Tema: Bezbedan operativni sistem na kompjuteru

Vazna napomena!

Sav materijal u ovoj temi preuzet se sa zvanicnog sajta, zato ste duzni svi koji kopirate i sirite dalje na druge forume i sajtove da navedete izvor i napomene tima sajta za bezbednost interneta Republike Srbije.

Uz minimalne izmene Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs





Bezbedan operativni sistem na kompjuteru

Definicija: Operativni sistem (OS) je kompjuterski program čija je osnovna funkcija da kontroliše operativnost kompjutera, odnosno interakciju korisnika sa hardverom (DVD-rom, USB, hard drive, miš i slično) i softverom (drugi programi instalirani na mašini).

Tri operativna sistema – Windows OS, Mac OS i Linux – čine čak 95% ukupnog tržišta operativnih sistema na kompjuterima.

Bez obzira na sve što se priča „po internetu“, nijedan operativni sistem nije imun na spoljašnje napade i zloupotrebe.

S obzirom na to da OS predstavlja sredstvo kojim se rukuje kompjuterom, OS je česta meta napada sa ciljem najraznovrsnijih zloupotreba. Kontrola nad operativnim sistemom dozvoljava ne samo kontrolu nad kompjuterom, već i kontrolu nad svim informacijama koje se u njemu nalaze.

Malver je izraz koji označava „malicious software - malware“ i upotrebljava se kao najopštije ime kojim se označavaju štetni i opasni programi; zato se ovaj termin često upotrebljava kao pojam koji obuhvata različite kategorije opasnog sofvera: viruse, crve (worms) ili trojance (trojan horse). Tokom vremena, a posebno u poslednjih pet godina i zahvaljujući sve masovnijoj upotrebi digitalnih tehnologija, programeri su razvili druge vrste opasnog softvera, kao što su: ucenjivači (ransomware), strašila (scareware), maliciozni oglasi (malicious adware) i špijunski softver (spyware).


Prvi maliciozni softver, Elk Cloner virus, nastao je 1982.godine kao šala jednog srednjoškolca.

Danas se piše više malicioznih nego legitimnih/legalnih programa.

Specifičnosti



Crvi ne zavise od akcije korisnika, već predstavljaju malver koji se replicira, odnosno samoumnožava putem lokalne mreže ili interneta. Zbog ove samostalnosti crvi su veoma opasni.
Trojanci nemaju komponentu samoproširivanja na druge sisteme, ostaju samo na mašini koju su neposredno zarazili.
Hibridne forme: danas postoji mnogo hibridnih formi malvera koje kombinuju osobine virusa, crva, trojanaca i ostalih pomenutih programa.

Cilj malvera je dvostruk:


Da naudi kompjuteru koji je zaražen. Na primer, da se uništi deo operativnog sistema, preuzme kontrola nad njim, špijuniraju, odnosno ukradu podaci sa njega i slično.
Da se proširi na druge mašine i operativne sisteme. Bez ove težnje da se proširi i na druge mašine, rizici i posledice malvera bi danas bili neuporedivno manji.


Najveći problem za stvaraoca malvera jeste kako da dođe do nečijeg operativnog sistema, odnosno kompjutera. Postoje tri osnovna načina:

Žrtva sama nesvesno instalira i pokrene malver na svom operativnom sistemu;
Putem iskorišćavanja slabe tačke u okviru drugih softvera u masovnoj upotrebi;
Korišćenjem umreženosti kompjutera sa slabim tačkama u softveru koje malver koristi kako bi se instalirao i pokrenuo.

Najčešći načini na koje mogu da „zarazim“ svoj kompjuter:

Prenosivi medij: u početku ovo su bili flopi diskovi, danas su ovo uglavnom USB memorije;
Otvaranjem zaraženih fajlova (.doc, .pdf, .xls, itd);
Pokretanjem zaražene aplikacije ili programa (najčešće .exe ili .com fajla);
Preuzimanjem zaraženih fajlova, odnosno baza podataka (download) sa interneta;
Priključivanjem kompjutera na zaraženu mrežu;
Otvaranjem zaraženih fajlova u elektronskoj pošti (attachment);
Klikom na maliciozne linkove (običino u okviru phishing emailova)
Klikom na POP-UP aplikaciije
Klikom na maliciozne reklame (malicious adware)

Kako da održavam svoj operativni sistem?

Redovno pravi bekap svojih dokumenata. Ako ti posao ili škola zavise od kompjutera, navikni se da ovo radiš svakog dana. Da, svakog dana. Ovo te štiti ne samo od opasnih programa i zaraza, već i od nepredviđenih okolnosti kao što su kvarovi, fizička oštećenja i slično.
Mnoga sredstva su ti na raspolaganju: DVDjevi, USB memorije, eksterni hard diskovi, cloud servisi (ne zaboravi: na cloud nikada ne postavljaj bilo šta što otkriva tvoje lične podatke!)
Uključi firewall u okviru svog operativnog sistema. Firewall te neće štititi od svih vrsta rizika (na primer od virusa koji pokreneš iz e-maila), ali hoće u većini slučajeva od crva i hakera, kao i od ostalih opasnosti kojima je tvoj kompjuter izložen putem neke mreže ili interneta. Raspitaj se kod svog internet provajdera da li tvoj ruter ima firewall, kao i da li je uključen.
Obavezno i redovno ažuriraj (patch) programe i aplikacije! Mnogi programi postanu tokom vremena otvoreni za zloupotrebu, odnosno neko otkrije slabost u zaštiti i napiše malver koji targetira tu slabost. Zato uvek ažuriraj sve programe koje imaš u kompjuteru; ovo se posebno odnosi na operativni sistem sam, ali i na dodatke poput Adobe Flash ili Java i slične.
Instaliraj pouzdan antivirus program. Ovaj program moraš takođe redovno da ažuriraš, svaki put kada dobiješ opomenu, zato što on fukcioniše po principu prepoznavanja odlika malvera. Ako ne prepoznaje specifične odlike, ne može te ni zaštiti. Antivirusi imaju ograničenja, tako da samo antivirus program ne može sam po sebi biti jedina zaštita. Koristi sve savete sa ove stranice!


kliknibezbedno.rs

Kako da se zaštitim?

Ne zaboravi da preko 90% napada na svoj kompjuter možeš da sprečiš sopstvenim pravilnim odlukama zasnovanim na znanju, kao i pravilnim rukovanjem kompjuterom.

Svaku nepoznatu USB memoriju tretiraj kao da si naišla/naišao na nepoznate bobice u divljini. Kao što bobice ne bi probala/probao, tako ne stavljaj nepoznate USB memorije u svoj kompjuter. I prema USB memorijama tvojih prijatelja moraš da se ponašaš kao da ih nosi nepoznata osoba, s obzirom na to da nikada ne možeš biti 100% sigurna/siguran kako se neko ophodi prema bezbednosti svog kompjutera.

Nikada ne otvaraj fajlove:

Koje su ti poslale nepoznate osobe
Koje ti je poslala poznata osoba, ali koje nisi tražila/tražio. Ne zaboravi da tuđi kompjuteri mogu biti zaraženi tako da njihov vlasnik toga nije ni svestan!
Ne klikći „yes“ na svakoj opciji koja ti pruža tu mogućnost!
Uvek dobro pročitaj ime svakog fajla pre nego što klineš da ga otvoriš.
Sa mnogo opreza se odnosi prema „zavodljivim“ ponudama novca, besplatnog stoftvera ili drugih proizvoda.
Nikada ne klikći na pop-upove ili druge reklamne ponude.
Nemoj da dozvoliš nepoznatim aplikacijama da prođu kroz firewall tvog operativnog sistema. Dobro pročitaj ko je vlasnik softvera kojem omogućavaš ulazak u svoj kompjuter

Privatnost i bezbednost


Bezbednost

Poznato je da je najslabija karika u lancu bezbednosti uvek korisnik sam. Nemarnim ili nedovoljno pažljivim načinom upotrebe svake tehnologije, korisnici – mi sami – stavljamo sebe ili druge u rizičnu situaciju iz koje je ponekada jako teško izaći.

Zato je nužno da onlajn bezbednosti pristupimo na isti način kao bezbednosti pešaka u saobraćaju. Prvi set pravila koje smo naučili još odavno, kada smo bili jako mali, jeste način bezbednog prelaženja ulice: pogledamo ulevo, pa udesno da li nailazi neko vozilo, uočimo semafor, "zebru" – pa pređemo.

I našoj onlajn bezbednosti moramo da pristupimo na isti način: kroz usvajanje osnovnih znanja i postupaka koje primenjujemo svaki put kada prelazimo neku onlajn „ulicu“; na primer kada otvaramo nalog na nekoj od društvenih mreža, kada objavljujemo podatke o sebi, kada stvaramo onlajn prijateljstva ili kada nešto kupujemo u onlajn prodavnicama.

Zato je Klikni bezbedno napravio ovaj vodič koji će pomoći i sasvim neiskusnim, kao i iskusnijim korisnicima IKT (informaciono-komunikacionih tehnologija) da utvrde svoje znanje osnovnih, vrlo praktičnih i vrlo jednostavnih setova pravila koji će biti prva zona odbrane od mogućih opasnosti koje dolaze iz digitalnog sveta.


Privatnost

Privatnost je u isto vreme i veća i manja tema od bezbednosti. U prvom slučaju, privatnost je veća tema kada se razmišlja o tome šta i u koje svrhe se naši podaci o ličnosti, naše fotografije, naše šoping liste mogu upotrebiti od strane kompanija ili organa vlasti.

Iako je ova prva navedena upotreba jako važna ne samo za nas lično već i za društvo u celini, mi ćemo se na ovom sajtu uglavnom baviti temom privatnosti kao delom lične onlajn bezbednosti svakoga od nas, a posebno kada se ona tiče maloletnih korisnika.


Zašto je privatnost važna?

Privatnost postaje važna onog trenutka kada bilo koja informacija o Vašoj ličnosti za Vas ima vrednost. Ovaj odnos se mora izgraditi. Ako određena informacija ima vrednost za Vas, sigurno je vredna i nekome drugome. I obrnuto mora biti tačno: ako je nekome drugom informacija vredna, onda bi trebalo da je vredna i Vama, i morali biste da se ponašate tako da tu informaciju zaštitite i ne dozvolite da se njome koristi neko ko ne želite.

Na primer: informacija o Vašoj kućnoj adresi. Vama je važna zato što je Vaš dom mesto najvažnije intime, privatnosti i lične slobode. Nekome drugome može biti važna da bi ukrao nešto iz vašeg poštanskog sandučeta ili iz samog doma. U gorim slučajevima, Vaša adresa nekome može biti važna upravo zato što je dom mesto intime, na primer seksualnim predatorima ili drugim vrstama kriminalaca.

Pitanje privatnosti već jeste jedno od najvažnijih pitanja 21. veka: kako je definišemo, kako je štitimo, kako je zloupotrebljavamo, kako se menjaju zakoni koji u našim društvu regulišu sva prethodna pitanja.

Bez obzira ne neizvesnost odgovora na ova velika pitanja, privatnost pojedinca je, pre svega, ustanovljena na odnosu svakog od nas pojedinačno. Na nama je odgovornost da se staramo o svojoj privatnosti. Nadamo se da će Klikni bezbedno uspeti da Vas uveri da je privatnost prioritet kojim se vredi baviti svakodnevno, kao i da je privatnost vrednost koju treba aktivno odgajati i štititi.




Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Kako napraviti dobru lozinku

Definicija: Lozinke (passwords) su kao ključevi od tvog stana: prva i osnovna prepreka između tvog privatnog prostora i onih koji bi tom prostoru nepozvano pristupili.

Slično kao što činjenica da su tvoj stan ili kuća zaključani neće uvek sprečiti lopova da uđe, tako ni lozinke ne predstavljaju apsolutnu zaštitu – ali ipak jesu vrlo važan korak koji će onemogućiti veliki broj zloupotreba.

Najveći problem: Pravljanje lozinki je u današnje vreme veština. Svako od nas barata velikim brojem lozinki i zbog toga često zapostavljamo da se potrudimo da koristimo bezbedne lozinke. Činjenica da veliki broj ljudi koristi banalne lozinke poput "12345" ili niza slova kojima se ispisuje naše pravo ime ili nadimak, omogućava ogroman broj neovlašćenih oblika korišćenja naših naloga na društvenim mrežama ili provale kriminalaca u naše bankovne račune ili kompjutere.


Bezbednost naših naloga zavisi od dva koraka:

Kreiranja „snažne“, „jake“, „kvalitetne“ odnosno jednom rečju, bezbedne lozinke.
Čuvanja tajnosti te lozinke.

Šta tačno znači „jaka lozinka“?

Pod ovim terminom podrazumeva se niz slova, brojeva i znakova koji je napravljen tako da postoji velika verovatnoća da najbrža mašina neće uspeti da je pogodi u okvirima razumnog protoka vremena. Sa druge strane, jaka lozinka je i niz slova, brojeva i znakova koje u razumnom protoku vremena ne bi uspela da pogodi ni osoba koja nas najbolje poznaje.

Ovo znači da, ako je tvoje ime Petar Petrović i rođen si 1. januara 1998. godine, kada napraviš lozinku „Petar01011998“, može se smatrati relativno bezbednom lozinkom za nepoznati kompjuter koji će koristiti algoritam za otkrivanje lozinke, ali neće biti dovoljno dobra lozika da spreči neovlašćeno korišenje od strane osoba koje te poznaju i znaju datum tvog rođenja.

Stvaranje jake lozinke

Stručnjaci često navode da je veliki broj lozinki koje korisnici stvore zaista vrlo lak za pogađanje.




Šta čini jaku lozinku?

Kompleksnost – dovoljno kompleksna je ona koju ni kompjuter ni osoba ne mogu da pogode u nekom razumnom protoku vremena
Unikatnost – nemoj koristiti floskule ili nizove reči koje formiraju uobičajene izraze u opštoj upotrebi

Koraci stvaranja jake lozinke:

Upotrebi kombinaciju: malih slova (a-z), velikih slova (A-Z), brojeva (0-9) i znakova (!@#$%^&*()). Ovde navodimo latiničnu abecedu pošto mnogi veb sajtovi ne prihvataju ćirilicu ili slova sa specifičnim nadrednim znacima (ČŠĆĐŽ, na primer). Naravno, ovo ne znači da, ako je moguće, ne treba da ih koristiš, naprotiv. U svakom slučaju, pravila su potpuno ista, bez obzira na to da li koristiš latinicu ili ćirilicu;
Napravi niz od najmanje 8 karaktera iz koraka broj 1;
Taj niz bi trebalo da bude smišljen tako da možeš lako da ga izmeniš svakih 3-6 meseci ili češće u slučaju da je to nužno.

Na primer, osnovna lozinka za tvoj e-mail je: „k1sela!Vod4“. Ako želiš da blago izmeniš ovu lozinku, sledeća verzija može biti „k1sela@Vod4“ – promenjen je ! koji se dobija istovremenim pritiskanjem shift+1, u @ koji se dobija upotrebom shift+2. Sledeća može biti „k1sela#Vod4“ (# je shift+3), i tako dalje.

Napravi svoj sistem menjanja slova u brojeve u rečima. Mi smo dali primer vrlo tipične zamene u internet slengu (pa je „i“ jednako „1“, a „a“ je jednako „4“), ti možeš smisliti sopstveni sistem tajnih šifri koji možeš dosledno da primenjuješ.
Razvijaj sopstveni sistem reči koje koristiš koji je dovoljno raznovrsan, ali kojeg možeš lako da se setiš. Ako si vatreni navijač nekog kluba ili obožavaš neki bend, nemoj koristiti njihove nazive. Ali možeš da koristiš, na primer, spisak omiljenog povrća ili predmeta koje imaš na stolu ili u sobi.
Nikada nemoj koristiti istu šifru za važne naloge: u ovo spadaju opšte šifre za kompjuter i mobilni telefon, e-mail nalozi, nalozi na društvenim mrežama, svi nalozi koji otkrivaju finansijske informacije (banka, onlajn kupovina). Sve ove lozinke moraju biti međusobno različite i različite od svih ostalih lozinki koje koristiš (forumi, veb sajtovi i slično).
Koristi akronime. Akronim je niz napravljen od prvih slova svih reči u određenoj rečenici. U ovom slučaju možeš da upotrebiš stih neke pesme, na primer stih pesme Discipline Kičme: „levo desno gore dole ja sam opet ispred škole“ bi postao LDGDJSOIS. Na ovaj akronim dalje primeni prethodne savete, na primer: LD!GD!js017. Ovo je primer jako dobre lozinke!


Šta ne treba raditi prilikom stvaranja jake lozinke:

Ne koristi trivijalne lozinke. Sve što ti je veoma lako da zapamtiš je uvek mnogo lakše pogoditi.
Ne koristi lozinke koje su bilo gde date kao primeri jakih lozinki. Zapamti: za tvoje pamćenje i kao bezbednosna mera, lozinka koja je jedinstvena za tebe je teža za otkrivanje kroz nasumično pogađanje.
Ne koristi podatke o sebi koje je lako otkriti, na primer: datum rođenja, kao i datumi rođenja roditelja ili dece, ime kućnog ljubimca, omiljenog benda ili sportskog tima, imena braće, sestara ili dece. Pravilo: Ako nešto postoji kao podatak ili usputno pomenuta činjenica na tvojim nalozima na društvenim mrežama, to nemoj da koristiš kao osnovu svoje lozinke.
Nemoj da koristiš obične reči niti logičan niz reči: fraze u opštoj upotrebi, popularan sleng i slično.
Nemoj da koristiš šablone, odnosno logične sledove. Na primer, „123456“ je lozinka koju koristi oko 5% populacije. U ovo spadaju očigledni nizovi poput „qwerty“ ili „zxcvbnm“, kao i brojevi: već pomenuti „123456“ ili „24681012“ i slično.
Ni kombinacije logičkih sledova nisu dovoljno efikasno bezbedne. Na primer: „qwerty123456“ nije dobra lozinka.



Održavanje tajnovitosti lozinke

NIKADA nemoj drugima otkrivati svoju lozinku – ovo uključuje tvoje drugove i drugarice, tvog dečka ili devojku, rodbinu, nastavnike, druge učenike ili studente, kao i ljude sa kojima radiš. Ovo se posebno odnosi na sve nepoznate osobe.

NIKADA nemoj zapisivati svoje lozinke na papirićima koje držiš pored kompjutera. Osim što je relativno lako da neko nađe zapisanu lozinku, papirić lako možeš da izgubiš.

NIKADA nemoj lozinku držati zapisanu ni u svom mobilnom telefonu. Telefon može da bude ukraden ili izgubljen, tako da ćeš, osim problema samog izgubljenog telefona, morati da se baviš i promenama svih lozinki koje su ostale zapamćene u tom telefonu.

Stručnjaci nisu usaglašeni u preporukama da li je pravilno zapisivati lozinke u sveščicu ili blokčić koji se drži dalje od kompjutera: neki preporučuju ovaj postupak kao bezbedan način da se korisnik osigura da se lozinke neće izgubiti, dok su drugi stručnjaci apsolutno protiv bilo kakvog zapisivanja.

Čuvanje tajnosti lozinke nije i ne može biti jedinstveno za svakog korisnika. Svako od nas koristi kompjutere i internet na različite načine i u različitim nivoima rizika.

Najbolje je da najvažnije lozinke napraviš tako da budu dovoljno bezbedne, ali lake za pamćenje. Na primer, ako koristiš jedan e-mail koji je povezan sa svim tvojim nalozima na različitim društvenim mrežama, nužno je da lozinka za e-mail bude jaka i da je zapamtiš, dok lozinke za društvene mreže možeš da probaš da zapamtiš, ali ako ih i zaboraviš, sve društvene mreže će ti omogućiti da lozinke tvojih naloga na vrlo jednostavan način resetuješ.

ŠTA NAJBOLJE GARANTUJE ODRŽAVANJE TAJNOVITOSTI LOZINKE?
Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan i banalan, ali nažalost, predstavlja i najčešći način na koji se lozinke „provaljuju“: nikada nemoj sama/sam otkriti svoju lozinku. Jednostavno, zar ne? Zvuči očigledno, i jeste očigledno – ali mnogi korisnici se ipak ogluše o ovo jednostavno pravilo.

Nekadašnji kriminalci koji su se bavili krađom podataka otkrili su da je najlakši način na koji se može doći do nečijih podataka da to prosto tu osobu pitaju! Tipičan postupak dolaženja do informacija koji su sprovodili ovi kriminalci je bio da svoju žrtvu pozovu telefonom i da se predstave kao osoba iz korisničkog servisa neke kompanije, da zatim postave dugački niz pitanja kako bi ustanovili „problem“ ili ponudili „pomoć“ u rešavanju nekog nepostojećeg problema. U okviru ovih pitanja, kada korisnik prestane da obraća pažnju, kriminalac bi od korisnika tražio da sam otkrije tajne informacije.


VAŽNO:
Zvanično zaposleni u korisničkim servisima ili bilo kojoj drugoj uslužnoj delatnosti (internet provajderi, mobilni provajderi, službenici banke i slično) te apsolutno nikada neće pitati koja je lozinka tvog naloga. Razlog za ovo je vrlo jednostavan i dobro ga zapamti: autentični službenik može da pristupi tvom nalogu sa kompjutera kompanije u kojoj radi bez potrebe da zna tvoju lozinku. Što znači da ti apsolutno nikada neće tražiti da mu otkrivaš svoju lozinku. Svako ko te pita za lozinku, nije zvanični zaposleni, ma koliko ubedljiv i uverljiv bio nastup te osobe.


DRUGI NAČINI OTKRIVANJA TAJNE LOZINKE:

Korišćenje kompjuterskih programa da se nečija lozinka „pogodi“: Ovaj način je verovatno najpoznatiji (uglavom zato što se često pojavljuje u filmovima), ali je načešće usmeren protiv velikih sistema: velikih onlajn prodavnica, banaka, državne administracije, osiguravajućih društava i sličnih. Mi, privatni i „obični“, korisnici najčešće postajemo žrtve na mnogo očiglednije načine, koje smo u najvećem broju slučajeva mogli da predupredimo osnovnim koracima bezbednosti.

Phishing – lažni veb sajtovi ili emailovi koji će tražiti da upišeš svoju lozinku. Više o phishingu pročitaj ovde

Key-logging: kompjuter ili mobilni telefon zaražen specijalnim tipom virusa koji registruje svaki korak kucanja na tastaturi.

Sniffing: kucanje lozinki i drugih osetljivih podataka dok je tvoj kompjuter ukačen na javni, nezaštićeni bežični internet.


Kako da zapamtim sve te komplikovane lozinke?

Prosečni korisnik interneta ima 25 različitih naloga. Pamćenje svih 25 različitih lozinki dovodi do zamora i navodi da korisnici prave trivijalne lozinke, kao i da koriste iste lozinke na više naloga – a već smo utvrdili da je to vrlo pogrešan pristup.
Pre svega, rangiraj lozinke po važnosti.



1. Najvažnije lozinke: sve lozinke koje vode do finansijskih informacija, poput:

dva glavna e-maila (o razlozima zašto je važno održavati dva email naloga pročitaj ovde);
sve šifre koje se odnose na bankovne račune, osiguranja i slično;
sve šifre koje se odnose na veb sajtove onlajn prodavnica koje često koristiš;
lozinke u vezi sa školom ili poslom;
lozinke u vezi sa igricama koje plaćaš.

Ove lozinke moraju biti unikatne i kompleksne za svaki nalog; redovno ih menjaj (svakih 3-6 meseci).

2. Važne:

opšta lozinka za kompjuter i mobilni telefon;
šifra kojom ti je „zaključan“ wireless;
društvene mreže;
veb sajtovi koji sadrže podatke o ličnosti;

Ove lozinke mogu biti manje kompleksne i međusobno samo relativno različite. Na primer,
Facebook lozinka može biti „k1sela!FB!Vod4“, dok Twitter može biti „k1sela!TW!Vod4“. Ove lozinke izmeni makar jednom godišnje.

3. Najmanje važne:

besplatne igrice;
forumi;
četovi;
veb sajtovi koji ne sadrže podatke o ličnosti

Napravi jednu jaku lozinku i koristi je za sve ovakve prilike – ova lozinka ne sme da bude ni približno slična lozinkama iz kategorija 1. i 2.

Ako imaš problem da zapamtiš lozinke, čak i sa osmišljenim sopstvenim sistemom stvaranja lozinki, zapiši ih u neku svesku ili blok (ali nemoj da zaboraviš gde se taj predmet nalazi!).
Naravno, i operativni sistemi tvog kompjutera ili mobilnog telefona će ti pružiti opciju da pamte tvoje lozinke, naš savet je da nijednu lozinku iz kategorije broj 1 ne pamtiš na ovaj način, dok su lozinke iz kategorija 2 i 3 prihvatljive. Ovo podrazumeva i da će tvoj sistem bili bezbedan - više o ovome pročitaj ovde

NE ZABORAVI: u slučaju da dozvoliš operativnom sistemu da zapamti tvoje lozinke, svako ko ima fizički pristup tvom kompjuteru ili mobilnom telefonu vrlo lako može doći do spiska svih zapamćenih lozinki!

Ako tvom kompjuteru ili mobilnom telefonu lako može da pristupi neko drugi, koristi master password opciju u svom internet brauzeru (ako koristiš Mozilla Firefox brauzer), koja će sprečiti da neko samim pristupom tvom kompjuteru ima i pristup spisku šifara ili koristi šifru za prilaz samom kompjuteru (Google Chrome još uvek ne pruža opciju glavne lozinke).


Najvažnije:

Napravi svoj sistem za pravljenje jakih lozinki i pridržavaj se svojih pravila zauvek. Što duže budeš koristila/koristio IKT, to će ti biti lakše da smisliš i zapamtiš jake lozinke.
Ne otkrivaj nikada ni pod kojim uslovima svoje lozinke drugima – osim roditeljima ako/kada ti zatraže.
Ako neko sazna tvoju lozinku iz bilo kog razloga, brzo je promeni.


Uz minimalne izmene Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Rizici korišćenja društvenih mreža


„NAGOMILAVANJE“ PRIJATELJA

Načini na koje stvaramo prijatelje u onlajn i oflajn svetu se veoma razlikuju. U onlajn svetu dovoljno je da smo za nekoga čuli, da imamo zajedničke poznanike ili da smo nekoga samo ovlaš upoznali, te da budemo spremni da nju ili njega „dodamo“ na listu svojih prijatelja.


Naša nespremnost da zahtevamo iste ili makar slične standarde u onlajn i oflajn svetu predstavlja poseban rizik korišćenja društvenih mreža. Ovaj rizik se, pre svega, ogleda u pristupu velikog broja nepoznatih ljudi našim ličnim, i često intimnim, podacima. Činjenicu pristupa ne treba zanemariti kao nevažnu, zato što ona može imati dramatične posledice po nečiji život.


Iako se mediji uglavnom fokusiraju na nagomilavanje prijatelja iz perspektive slabljenja društvenih veza u realnom svetu, mi želimo da ukažemo na realne rizike dostupnosti ličnih informacija velikom broju nepoznatih ljudi i na mogućnosti njihove zloupotrebe.


PRETERANO ŠEROVANJE (oversharing)


Iako i u oflajn svetu imamo potrebu da budemo drugima interesantni i zanimljivi, u onlajn svetu ova težnja postaje gotovo imperativ.


Zbog potrebe da privučemo pažnju drugih u onlajn svetu, često se zaboravimo i podelimo detalje o našim životima koji mogu otkriti našu intimu ili našu ličnost na načine na koji ljudi koji nas ne poznaju mogu da zloupotrebe.


NEPAŽLJIVO ODRŽAVANJE DIGITALNOG PROFILA


Povezano sa prethodnim problemom preteranog šerovanja, nepažljivo održavanje našeg digitalnog profila može nas dovesti u nepriliku i mnogo godina nakon što smo nešto objavili na društvenim mrežama.
Kompanije u svetu već koriste usluge specijalizovanih firmi koje obrađuju podatke o potencijalnim zaposlenima.

U pogledu potencijalnog zaposlenja brojevi ne lažu: 85% kompanija je potvrdilo da je pozitivan utisak nečijeg digitalnog profila imao uticaja na odluku o zapošljenju, dok je čak 70% kompanija koje su učestvovale u istraživanju istaklo da je odbilo kandidate za posao na osnovu detalja sa kandidatovih profila na društvenim mrežama.


Sa druge strane, čak 93% ispitanika koji su u procesu traženja posla smatra da njihovi digitalni profili ne utiču na šansu da se zaposle.


Ovo znači da postoji ogromna razlika između percepcije i realnosti.


Iako ne posedujemo konkretne podatke za Srbiju samu, možemo da pretpostavimo da se kompanije vrlo slično ponašaju ili da će se u skorijoj budućnosti ponašati vrlo slično. Već znamo koliko je teško dobiti posao u privatnom sektoru, pogotovo ako si mlađa osoba sa malo radnog iskustva; poslednja stvar koju bi sebi trebalo da dozvoliš jeste da tvoj digitalni profil bude još jedna prepreka u sadašnjoj ili budućoj potrazi za poslom.


Na šta potencijalni poslodavci posebno obraćaju pažnju:


- Stil života
- Neprimerene komentare koje je napisao sam kandidat
- Neprimerene fotografije, video materijale i druge vrste informacija
- Komentare koji kritikuju prethodne poslodavce ili bivše kolege
- Komentare koji kritikuju klijente sa kojima je kandidat radio
- Pripadnost određenim grupama ili organizacijama
- Neprimerene komentare koje pišu tvoji prijatelji


GLAVNI RIZICI KORIŠĆENJA DRUŠTVENIH MREŽA


- Krađa identiteta
- Zloupotreba informacija sa ciljem maltretiranja u virtuelnom svetu
- Otkrivanje materijala (tekstova, fotografija ili videa) koji mogu narušiti nečiji ugled kod poslodavca ili u okviru škole i fakulteta.
- Zloupotreba deljenih/šerovanih informacija u svrhu prevare ili krađe.
- Zloupotreba deljenih/šerovanih informacija u svrhu onlajn proganjanja.


KAKO DA SE ZAŠTITIM?

- Pre svega, pažljivo biraj prijatelje. Kao što u fizičkom svetu ne smatraš svakoga prijateljem, tako i u onlajn svetu postavi kriterijume koje neko mora da zadovolji da bi ga nazvao ili nazvala prijateljem i dozvolio/dozvolila pristup tvojim informacijama.
- Na svakih nekoliko meseci „očisti“ listu prijatelja sa kojima ne komuniciraš redovno.
- Pažljivo odaberi materijale koje ćeš postavljati na svoje naloge.
- Nikada ne postavljaj podatke koji spadaju u domen podataka o ličnosti (spisak šta tačno ovo podrazumeva pronađi ovde).
- Prouči i upoznaj se sa podešavanjima opcija privatnosti na svakoj društvenoj mreži koju koristiš.
- Koristi najstrože opcije podešavanja kada je privatnost u pitanju.
- Veća je šansa da zažališ zato što si nešto šerovala/šerovao, nego zato što nešto nisi šerovala/šerovao.
- Postoji malver koji targetuje i širi se putem društvenih mreža (poput programa Koobface). Ovakav malver sakriven je iza linkova sa zanimljivim naslovima, koji vode ka phishing veb sajtovima ili nude ažuriranje nekog programa koji je u širokoj upotrebi (kako bi sadržaj linka postao vidljiv korisniku), a kada korisnik klikne "yes", ažuriranje u stvari instalira neki oblik malvera.
- Malver aplikacije: veliki broj aplikacija koje nude dodatne sadržaje na društvenim mrežama u stvari su malver. Na primer, aplikacija za Facebook koja navodno omogućava dodavanja Dislike opcije ili aplikacija za Twitter koja te upozorava kada neko prestane da te prati.
-Obavezno instaliraj dodatak svom veb pregledaču koji ti omogućava da vidiš tačnu veb adresu koja se krije iza njenog skraćenog oblika koji se obično deli putem društvenih mreža.
- Phishing je rasprostranjen i na društvenim mrežama; verovatno je i u neuporedivoj meri štetniji zato što omogućava direktan pristup velikoj količini ličnih podataka (tvojih, kao i podataka tvojih prijatelja).



Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Facebook


Ime sajta/aplikacije: Facebook

Adresa: facebook.com

Vlasnička struktura: privatna kompanija čijim se obveznicama trguje javno; sedište kompanije je u SAD.

Postoji od: 2004. godine

Broj korisnika: 1.200.000 (milijardu i dvesta hiljada)



Ciljna publika: opšta populacija, uz napomenu da je najpoželjnija publika svih društvenih mreža populacija od 13 do 29 godina.

Starosna struktura korisnika: Prosečna starost korisnika Facebooka porasla je sa 38 (2010) na 41 (2013) godinu, što ukazuje na trend da mlađa populacija „migrira“ ka drugim društvenim mrežama. Preko 2/3 korisnika Facebooka ima preko 35 godina.

Na kojim platformama se koristi: kompjuter, mobilni telefon, tablet.

Osnovna namena: komunikacija, razmena informacija, šerovanje materijala (fotografija, teksta, videa, linkova i sličnog), prezentacija biznisa i komunikacija sa korisnicima i klijentima.

Osnovni načini komunikacije korisnika:

Dodavanje prijatelja (umrežavanje sa osobama sa kojima korisnik želi da komunicira)
Lajkovanje (način pokazivanja pozitivne reakcije na postavljane materijale)
Razmenjivanje postova, koje mogu videti jedna ili na stotine osoba
Razmena privatnih poruka


Da li je omogućena anonimnost: Cilj Facebooka je da postoji što manje lažnih ili poluistinitih profila, pre svega zato što je podsticaj pronalaženja poznanika mnogo efikasniji kada korisnici koriste svoje istinito ime, prezime i ostale podatke o ličnosti, što Facebooku omogućava bolje marketinške strategije za prodaju precizno targetiranih oglasa biznis oglašivačima.

Međutim, mnogi korisnici Facebooka imaju „lažne“, odnosno profile koji ne koriste pravo ili puno ime i prezime korisnika, iako je to protiv Uslova korišćenja koji je sam FB propisao. Ovo omogućava određeni stepen anonimnosti.

Stepen slobode izražavanja: U principu, Facebook funkcioniše u skladu sa američkim zakonima, posebno kada je u pitanju Prvi amandman američkog Ustava – ovo znači da je, generalno, svaki oblik političkog govora slobodan, uključujući i ekstremnije oblike.

Dodatno, Facebook ima propisane i sopstvene „Društvene standarde“ (Community Standards – potpun obim objašnjenja možete pronaći na ovoj stranici), koji propisuju sledeće kategorije materijala kao nedozvoljene:
Nasilje i pretnje nasiljem (u ekstreminim slučajevima individualnog ili opšteg rizika, kontaktiraju se organi javne bezbednosti)
Samopovređivanje (nije dozvoljena promocija ili podsticanje bilo kojeg oblika samopovređivanja, uključujući poremećaje u ishrani (anoreksija, bulimija i slično), zloupotrebe narkotika, fizičkog samopovređivanja ili samoubistva.
Maltretiranje i uznemiravanje (Dozvoljeni govor podrazumeva slobodno izražavanje stavova o stvarima od javnog značaja, ali oštro zabranjuje lične pretnje, posebno one koje se upućuju kontinuirano)
Govor mržnje (Facebook naglašava da razlikuje „ozbiljni“ od „duhovitog“ govora mržnje.)

Vizuelno eksplicitan sadržaj (Facebook razlikuje šerovanje ovakvog sadržaja u funkciji podizanja svesti i nivoa javnog diskursa o problemima sa kojima se suočava čovečanstvo i šerovanja ovakvog materijala u isključivo sadističke svrhe. Ako šerujete ovakav materijal, poželjno je da na vidljiv i uočljiv način upozorite gledaoce da je sadržaj vizuelno eksplicitne prirode.)

Golišavost i pornografija (U principu, golišavost je zabranjena, osim kada je umetničke prirode (Facebook navodi Mikelanđelovog Davida kao primer) ili sasvim lične prirode (Facebook navodi primer dojenja deteta). Pornografija je zabranjena potpuno, a posebno u slučajevima objavljivanja materijala koji prikazuju seksualnu zloupotrebu maloletnika



Identitet i privatnost (zabranjeno je objavljivanje tuđih podataka o ličnosti bez izričite dozvole)
Intelektualna svojina („Proverite da li posedujete prava na materijale koje objavljujete“)
Phishing i prevare (Zabranjeno je kontaktirati korisnike sa ciljem prodaje usluga ili robe bez prethodne eksplicitne dozvole)
Bezbednost (Zabranjeni su postupci koji bi vodili do svih oblika narušavanja nečije bezbednosti)




Stepen moderacije: Iako postoji instanca zvaničnog nadgledanja, sama količina materijala koju korisnici postavljaju na Facebook svakoga dana – a koja se meri milijardama pojedinačnih fajlova – čini da je Facebook moderacija često spora i neefikasna. U ogromnim sistemima te vrste, moderacija se zasniva pre svega na reakciji korisnika – odnosno prijavama koje oni šalju, ali i automatizovanim procesima pretrage za štetnim/nelegalnim materijalima.

Ako naiđete na materijal za koji smatrate da ne treba da se nalazi na Facebooku, a možete ga bez sumnje svrstati u jednu od prethodno navedenih kategorija „društvenih standarda“, obavezno iskoristite report funkciju. Pretpostavlja se da moderatori Facebooka reaguju brže na materijale koje više korisnika prijavi kao štetne. Nakon jednog ili više dana, Facebook će Vas obavestiti o ishodu Vaše prijave putem notifikacije u okviru Vašeg korisničkog naloga.

Report funkcija može se odnositi na čitav profil ili na pojedinačne elemente nekog profila odnosno stranice (fotografije, tekstualnog posta, itd).

Dostupnost sadržaja: Facebook sadržaj pojedinačnih naloga je, uopšteno govoreći, veoma dostupan. Sa jedne strane, sama funkcija Facebooka i jeste komunikacija i stvaranje mreža prijatelja i poznanika koja je olakšana činjenicom da je sadržaj dostupan i na otvorenom; ali sa druge strane predstavlja i problem koji se načešće naziva „preteranim šerovanjem“ (oversharing). Neki analitičari i stručnjaci idu i toliko daleko da čitavu generaciju rođenu posle 1990. godine nazivaju generacijom „preteranog javnog šerovanja“. Ipak, generalizacije ovakvog tipa ne pomažu mnogo kada je potrebno da sami donesemo odluku ili da svom detetu pomognemo da donese odluku o tome na koji će način koristiti Facebook.

Jednu istinu treba uvek imati u vidu: ne samo da je materijal koji okačite na Facebook (i druge društvene mreže) vidljiv i dostupan jako širokoj publici, koja brojčano mnogostruko nadilazi i najšire krugove porodice, prijatelja, poznanika ili saradnika, već taj materijal u nekom obliku na internetu može ostati večno (više o ovome na ovoj stranici).

Kontrola objavljanog sadržaja: Najvažnija odluka u vezi sa Facebookom je svakako odluka o tome koji ćemo materijal postaviti na svoju stranicu. Ovo je odluka donosi se svakodnevno (više na ovoj stranici). Sledeća važna odluka jeste: Ko će imati pristup materijalima koje smo postavili.

Blokiranje drugih korisnika/ sadržaja: Druga opcija koja vam je na raspolaganju je opcija block (Ulogujete se na svoj nalog, zatim u gornjem desnom uglu klikom na „zupčanik“ odaberite opciju Privacy Settings, a u meniju sa leve strane ćete naći block) . Ako smatrate da objavljeni materijal ili sam profil ne narušavaju „društvene standarde“ Facebooka, ali Vama lično ipak dovoljno smetaju, ili Vas uznemiravaju ili Vam se prosto jako ne dopadaju, iskoristite Block users funkciju kojom ćete u potpunosti onemogućiti komunikaciju svog profila sa blokiranim profilom. Nakon ovoga, korisnik koga ste blokirali neće moći da vidi Vaš timeline, da Vas poziva da se uključite u neku grupu, niti će moći da Vas doda na listu svojih prijatelja ili da razgovara sa Vama putem Facebooka. U slučaju da želite drugog korisnika da sprečite da Vam šalje aplikacije ili poziva na Facebook događaje (events), možete dodati njihovu email adresu u listu, putem opcije Block app invites i Block event invites.

Osim korisnika, na istom mestu moguće je blokirati i aplikacije, putem opcija block apps.

Restrikcija sadržaja: Još jedna opcija koja Vam je na raspolaganju jeste Restricted list. Ubacivanjem e-mailova korisnika na ovu listu omogućava da ti korisnici vide jedino sadržaje koje ste obeležili kao javne (odnosno public).


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Lične karte društvenih mreža


Društvene mreže su u centru pažnje korisnika širom sveta. Za mnoge, posebno mlade ljude, upotreba IKT postala je sinonimna sa korišćenjem društvenih mreža.

Istina je da se putem ovih mreža i na ovim mrežama odigrava veliki procenat problematičnog ponašanja i dešavanja kojim se mi u Centru za bezbedan internet bavimo.

Mnogi, a posebno najmlađi, će svoje prve korake korišćenja IKT napraviti upravo otvaranjem naloga na Facebook-u, komentarisanjem na Youtube-u ili postavljanjem fotografija na Instagram.

Zato smo napravili ovaj vodič kroz društvene mreže, koji svim novijim korisnicima, ali i roditeljima, starateljima i nastavnicima na jednostavan i pregledan način predstavlja neke od najpopularnijih društvenih mreža, tipične probleme sa kojima se korisnici susreću i savete kako se sa tim problemima nositi.

Po potrebi ćemo dodavati nove, koje možda doživljavaju uspon u broju korisnika – u onlajn svetu nove mreže dostižu neverovatno visoke brojeve korisnika u vrlo kratkom rasponu vremena, zbog čega je nužno biti dobro obavešten o načinima potencijalnih zloupotreba specifičnih baš za tu novu mrežu. Pratite ove stranice ili se prijavite na listu kako biste dobili najavu da je postavljen novi materijal.


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs