Tema: Psihologija

Sta nam govore deciji crtezi

-III- deo

Potez
Ako je prelagan, otkriva bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i često vrlo suzdržano dijete. To može biti i znak potrebe za više pažnje, odobravanja i pohvala. Ako na papiru ima mnogo križanja prikazanih likova i predmeta, vaše se dijete vjerojatno plaši da će pogriješiti i da neće nacrtati sliku dobro kao ostala djeca: treba pohvaliti njegovu sposobnost i vještinu i otvoreno mu pokazati ljubav koju osjećate za njega. Kad je potez prenaglašen, do te mjere da je dijete olovkom ili flomasterom gotovo probušilo papir, to bi mogao biti znak velike taštine. Ipak češće otkriva dosta agresivno i hirovito dijete.
Boja
Crno je boja straha, ali i bijelo. Ako se dijete blokira pred čistim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakoj stranici, možda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju kažu dokle smije ići. Ako prednost daje bojama kao što su crna i žuta, to može značiti ljubomoru (odnosno strah da ne izgubi nečiju ljubav). Boju treba gledati u vezi s prikazanim predmetom: na primjer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti i potrebe djeteta da je izbaci iz sebe.
Predmeti
Neki elementi mogu biti povezani s dječjim strahovima: čudovišta, ali i miševi, pauci, zmije, insekti. Često crtanje krvi, liječnika ili bolnice može ukazivati na tjeskobu. Sunce u dječjoj podsvijesti predstavlja oca. Ako je zamračeno ili previše udaljeno od ostatka crteža, može označavati potrebu za većom komunikacijom s ocem. Kuća je simbol majke. Krov plameno crvene boje može se povezati s agresivnošću usmjerenom prema liku majke, dok ulazna vrata zatvorena lokotom ili velikim ključem mogu biti znak straha od “napada” drugih ljudi ili znak djetetove želje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovim prijateljima. Prozori također igraju vrlo važnu ulogu u dječjoj simbologiji: prozorske klupice pune cvijeća odražavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s rešetkama odraz su straha od otvaranja prema drugima. Listovi koji padaju s drveća predstavljaju strah od samoće i želju djeteta da ponovno bude posve malo, zaštićeno i uvijek u blizini roditelja.
Posebnu pažnju treba obratiti na cipele, stopala i noge: ako dijete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno povjerenja u njih i da mu je potrebno više sigurnosti. Gumbi predstavljaju pupčanu vrpcu. Kad su jako naglašeni, odražavaju strah od odrastanja i ulaska u svijet odraslih koji se doživljava kao preagresivan.
Načinom crtanja dete otkriva temperament
Sramežljivo dete vući će tanke linije, dok će energično dete jako stiskati olovkom po papiru. Maštoviti vole da crtaju krugove, blage oblike (okrugli dim iz dimnjaka). Suprotno njima, živahno dete više voli uglove, ravne crte (šiljato drveće).
Raspored crteža na papiru: Pokazuje nam kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znači prošlost i privrženost majci, desno budućnost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov svakidašnji život. Dete sigurno u samo sebe smestiće crtež u sredini papira.
Izbor boja: Otvoreno i živo dete koristiće tople i žive boje (žutu, narandžastu, crvenu). Nežno i mirno biraće hladne boje. Crtanje plavom bojom sa šest godina poručuje da ne želi da ostane beba.
Simboli: Voda, kuća, sunce, životinje – najčešći su motivi i dečijih crteža. Prilikom crtanja mačke ili psa dete nam otkriva mnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crtež je deteta koje voli da bude i samo maženo. Kuća predstavlja toplinu doma i otvaranje prema svetu. Otvoreni prozori pokazuju detetovu uravnoteženost. Porodica: Crtanje svakog člana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi. Ali, ako nekoga i ne nacrta to ne znači nedostatak ljubavi prema toj osobi. Tako se može desiti da dete sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu.
Šta treba znati: Roditelji nikako ne bi trebalo da analiziraju svaki crtež jer će ono izgubiti poverenje u sebe i volju za crtanjem ako oseti da ga nadgledaju. Ostanite uz njega i pustite ga da samostalno crta. Jer, crtež je poklon deteta, pa zato treba pohvaliti i onaj crtež koji vam se čini lošim. Čuvajte detetove crteže. Oni će vam otkrivati njegove male tajne sve do 12. godine. Posle toga detetovo stvaralaštvo više nije spontano. Ne postoji čudesni recept za razumevanje i tumačenje dečijih crteža. Za analizu se mora uzeti više crteža iz jednog razdoblja i s različitim temama. U njima ćete pronaći iste znakove osećajnosti, jer dete se izražava svojim delom, bez obzira na sadržaj

Anhedonija


Anhedonija je nemogućnost uživanja u životu.

Bilo da je reč o jelu, druženju, putovanju, seksu, plesu, radu ili igri s decom – osoba koja pati od anhedonije jednostavno ne doživljava.

To je stanje osetilne i emocionalne povučenosti, obamrlosti i indiferentnosti. Čovek gleda, ali ne vidi; sluša, ali ne čuje.

Dodiri i mirisi ostaju na površini, ukus je stalno isti.

Takvo pasivno primanje podražaja, bez uronjenosti u život ostavlja čoveka praznim i beživotnim.
Dok vlada anhedonija, ništa nema smisla.

Drugi ljudi nas ne zanimaju, a ne zanimamo ni sami sebe.

Rado bismo nekako izbegli svet, ali on je ipak svakog jutra tu, sa svim svojim prohtevima i očekivanjima.

Na vidiku nema ničeg vrednog ka čemu bi se isplatilo krenuti, a sve ono što nas je nekada veselilo, nekim nerazumljivim procesima je izgubilo svoj sjaj.

To stanje utiče i na pamćenje. Kako bi besciljnost i besperspektivnost potkrepio valjanim dokazima, um izvlači na površinu samo ona najgora sećanja – sećanja na povrede, razočaranja i neuspehe.

U takvom stanju, neki posežu za antidepresivima, alkoholom ili opojnim drogama, neki se povlače u osamu, a neki se bacaju u očajničku potragu za užitkom kroz kratkotrajne ljubavne afere.

Kriticno misljenje

Put uživanja

Uživanje je osnovna ljudska potreba. Život bez uživanja je puko preživljavanje, odrađivanje života. Kako se prepustiti svojim osećajima i uživati?Svi mi vrlo dobro znamo šta je depresija. Ako je nismo sami imali u iskustvu, onda sigurno znamo nekog ko jeste (ređe ili češće, manje ili više) depresivan. Depresija se smatra jednim od najvećih psihičkih problema dvadeset i prvog veka. Njena srž je: anhedonija.

Daleko od uživanja, daleko od sebe

Anhedonija je nemogućnost uživanja u životu. Bilo da je reč o jelu, druženju, putovanju, seksu, plesu, radu ili igri sa decom – osoba koja pati od anhedonije jednostavno ne doživljava. To je stanje osećajne i emocionalne povučenosti, obamrlosti i indiferentnosti. Čovek gleda, ali ne vidi, sluša, ali ne čuje. Dodiri i mirisi ostaju na površini, ukus je stalno isti. Takvo pasivno primanje stimulusa, bez uronjenosti u život, ostavlja čoveka praznim i beživotnim. Osećaj se opisuje metaforom da kao da ste u plastičnoj kesi ili pod vodom. Sve do vas stiže za nijansu utišano, slabije i kroz neku suštinski neprobojnu barijeru. I sve to što do vas stiže, vi u suštini niste u stanju da iskusite i doživite, ili bar ne iskreno i zaista. Jer uvek postoji nešto između vas i tog nečega što vam dolazi u susret. S vremenom, takovo osećanje jača i lagano dovodi do toga da gubite interesovanje i volju za bilo čim.Dok vlada anhedonija, ništa nema smisla. Drugi ljudi nas ne zanimaju, a ne zanimamo ni sami sebe. Rado bismo nekako izbegli svet, ali on je ipak svakog jutra tu, sa svim svojim prohtevima i očekivanjima. Na vidiku nema ničeg vrednog ka čemu bi se isplatilo krenuti, a sve ono što nas je nekada radovalo, nekim nama nerazumljivim procesima je izgubilo svoj sjaj. Naravno, ovi procesi mogu biti nerazumljivi nama, ali to ne znači da su nerazumljivi svima. Problem je samo u tome što, kada do te faze dođete, nećete se ni obratiti ljudima za pomoć, nećete ih ni pitati da li oni vide nešto što vi ne vidite, samo ćete nezainteresovano zatvoriti vrata, svoje kuće, svojih emocija, razgovora…To stanje utiče i na pamćenje. Kako bi besciljnost i besperspektivnost potkrepio valjanim dokazima, um izvlači na površinu samo ona najgora sećanja – sećanja na povrede, razočaranja i neuspehe. U takvom stanju, neki posežu za antidepresivima, alkoholom ili opojnim drogama, neki se povlače u osamu, a neki se bacaju u očajničku potragu za užitkom kroz kratkotrajne ljubavne afere. Ako za trenutak zanemarimo antidepresive, sva ostala nabrojana ponašanja su izrazito autodestruktivna, a veoma često i jako opasna. Pa ipak, veliki broj ljudi im pribegava bez razmišljanja. Simuliranje uživanja nije isto što i uživanje samo, a zavravanje sebe ima rok trajanja i jako je kratak. Najčešće samo dok uticaj alkohola i opojnih sredstava traje, ili dok je ta kratka ljubavna afera u toku. A šta posle?

Anhedonija

Anhedonija je nemogućnost uživanja u životu. Bilo da je reč o jelu, druženju, putovanju, seksu, plesu, radu ili igri sa decom – osoba koja pati od anhedonije jednostavno ne doživljava



Kako nestaje uživanje?

Puteva koji vode u anhedoniju ima puno. Neki od njih su:

- davanje sebe pogrešnim ljudima

- dugotrajno zanemarivanje svojih potreba i želja

- pad životnih vrednosti i ideala

- zabrana na užitak, spontanost ili zabavu

Čovek uglavnom uživa u davanju i u prepuštanju. Međutim, tokom svog emocionalnog sazrevanja mnogi od nas se daju pogrešnim ljudima, odnosno ljudima koji ne uzvraćaju dovoljno. Bilo da je reč o partneru, prijateljici ili o članu porodice, kada dajemo svoja osećanja nekome ko nam ne uzvraća, to je kao da se dajemo u ništa. Nakon nekog vremena naš kapacitet za davanje se potroši, dolazi do generalnog gubitka poverenja u ljude, pa nismo u stanju da damo ni onima koji iskreno žele da nam uzvrate.To često ide paralelno sa zanemarivanjem svojih sopstvenih želja i potreba. Ako su nam uvek na prvom mestu drugi, ako stalno želimo da udovoljavamo, pomažemo, savetujemo ili budemo na raspolaganju drugima, a da se ne zapitamo “šta ja to želim?” i “kako se ja osećam?”, isto tako ćemo se potrošiti. Ne zato što u svakom od nas postoji ograničena količina energije, entuzijazma i emocija, već zato što sami sebi šaljemo poruku da su drugi ljudi uvek bitniji od nas samih. Takvim “dobrim”, samarićanskim, požrtvovanim ponašanjem sebi zapravo šaljemo poruku da smo nebitni.Anhedonija, u svojoj suštini, jeste ne-bitnost, odsustvo biti. Spoljašnji svet je tu, ali ne dopire do nas. Unutrašnji svet je tu, ali ne dopiremo do samih sebe. Povučeni, udaljeni od svega, prividno na sigurnom, prestajemo živeti i počinjemo preživljavati. Kada nam je sve (uključujući i same sebe) nebitno, život postaje prazna kolotečina bez sadržaja, bez uživanja. Do generalnog osećaja nebitnosti može doći i zbog razočaranja u životne ideale. Bilo da je u pitanju ideal partnerske ljubavi, ideal porodice, ideal pravednog sveta (ili pak nešto četvrto), kada ne uspevamo da ga ostvarimo (a ideali su uvek neostvarivi, zato se i zovu “ideali”, a ne “reali”), to nas ostavlja razočaranima i dezorijentisanima, jer više nema ničeg vrednog ka čemu bismo želeli da idemo. Jedino što nam tada preostaje je da skupimo snagu za izgradnju novog, sopstvenog sistema vrednosti koji funkcioniše u realnosti.

Dozvola za uživanje

Živimo u vremenu koje slavi uživanje. New Age, religija dvadeset i prvog veka, uzdiže uživanje do božanskih razmera. To ima svoju pozitivnu i svoju negativnu stranu. Pozitivno je to što duhovnost može neutralizovrati zabrane na spontanost, zabavu ili uživanje koje neki ljudi usvoje tokom odrastanja. Stvar je u tome da mi ljudi, iako smo odrasli, često i dalje tražimo dozvole od autoriteta. Tačnije, tragamo za novim, boljim pravilima koja bi poništila ona stara. Duhovni autoritet, pošto se poistovećuje s izvornom čežnjom duše ili božanskim zakonom, tu nadjačava roditeljske zabrane.Uzmimo za primer Gorana. Goran ima 38 godina. Venčao se sa 23, godinu dana kasnije mu se rodilo prvo dete, a nedugo zatim i drugo. Obavljao je menadžerski posao u banci i vodio računa o svojoj porodici. Od oca je naučio da je život težak, da “biti ispravan” znači stalno raditi, kao i to da su uživanje, spontanost i zabava znak lenjosti i nezrelosti. Posle godinu dana depresije, počeo je da se zanima za duhovnost za koju kaže da ga je pročistila i oslobodila, jer mu je dala dozvolu za uživanje, spontanost i zabavu. Duhovni autoritet je bio veći od autoriteta njegovog oca.To je pozitivna strana duhovnog veličanja uživanja. Negativna strana je to što su životna sreća i uživanje postali ono što “morate imati” (odnosno “must have”). Rado ćemo pokazati da smo srećni i da uživamo u životu, jer se to, između ostalog, smatra znakom ličnog napretka i produhovljenosti. Međutim, ako smo nesrećni ili nismo u stanju da uživamo u životu, povući ćemo se, kao puž, u kuću. Iz duhovne perspektive, anhedonija nije običan ljudski problem, već bolesna praznina duše, što izaziva dodatan stid zbog svog stanja, osećaj manje vrednosti i potrebu za sakrivanjem.

Anhedonija


Smisao – ključ sreće i uživanja

Smisao nije samo duhovna, već i biološka potreba. Dok nešto smisleno povezujemo, u mozgu se stvara dopamin koji je u našem nervnom sistemu povezan sa centrima za nagrađivanje. Dakle, kada nešto otkrijemo, povežemo ili spoznamo, pa zatim osetimo mešavinu uživanja i euforije, za taj dobar osećaj odgovoran je dopamin. To objašnjava i činjenicu da anhedonija i osećaj besmisla, kao sijamski blizanaci, uvek idu zajedno.Prihvatajući odgovornost za kreiranje životnog smisla preuzimamo i odgovornost za osećaj sopstvene sreće i uživanja. A kad smo srećni i kad uživamo u životu, na to možemo inspirisati i druge. Dobra stvar je to što ova formula funkcioniše, kako za duhovno orijentisane ljude, tako i za ateiste. Jedina je razlika to što će ovi prvi biti skloniji da poveruju da osećaj uzvišenosti i nagrađenosti dolazi od Univerzuma ili Boga, a ovi drugi da taj isti osećaj dolazi od dopamina. Kako god tumačili to ushićenje, motivisanost i osećaj svrhe, važno je negovati ga kao jednog od glavnih životnih prioriteta. Kreiranje smisla je ključ sreće i

Četiri saveta za život ispunjen užitkom

1. Raščistite svoju prošlost da biste mogli da vidite svetliju budućnost

Svoju prošlost možemo uporediti sa korenjem, a budućnost sa krošnjom drveta. Ako je korenje trulo, onda će i krošnja dati bolestan ili nikakav plod. Isto tako, ako prošlost vidimo kao niz neuspeha i razočarenja, odakle nam ideja da bi budućnost mogla biti drugačija? Ljudi koji pate od anhedonije često uopšte ne mogu da se prisete da im se u životu dogodilo išta lepo. S druge strane, ljudi koji uživaju u životu se lako prisećaju prijatnih iskustava i imaju sasvim drugačiju, smislenu i povezanu priču o svojoj prošlosti, što predstavlja kvalitetan koren za viziju svetle budućnosti. Njihov lični mit, priča o životu, skrojena je tako da bolnim događajima i životnim teškoćama pridaje smisao koji im pomaže da nastave dalje. Dakle, ovde čak nije ni u pitanju to koliko ste u životu imali pozitivnih, a koliko negativnih iskustava, već kako na njih gledate. Naravno, način na koji gledate svoja iskustva veoma često dolazi od vaših roditelja, od načina na koji ste vaspitani i poruka koje su vam oni slali. I, mada promeniti poglede na svet često deluje kao jako teško ili čak nemoguće, ovo ipak nije slučaj. Nažalost, ovakvo menjanje sebe zahteva veliki trud i vreme, a neretko i pomoć sa strane, najčešće pomoć terapeuta.

Anhedonija


Četiri saveta za život ispunjen užitkom:Raščistite svoju prošlost da biste mogli da vidite svetliju budućnost. “Moram” i “treba” zamenite sa “hoću” i “želim”. Jedite namirnice koje podižu nivo dopamina. Doživite sinesteziju i osvestite povezanost sa svetom.


2. “Moram” i “treba” zamenite sa “hoću” i “želim”

Bilo da je reč o razgovoru s drugima ili o unutrašnjem govoru, znajte da sebi rečima kao što su “moram” i “treba” stvarate teret prisile i očekivanja. Takvo izražavanje povećava strah od neuspeha: “Moram da obavim ovo, jer će inače…” ili “Treba da počnem ranije da ustajem, jer ću u suprotnom…” Kada nešto baš “morate” ili “treba da”, negde u pozadini uma automatski iskrsava pitanje – što ako ne uspem?

“Bilo to dobro ili loše, sve što radimo trenutno predstavlja naš najbolji izbor”, tvrdi američki psihijatar Vilijam Glaser. Ako počnete svoju trenutnu životnu situaciju da posmatrate kao skup svojih najboljih izbora, počećete sve češće da upotrebljavate reči “hoću” i “želim”. Ako imate naporan i dosadan posao, vi zapravo ne morate sutra da odete na svoje radno mesto. Možete da ostanete kući i dobijete otkaz. Međutim, ako vam se ustajanje i odlazak na posao ipak čini boljim izborom, znajte da je to zato što to izabirate (hoćete ili želite), a ne zato što to morate ili treba da. Vaš najbolji trenutni izbor, koliko god vam se lošim činio, je i dalje vaš. Ovaj, temeljni stepen odgovornosti za svoje izbore je nužan za kreiranje sopstvene, smislene životne priče. Sasvim je jasno da u životu ne možemo uvek raditi stvari koje hoćemo i želimo, ali ukoliko uspemo da sebi objasnimo da su čak i stvari koje ne želimo svim srcem, ipak stvari koje sami biramo da uradimo, i da izbor uvek postoji, samo je druga opcija mnogo gora od one koja nam je mrska, ali je ipak odaberemo, biće nam mnogo, mnogo lakše. Važno je da upamtite da izbor uvek postoji, i da je situacija u kojoj ste vaš izbor.

3. Jedite namirnice koje podižu nivo dopamina

Dopamin je neurotransmiter koji je usko povezan sa osećajem životnog smisla, euforije i uživanja. Kako bi na dnevnom nivou počeli da se dobro osećate, počnite da jedete više namirnica koje podstiču sintezu dopamina. Dopamin se sintetizuje uz pomoć: aminokiseline tirozina, vitamina B9 i B12, kao i minerala magnezijuma. Tirozin možete da dobijete iz banana, avokada, svežeg kravljeg sira, kikirikija, badema, kao i bundevinih i suncokretovih semenki. Vitamina B9 ima u zelenom lisnatom povrću, braon pirinču, jajima i brokoliju. Vitamina B12 ima u mlečnim proizvodima i ribi, a magnezijuma u zelenom lisnatom povrću, soji, braon pirinču, orašastim plodovima i semenkama.Kada jedete, ograničite sebi količine. Hedonizam je suprotnost anhedoniji, ali ne vodi ka sve većem uživanju, već ka otupljivanju čula. Gladan čovek, kada jede, uživa u hrani celim svojim telom. Naročito ako je ukusnom ručku ili večeri prethodila telesna aktivnost. Ne zaboravite da svaki put kada birate nezdravu hranu i sedenje pred televizorom (umesto zdrave hrane i vežbanja), birate život sa manje uživanja. Kratkotrajno uživanje jedenja čokolade i gledanja neke serije je samo varka koja, dugoročno gledano, vodi u čulno i emocionalno mrtvilo. Neka vaši izbori budu usmereni ka stvaranju i održavanju trajnog, dugoročnog uživanja.

4. Doživite sinesteziju i osvestite povezanost sa svetom

Kada dodirujete, gledate, slušate, mirišete ili jedete, unesite se u svoja čula. Dopustite sinesteziju, ujedinjenje čula. Kada nešto probate ili dodirujete, zatvorite oči i pustite da vam ukus i dodir stvaraju oblike i boje. Kada slušate muziku, zamislite teksturu zvuka. Ako vam to ne ide tako lako, uključite maštu. Idite korak po korak, lagano. Ujedinjavanje čula podiže kvalitet uživanja.Osim sinestetičke povezanosti čula, osetite i svoju povezanost sa svetom. Dok grickate bademe ili jedete bananu, zapitajte se kako je ta hrana nastala i kako je stigla do vas. Možda je upijala sunce iz dalekih egzotičnih krajeva i proputovala pola sveta da bi na kraju postala deo vašeg tela. Mi smo u stalnoj povezanosti sa celim svetom. Postoji jedna kineska poslovica koja kaže: “Ako otkineš struk trave, protrešćeš celi svemir.”Ne zaboravite: osećaj izolacije i odvojenosti vodi u anhedoniju, a osećaj povezanosti i bliskosti vodi ka otvorenom, prepuštajućem životnom uživanju. Nemojte se plašiti povezivanja. Bilo da je to povezivanje sa svetom, sa drugima, sa nekim predmetom, kao što su umetnička dela, ili da je u pitanju muzika, možda neka vrsta hrane, bilo šta… Posmatrate li zrelo i odraslo, prosto je nemoguće da ne postoji baš ništa dobro na ovom svetu sa čime biste mogli da se povežete. Ukoliko imate problem sa povezivanjem krenite od malih stvari. Utopite se u nekoliko tonova muzike, ili u ukus omiljene hrane, u miris cveta ili parfema, u osmeh vašeg deteta… Nije tako teško kako se čini na prvi pogled.Naučite sebe da uživate. To je verovatno najlakši način da pobegnete od besmisla. Ukoliko ne znate puno o tome počnite od malih stvari. Polako i s vremenom, naučićete da takva iskustva proširite, naučićete da svet ima i boju, i miris, i ukus, i dodir, i sliku, i naravno smisao. I naravno vaš je lični izbor da li ćete i u čemu ćete uživati. Dozvolite sebi da se prepustite. Uživajte!

Empatija


Empatija ili kako bi vam bilo u tuđoj koži? Empatija je slušanje glavom i srcem.

Empatija je neophodan preduslov uspostavljanja zdravih i konstruktivnih odnosa između vas i druge osobe, odnosa koji se neće pretvoriti u vašu neraskidivu vezanost ili, sa druge strane, dovesti do zahlađenja odnosa pri prvom iskušenju.

Empatija („u – osećavanje“) predstavlja sposobnost doživljavanja osećanja i doživljaja druge osobe „kao da“ su naši sopstveni .U osnovi razvoja empatije stoji sposobnost decentracije, odnosno spremnosti i sposobnosti da „uđemo u svet druge osobe“ i tako razumemo njene probleme i postupke, ali i da prenesemo naše razumevanje toj osobi.

Empatija nije slepa sentimentalnost (simpatija, saosećanje), ona uvek podrazumeva izvesnu objektivnu distancu, ali uz uvažavanje druge osobe i njenih osobina. Ulazeći u svet druge osobe mi ne gubimo sopstveni identitet. Sposobnost empatije pomaže nam da „čujemo“ osećanja i želje i brige sagovornika i jasno definišemo potrebe koje se iza njih kriju.

Empatski stav karakteriše stvarna prisutnost u komunikaciji sa osobom, otvorenost i odnos bez procenjivanja, strpljivost, zainteresovanost za sagovornika i njegove probleme i poverenje u proces građenja odnosa i prevazilaženja poteškoća.
Nekoliko je ključnih tačaka po kojima se empatija razlikuje od ostalih, sličnih, pojava kao što su simpatija, identifikacija, sažaljenje i dr.:

EMPATIJA J E S T
Eaktivno slušanje druge osobe, osećati šta druga osoba oseća zamisliti da sam JA – TI u tvojoj situaciji (postoji dva identiteta) razumeti osećanja i potrebe drugih razlikujući pri tome sebe od drugih (postoji jasna granica JA-TI) osećati (razumeti) druge odsustvo svakog ličnog interesa i vrednovanja.

EMPATIJA N I J E aktivno stapanje sa drugom osobom misliti šta druga osoba oseća zamisliti da sam JA u tvojoj situaciji (postojanje samo jednog identiteta) „razumeti“ osećanja i potrebe drugih brkajući pri tome sebe i druge (ne postoji jasna granica JA-TI) osećati (razumeti) za druge postojanje ličnih interesa i vrednovanja.

Emocionalna inteligencija podrazumeva okretanje ka našim sopstvenim i osećanjima ljudi koji nas okružuju. Ovo zapravo znači – moći uvek pravilno odgovoriti na tuđa osećanja, pažljivo i adekvatno.

Empatija je korak više i znači biti u mogućnosti sagledati problem iz perspektive druge osobe. Dobro je biti svestan osećanja drugih ljudi, sve dok znamo da su to njihova osećanja, a ne naša.

Empatija počinje sa slušanjem, dakle uspostavljanjem odnosa sa drugima. Ljudi koji imaju manjak empatije su više fokusirani na sopstvene potrebe i obraćaju malo ili nimalo pažnje na druge. Da biste razvijali sposobnost empatije, fokusirajte se na neverbalne signale isto kao i na verbalne. Istraživanja pokazuju da reči iznose samo oko sedam odsto komunikacije.
EQ važnija od IQ


Dokazano je da je emocionalna inteligencija važnija od IQ pri određivanju uspeha u životu. Za razliku od IQ, koji je više-manje nepromenljiv, koeficijent emocionalne inteligencije se može neprestano razvijati tokom života i omogućiti ljudima da poboljšaju svest o sebi i drugima, da stvore dobre odnose sa drugima i harmoniju. U praksi, ona omogućava ljudima da postanu svesni svojih mogućnosti i odaberu najprimereniju reakciju.

Emocionalna odbojnost


Uverenje da nismo vredni nečije pažnje i ljubavi osnovna je karakteristika sheme odbojnosti. Jak osećaj da se u njima nalazi nekekva mana ili greška, osobe sa ovom shemom drži u strahu da će svi ko ih istinski malo bolje upozna, bezuslovno kod njih naći neki nedostatak. Stalno roditeljsko neodobravanje, vređanje i ponižavanje, kod deteta može stvoriti osećaj da zbog vlastitog nedostatka nisu dostojni pažnje i ljubavi. Poruka gađenja i neodobravanja može biti i neverbalna – dizanje obrva ili sarkastičan način izražavanja. Temeljne emocije u shemi odbojnosti su poniženje i sram. Osobe s ovom shemom na sebe mogu gledati s gađenjem, slično onome kako su na njih gledali roditelji. Takve osobe su stalno na oprezu da neko ne otkrije njihove nedostke. Žive s pretpostavkom da se neće svideti onome ko ih stvarno upozna. Veruju da ako ih neko bolje upozna, njihovi nedostaci će postati očiti i oni će biti odbačeni.

Prvi manipulativni okvir, koji mogu razviti osobe sa ovom shemom, temelji se na arogantnom hvalisanju, kojim pokušavaju prikriti osećaj manjkavosti. Neprestano se žele prikazati mnogo boljima nego što oni sami veruju da jesu. U stalnoj su potrazi za javnim priznanjem, koje bi im trebalo poslužiti kao kompenzacija osećaja manjkavosti. Drugi manipulativni okvir vodi u popuštanje pred snažnim osećajem bezvrednosti. Nedostatak samopouzdanja ih navodi da se skrivaju, otkrivajući, veoma oprezno, jako malo od svojih osećaja i misli. Osobe s ovim manipulativnim okvirom se jako teško upuštaju u poznanstva i odnose s drugim ljudima. Plašeći se da će biti kritizirani, pažljivo biraju što će otkriti o sebi. Rezultat svega je šuplja, lažna osobnost, izgrađena da od okoline sakrije osećaj manjkavosti.
Shema odbojnosti izaziva mnoge probleme u odnosima. Zbog stalnog straha da će njihove greške biti otkrivene, osobe s tom shemom se čestu upuštaju u odnose s onima koji su daleko. Kominikacija internetom je idalna za takve osobe. Internet im omogućava potrebnu distancu, koja ih štiti od preteranog otkrivanja. Na taj način mogu potpuno kontrolisati ono što otkrivaju partneru za drugim racunarom.
Bazirano na delima od – Jeffrey Young, Tara Bennett, Daniel Goleman

Depresija i duhovna rast


Možda je depresija Božji dar, pružena mogućnost za duhovni rast. Pošto je stanje svesti, karakteristično za depresiju, polazno i za duhovni rast – odvajanje, u svesti, od vrednosti i zadovoljstava ovog sveta, sveta iluzija. “Pružena mogućnost” – jer se u shvatanju i prihvatanju tog stanja treba ispravno postaviti, a to prvenstveno znači potčinjavanje Božjoj Volji (Božanskom Planu).


DEPRESIJA NAS CINI JACIM I USPESNIJIM – PSIHOLOGIJA

Depresija je dobra za nas i njeno lečenje moglo bi poremetiti naša ključna biološka usavršavanja. Stručnjaci tvrde da lečenje depresije sprečava osobe da prihvate svoj očaj i da se time motivišu da promene svoj život na bolje, prenosi “Dejli Ekspres”.Tuga koju prebolimo može nas ojačati, učiniti fleksibilnijima i omogućiti nam da se bolje nosimo sa životnim izazovima, sugerišu rezultati naučnog istraživanja. U društvu u kome se lična sreća postavlja u prvi plan, postoji malo tolerancije prema talasima očaja koji prate gubitak posla, raskid veze ili smrt bliske osobe.Stručnjaci za psihičko zdravlje strahuju da rastući trend uzimanja tableta protiv depresivnog raspoloženja sprečava evoluciju ljudskih emocija.Ljudi pate od depresije hiljadama godina i najverovatnije su je “preživeli” jer je ona u dugoročnom smislu dobra po našu vrstu, ocenili su naučnici.Istorijske ličnosti koje su patile od depresije su, između ostalih, Vinston Čerčil, Abraham Linkoln, Isak Njutn, Vinsent van Gog i Ludvig van Betoven.Procene su da će jedna od četiri osobe patiti od depresije ili bipolarnog poremećaja u jednoj fazi svog života, a da trenutno pet odsto čovečanstva živi sa depresijom.“Kada otkrijete nešto tako duboko u sebi, pretpostavljate da je baš to nešto izabrano zbog svojih prednosti, inače nas ne bi okupiralo. Igramo se sa delom našeg biološkog usavršavanja”, ocenio je psihijatar Džerom Vejkfild sa Univerziteta Njujork.Studija sugeriše da bi tuga mogla da bude deo strategije samoodbrane, jer se pojavljuje među primatima koji pokazuju znakove emocija. Vejkfild smatra da nam depresija pomaže da učimo na svojim greškama.” Jedna od funkcija intenzivnih negativnih emocija je da one zaustavljaju naše normalno funkcionisanje, kako bi se neko vreme fokusirali na nešto drugo”, ističe Vejkfild.Tuga nas takođe može odvratiti od toga da budemo previše plemeniti i otvoreni u odnosu prema nekom ili prema stvarima koje vrednujemo.Takođe nas može sprečiti da napravimo grešku na prvom mestu, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu “Nju Sajentist”.


“Da se nismo osećali tužno zbog nečeg što nismo uspeli da ostvarimo u prošlosti, ne bi stali na putu ka tom cilju i bili introspektivni i možda ne bi pokušali da promenimo strategiju. Osećajući se entuzijastički i ushićeno, verovatno bi slepo krenuli ka tom cilju”, istakao je Pol Kidvel, psihijatar sa Univerziteta Kardif.Poznato je i da je kreativnost povezana sa “crnim raspoloženjem”. Nemali je broj velikih slikara, pisaca i muzičara koji su patili od depresije ili bipolarnog poremećaja.Psiholozi Modupe Akinola i Vendi Beri Mendes sa Univerziteta Harvard otkrili su da su ljudi koji pate od depresije bolji u kreativnom radu, naveo je “Dejli Ekspres”.Previše sreće može biti loše i po karijeru. Psiholog Ed Dajner sa Univerziteta Ilinois utvrdio je da su ljudi, koji su se na “lestvici sreće” od deset postojećih našli na osmom mestu, uspešniji u finansijama i obrazovanju, od onih koji su zauzeli deveto mesto.Ipak, ovi na devetoj poziciji imali su mnogo uspešnije emotivne veze.

Zbogom iluzije


Ljudi nisu ono što govore da jesu, niti su ono što rade. Ništa nije onako kako izgleda da jeste. Vrlo je važno da smo svjesni činjenice da ljudi rade ono što rade jer njihova dominantna genetska potreba zahtjeva da se izrazi na takav način. Svako ima neku dominantnu potrebu koja mu nalaže da radi ono što radi. Svako cijeni događaje i situacije po sebi. Oni imaju pravo na svoje mišljenje, bez obzira da li je ono tačno ili nije. Uistinu, ni jedno mišljenje nije tačno, ali čovjek treba da dođe do tog saznanja kad on to želi.

Ko si ti? Jesi li ti ono što radiš_ Glumac, profesor, doktor, biznismen?

Ne, ti nisi ono što radiš. Ako se baviš tim profesijama, to ne znači da si ti ta profesija. Ti nisi taj rad i ta profesija. Izabrao si profesiju iz straha za opstanak, ali to nisi ti.

Postao si vlasnik kuće, fabrike ili nekog biznisa, ali to nisi ti. Ti nisi stvar, a ovo su sve stvari. Nisi ono što uobražavaš da jesi. Nisi, dakle, ono što radiš i čime se baviš. To što radiš, manifestuje i izražava tvoje trenutno stanje svjesnosti koje je ograničeno. To je stanje tvojih imaginarnih potreba.

Jesi li ti tijelo?

Ne, ti nisi tijelo.

Naravno, ti imaš tijelo, ali sebe nikad ne zoves tijelom, nego sebe oslovljavas sa „Ja“.Tvoje tijelo je školska učionica, instrument u kojem se tvoje „Ja“ budi, prelazeći iz jednog razreda u drugi dok ne dodje do diplome, tj. iz „nizeg nivoa“ svijesti u „viši nivo“. Čak i ako izgubiš tijelo smrću, tvoje „Ja“ ostaje živo i onakvo kakvo je oduvijek i postojalo.

Jesi li ti tvoj intelekt?

Ne, to nisi, jer tvoj mozak je kosmički kompjuter, koji registruje i prima pet čula. Tvoja objektivna svjesnost (nametnuta) funkcioniše kroz taj moždani instrument.

Jesi li ti ono što sada misliš?

Ne, nisi ni to.

Ko si onda?

Ti si svijest koja je uvijek svjesna.

Ono što ti sada misliš je produkt tvog iskustva, uslovljenosti, kulture u kojoj živiš. Tvoja svijest funkcioniše kroz tijelo, ali ti nisi tijelo. Ti si idejno, plansko Duhovno biće. Možeš sebe nazvati drugim imenom, nuklearnim bićem npr. Ti si rezultat genetskog plana i zakona. Ti si „Drvo života“. Ti si „Kralj“ i „Kraljevina Božija“. Sve ono sto si ti, u stvari je čisti Um.

Abraham Hiks-Ko povlaci konce


Korišćenje sopstvene pozitivne energije.

Da li postoji način da ostanemo pozitivni u okruženju ljudi koji su konstantno fokusirani na nedostatak?

Evo Abrahamovog odovora na pitanje koje je postvio jedan student: Kako mogu ostati pozitivno fokusiran, kada je moja partnerka dominantno skoncentrisana na nedostatak, I ne čini nikakav napor kako bi postala pozitivna? To jako utiče na mene – teško mi je da pored nje takve, I ja ne osetim nedostatak.

Abraham: Znamo da je mnogo lakše biti pozitivan dok gledate I čujete nešto što vas čini da se osećate dobro, ali ekstremno je oslobađajuće pokazati sebi, da imate sposobnost da se osećate dobro u bilo kakvoj situaciji, čak I onda kada se vaši bližnji ne osećaju tako.

Otkrićete da vam je mnogo lakše upravljati sopstvenim umom, nego da kroz akciju koordinirate ljude sa kojima provodite vreme. Čak, i ako postoji samo jedna osoba koja je često sa vama, koju biste drage volje ‘prevaspitali’, nikad je ne možete ‘prevaspitati’ dovoljno. I naravno, postoji mnogo više osoba nego ta jedna, na koje imate određene emocionalne odgovore. Kada se naviknete da namerno usmeravate sopstvene misli ka stvarima koje vam zadaju zadovoljstvo, neprijatni ljudi (ili neprijatni aspekti tih ljudi) će napustiti vaše iskustvo. Vaša pažnja na ono što ne želite, drži ih u vašem iskustvu.

Mnogi ljudi se ne slažu sa tim kada prvi put to čuju, jer veruju da su negativne stvari u njihovim životima prisutne zato što ih neko drugi stavlja tu:’ Moj nasilni muž se negativno nameće u moje iskustvo.’

Mi hoćemo da shvatite, da ako koristite vašu moć da se fokusirate na povlačenje negativnosti I nasilja, I stavite svoju pažnju na pozitivne stvari – onda nasilje ne može opstati u vašem iskustvu. Moćno je kada otkrijete da bilo koji, ma apsolutno svi negativni aspekti, ostaju u vašem iskustvu samo zbog vaše pažnje ka njima, a samim tim konstantnog prizivanja istih u vaše iskustvo.


mate sposobnost da se osećate dobro u bilo kojoj situaciji.

Priznajemo, da održavanje pozitivnih misli usred negativnih uslova, nije nimalo laka stvar. Pogotovo na početku. Najbolje vreme za počinjanje upravljanja I usmeravanja sopstvenih misli nije kada ste usred negativne situacije. Biće vam mnogo lakše da posegnete za mislima koje vam više prijaju kada ste sami: Počnite tako što ćete se setiti kada ste se sa lakoćom osećali dobro u vezi te osobe. A ako ne možete da pronađete to mesto početka, izaberite drugu temu. Prva stvar koja je neophodna da bi se prekinuo negativni talas I počeo pozitivniji smer, je prihvatanje činjenice da vaše misli zaista kreiraju realnost u kojoj živite. Sledeće, morate prihvatiti činjenicu da vi imate moć kojom možete preusmeriti sopstvene misli. A onda, ono što je potrebno je voljnost da usmerite svoje misli u smeru onoga što vas čini da se osećate bolje sve dok se taj obrazac misli ne utvrdi u vama.

Jedna od najuzbudljivijih stvari u vezi započinjanja namernog fokusiranja misli je ta, što će vam Zakon Privlačnosti doneti dokaze vaših poboljšanih misli istog momenta. I iako je možda veoma teško razbiti stare obrasce razmišljanja, I možda s’vremena na vreme vi ‘zapadnete’ natrag, ponovo u te stare načine razmišljanja, vi nećete moći poreći dokaz vašeg truda. I neće proći još dugo vremena, a vaše će se veze I odnosi u mnogome poboljšati, sa mnogo manje vašeg truda nego što ste ranije trošili pokušavajući da savladate negativne razgovore, I pokušavajući da ‘prevaspitate’ druge na određeno ponašanje.