Tema: Ishrana i zdravlje

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Zacini-nastavak

Melisa: koriste se listići koji imaju miris sličan limunu, pa je zovu i limun-trava. Služi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadržaj vitamina C, pa jača otpornost organizma, smiruje nerve i poboljšava san.

Djumbir: potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Djumbir se koristi u svežem i sušenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, čorbi, sosova, pirinča, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od djumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.

Čaj protiv prehlade:

- 1 koren djumbira (svež ili osušen) ili 2 kašikice praha

- 1 kašikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslađivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svež.

Djumbirova voda se priprema na sledeći način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U međuvremenu izrendati 100 – 140 grama svežeg korena djumbira (rendati kružno) ili uzeti 30 – 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min. Voditi računa da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci đumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa đumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeđa, mirišljava tečnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koža ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duže zadržala vrelina.

Kari: osnovni začin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv “kari”. Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko začina (cimet, kardamom, karanfilić, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, oštar začin, sličan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mešavinu čilija – španski biber i gvinejski biber. Najviše je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada među najstarije začine, a potiče iz jugoistočne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji već hiljadama godina. Veoma je aromatičan i koristi se u obliku zrna, praha i u svežem obliku. Listovi podsećaju na peršunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim čorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, ali i poslastica. U našoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turšiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, čisti bešiku, pomaže probavu, olakšava probleme mučnine, morske bolesti i povraćanja, ublažava kožne upale.

Šafran: prah tamno narandžaste boje koji daje jelima lepu žutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog začina. Šafran se koristi za pripremanje čorbi, jela od povrća, karija, pirinča (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji začin na svetu.

Kurkuma – tumerik: veoma sličan šafranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo oštriji i oporiji, a boja svetlije i svežije narandžasta. Primenjuje se kao i šafran, u svim indijskim jelima naići ćete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: pročišćava krv, pomaže kod oboljenja disajnih organa, kašlja i astme, ublažava artritis, ima protivupalna svojstva, održava floru creva u ravnoteži, pomaže kod lečenja dijabetisa jer reguliše nivo šećera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih začina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, Švedskoj i zemljama bivšeg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mešavinama začina, za pripremanje jela od povrća, karija i slatkiša (indijski puding, švedske pogačice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatičan, stimulativan i osvežavajući, pomaže probavu, osvežava dah, podstiče rad srca, jača pluća. Treba ga koristiti u malim količinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sličan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i oštrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za čorbe, pikantne umake, turšiju, kolače.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. Kim svežem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrću i sosovima. Bogat je proteinima i olakšava varenje i ublažava grčeva u stomaku, posebno se daje novorođenim bebama u obliku blagog čaja.

Cimet: aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septično i detoksično na organizam, poboljšava probavu, podstiče znojenje, koristan je kod prehlada i kašlja. Koristi se u malim količinama i u kombinaciji sa drugim začinima.

Vanila: aromatičan plod tropske biljke, po obliku sličan boraniji. Vanila se koristi kao šipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolača i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u čitavom svetu.

Karanfilić: osušeni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi čaj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinčića. Deluje kao antiseptik.

Muskat – morski oraščić: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, žitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog oraščića: ima blago umirujuće dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mučnine, olakšava varenje, pojačava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

KEFIR
Tajna dugovecnosti ljudi koji zive na Kavkazu i redovno koriste ovaj napitak u svojoj ishrani.
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna…
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika…), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom…). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati.

O kefiru
Kefir je najstariji fermentirani mliječni proizvod koji potiče sa Kavkaza. Napitak se može praviti od različitih vrsta mlijeka, ovčijeg, kozjeg ili kravljeg. Potrebno je samo mlijeko i gljive kefira. Grumenčići kefira, “gljive”, mogu narasti kao orah, ali nije neobično da budu veliki i kao pesnica. Ti grumenčići se razmnožavaju vremenom i udvostruče masu za 14 dana.
U procesu fermentacije kefira nastaju različite aromatske supstance, kao i CO2. Kefir je bogat B vitaminima a takođe sadrži i vitamin E.
Pomaže za cirkulaciju, smanjuje nivo kolesterola i održava zdravu crijevnu mikrofloru.
Za one koji su na makrobiotičkoj ili vegan prehrani, gljive kefira se takođe mogu koristiti za pravljenje napitka od vode umjesto mlijeka. Jedino je potrebno malo više vremena da se gljive transformiraju u kefir kristale. Kada se stavljaju gljive u vodu potrebno je dodati malo šećera i soka limuna.
Pravljenje kefira
Za cijelu proceduru pravljenja kefira bitno je naglasiti da se ne smije koristiti ništa metalno, ni posuda ni kašika.
Prvo nasuti mlijeko u staklenu ili plastičnu posudu. Za pravljenje kefira ja koristim kuhano svježe mlijeko, iako gljivama neće škoditi bilo koja vrsta mlijeka, pasterizirano, nekuhano i sl. Jedino je bitno da se ne koristi mlijeko sa malo masnoće. Najbolje je mlijeko sa 3,2% masnoće.
Dodati u mlijeko oprane kefir gljive sa plastičnom, drvenom ili staklenom kašikicom. Metalno posuđe može učiniti da gljive kefira ne prežive.
Staviti poklopac ili tanjurić na vrh posude i ostaviti gljive unutar mlijeka 24 sata, na sobnoj temperaturi..
Procijediti gljive kefira kroz plastično cjedilo. Ponovo obratiti pažnju da gljive ne dođu u kontakt s bilo kakvim metalnim posuđem.
Procijediti kefir u posudu od bilo kojeg materijala. U posudi ostaje kefir napitak. Presuti kefir u bocu i držati u frižideru..
Gljive kefira koje su ostale u plastičnom cjedilu oprati i pripremiti za pravljenje novog napitka.
One se uzgajaju i razmnožavaju brzo i jednostavno. Svaki put kad pravite novi napitak možete primjetiti veći broj gljiva. Nakon nekog vremena gljive se moraju podijeliti kao i povećati količina mlijeka za pravljenje kefira, razmjerno povećanom broju gljiva..
Gljive kefira oprati hladnom vodom. Ne zahtijevaju previše posla oko uzgajanja i korištenja.
Ukoliko nemate dovoljno mlijeka za pripremanje novog kefira, onda gljive treba staviti u šolju i nasuti mlijeko dovoljno da ih prekrije. Tako mogu ostati u frižideru 1-2 dana i sljedeći kefir će normalno fermentirati.
A ukoliko ćete odmah pripremati sljedeći napitak, onda treba dobro oprati posudu koju koristite za pravljenje kefira i ponoviti cijelu proceduru.
Kefir može stajati nekoliko dana u frižideru, najbolje 2 do 3 dana.

Pravljenje kefira
Za cijelu proceduru pravljenja kefira bitno je naglasiti da se ne smije koristiti ništa metalno, ni posuda ni kašika.
Prvo nasuti mlijeko u staklenu ili plastičnu posudu. Za pravljenje kefira ja koristim kuhano svježe mlijeko, iako gljivama neće škoditi bilo koja vrsta mlijeka, pasterizirano, nekuhano i sl. Jedino je bitno da se ne koristi mlijeko sa malo masnoće. Najbolje je mlijeko sa 3,2% masnoće.
Dodati u mlijeko oprane kefir gljive sa plastičnom, drvenom ili staklenom kašikicom. Metalno posuđe može učiniti da gljive kefira ne prežive.
Staviti poklopac ili tanjurić na vrh posude i ostaviti gljive unutar mlijeka 24 sata, na sobnoj temperaturi..
Procijediti gljive kefira kroz plastično cjedilo. Ponovo obratiti pažnju da gljive ne dođu u kontakt s bilo kakvim metalnim posuđem.
Procijediti kefir u posudu od bilo kojeg materijala. U posudi ostaje kefir napitak. Presuti kefir u bocu i držati u frižideru..
Gljive kefira koje su ostale u plastičnom cjedilu oprati i pripremiti za pravljenje novog napitka.
One se uzgajaju i razmnožavaju brzo i jednostavno. Svaki put kad pravite novi napitak možete primjetiti veći broj gljiva. Nakon nekog vremena gljive se moraju podijeliti kao i povećati količina mlijeka za pravljenje kefira, razmjerno povećanom broju gljiva..
Gljive kefira oprati hladnom vodom. Ne zahtijevaju previše posla oko uzgajanja i korištenja.
Ukoliko nemate dovoljno mlijeka za pripremanje novog kefira, onda gljive treba staviti u šolju i nasuti mlijeko dovoljno da ih prekrije. Tako mogu ostati u frižideru 1-2 dana i sljedeći kefir će normalno fermentirati.
A ukoliko ćete odmah pripremati sljedeći napitak, onda treba dobro oprati posudu koju koristite za pravljenje kefira i ponoviti cijelu proceduru.
Kefir može stajati nekoliko dana u frižideru, najbolje 2 do 3 dana.
STA JE KEFIR
КЕФИР је бактерија која кувано кравље млеко за 24 h преради у укусно пиће. КЕФИР са млеком се чува у херметички затвореној посуди на температури од 15- 20 степени. КЕФИР се може оставити да сазрева и до 48 сати а потом се пије.
Становници Кавказа пију КЕФИР од ране младости и не знају за обољења од рака, ТВС, желудачних болести и др. Ово је установио Професор Др. Ремешко који је цео свој живот посветио проучавању КЕФИР и његове вредности. У Немачкој је Др. Марсох установио његово лековито својство и са њим успешно лечио катар дисајних органа, грчеве у желудцу,чир на желудцу и дванастопалачном цреву,запаљење црева, запаљење бубрега и бешике, женских болести, повраћање у трудноћи, а посебне резултате даје у лечењу свих облика обољења изазваних гљивицом Candida albicans.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

ПРИПРЕМА
У стаклену посуду( теглу са херметичким затварачем) налити кувано хладно кравље млеко. При врху посуде оставити 1-4 см празног простора да посуду не би разбила угљеникова киселина, а затим у наливено млеко убацити гљивицу КЕФИРА , па посуду херметички затворити.Овако спремљену смешу оставити у просторији са температуром од 15 до 20 степени, с тим да температура не пређе 30 степени. За нормалну употребу припремљени КЕФИР након 24 h процедити кроз цедиљку за супу у посуду за коришћење. Теглу за спремање КЕФИРА опрати, па у њу сипати хладно кравље млеко, убацити гљивицу КЕФИРА из цедиљке, херметички затворити и одложити на место за сазревање. КЕФИР из желуца иде директно у крв. Може се чувати и употребљавати најдаље 48h од спремања. КЕФИР се ни моменат не сме оставити без млека осим кад се пере, 12h стар КЕФИР прогони, 48h стар затвара.
Сваких седам дана КЕФИР треба темељно опрати у хладној води 20-25 степени, а затим га одмах ставити у ново млеко. Када се КЕФИР јако увећа треба га приликом прања поделити, налити млеком и понудити пријатељима.
ПРИМЕНА
1. Обољења нервног система : 1 лит. дневно
2. Несаница : 1 литар дневно
3. Обољења желуца : пола литра дневно у току два месеца
4. Бронхитис и астма : пола литра дневно 2 -3 месеца
5. Малокрвност : 1-2 литра дневно најмање 3 месеца
6. Екцем : пола литра дневно уз мазање КЕФИРОМ оболелих места 2 недеље
7. Склероза : 1 литар дневно
8. Висок крвни притисак: 1 литар дневно 1-6 месеци
9. Жуч : 1 литар дневно
10. Затвор: пола литра дневно КЕФИРА старог 12h
11. Бубрези : 1 литар дневно
12. Жутица : 1 литар дневно 2-3 месеца
13. Желудац и црева : пола литра дневно. Киселина нестаје за пар дана
14. Кандида : 1 литар дневно. Уколико је потребно разблаженим раствором увече испрати вагинално.
15. Рак : 1 литар дневно као превентива.


Koja reč o kefiru…
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna…
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika…), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom…). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati. U zdravlje!

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

Mleko je vir zivota,najzdravija i najvaznija namirnica posebno u periodu odrastanja.
Dokazano je da osobe koje redovno piju mleko,zive mnogo zdravije,otpornije su na mnoge infekcije,a nedavno su strucnjaci u Svedskoj dokazali da mleko stiti i jaca kardiovaskularni sistem.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Ghee je pročišćeni maslac koji često poistovjećujemo s indijskom (ajurvedska) kuhinjom koja veliča njegov fini okus i zdrave karakteristike. On se koristi za pripremanje mnogih jela, uglavnom ga koristimo tamo gdje bismo inače koristili obično ulje ili maslac, dakle pri kuhanju, prženju i sl.
Interesantno je da se Ghee često smatra egzotičnom namirnicom iz daleke Indije, a zapravo se i kod nas koristi još od davnina pod jednostavnim nazivom » maslo. Ghee za razliku od običnog maslaca nije kvarljiv i ne treba stajati u hladnjaku pa je prije modernog doba hladnjaka bio itekako upotrebljavan.
Kako napraviti Ghee?
Da biste napravili maslo potreban vam je običan, nesoljeni maslac. Za prvi puta uzmite manju količinu, npr. pola kilograma. Kada se uvježbate lako ćete pripravljati i puno veće količine, ali sigurno je sigurno pa krećemo sa pola kile.
Stavite maslac u lonac te kuhajte. Kuhajte ga na jakoj vatri dok se potpuno ne otopi (trebat će 10-ak minuta), a onda smanjite vatru.
Na laganoj vatri se treba kuhati još oko 45 minuta. Za to vrijeme će se na vrhu i na dnu smjese početi pojavljivati nečistoće. One sa vrha odstranite žlicom. Ne trebate miješati smjesu. Kuhanje na laganoj vatri bitno je kako nečistoće na dnu ne bi zagorjele i kako bi voda iz smjese djelomično isparila.
Nečistoće će se cijelo vrijeme pojavljivati na površini, kako se pojave vi ih uklonite žlicom.

Za 45 minuta ugasite vatru i pustite da se maslo ohladi. Kada se ohladilo prelijte ga u posudi u kojoj ćete ga čuvati. Ne trebate držati u hladnjaku. One ostatke sa vrha i dna posude možete baciti ili ih iskoristiti kao dodatak u prehrani (mi to ne preporučujemo).
Je li Ghee zdrav i koje su njegove dobrobiti?
Ghee je zdraviji od nečistog maslaca utoliko što ima manje mliječnih proteina i čišći je. Lakše podnosi visoke temperature prženja. Ajurvedska medicina mu pripisuje razna blagotvorna svojstva, citiramo:
Ghee povećava dugovječnost, memoriju, moć razlučivanja i inteligenciju. On daje snagu i odgađa proces starenja tjelesnih tkiva. Ghi povećava plodnost, sjeme i jajašce. Poboljšava glas i grlo.
Ipak, treba voditi računa o tome da je glavno obilježje Ghee-a dobar, fin i čist okus neizostavan u raznim jelima, a ne zdravstvena blagodat. Ghee ima veliki postotak zasićenih masnih kiselina i malo nezasićenih. Alternativa Gheeu je svakako maslinovo ulje sa većim udjelom nezasićenih masnih kiselina.
Gdje ga kupiti? U trgovinama zdrave hrane.
Recepti s ghee maslacem
Ghee/ maslo koristi se kod svih jela kao zamjena ulju. Možete ga staviti i u malo manjoj količini nego bi stavili npr. suncokretovo ulje jer Ghee ne hlapi (zato smo ga u pripremi dugo kuvali da višak vode izađe).

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Senf se posljednjih godina sve više spominje u kontekstu prevencije raka. Naučnici sa Univerziteta Freiburg otkrili su da redovna konzumacija senfa smanjuje rizik od nastanka tumoraPodijeli Tekst: A A A
Okus i oblozi
Zašto je dobro imati senf u kući?
Senf nije samo ukusan nego i vrlo svestran. Jeste li znali da pomaže kod bronhitisa, bolova u zglobovima i visokog tlaka?
Senf ulja imaju antibakterijsko djelovanje i navodno usporavaju rast tumora. Stoga i ne čudi da su stari Grci koristili senf u medicinske svrhe i prije nego što su otkrili njegove začinske prednosti.
Senf se dobiva iz sjemenki biljke gorušice koja je usko povezana s kupusom i rotkvom. Od 500.000 sjemenki može se proizvesti kilogram senfa, a postoje tri osnovne vrste: 1. blagi žuti (sinapis alba), 2. ljuti smeđu (brassica juncea) i 3. ljuti crni senf (brassica nigra). Tipični sastojci senfa su sjemenke, sol, ocat, voda i začini ovisno o recepturi.
Sjemenka senfa sama po sebi nema privlačan okus. Eterična ulja u njoj počinju se oslobađati tek kada se istuče ljuska, a sjemenka dođe u kontakt s vodom. Ulja u zrnu odlična su za zdravlje. Pitagora je tvrdio da senf oštri um, a istraživanja su pokazala da ubrzava metabolizam te da ima antibakterijsko djelovanje, što znači da se uspješno bori protiv bakterija i raznih uzročnika bolesti u organizmu.
Oblozi od senfa
Senf ne djeluje samo iznutra nego je učinkovit i izvana. Ako vas muče artritis, reumatske bolesti i bolovi u mišićima, pripremite si oblog od mješavine senfa i vode. Četiri kašike brašna gorušice (prodaje se u apotekama) pritom pomiješajte s malo mlake vode, a ako na raspolaganju nemate brašno, poslužit će i običan, jestivi senf. Smjesu ravnomjerno rasporedite po papirnatoj maramici te krpom zamotajte na bolno mjesto i držite do pet minuta (oprez: kod osoba s osjetljivom kožom može doći do težih opekotina).
Oblog od senfa grije pogođeno područje i potiče prokrvljenost. Bol se smanjuje, a upala se polako povlači. Oblozi (od ulja) se mogu primijeniti i kod upale sinusa i gornjih dišnih puteva. Ulje senfa razgrađuje sluz i ubija bakterije, a oblozi se stavljaju na prsa ili leđa (zbog opekotina nije preporučljivo za osobe s osjetljivom kožom i djecu ispod šest godina).

Senf protiv migrena i tumora
Kod prehlade i glavobolje pomaže kupka za noge od brašna senfa (dvije kašike, 15-20 minuta). Pozitivno djelovanje senfa pritom se osjeća u cijelom tijelu, a kupka navodno rješava i probleme s nesanicom i depresijom, piše Bayerischer Rundfunk.
Senf se posljednjih godina sve više spominje u kontekstu prevencije raka. Naučnici sa Univerziteta Freiburg otkrili su da redovna konzumacija senfa smanjuje rizik od nastanka tumora.
Ispitanici su dnevno jeli 20 grama senfa, a njihova krv kasnije je u laboratoriju “bombardirana” kancerogenim tvarima. Uspostavilo se da se krv ispitanika koji su redovno jeli senf bolje nosila s opasnim tvarima od ispitanika koji senf nisu konzumirali dnevnoj bazi.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Margarin je izvorno stvoren radi tovljenja ćuraka. Kad je izazvao njihov pomor, ljudi koji su uložili sav novac u istraživanja, želeli su vratiti uloženo. Tako su zbili glave da bi smislili – šta učiniti s tim proizvodom, kako bi vratili novac? Margarin je u to doba bio bela stvar, ni najmanje nalik na hranu, pa su mu dodali žutu boju i poceli prodavati ljudima kao zamenu za maslac-puter. Kako vam se to svidja?
Smislili su još i dodatnu mudrost: dodali su margarinu razlicite ukusne stvari.
ZNATE LI UOPSTE… Koje su razlike izmeðu margarina i maslaca-putera?
Procitajte do kraja ovaj tekst… Postaje vrlo zanimljivo!
I margarin i maslac-puter imaju približno istu kalorijsku vrednost.
Ali, konzumiranje margarina može povecati srcane bolesti kod žena za 53% u odnosu na konzumiranje maslaca-putera, kako to navodi najnovije istraživanje Harvard Medicala.
O maslacu-buteru
Maslac je nešto bogatiji zasicenim masnocama (8 grama) u odnosu na margarin (5 grama).
Konzumiranje maslaca povecava apsorpciju mnogih drugih hranjivih tvari iz drugih namirnica.
Maslac ima mnoge hranljive prednosti, dok ih margarin ima svega nekoliko – a i to zahvaljujuci tvarima koje su dodate u njega!
Maslac je mnogo ukusniji od margarina i može pojacati i poboljšati ukus druge hrane.
Maslac je deo prehrane stolecima, dok je margarin ušao u upotrebu pre nepunih 100 godina.
A sad, o margarinu…
Vrlo mu je visok sadržaj masnih kiselina.
Utrostrucuje smrtnost od oboljenja srcanih arterija.
Povecava ukupan holesterola i LDL (loši holesterol) te smanjuje HDL (dobar holesterol).
Povecava peterostruko smrtnost od raka.
Smanjuje kakvocu majcinog mleka.
Smanjuje imunitet i imune reakcije organizma.
Smanjuje proizvodnju insulina.
I sada ona najpogubnija cinjenica… I TO JE NAROCITO ZANIMLJIVO!
Margarine je tek JEDNU MOLEKULU udaljen od toga da bude PLASTIKA… I ima 27 sastojaka kao i BOJE!
Vec i ove cinjenice dovoljne su za izbegavanje margarina do kraja života, kao i sve ostalog što je hidrogenizovano (što znaci da je dodat vodonik, menjajuci time molekularnu strukturu doticne stvari…
Poslužite se i sami eksperimentom:
Kupite kutiju margarina i ostavite je otvorenu u garaži ili na nekom mracnom mestu. Nakon nekoliko dana, primeticete nekoliko pojedinosti:
* ni jedna muva, pa cak ni one dosadne sitne vocne mušice, nece ni prici margarinu (to bi vam trebalo nešto reci…)
* margarin se nece pokvariti ni promeniti miris, a to je zato jer nema hranljive vrednosti. I ništa nece narasti na njemu: ni gljivice, ni bakterije… Cak ni oni sicušni mirkoorganizmi nece na margarinu naci podlogu na kojoj bi se udomili. A zašto? Zato jer je margarin gotovo plastika. Da li biste rastopili svoju plasticnu posudu i namazali je na svoju krišku hleba?

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Nar ili sipak-najzdravije voce

Nar ili šipak je voće sezone. Osim što je ukusno voće i sok, esenciju nara možete staviti na kosu ili na kožu. Poslednjih nekoliko godina na tržištu su se pojavile stotine novih proizvoda na bazi tog voća.
Nar je voće bogate istorije, mitologije i simbolizma. Iako se smatra da potiče iz Persije, danas se može naći svuda od Španije do Kalifornije. Ljudi ga uzgajaju još od praistorijskih vremena i jedna je od prvih kultivisanih voćki. Njegov plod se spominje u mnogim kulturama i religijama, a čak se kaže da je drvo nara cvalo u rajskom vrtu Adama i Eve. On simbolizuja plodnost, ljubav, zdravlje i obilje. Tokom istorije koristio se za lečenje raznih bolesti – koristio se kao protuupalno sredstvo, antihelmintik (protiv crevnih glista), protiv kašlja, za lečenje dizenterije i kronične dijareje, za jačanje kapilara, kao pomoć u prevenciji ateroskleroze, astme, upale krajnika i bronhitisa.

Voće puno vitamina

Nar prozivaju i novim super- voćem. Pun je antioksidanata, vitamina A, C, E, kalija, folne kiseline i željeza.Naucnici kažu da može pomoći ljudima kod srčanih bolesti, raka i problema vezanih uz starenje – ima anti-aging učinak. Fitoestrogeni iz koštica mogu umanjiti sindrome menopauze i postmenopauze, uključujući valove vrućine. To je jedna od malobrojnih biljaka koja sadrži tvari slične estrogenima. Prema novijim istraživanjima nar se uspešno primenjuje u lečenju opekotina. Nedavno je otkriveno i da nar sadrži izuzetno velike količine fenolne elagične kiseline. Ova fitohemikalija je jak antioksidant i deluje protiv raka. Istraživanja su pokazala da pomaže u prevenciji najranijih hemijskih reakcija koje mogu dovesti do raka dojke. Izraelski znanstvenici su dokazali da jedna čaša soka od nara dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. “U odnosu prema drugim voćnim sokovima, vinu i zelenom čaju, sok od nara sadrži najveći udio antioksidanata.”, kaže prof. Michael Aviram, voditelj tima. Antioksidansi štite telo od slobodnih radikala koji se nalaze u krvi. Slobodni radikali menjaju holesterol u procesu oksidacije, za koji se smatra da ubrzava proces zadebljanja krvnih žila i smanjenja njihove elastičnosti. Prema istraživanjima dok od nara smanjuje oksidaciju holesterola za pola.

Naučne studije su poslednjih godina jedna za drugom pokazivale brojne koristi nara za čovekovo zdravlje. Sada već dobro znamo da je izvanredan izvor antioksidanata i da snižava vrednost holesterola u krvi, ali i da reguliše krvni pritisak, naročito kod osoba sa dijabetesom i hipertenzivnih…
Preliminarna studija sada pokazuje da nar ima sposobnost da spreči i moguće brojne komplikacije osoba na dijalizi, uključujući visoku smrtnost uzrokovanu infekcijama i kardiovaskularne slučajeve, obaveštava Američko nefrološko udruženje, na 43. godišnjem skupu u Denveru, Koloradu.
Za dobre vesti zaslužni su dr Bataja Kristal i saradnici sa Haifa univerziteta, Izrael, koji su zajedno posmatrali kako sok od nara utiče na zdravlje 101 pacijenta na dijalizi. Pacijenti su, naime, pili sok od nara ili placebo napitak, na početku svake kure, tri puta nedeljno, tokom jedne godine.
Laboratorijski testovi su ovde pokazali, da, recimo, kod onih koji su pili sok od nara smanjivao se broj upala, a šteta od oksidativnog stresa od strane slobodnih radikala – bila je minimalna! Uopšte, sok od nara je činio da ove osobe budu manje sklone hospitalizaciji zbog infekcija, a skorije analize su, recimo, pokazale da je ispijanje soka od nara uticalo i na poboljšanje zdravlja srca.
Autori studije zato preporučuju bubrežnim bolesnicima ispijanje umerene količine soka od nara koji sadrži bezbednu količinu kalijuma, kao vrlo korisno no, za njih je važno pomenuto ograničenje jer, naročito oni sa hroničnim oboljenjem bubrega imaju dijetna ograničenjima u smislu unošenja kalijuma.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Nar ili sipak-najzdravije voce


Ko voli nar, neka manje brine za svoje zdravlje
Nar je bogat biljnim materijama, tzv. elagitaninima, koje bi mogle da smanje incidencu hormonski zavisnog raka dojke, kaže studija januarskog izdanja Cancer Prevention Research, žurnala American Association for Cancer Research. “Fitosupstance potiskuju stvaranje estrogena što ima preventivno dejstvo na umnožavanje kanceroznih ćelija i rast estrogen-zavisnih tumora”, kaže glavni istraživač studije, dr Šiuan Čen, iz Centra za kancer City of Hope, u Duarteu, Kaliforniji.
Ranije je utvrđeno da sok od nara pokazuje jaku antioksidantnu aktivnost, što je generalno povezivano sa visokim sadržajem polifenola u ovom voću. Elagijska kiselina u naru, naime, potiskuje pretvaranje androgena u estrogen, a kako on igra ključnu ulogu u karcinogenezi grudi, na ovaj način se sprečava i dalji rast kancera.
“Iznenađeni smo otkrićem jer smo ranije uvideli da grožđe inhibira enzim ključan za ovaj proces, međutim, materije iz grožđa i one iz nara su sasvim drugačije”, kaže dr Čen, jedan od vođa projekta Breast Cancer Research Program.
Dr Pauel Braun sa Clinical Cancer Prevention Department u okviru M. D. Anderson Cancer Center, Univerziteta u Teksasu, smatra da su potrebna i dalja istraživanja svojstava soka od nara usled utvrđenog dejstva koji ostvaruje na nivo estrogena, simptome menopauze, gustinu grudi te preventivnog dejstva, a do tada je preporuka da konzumiramo više plodova nara radi preventive najpre, raka dojke, a moguće i drugih organa.


Zašto jesti šipak?

Ako ste u potrazi za hranom bogatom antioksidantima, onda bi šipak moglo biti dobar izbor. Osim što je pun vlakana, šipak je odličan izvor vitamina A, C, E, B5, B3, željeza, folne kiseline, kalija i antioksidanta polifenola.

Sjeme i sok od nara smatraju se tonikom za srce i grlo. Kora od voća i kora od stabla se koristi kao tradicionalni lijek protiv proljeva, dizenterije i crijevnih parazita.

Bori se protiv raka

Sok od šipka je bogat antioksidativnim svojstvima, sadrži tri puta više antioksidanta u 100 ml nego crno vino ili zeleni čaj. Kao rezultat ovog visokog sadržaja antioksidanta, može vam pomoći u borbi protiv raka dojke i raka prostate. Studija na 48 muškaraca koji su imali operaciju ili terapiju zračenjem za liječenje lokaliziranog raka prostate (karcinom prostate koji nije proširio) pokazala je da pijenje oko 235 ml soka od nara dnevno može usporiti rak prostate. Što se tiče raka dojke, nova istraživanja pokazuju da jedenje ploda ili pijenje soka može spriječiti i usporiti rast nekih vrsta raka dojke. Studija pokazuje da elagitanini (skupina fitokemikalija), inhibira rast raka dojke.

Normalizira krvni tlak

Sok od šipka dobro razrjeđuje krv. Kao rezultat toga, izvrstan je za bolji protok krvi u srce. Jedna je studija pokazala da pijenje 50 ml soka od šipka dnevno smanjuje sistolički krvni tlak za čak 5 posto.

Koristan je za srce

Šipak i njegov sok pomažu spriječiti nakupljanje plaka na stjenkama arterija, ali također može smanjiti progresiju ove bolesti . Nakupljanje plaka može dovesti do smanjenja protoka krvi, što može izazvati srčani i moždani udar. Ovi korisni učinci koriste i osobama s dijabetesom, koji imaju povećan rizik za aterosklerozu. Nova preliminarna studija pokazuje da su osobe s dijabetesom koje su pile sok od šipka tri mjeseca imale manji rizik od ateroskleroze.

Štiti hrskavicu

Prema studiji Case Western Reserve University School of Medicine objavljenoj u rujnu 2005. godine sok od šipka djeluje kao inhibitor na enzime odgovorne za oštećenje hrskavice, stoga je odličan za osobe koje pate od osteoartritisa. Voće također sadrži antiupalna svojstva koja također pomažu pri liječenju ove bolesti.

Zdravi zubi

Istraživanja pokazuju da pijenje soka od nara može biti prirodan način da se spriječi zubni plak, jer šipak ima antibakterijska svojstva. To pomaže smanjiti šanse za loš dah i bolesti desni.

Učinkovit protiv impotencije

Istraživanja pokazuju da sok od šipka može biti učinkovit u poboljšanju protoka krvi kroz tijelo, što je od posebne važnosti za ljude koji pate od erektilne disfunkcije (ED). To stimulira proizvodnju dušičnog oksida, koji “odmara” stanice krvnih žila.

Sprječava Alzheimerovu bolest

Prema studiji na životinjama, sok od šipka može spriječiti ili usporiti napredovanje Alzheimerove bolesti.

Borba protiv prehlade i gripe

Velike količine vitamina C pomažu u borbi protiv gripe i simptome prehlade. Ako vas uhvati gripa, jednostavno popijte 1 do 2 čaše razrijeđenog soka od šipka.