Tema: Ishrana i zdravlje

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-VII- deo

SOJA

Soja potiče iz Kine, gde se koristi već preko tri hiljade godina. Zbog izuzetnih sastojaka koje sadrži, Kinezi je nazivaju “čudotvorno zrno” i “anđeoska hrana”. Soja je najkoncentrisanija biljna hrana za koju se zna. Izuzetno visok procenat belančevina – proteina (43%) ubraja je u najhranljiviju namirnicu. Radi poređenja, to je dva i po puta više od procenta koji sadrži juneće meso i 12 puta više od neobranog mleka. Izvanredna je zamena za meso, jer su belančevine koje sadrži mnogo kvalitetnije i prilagodljivije ljudskom organizmu. Pored proteina, soja ima visok sadržaj minerala i vitamina, koji su izvanredno uravnoteženi tako da odgovaraju ljudskoj ishrani. Soja se koristi u rasličitim oblicima: u zrnu, koje je najbolje potopiti preko noći da nabubri, a zatim ga samleti (za šnicle, sarmu, musaku), ili ga ispeći kao kikiriki; kao brašno se koristi za dodatak i mešanje sa ostalim žitaricama i kao osnovu za pripremu soja majoneza; od nje se pravi mleko, koje je potpuna zamena za kravlje mleko i sir – tofu, koji je veoma popularan u čitavom svetu; zatim, soja sos (tamari i soju), kao začin i dodatak jelima, posebno pirinču i čorbama. Soju ne treba preterano konzumirati, jer spada u jaku hranu. Poželjno je uzimati je 2 do 3 puta nedeljno i u manjim količinama. Miso je sojina pasta koja se dobija dugotrajnim procesom fermentacije sojinih zrna, soli i neke od žitarica (ječma, pirinča, pšenice). Proces fermentacije dovodi do potpunog razgrađivanja sojinih zrna i žitarica na hranljive sastojke koji se izuzetno lako i brzo vare. Bogat je enzimima, ugljenim hidratima, esencijalnim uljima, vitaminima, mineralima, proteinima i sadrži 18 aminokiselina među kojima i 8 esencijalnih. Odnos hranljivih materija je izuzetno izbalansiran, pa se miso preporučuje u svakodnevnoj ishrani, kao supa (u kombinaciji sa algama i povrćem), dodatak jelima, sosovima, varivima, testeninama, namazima. Mala količina miso-a ima izuzetno visoku hranljivu vrednost, a bakterija koju sadrži i koja pomaže varenju i otklanja nepoželjne bakterije u crevima, može izazvati neprijatnosti ukoliko se miso ne koristi prema datom uputstvu. Obično se koristi jedna kafena kašičica miso -a na litar vode. Sazreli miso je obično tamne boje i punog i jakog ukusa i nisu mu potrebni nikakvi dodaci. U Japanu se proizvode na stotine vrsta misoa, koji imaju različite boje i ukuse, što zavisi od sastojaka koji se koriste i načina proizvodnje. Miso nije samo hrana, već je i lek, jer ima posebne zdravstvene efekte koji su vekovima poznati, ne samo u Japanu, već širom sveta. Miso sadrži visoke količine glikoze koja nam daje energiju, pa se preporučuje kod izuzetnih psihofizičkih napora i tokom zime kada zagreva telo i sprečava osećaj hladnoće.

Lekovita svojstva miso -a: Bogat je mineralima, što utiče na uravnotežavanje metabolizma. Sadrži enzime, koji pomažu i pospešuju varenje. Miso hrani kožu i krv i ubrzava gradnju tkiva i ćelija kože, pa doprinosi lepoti, jača kosu i daje joj sjaj. Pošto sadrži linolinsku kiselinu i lecitin, koji rastvara holesterol i omekšava krvne sudove, sprečava i ublažava posledice kardiovaskularnih oboljenja, ateroskleroze i vosokog krvnog pritiska. Jača imuni sistem i tako sprečava alergije i tuberkolozu. Ublažava loše efekte preteranog pušenja i uzimanja alkohola. Utiče na ublažavanje posledica svih vrsta radioaktivnog ozračenja.


Najpoznatije vrste misoa su: mugi miso, kome miso i hačo miso.

MUGI MISO – priprema se od ječma i brže fermentira od soja misoa. Najpopularniji je jer je po ukusu najprivlačniji. Inače ima najviše minerala od svih vrsta misoa.

KOME MISO- pored soje sadrži i pirinač i preporučuje se korišćenje u letnjim mesecima.

HACO MISO – priprema se samo od sojinog zrna i najbogatiji je belančevinama. Pravi se sa najmanjom količinom soli i najsuvlji je u odnosu na ostale vrste.

Miso supa

- 1L vode * 1 kašikica misoa

- 1 kašikica biozačina * 1 lovorov list

- 1/2 kašikice đumbira

Prokuvati vodu sa začinima oko 3 min od kada prokuva i skinuti sa vatre. Ostaviti nekoliko min da se prohladi i razmutiti miso. Ova supa je kao lek protiv prehlada, malaksalosti, iscrpljenosti. Po želji se može dodati sitno izrendano razno povrće.

TAMARI – SOJA SOS priprema se od soje i morske soli. Proizvod je koji nastaje od tečnosti koja ističe prilikom fermentacije misoa. U odnosu na soju (koji se priprema od soje, žita, vode, morske soli i kodži alge) ima jači i oštriji ukus i miris i tamnije je boje. I tamari i soju sadrže organske aminokiseline, mikroorganizme i fermente koji pomažu varenju. Tamari i soju se koriste kao dodatak jelima, supama, pirinču, kao začini i umesto soli. Važno je imati u vidu da se so u fermentisanim proizvodima veoma razlikuje od uobičajene soli i postepeno bi trebalo preći na potpuno korišćenje tamarija prilikom pripremanja jela. Pored toga tamari je vrlo bogat proteinima.

SOJINO MLEKO je izuzetno hranljiv i zdrav napitak, koji zamenjuje kravlje mleko. Po sastavu je veoma uravnoteženo, jer sadrži vitamine i minerale, proteine, nezasićene masne kiseline (50-60% više od kravljeng mleka) i posebno gvožđe, a uopšte ne sadrži holesterol ni mlečni šećer, koji je uglavnom u kravljem mleku uzročnik raznih alergijskih smetnji. Sojino mleko takođe ne sadrži bilo kakve nadražujuće sastojke, pa je lako svarlji-vo i mogu ga konzumirati bebe i deca. Preporučuje se onima koji pate od kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska, ateroskleroze i holesterola. Ima prirodan blag pomalo slatkast ukus i fini miris. Najčešće se može nabaviti kao mleko u prahu, a možete ga pripremiti i sami od sirovog zrna soje.

MLEKO OD SOJE se priprema na sledeći način: 3 šolje sojinog zrna dobro oprati i potopiti da odstoji preko noći. Procediti (vodu baciti) i samleti mašinom za meso dva puta. Naliti sa 6 litara vode i kuvati da provri. Kada provri dodati 1 dcl hladne vode i postupak ponoviti tri puta. Kada treći put provri skinuti sa vatre i sipati u cediljku obloženu sa nekoliko slojeva čiste gaze, koja je postavljena iznad većeg lonca ili plastične posude da se procedi. Skupiti krajeve gaze i čvrsto ih zavrtati da bi se iscedilo što više tečnosti, tj. soja mleka. Masa koja ostane u gazi naziva se okara i može da se koristi za pripremu ćufti od povrća, proje, slanog peciva, hlebova i si. Kod korišćenja okare treba voditi računa da joj je trajnost ograničena na dva do tri dana na hladnoj temperaturi.

TOFU JE SIR OD SOJE koji se pravi od sojinog mleka. To je najpopularniji i najrasprostranjeniji sojin proizvod koji se koristi u ljudskoj ishrani. Blagog je i prijatnog ukusa i lako prima začine, tako da se može pripremati na različite načine i u kombinaciji sa drugom hranom. Obzirom da tofu ne sadrži balastne materije preporučuje se konzumiranje sa žitaricama i povrćem. Tofu se čuva u frižideru u posudi sa vodom, da voda prekrije tofu, do desetak dana. Vodu treba menjati svaka dva dana. Veoma je bogat kalcijumom, fosforom, gvožđem, tiaminom, riboflavinom, niacinom i panteonskom kiselinom. Tofu u našem telu preventivno deluje na sprečavanje nastanka bolesti krvnih sudova, visokog krvnog pritiska i osteoporoze. Tofu se može konzumirati u sirovom stanju, mariniran, pržen ili blago obaren na soja sosu (tamari ili soju).

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-VIII- deo

ALGE

Alge su plodovi mora izuzetno bogati mineralima i vitaminima, proteinima i lako svarljivim ugljenim hidratima. Od minerala najviše imaju kalcijum, fosfor, gvožđe, jod, magnezijum, natrijum, a od vitamina A, B1, B12 i C.

Lekovito dejstvo algi je od davnina poznato, posebno kada su u pitanju teška oboljenja; u savremeno doba – kancer. Visok sadržaj minerala pomaže pročišćenju organizma i krvi kao i otklanjanju kiselosti, izazvane pre svega preteranim unošenjem mesa, mlečnih proizvoda i belog šećera. Alge pomažu sprečavanje i lečenje mnogih savremenih bolesti: raznih vrsta alergija, anemiju, aterosklerozu, visok krvni pritisak, nervne poremećaje, artritis, reumatizam. Kod izuzetno teških bolesnika, koji su podvrgnuti ozračenju i u post-terapiji lečenja kancera preporučuje se mala količina u svakodnevnoj ishrani.Najpoznatije alge koje možete naći na našem tržištu su: kombu, vakame, arame, nori, hidjiki. Dobro se kombinuju sa svim vrstama integralnih žitarica i povrćem.


MED

Med je prirodna hrana koja je, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala, ugljenih hidrata, proteina i masti, u mogućnosti da nadoknadi svaki nedostatak koji se može javiti u našoj svakodnevnoj ishrani. Minerali potiču iz zemljišta na kome rastu biljke i dospevaju u nektar od koga pčele prave med. Polen je izuzetno bogat vitaminom C (mnogo više od skoro svih vrsta voća i povrća) i od količine polena u medu zavisi i obogaćenost meda vitaminom C. Polen takode sadrži proteine i masti i razne ugljene hidrate (šećer, skrob, celuloza). Med je gradivna hrana, prepuna materija neophodnih za razvoj i obnovu ćelija. On vrlo brzo oslobađa dosta energije i predstavlja izvor pogonske energije srca. Mišići funkcionišu tako što koriste ugljene hidrate i proteine. U medu je sadržan prirodni šećer i veoma mala količina meda zadovoljava dnevne potrebe organizma. Veruje se da postoji direktna međuzavisnost produženja ljudskog veka i količine i vrste hrane koja se dnevno unese u ogranizam. Dovoljno je da se u toku dana uzmu dve kašičice meda sa dve čaše vode i dve kašike jabukovog sirćeta. Prednosti meda u odnosu na druge vrste šećera su: brzo i lako se asimiluje (u krv dospeva nakon 20 minuta od uzimanja), odmah zadovoljava potrebu za energijom i tako omogućava vrlo brz oporavak u slučaju umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na organizam, ne nadražuje zidove organa za varenje, manje opterećuje bubrege. Izuzetno je dobar za sportiste, koji svoje rezerve energije žele svakodnevno da zadrže na visokom nivou, lako se vari i ne opterećuje želudac, zadržava telesnu masu, povećava izdržljivost prilikom napornih takmičenja i treninga. Blagotvorno dejstvo meda posebno je primenjeno u narodnoj medicini kod lečenja bolesti disajnih organa i svih vrsta nazeba i kašlja, anemije, smanjenja krvnog pritiska, ublažavanja napetosti celokupnog organizma i poboljšanja sna, ublažavanja noćnog grčenja mišića, lečenja opekotina i noćnog mokrenja kod dece. Med ima posebno antiseptičko i antialergijsko dejstvo, jer u sebi ne sadrži bakterije – one ne mogu da opstanu u medu. Za dobar san i povećanje otpornosti organizma uveče pred spavanje preporučuje se uzimanje kašičice meda razmućene u šolji toplog mleka. U kombinaciji sa orasima i limunom efikasno leči anemiju: u 1/2 kg meda dodati istu količinu mlevenih oraha i sok od jednog limuna. Uzimati po kašičicu ujutro na tašte. Za jačanje organizma dobro je tokom dana povremeno uzimati po kašiku sledeće mešavine: 2-3 kašike meda sa rendanom jabukom i sokom od pomorandže. Lečenje hroničnih oboljenja disajnih organa, sinusa i grla i neotpornosti na česte nazebe, prehladu i slično. Vrlo je efikasno: u toku mesec dana konzumirati od 2,5 do 3 kg vrcanog meda; najbolje da to budu bagremov, livadski i šumski (po 1 kg). Med je vrlo prijatnog ukusa i treba ga koristiti u svakoj prilici umesto šećera i ostalih zaslađivača. Najbolje ga je uzimati posle jela, po dve kašičice nakon svakog obroka. Med treba držati u staklenim ili plastičnim posudama (nikako metalnim), a prilikom jela koristiti drvenu, plastičnu, keramičku ili staklenu kašičicu. U dodiru sa metalom dolazi do oksidacije i stvaranja štetnih materija.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

MATICNI MLEC

Smatra se da je matični mleč zbog svojih svojstava najsavršenija supstanca u prirodi i najsnažniji biostimulator, bioenergator i imunotonik. Mleč je jedini prirodni proizvod koji ima preko 150 biološki aktivnih sastojaka: sadrži svih pet hranljivih i gradivnih materija koje stvaraju život – belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine grupe B, E i C, najvažnije minerale, enzime, koenzime, 23 aminokiseline među kojima i 8 esencijalnih. Posebno svojstvo matičnog mleča je u tome što on deluje na nivou ćelije – ulazi u ćeliju, vrši detoksikaciju, stimuliše funkciju ćelije i njenu deobu. Matični mleč je jedini prirodni proizvod koji ima sposobnost da regeneriše ćeliju, da je obnavlja i podmlađuje što se odnosi ne samo na zdrave i nove, već i na oštećene i bolesne ćelije, pa stimuliše rast i razvoj i usporava starenje organizma. Matični mleč deluje na sve delove našeg organizma: nerve, mozak (koncentracija, sposobnost pamćenja, učenje, koordinacija pokreta), jača imunološki sistem i povećava otpornost, jer biostimulatori koje sadrži podstiču stvaranje antitela i leukocita, a prirodni antibiotici koje ima – 40 prirodnih antibiotika – uništavaju bakterije i viruse. Poboljšava prokrvljenost i cirkulaciju i time povoljno utiče na kardiovaskularni i nervni sistem, ublažava propadanje nervnih ćelija, normalizuje krvni pritisak, usporava proces ateroskleroze, pojavu proširenih vena, infarkta i ubrzava izlečenje već postojećih kardiovaskularnih bolesti. Stimuliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i otklanja uzroke mnogih bolesti. Deluje na tiroidnu žlezdu koja reguliše metabolizam i tako pomaže balansiranju metabolizma. Obnavlja funkciju pankreasa i pomaže prirodnom lučenju insulina, a sanira i psihičke poremećaje nastale usled dijabetesa. Normalizuje hormonski status kod žena i muškaraca i pomaže otklanjanju uzroka steriliteta.


ormalizuje rad nadbubrežnih žlezda i lučenje adrenalina, što utiče na povećanje otpornosti na stres i ublažava i otklanja posledice stresa. Reguliše rad svih vitalnih organa i tkiva i tako ubrzava izlečenje bolesti srca, bubrega, bešike, bronhitisa, astme. Regeneriše jetru jer joj daje gotove enzime i tako odmara jetru. Utiče na pokretljivost kičmenog stuba i ublažava bolove nastale usled poremećaja kičmenog stuba. Jača nervni sistem i utiče na poboljšanje psihičkog stanja i raspoloženja uopšte. Ubrzava detoksinaciju organizma i sanira posledice radioaktivnosti i poboljšava opštu vitalnost organizma. Matični mleč mogu koristiti svi bez obzira na godine i zdravstveno i psihofizičko stanje, a posebno se preporučuje svima koji su izloženi izuzetnim umnim i fizičkim naporima i rade u ekstremno teškim uslovima. Matični mleč je veoma teško sačuvati: kada se izvadi iz košnice traje svega 48 sati, ako se odmah stavi u med može se sačuvati do 7 dana, a nakon toga se glavna svojstva, tj. njegova bioaktivnost, gube, ali se određena svojstva mogu sačuvati do godinu dana. Zbog svih ovih svojstava koje matični mleč poseduje naučnici su skoro trideset godina radili na tome da pronađu oblik u kome će se matični mleč moći očuvati duže od nedelju dana. Tako je Ruska akademija nauka početkom devedesetih godina uspela da posebnom metodom liofilizacije izdvoji i sačuva matični mleč u obliku granula sa garantovanim rokom upotrebe do 2 godine.



MALTEKS – JECMENI SLAD

Malteks je ekstrat ječmenog slada, dobijen posebnim tehnološkim postupkom, kojim su maksimalno sačuvana hranljiva svojstva zrna ječma. U obliku je meda tamne boje, sa jakim mirisom i ukusom. Koristi se kao zamena za šećer i med, posebno je zahvalan u pekarskoj industriji. Ima izuzetnu nutritivnu vrednost, jer pored prostih i složenih šećera sadrži belančevine i ugljene hidrate, bogat je mineralima: kalijum, fosfor, natrijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, i vitaminima A, B grupe E. Zbog toga je važan za ishranu dece, sportista, trudnica, rekonvalescenata, onih koji pate od hroničnog bronhitisa, kašlja i otežanog disanja.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

-IX- deo

JABUKOVO SIRCE

Jabukovo sirće je važna namirnica u prirodnoj i zdravoj ishrani, jer ima visok sadržaj kalijuma, koji je neophodan za rast, razvoj i održavanje mekoće i gipkosti telesnih tkiva. Kalijum se poredi sa kalcijumom, jer je neophodan mekim tkivima na isti način na koji je kalcijum potreban tvrdim tkivima.Nedostatak kalijuma može izazvati mnogobrojne tegobe, među kojima je najteže oboljenje zglobova. Da vašem organizmu nedostaje kalijum možete primetiti, pre svega, po tome što gubite životni elan i imate osećanje duboke obeshrabrenosti. Postajete letargični i lenji, jer osećate duhovni i fizički umor i veoma se lako zamarate zbog slabosti koju osećate u mišićima. Ujutru jako teško ustajete i osećate se iscrpljeni. Zatim, osetljiviji ste na hladnoću, posebno ruke i tabani i podložni ste čestim nazebima; skloni ste zatvoru; gubite apetit i osećate gađenje i povraćanje; kvare vam se zubi; koža vas često svrbi, a dolazi i do pojave bubuljica; opada vam kosa; nokti se cepaju; posekotine vam teško zarastaju; noću vam se grče mišići na nogama; tabani vam otvrdnjavaju i podložni su žuljevima; noću nemirno spavate. Svi ovi simptomi se povremeno javljaju i teško je otkriti da vam nedostaje baš kalijum.Sa godinama starosti, količina kalijuma koja je neophodna organizmu se povećava. Najbrže će se nadoknaditi kalijum ako se ujutro na tašte srce i uveče pred odlazak u postelju uzme napitak spravljen od dva decilitra vode i jednom kašičicom jabukovog sirćeta. Ovom rastvoru možete dodati i kašičicu meda, posebno ujutru.Pored toga što je bogato kalijumom, jabukovo sirce ima mnogobrojnu lekovitu primenu, jer vezuje kalijum sa drugim mineralnim sastojcima. Bogato je fosforom, kalcijumom, sumporom, gvožđem, natrijumom, hlorom, magnezijumom, odnosno svim mineralima koji se nalaze u samoj jabuci.Najbolji rezultati primene jabukovog sirćeta primećeni su kod lečenja hroničnog umora, visokog krvnog pritiska, migrene, zapaljenja grla, vrtoglavice, trovanja hranom (uništava štetne bakterije u sistemu za varenje), zapaljenja bubrega, infekcije bešike i smanjenja telesne težine. Za lečenje hroničnog umora najbolje je uzimati mešavinu jedne šolje meda sa tri kašičice jabukovog sirćeta. Uveče pred spavanje treba uzeti dve kašičice ove smese.Kod zapaljenja grla, kašičicu jabukovog sirćeta izmešati sa jednom čašom vode i na svakih sat vremena ispirati grguranjem, a zatim popiti. Ukoliko želite da se oslobodite viška kilograma, preporučuje se uzimanje jedne čaše vode sa dve kašičice jabukovog sirćeta između dva obroka. Jabukovo sirce ubrzava sagorevanje masnog tkiva u organizmu i sprečava njegovo nagomilavanje.Potrebe svakog pojedinog organizma za kalijumom su individualne, pa se preporučuje povećanje dnevne doze ukoliko za to osećate potrebu ili primetite neke od navedenih simptoma nedostatka kalijuma.


ZACINI

Upotreba biljnih začina i mirodija u ishrani povezana je sa običajima, navikama i kulturnom tradicijom naroda. Začini bi se mogli definisati kao aromatično bilje koje koristimo u kulinarstvu u obliku praha, listića, plodova, bobica, semenki, cvetnih latica, pupoljaka i korenčića. Dodajemo ih jelima u svežem ili sušenom stanju da bismo oplemenili i poboljšali miris, ukus i estetski izgled hrane. Najrasprostranjenija i najpraktičnija primena začina je u obliku praha, koji treba čuvati u hermetički zatvorenim posudama, jer lako ishlapljuje i gubi miris i ukus. Pored prijatnog ukusa i mirisa koji daju hrani, začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojne lekovite sastojke, tako da stimulišu lučenje sokova za varenje i ublažavaju određene tegobe u organizmu. Treba ih uzimati u umerenim količinama, posebno ako su oštrog i jačeg ukusa, da ne bi izazvali neželjene efekte.

Uobičajeni začini na našem području su biber, aleva paprika, peršun, mirodija, beli luk, lovorov list, celer. Ali, zbog uticaja stranih kultura, sve više se koriste i drugi, egzotičniji začini. Ne postoje stroga pravila i ograničenja prilikom korišćenja začina. Oni čine vašu trpezu bogatijom i maštovitijom i od vaše inventivnosti i ličnih aspiracija u kulinarstvu u mnogome zavisi kako ćete prilagoditi i spojiti određene ukuse. Ako već posedujete izvesno kulinarsko iskustvo, lako možete da u vašu ishranu uvedete nove začine. Za početak, dovoljno je da uobičajenim začinima i načinu pripremanja jela dodate neki od egzotičnih i da probate da li vam prija. U poglavlju o receptima priručnika pronaći ćete upravo i takve recepte koji vam omogućavaju da u svoju ishranu bez velikih izmena polako uvedete dodir drugih kulinarskih kultura. Osnovne karakteristike navedenih začina daju se kao orijentacija u svakodnevnoj primeni i njihovom kombinovanju:

Aleva paprika: sušena paprika, mlevena paprika, tucana paprika, slatka paprika ili ljuta crvena paprika, koristi se prilikom pripremanja čorbi, sosova, pasulja, sarmi i variva. Bogata je vitaminom C i karotinom.

Ljuta paprika pojačava cirkulaciju i znojenje, pročišćava creva, uništava gliste i parazite u crevima, pročišćava znojne žlezde, pomaže rastvaranju krvnih ugrušaka i lakšu apsorpciju hranjljivih materija. Anis (morač, janez): koristi se list i seme, koje je jačeg ukusa i sličan je mentolu.

Anis se koristi u pripremi salata, sosova, jela od povrća i čorbi, kao i testa i kolača. Poboljšava varenje, smanjuje nadimanje, ublažava kašalj, glavobolju i smiruje zapaljive procese.

Biber je poreklom iz Indije, a smatra se najpopularnijim začinom, zastupljenim u svim svetskim kuhinjama. U obliku je zrna ili praha, a može biti crni biber ili beli biber (zeleni biber). Najbolje ga je mleti pred samu upotrebu. Olakšava varenje hrane, deluje stimulativno na krvotok.

Beli luk: koristi se uglavnom u svežem stanju (iseckan, izgnječen ili isceđen) ili kao prah. Njegova upotreba je veoma rasprostranjena jer deluje i kao antiseptik, poseduje i antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Mirodjija: koriste se igličasti listići u svežem ili sušenom stanju. Veoma je aromatična i dodaje se čorbama, sosovima, varivima (posebno grašku i tikvicama), turšiji. Mirodjija pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku (čaj), jača otpornost organizma.

Peršun: uglavnom se koristi u svežem obliku i vrlo je omiljen u čitavom svetu, u skoro svim jelima od povrća, supama, čorbama, sosovima, prelivima. Bogat je vitaminima C, A, B1, B2 i E. Snižava pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublažava bolove. Koristi se i kao čaj.

Celer: upotrebljava se i list i koren, kao dodatak supama, čorbama varivima, sarmi i salatama. Ublažava reumatične tegobe i snižava krvni pritisak, pomaže probavu i apsorpciju, podmlađuje, ublažava bol u zglobovima.

Lorberov list – lovorov list: potiče iz mediteranskih zemalja i veoma je aromatičan. Posebno se koristi u kombinaciji sa različitim začinima za pripremu jela od pasulja, soje, kupusa, paradajza, pečurki. Smanjuje nadimanje, uklanja neprijatne mirise.

Bosiljak: koristi se lišće, sveže ili sušeno, pre svega za salate, čorbe, sosove i prelive, a posebno jela od paradajza. Dodaje se pri samom kraju kuvanja, radi jače arome. Bosiljak ima umirujuće dejstvo, opušta, čak i uspavljuje. Pospešuje varenje i pojačava apetit. Koristi se kao čaj.

Nana – menta: ima izrazito osvežavajući miris i ukus, pa se dodaje jakim i teškim jelima. Koristi se kao dodatak kremovima i sladoledima. Olakšava varenje. Nana kao čaj deluje delotvorno na stomačne tegobe. Pomaže kod odvikavanja od pušenja.

Žalfija: potiče sa Mediterana, prijatnog je mirisa i gorkog ukusa. Koristi se kao dodatak sosovima, a najviše se upotrebljava u specijalitetima Srednjeg Istoka. Smatra se jednom od najlekovitijih biljaka – snižava temperaturu, pročišćava krv, ublažava glavobolju i nervnu napetost, pospešuje varenje, ima antiseptičko dejstvo.

Majčina dušica: ima prijatan miris i pomalo oštar ukus, koristi se za razne čorbe, posebno od paradajza. Deluje kao prirodni konzervans. Umiruje nerve i ublažava stomačne tegobe. Majčina dušica se koristi i kao čaj za otklanjanje promuklosti i pročišćavanje disajnih organa i krvi.

Hren: upotrebljava se koren, uglavnom kao dodatak salatama, sa majonezom ili pavlakom i varivima. Hren ima oštar, ljut ukus i treba ga obazrivo koristiti. Ima najviše vitamina C od svih biljaka, kao i antibiotske sastojke. Posebno je delotvoran kod lečenja glavobolje, obolelih disajnih organa, zatim jača krvne sudove, ublažava dijabetis, snižava krvni pritisak, pojačava intelektualne sposobnosti i opštu vitalnost organizma.

Origano: veoma je aromatičan i ima opor i gorkast ukus. Najviše se koristi u italijanskoj, španskoj i grčkoj kuhinji u jelima od povrća, pirinča i testa. Efikasno leči upale disajnih organa, glavobolje, iznurenost i prehlade, a pomaže varenju i smiruje želudačne tegobe.

Kapar: koriste se pupoljci biljke (marinirani), kao i sušeno seme, kao dodatak salatama i sosovima, najviše u mediteranskom kulinarstvu. Podstiče varenje i otvara apetit.

Ruzmarin: ima intenzivan miris i najviše se koristi u italijanskoj kuhinji, uglavnom za supe, čorbe, marinade, sosove. Koristiti ga obazrivo, da miris ne preovlada čitavim jelom. Ruzmarin deluje stimulativno na krvotok i varenje, pomaže kod malaksalosti.

Majoran: aromatičan je i koristi se u čorbama, varivu, pečurkama, jelima od sira. Veoma se rasprostranjeno koristi. Sadrži vitamine A i C, a smiruje kašalj i prehladu.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Zacini-nastavak

Melisa: koriste se listići koji imaju miris sličan limunu, pa je zovu i limun-trava. Služi kao dodatak supama, sosovima, za marinade, slatko. Ima visok sadržaj vitamina C, pa jača otpornost organizma, smiruje nerve i poboljšava san.

Djumbir: potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije. Djumbir se koristi u svežem i sušenom stanju ili kao prah. Zastupljen je u Indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, čorbi, sosova, pirinča, kao i poslastica.

Lekovita svojstva djumbira: smiruje kašalj i prehladu, sprečava pojavu glavobolja i migrene, ima antiseptično dejstvo. Obloge od djumbirove vode povećavaju cirkulaciju i šire krvne sudove, ublažavaju akutne i hronične bolove kod reumatizma, artritisa, kičme, stomačnih grčeva, kamena u bubregu i žučnoj kesi, zubobolje, asmatičnih napada, bronhitisa, zapaljenja jetre, prostate, ubrzavaju regeneraciju oštećenog tkiva, ublažavaju napetost mišića.

Čaj protiv prehlade:

- 1 koren djumbira (svež ili osušen) ili 2 kašikice praha

- 1 kašikica malteksa ili meda * 1/2 limuna

U pola litra vode staviti opran i isečen koren i kuvati oko 20 min. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi na oko 50°C. Dodati zaslađivač, a zatim limun. Piti dok je topao i svež.

Djumbirova voda se priprema na sledeći način: prokuvati 4,5 L vode i smanjiti temperaturu. U međuvremenu izrendati 100 – 140 grama svežeg korena djumbira (rendati kružno) ili uzeti 30 – 40 g. praha i u platnenoj kesici ili višeslojnoj gazi staviti u vodu i ostaviti da krčka 5 min. Voditi računa da voda sa djumbirom ponovo ne provri, jer će biti uništeni aktivni sastojci đumbira. Povremeno stisnuti vrećicu sa đumbirom uz zid lonca da bi se dobila tamno smeđa, mirišljava tečnost. Obloge treba da budu vrele kada se stavljaju na obolelo mesto. Voditi računa da koža ne izgori. Oblogu prekriti suvim peškirom da bi se što duže zadržala vrelina.

Kari: osnovni začin u Indijskoj kuhinji, po kome je najpopularnije jelo u Indiji dobilo naziv “kari”. Veoma je pikantan i pravi se kao kombinacija nekoliko začina (cimet, kardamom, karanfilić, kim, korijander, crni biber) koji se melju u prah.

Kajen: ljut, oštar začin, sličan alevoj paprici, poznat je i pod imenom indijski biber ili crveni biber. Predstavlja mešavinu čilija – španski biber i gvinejski biber. Najviše je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji.

Korijander: spada među najstarije začine, a potiče iz jugoistočne Evrope. U Indiji, Kini i Egiptu se gaji već hiljadama godina. Veoma je aromatičan i koristi se u obliku zrna, praha i u svežem obliku. Listovi podsećaju na peršunov list i dodaje se jelima na samom kraju, posebno indijskim čorbama i karijima. Zrno i prah se koriste posebno u indijskoj kuhinji, za pripremu jela od povrća, ali i poslastica. U našoj kuhinji se koristi u obliku zrna, kao dodatak turšiji.

Lekovita svojstva korijandera: prirodni je diuretik, čisti bešiku, pomaže probavu, olakšava probleme mučnine, morske bolesti i povraćanja, ublažava kožne upale.

Šafran: prah tamno narandžaste boje koji daje jelima lepu žutu boju. Indijska jela se ne mogu ni zamisliti bez ovog začina. Šafran se koristi za pripremanje čorbi, jela od povrća, karija, pirinča (basmati). Da bi se dobilo pola kilograma praha potrebno je 75 hiljada cvetova, pa je zbog toga najskuplji začin na svetu.

Kurkuma – tumerik: veoma sličan šafranu po boji koju daje jelima, ali je ukus malo oštriji i oporiji, a boja svetlije i svežije narandžasta. Primenjuje se kao i šafran, u svim indijskim jelima naići ćete na boju i ukus kurkume.

Lekovita svojstva kurkume: pročišćava krv, pomaže kod oboljenja disajnih organa, kašlja i astme, ublažava artritis, ima protivupalna svojstva, održava floru creva u ravnoteži, pomaže kod lečenja dijabetisa jer reguliše nivo šećera u krvi.

Kardamom: koristi se u zrnu i prahu i jedan je od najskupljih začina na svetu. Posebno je omiljen u Indiji, Švedskoj i zemljama bivšeg Sovjetksog Saveza. Kardamom se koristi u mešavinama začina, za pripremanje jela od povrća, karija i slatkiša (indijski puding, švedske pogačice). U arapskim zemljama dodaje se crnoj kafi.

Lekovita svojstva kardamoma: aromatičan, stimulativan i osvežavajući, pomaže probavu, osvežava dah, podstiče rad srca, jača pluća. Treba ga koristiti u malim količinama.

Pimet: popularan je u Meksiku, Indiji i Jamajci. Ima sličan ukus biberu, ali nema toliku ljutinu i oštrinu. Pimet je prijatnog mirisa i koristi se za čorbe, pikantne umake, turšiju, kolače.

Kim: koristi se seme koje je tamno braon boje, kao dodatak jelima od mahunarki, kupusa, pecivu i hlebu, krem sirevima. Posebno je omiljen u skandinavskoj i nemačkoj kuhinji. Kim svežem obliku (list) koristi se kao dodatak salatama, barenom povrću i sosovima. Bogat je proteinima i olakšava varenje i ublažava grčeva u stomaku, posebno se daje novorođenim bebama u obliku blagog čaja.

Cimet: aromatična kora tropskog cveta koji se koristi i kao prah. Koristi se kao dodatak poslasticama, a na Dalekom Istoku i u Indiji i za pripremu slanih jela.

Lekovita svojstva cimeta: okrepljuje telo i deluje anti-septično i detoksično na organizam, poboljšava probavu, podstiče znojenje, koristan je kod prehlada i kašlja. Koristi se u malim količinama i u kombinaciji sa drugim začinima.

Vanila: aromatičan plod tropske biljke, po obliku sličan boraniji. Vanila se koristi kao šipka, prah ili ekstrat vanile za pripremu kolača i ostalih poslastica. Vanila je omiljena u čitavom svetu.

Karanfilić: osušeni cvetni pupoljci jakog, prijatnog mirisa i gorkasto -ljutkastog ukusa. Koristi se za pripremanje slanih jela, poslastica, toplih napitaka (jogi čaj), a za postizanje arome dovoljno je svega nekoliko klinčića. Deluje kao antiseptik.

Muskat – morski oraščić: plod tropske biljke (malajskog drveta) koji se prilikom upotrebe renda i dodaje slanim i slatkim jelima, žitu, varivima, kremovima, pudinzima i sosovima. Prijatnog je mirisa.

Lekovita svojstva muskatnog oraščića: ima blago umirujuće dejstvo i koristi se kod nesanice, deluje protiv dijareje i mučnine, olakšava varenje, pojačava funkcije srca i mozga. Muskatni orah se koristi u malim količinama i ne treba ga davati deci.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

KEFIR
Tajna dugovecnosti ljudi koji zive na Kavkazu i redovno koriste ovaj napitak u svojoj ishrani.
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna…
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika…), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom…). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati.

O kefiru
Kefir je najstariji fermentirani mliječni proizvod koji potiče sa Kavkaza. Napitak se može praviti od različitih vrsta mlijeka, ovčijeg, kozjeg ili kravljeg. Potrebno je samo mlijeko i gljive kefira. Grumenčići kefira, “gljive”, mogu narasti kao orah, ali nije neobično da budu veliki i kao pesnica. Ti grumenčići se razmnožavaju vremenom i udvostruče masu za 14 dana.
U procesu fermentacije kefira nastaju različite aromatske supstance, kao i CO2. Kefir je bogat B vitaminima a takođe sadrži i vitamin E.
Pomaže za cirkulaciju, smanjuje nivo kolesterola i održava zdravu crijevnu mikrofloru.
Za one koji su na makrobiotičkoj ili vegan prehrani, gljive kefira se takođe mogu koristiti za pravljenje napitka od vode umjesto mlijeka. Jedino je potrebno malo više vremena da se gljive transformiraju u kefir kristale. Kada se stavljaju gljive u vodu potrebno je dodati malo šećera i soka limuna.
Pravljenje kefira
Za cijelu proceduru pravljenja kefira bitno je naglasiti da se ne smije koristiti ništa metalno, ni posuda ni kašika.
Prvo nasuti mlijeko u staklenu ili plastičnu posudu. Za pravljenje kefira ja koristim kuhano svježe mlijeko, iako gljivama neće škoditi bilo koja vrsta mlijeka, pasterizirano, nekuhano i sl. Jedino je bitno da se ne koristi mlijeko sa malo masnoće. Najbolje je mlijeko sa 3,2% masnoće.
Dodati u mlijeko oprane kefir gljive sa plastičnom, drvenom ili staklenom kašikicom. Metalno posuđe može učiniti da gljive kefira ne prežive.
Staviti poklopac ili tanjurić na vrh posude i ostaviti gljive unutar mlijeka 24 sata, na sobnoj temperaturi..
Procijediti gljive kefira kroz plastično cjedilo. Ponovo obratiti pažnju da gljive ne dođu u kontakt s bilo kakvim metalnim posuđem.
Procijediti kefir u posudu od bilo kojeg materijala. U posudi ostaje kefir napitak. Presuti kefir u bocu i držati u frižideru..
Gljive kefira koje su ostale u plastičnom cjedilu oprati i pripremiti za pravljenje novog napitka.
One se uzgajaju i razmnožavaju brzo i jednostavno. Svaki put kad pravite novi napitak možete primjetiti veći broj gljiva. Nakon nekog vremena gljive se moraju podijeliti kao i povećati količina mlijeka za pravljenje kefira, razmjerno povećanom broju gljiva..
Gljive kefira oprati hladnom vodom. Ne zahtijevaju previše posla oko uzgajanja i korištenja.
Ukoliko nemate dovoljno mlijeka za pripremanje novog kefira, onda gljive treba staviti u šolju i nasuti mlijeko dovoljno da ih prekrije. Tako mogu ostati u frižideru 1-2 dana i sljedeći kefir će normalno fermentirati.
A ukoliko ćete odmah pripremati sljedeći napitak, onda treba dobro oprati posudu koju koristite za pravljenje kefira i ponoviti cijelu proceduru.
Kefir može stajati nekoliko dana u frižideru, najbolje 2 do 3 dana.

Pravljenje kefira
Za cijelu proceduru pravljenja kefira bitno je naglasiti da se ne smije koristiti ništa metalno, ni posuda ni kašika.
Prvo nasuti mlijeko u staklenu ili plastičnu posudu. Za pravljenje kefira ja koristim kuhano svježe mlijeko, iako gljivama neće škoditi bilo koja vrsta mlijeka, pasterizirano, nekuhano i sl. Jedino je bitno da se ne koristi mlijeko sa malo masnoće. Najbolje je mlijeko sa 3,2% masnoće.
Dodati u mlijeko oprane kefir gljive sa plastičnom, drvenom ili staklenom kašikicom. Metalno posuđe može učiniti da gljive kefira ne prežive.
Staviti poklopac ili tanjurić na vrh posude i ostaviti gljive unutar mlijeka 24 sata, na sobnoj temperaturi..
Procijediti gljive kefira kroz plastično cjedilo. Ponovo obratiti pažnju da gljive ne dođu u kontakt s bilo kakvim metalnim posuđem.
Procijediti kefir u posudu od bilo kojeg materijala. U posudi ostaje kefir napitak. Presuti kefir u bocu i držati u frižideru..
Gljive kefira koje su ostale u plastičnom cjedilu oprati i pripremiti za pravljenje novog napitka.
One se uzgajaju i razmnožavaju brzo i jednostavno. Svaki put kad pravite novi napitak možete primjetiti veći broj gljiva. Nakon nekog vremena gljive se moraju podijeliti kao i povećati količina mlijeka za pravljenje kefira, razmjerno povećanom broju gljiva..
Gljive kefira oprati hladnom vodom. Ne zahtijevaju previše posla oko uzgajanja i korištenja.
Ukoliko nemate dovoljno mlijeka za pripremanje novog kefira, onda gljive treba staviti u šolju i nasuti mlijeko dovoljno da ih prekrije. Tako mogu ostati u frižideru 1-2 dana i sljedeći kefir će normalno fermentirati.
A ukoliko ćete odmah pripremati sljedeći napitak, onda treba dobro oprati posudu koju koristite za pravljenje kefira i ponoviti cijelu proceduru.
Kefir može stajati nekoliko dana u frižideru, najbolje 2 do 3 dana.
STA JE KEFIR
КЕФИР је бактерија која кувано кравље млеко за 24 h преради у укусно пиће. КЕФИР са млеком се чува у херметички затвореној посуди на температури од 15- 20 степени. КЕФИР се може оставити да сазрева и до 48 сати а потом се пије.
Становници Кавказа пију КЕФИР од ране младости и не знају за обољења од рака, ТВС, желудачних болести и др. Ово је установио Професор Др. Ремешко који је цео свој живот посветио проучавању КЕФИР и његове вредности. У Немачкој је Др. Марсох установио његово лековито својство и са њим успешно лечио катар дисајних органа, грчеве у желудцу,чир на желудцу и дванастопалачном цреву,запаљење црева, запаљење бубрега и бешике, женских болести, повраћање у трудноћи, а посебне резултате даје у лечењу свих облика обољења изазваних гљивицом Candida albicans.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

ПРИПРЕМА
У стаклену посуду( теглу са херметичким затварачем) налити кувано хладно кравље млеко. При врху посуде оставити 1-4 см празног простора да посуду не би разбила угљеникова киселина, а затим у наливено млеко убацити гљивицу КЕФИРА , па посуду херметички затворити.Овако спремљену смешу оставити у просторији са температуром од 15 до 20 степени, с тим да температура не пређе 30 степени. За нормалну употребу припремљени КЕФИР након 24 h процедити кроз цедиљку за супу у посуду за коришћење. Теглу за спремање КЕФИРА опрати, па у њу сипати хладно кравље млеко, убацити гљивицу КЕФИРА из цедиљке, херметички затворити и одложити на место за сазревање. КЕФИР из желуца иде директно у крв. Може се чувати и употребљавати најдаље 48h од спремања. КЕФИР се ни моменат не сме оставити без млека осим кад се пере, 12h стар КЕФИР прогони, 48h стар затвара.
Сваких седам дана КЕФИР треба темељно опрати у хладној води 20-25 степени, а затим га одмах ставити у ново млеко. Када се КЕФИР јако увећа треба га приликом прања поделити, налити млеком и понудити пријатељима.
ПРИМЕНА
1. Обољења нервног система : 1 лит. дневно
2. Несаница : 1 литар дневно
3. Обољења желуца : пола литра дневно у току два месеца
4. Бронхитис и астма : пола литра дневно 2 -3 месеца
5. Малокрвност : 1-2 литра дневно најмање 3 месеца
6. Екцем : пола литра дневно уз мазање КЕФИРОМ оболелих места 2 недеље
7. Склероза : 1 литар дневно
8. Висок крвни притисак: 1 литар дневно 1-6 месеци
9. Жуч : 1 литар дневно
10. Затвор: пола литра дневно КЕФИРА старог 12h
11. Бубрези : 1 литар дневно
12. Жутица : 1 литар дневно 2-3 месеца
13. Желудац и црева : пола литра дневно. Киселина нестаје за пар дана
14. Кандида : 1 литар дневно. Уколико је потребно разблаженим раствором увече испрати вагинално.
15. Рак : 1 литар дневно као превентива.


Koja reč o kefiru…
Mlečni kefir je dijetetski probiotski napitak koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Potiče sa severnog Kavkaza.
Za reč kefir se smatra da je nastala od turske reči KEIF koja u slobodnom prevodu znači „dobar osećaj“, jer sam napitak redovnim korišćenjem dovodi do opšteg zdravstvenog blagostanja.
Tradicionalni kefir se priprema mešanjem svežeg mleka sa pomenutom kulturom, za koju ne mogu da nađem podesan naziv – to može da bude biomasa, biomatrix, granule, zrna…
To u stvari predstavlja prvobitan vid konzerviranja mleka bez hlađenja. Osnovu kefira čini grupa mekih, želatinoznih parčića biomase i svaki od njih se sastoji od proteina, lipida i rastvorljivog polisaharidnog KEFIRAN kompleksa.
Mikroorganizmi koji stvaraju te komponente matriksa ih koriste i kao sklonište od štetnih uticaja spolja i kao oklop u kome stvaraju optimalne uslove za svoj rast i razvoj.
Danas se kefir lako priprema u kućnim uslovima. Sveže mleko, pasterizovano ili nepasterizovano, sa manjim ili većim procentom masnoće se sipa u čist, pogodan sud (najbolje veća staklena tegla) i dodaju se granule kefira. To se ostavi na sobnoj temperaturi oko 24h. Posle tog vremena se granule kefira ceđenjem odvoje od samog kefira koji može odmah da se koristi, ostavi u frižideru za kasnije korišćenje ili se proceđen napitak ostavi da dozri na sobnoj temperaturi nekoliko dana (što se preporučuje osobama koje žele da smanje količinu laktoze u napitku, jer bakterije koriste laktozu – mlečni šećer za fermentaciju). Bitno je naglasiti da svo posuđe koje dolazi u dodir sa granulama (cediljka, kašika…), treba da bude od plastike ili drveta, nikako od metala. Granule koje ostanu na cediljci se mogu, ali i ne moraju, isprati vodom ili svežim mlekom, vrate u posudu i nalije nova količina mleka. Ovako može da se postupa unedogled, ali bakterijama moramo održati optimalne uslove za rast i razmnožavanje što se vrši vrlo lako. Pošto se u tom procesu osnovna masa uvećava i otprilike udvostruči za nekih 7 dana, jednostavno se odvoji oko polovina te osnove da bi sprečili prekomeran broj mikroorganizama. Odvojen deo može da se pojede, ostavi u zamrzivač (na 6 meseci najduže), dehidrira i uskladišti ili pokloni zainteresovanim stranama da započnu svoju kefir priču.
Jedan od važnih sastojaka osnove i samog kefira je već pomenuti KEFIRAN. U njegovom stvaranju bakterije koriste mlečni šećer – laktozu, od čijih komponenata glukoze i galaktoze prave dugolančani i razgranati lanac kefirana. U eksperimentima izvedenim, doduše na miševima, ustanovljeno je da ovaj polisaharid ima antitumorska svojstva. Oralno uzimanje kefirana je doprinelo smanjenju tumora, stimulišući specifičan imuni odgovor kod miševa. Kefir granule imaju i sistemski antiinflamatorni efekat, što ukazuje na to da mogu doprineti poboljšanju bolesti kod kojih je inflamacija u osnovi problema kao što su ulcerozni kolitis ili reumatski procesi. U eksperimentima na određenom soju pacova, ustanovljeno je da kefiran značajno smanjuje krvni pritisak i nivo holesterola. Takođe reguliše i nivo glukoze u krvi, jer za stvaranje svoje „okućnice“ bakterije koriste i glukozu i holesterol. Kao mlečni proizvod značajan je izvor kalcijuma, a kvasci iz granula su zaslužni za stvaranje značajne količine komleksa B vitamina. Redovnim korišćenjem, kefir pomaže regulisanju stolice, odnosno zatvora.
Korišćenjem kefira mi, u stvari, naseljavamo naša creva ovom kulturom, koja rastom u njima dovodi do ovih dobrih efekata. Da bi efekti bili potpuniji treba obezbediti i odgovarajuću sredinu za njihovo naseljavanje, što se postiže dovoljnim unosom biljnih vlakana (voće, povrće, žitarice). Pošto su ovo „dobre“ bakterije i kvasci, njihovim rastom u crevima sprečava se razvoj „loših“, što proređuje ili sprečava probleme od strane digestivnog trakta (razvoj candide, trovanje hranom…). Redovnim korišćenjem kefira, čovek može sebi pomoći u mnogim zdravstvenim problemima, ali treba naglasiti da to ipak nije lek, već dodatak ishrani, a terapiju propisanu od strane lekara redovno uzimati. U zdravlje!

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

Mleko i proizvodi od mleka

Mleko je vir zivota,najzdravija i najvaznija namirnica posebno u periodu odrastanja.
Dokazano je da osobe koje redovno piju mleko,zive mnogo zdravije,otpornije su na mnoge infekcije,a nedavno su strucnjaci u Svedskoj dokazali da mleko stiti i jaca kardiovaskularni sistem.

Najvaznije namirnice u ljudskoj ishrani

GHEE (pročišćeni maslac) – Senf – Margarin

Ghee je pročišćeni maslac koji često poistovjećujemo s indijskom (ajurvedska) kuhinjom koja veliča njegov fini okus i zdrave karakteristike. On se koristi za pripremanje mnogih jela, uglavnom ga koristimo tamo gdje bismo inače koristili obično ulje ili maslac, dakle pri kuhanju, prženju i sl.
Interesantno je da se Ghee često smatra egzotičnom namirnicom iz daleke Indije, a zapravo se i kod nas koristi još od davnina pod jednostavnim nazivom » maslo. Ghee za razliku od običnog maslaca nije kvarljiv i ne treba stajati u hladnjaku pa je prije modernog doba hladnjaka bio itekako upotrebljavan.
Kako napraviti Ghee?
Da biste napravili maslo potreban vam je običan, nesoljeni maslac. Za prvi puta uzmite manju količinu, npr. pola kilograma. Kada se uvježbate lako ćete pripravljati i puno veće količine, ali sigurno je sigurno pa krećemo sa pola kile.
Stavite maslac u lonac te kuhajte. Kuhajte ga na jakoj vatri dok se potpuno ne otopi (trebat će 10-ak minuta), a onda smanjite vatru.
Na laganoj vatri se treba kuhati još oko 45 minuta. Za to vrijeme će se na vrhu i na dnu smjese početi pojavljivati nečistoće. One sa vrha odstranite žlicom. Ne trebate miješati smjesu. Kuhanje na laganoj vatri bitno je kako nečistoće na dnu ne bi zagorjele i kako bi voda iz smjese djelomično isparila.
Nečistoće će se cijelo vrijeme pojavljivati na površini, kako se pojave vi ih uklonite žlicom.

Za 45 minuta ugasite vatru i pustite da se maslo ohladi. Kada se ohladilo prelijte ga u posudi u kojoj ćete ga čuvati. Ne trebate držati u hladnjaku. One ostatke sa vrha i dna posude možete baciti ili ih iskoristiti kao dodatak u prehrani (mi to ne preporučujemo).
Je li Ghee zdrav i koje su njegove dobrobiti?
Ghee je zdraviji od nečistog maslaca utoliko što ima manje mliječnih proteina i čišći je. Lakše podnosi visoke temperature prženja. Ajurvedska medicina mu pripisuje razna blagotvorna svojstva, citiramo:
Ghee povećava dugovječnost, memoriju, moć razlučivanja i inteligenciju. On daje snagu i odgađa proces starenja tjelesnih tkiva. Ghi povećava plodnost, sjeme i jajašce. Poboljšava glas i grlo.
Ipak, treba voditi računa o tome da je glavno obilježje Ghee-a dobar, fin i čist okus neizostavan u raznim jelima, a ne zdravstvena blagodat. Ghee ima veliki postotak zasićenih masnih kiselina i malo nezasićenih. Alternativa Gheeu je svakako maslinovo ulje sa većim udjelom nezasićenih masnih kiselina.
Gdje ga kupiti? U trgovinama zdrave hrane.
Recepti s ghee maslacem
Ghee/ maslo koristi se kod svih jela kao zamjena ulju. Možete ga staviti i u malo manjoj količini nego bi stavili npr. suncokretovo ulje jer Ghee ne hlapi (zato smo ga u pripremi dugo kuvali da višak vode izađe).