Pobedite iracionalne strahove


Ne bi trebalo da se plašimo samog osećanja straha – ono je esencijalno za naš opstanak, objašnjava hipnoterapeut i filozof François Roustang.

Opasnost, bilo stvarna ili zamišljena, uzrokuje strah. Osećamo strah i kada se dogodi nešto što nismo predvideli. Takođe se može povezati i sa budućnošću: kada nešto očekujemo, čak i kada ne znamo šta je u pitanju, strahujemo od toga. Nedostatak vremena da reagujemo kao i da pronađemo način da se izborimo sa novonastalom situacijom jeste ono što izaziva strah.

Strah se prvenstveno izražava i doživljava putem tela. Na primer, kada neko koga nismo videli niti čuli neočekivano prođe pored nas. Suočeni sa ovom potencijalnom opasnošću, reagujemo primitivno – nekontrolisano skačemo u stranu. Ovakva fizička reakcija je nešto što nam je zajedničko sa životinjama, za razliku od smeha i suza. To je upozorenje koje može biti od ključnog značaja za naš opstanak, ali se strah koji izaziva i dalje smatra negativnom emocijom.

Strah nam može spasiti život, jer nas priprema za brzu reakciju. Podseća nas da smo nezaštićeni i upozorava na šta iz našeg okruženja nismo obraćali pažnju. Neočekivani događaji i iznenađenja, stvari koje čine naš život zanimljivijim, takođe mogu da uzrokuju strah; to je korisno jer nas čini opreznim. Strah nas obaveštava da se oko nas događa nešto čega nismo svesni i o čemu nemamo dovoljno informacija. Kada se koristi svesno i na odgovarajući način, ohrabruje nas da delujemo kao i da bolje razumemo nepoznato.

Ipak, strah često može biti i parališući…

Moramo da razmišljamo o strahu uzimajući u obzir njegovo dejstvo u svakom trenutku. Istina je da nas u početku parališe i naš prvi instinkt je da strah treba potisnuti ili prevazići. Međutim, kada strah pokušamo da zaboravimo, potisnemo, prevaziđemo ili se borimo protiv njega, on samo postaje još jači. U tim trenucima, kao da izgubimo razum. Postajemo nesposobni da razumemo šta se dešava oko nas jer smo potpuno fokusirani na sebe, na strah i anksioznost koju osećamo.Sensa