolesti, katar creva, upalu sluzokože očiju, uništava crevne parazite, jača vid.

LESNIK je pored oraha energetski najvrednija namirnica. Jezgro sadrži 60% ulja, 15% belančevina, 10% ugljenih hidrata, 4 mg gvožđa, kalijum, kalcijum, vitamine B i vitamine E.

Lekovita svojstva lešnika: Protiv žutice, proširenih vena, upale pluća, niskog krvnog pritiska, proliva, hemoroida, za izbacivanje toksina iz organizma. Rese sa leske se koriste za pripremu lekovitog čaja.

BADEM potiče iz Azije, a najviše uspeva na Sredozemlju. Postoje slatki badem i gorki badem, s tim što je gorki badem otrovan. U 100 g badema sadržano je 20% belančevina, 50% lipida, 17% glicida, zatim kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, vitamin B3 (PP).

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-V- deo

LEKOVITA SVOJSTVA BADEMA:
Protiv čira na želucu i gorušice, nervnog zamora, bolesti creva, holesterola, srčanih oboljenja, za normalizaciju krvnog pritiska. Dosta se koristi u kozmetici i farmaceutskoj industriji.

GOLICA je seme posebne vrste bundeve koje nema ljusku. Može se konzumirati sirovo, sušeno ili pečeno. Golica sadrži belančevine (40%), nezasićene masne kiseline (40%), kalcijum, fosfor, gvožđe, pektin, linoleinsku (ulje sadrži 45%), oleinsku i steorinsku kiselinu, 90 mg E vitamina.

Lekovita svojstva golice:
leči prostatu, pospešuje pravilno lučenje hormona, antioksidans, u narodu za isterivanje pantljičare. Sivozelenu pokožicu ne treba bacati jer je najlekovitija.

SUNCOKRET su koristili još američki Indijanci. Sadrži 24% belančevina, 20% ugljenih hidrata, 47,3% ulja, zatim, fosfor, kalcijum, gvožđe, jod, kalijum, cink, magnezijum, niacin, vitamine A, D, E (80mg), B3 (PP) i vitamin B12.

LEKOVITA SVOJSTVA SUNCOKRETA:
Antikancerogen i antivirusni. Kikiriki se obavezno mora prepržiti ili ispeći u rerni. Sadrži 26% belančevina, 18,6% ugljenih hidrata, 47,5% ulja, tiamin, linolinsku kiselinu, riboflavin, niacin. Ne preporučuje se svakodnevno uzimanje kikirikija, jer može prouzrokovati visok krvni pritisak i krvarenje iz nosa. Ovo ne važi za dijabetičare, koji ga mogu uzimati koliko žele. Ima lekovita svojstva protiv depresije.

SUSAM je izuzetno bogat kalcijumom i gvožđem. Koristi se seme, koje je bledo žute boje kao dodatak jelima, proizvodima od testa, poslasticama. Posebno se koristi u orijentalnoj kuhinji. Izuzetnu aromu ima ako se malo proprži na tihoj vatri. Pored belog, postoje i braon i crni susam.

Lekovita svojstva susama:
Ako vam nedostaje kalcijum možete potopiti jednu supenu kašiku susama sa 0,5 dcl jogurta i ostaviti tokom noći. Ujutro pojesti na tašte.

Taan je susamov proizvod koji se koristi za pripremu alve, raznih kolača, preliva za salate i slično.

Gomasio je začin koji se priprema od susama i morske soli. Susam se dobro opere i preprži na dobro zagrejanom suvom tiganju, na tihoj vatri. So se odvojeno preprži i kada se ohladi doda se susamu. Masa se gnječi tučkom u specijalnoj suribači posudi ili avanu.

Lekovita svojstva gomasia:
ublažava zamor, jača nervni sistem, jača imuni sistem, protiv glavobolja, mučnine, povraćanja, morske bolesti.

Laneno seme je jedan od najvećih izvora prirodnog lignina i omega 3 masnih kiselina, pa stoga ima antikancerogeno svojstvo, prirodni je razređivač krvi i preventivno deluje na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, visokog holesterola i triglicerida, moždanog udara, tromboze, psorijaze, artritisa, protiv kamena u bubrezima i kamena u žuči (kašičicu sirovog semena žvakati 30 minuta ujutro na tašte), protiv zatvora (potopiti seme u mlakoj vodi koja je prokuvana i ohlađena i ostaviti da odstoji 6 časova; pojesti čitavu masu uveče pred spavanje). Najšira primena je kao dodatak hlebu i pecivima od integralnih žitarica.

Lekovita svojstva lanenog semena:
deluje kao laksativ, za iskašljavanje, protiv nadimanja i zvatvora, pomaže lečenju astme i hroničnog kašlja. Mnogima je problem kako da sami ispeku kikiriki, a da ga ne pregore ili ne presole i slično. Stavite V2 kg kikirikija u pleh. Poprskajte ga sa malo vode i malo protrljajte prstima. Kikiriki ne treba da bude natopljen, već samo malo pokvašen. Posoliti ga sitnom morskom solju i ponovo protrljati prstima. Ponovo još malo posoliti. Zagrejati rernu na 220°C i ubaciti pleh. Smanjiti na 200°C i peći 15 min. Isključiti rernu i proveriti da li je pečen, ne treba ga mešati. Obično mu treba još malo, pa ga treba ostaviti u isključenoj pećnici. Po mirisu možete znati kad je gotov, ali ipak proverite. Izvaditi i ohladiti. Služiti topao ili ohlađen, ne ljuštiti tanku crvenu opnu, u njoj su vitamini, posebno grupe B. Ostale semenke se pripremaju slično, s tim što im treba manje vremena da se ispeku (suncokret, golica, susam). Soja se opere i ostavi preko noći da nabubri. Dobro se procedi i postupa se kao i sa kikirikijem.


Orasi, badem i lešnik se pokvase i posole i pripremaju kao kikiriki. Lešnik se ne soli, samo se malo pokvasi. Badem se prvo popari vrelom vodom, ostavi 10-15 minuta i oljušti mu se kožica. Zatim se posoli i peče u rerni kao ostale semenke, ili u šerpi na ringli, uz stalno mešanje.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-VI- deo

HLADNO CEDJENA ULJA I NAMAZI

Predstavljaju važan deo ishrane, jer masnoće i proteini u ishrani treba da budu zastupljeni do 20%. Veoma je važno na koji način su proizvedeni ulja i namazi, jer se konvencionalnim načinom proizvodnje, gde je temperatura preko 500°C, svi hranljivi sastojci koji se nalaze u semenkama unište. Kod hladno ceđenih (nerafinisanih) ulja temperatura ne prelazi 110°C, što omogućava očuvanje nutritivnih i lekovitih svojstava semenki od kojih se proizvodi. Na primer, 100 g suncokretovog ulja sadrži 80 mg vitamina E, dok ista količina bućinog ulja sadrži 86 mg E vitamina. E vitamin – tokoferol je prirodni antioksidans, koji u konvencionalnim uljima ne postoji, tj. uništen je. Pored toga, ova ulja se koriste u tri puta manjoj količini i poželjno ih je upotrebljavaiti više puta, ako se radi o prženju.

Puteri i namazi (kikiriki, suncokret, golica, susam) se takođe proizvode tehnološkim procesima koji garantuju očuvanje bioloških kvaliteta semenki. Obično se pripremaju i konzumiraju sa integralnim hlebovima i salatom.

GI (Ghi) – PRECISCEN PUTER

Gi potiče iz Indije i prvi put se spominje u starim indijskim tekstovima – ajurvede, koji su stari više hiljada godina. Ajurveda bi se mogle najkraće definisati kao znanje, mudrost, koje ima trajnu vrdnost i primenljivo je u svim civilizacijama i vremenskim dobima. To je znanje celovitog pristupa životu i nastalo je iz meditativne spoznaje indijskih mudraca – rišija, dolazeći direktno i na nivou kosmičke svesti primenjive na materijalni svet. Ajurveda sadrži osam osnovnih grana medicine (pedijatriju, dijagnostiku, opštu medicinu, hirurgiju, ginekologiju, oftamologiju, gerijatriju i otorinolaringologiju), koje su zasnovane na teoriji o pet osnovnih životnih elemenata: etar, voda, vazduh, vatra i zemlja; zatim na teoriji o došama (telesnim tipovima): vata, pita i kafa; teoriji o tri male (mokraća, stolica, znoj); teoriji o sedam dhatua (telesnih tkiva) i o teoriji o životnom trojstvu: telo, um i duhovna svest. Ajurveda govori o svim aspektima ljudskog života, dajući savete koji su vekovima služili svima koji su težili skladu, miru, harmoniji i dugovečnosti.
Gi je prečišćeni puter, odnosno puter oslobođen vode, proteina, zasićenih masnih kiselina, laktoze i ostalih čvrstih komponenti mleka, tako da se gi smatra posnim namazom. Koristi se kao zamena za ulja i ostale masnoće u svakodnevnom kurvanju, kao namaz umesto putera, margarina. Veoma je pogodan za prženje, jer se za razliku od ostalih masnoća ne raspada na visokim temperaturama i zadržava svoj prirodni ukus. Rasprostranjena mu je primena u medicini i kozmetici, jer ima sposobnost da upija lekovita svojstva biljaka i da ih pojačava.
Lekovita svojstva Gi -a: balansira višak stomačne kiseline, poboljšava probavu, utiče na kvalitet pamćenja i učenja, usporava starenje organizma, podiže celokupan imunološki sistem organizma. Kod spoljne upotrebe smiruje iritirane sinuse (nanosi se na unutrašnju stranu nosa), pomešan sa medom zaceljuje rane i smiruje upalne procese i plikove, pomešan sa biljkama (ruzmarin, kamilica) blagotvoran je prilikom masaže osetljive kože.
Gi spada u lako svarljive masnoće i naš organizam ga koristi kao izvor energije, sporo sagoreva i tako snabdeva organizam energijom tokom čitavog dana. Jedna kašičica Gi -a (5g) sadrži 45 kalorija, 0,0g proteina, 0,0g ugljenih hidrata, 0,0g vlakana.
Smatra se da je rok trajanja Gi -a neograničen ukoliko se čuva na hladnom mestu, a da sa godinama njegova nutritivna svojstva rastu i da nakon 20 godina leči sve bolesti na svetu.