Tema: Bezbedan operativni sistem na kompjuteru

Onlajn kupovina


Količina transakcija koje obavljaju korisnici onlajn na svetskom nivou meri se stotinama milijardi dolara godišnje. U Srbiji je protok novca, naravno, neuporedivo manji, i iznosi oko 15 milijardi dinara godišnje (što je približno 1.3 milijardi evra) – poređenja radi: samo u toku „Sajber ponedeljka“ (prvi ponedeljak nakon Dana zahvalnosti) 2011. godine u Sjedinjenim američkim državama potrošeno je oko 1.25 milijardi dolara, što iznosi nešto manje od milijardu evra – odnosno potrošeno je samo oko 30% manje novca za jedan jedini dan koliko se ukupno potroši za čitavih godinu dana u Srbiji.

Onlajn kupovina je relativno nova pojava u našem društvu i još uvek je relativno nerazvijena. Razlozi za ovo su:

Nepoverenje u sigurnost onlajn transakcija;
Mala kupovna moć stanovništva;
Veoma nizak prag vrednosti na koju se ne obračunava carina na robu naručenu iz inostranstva;
Mala i slaba ponuda domaćih roba i usluga onlajn.

Bez obzira na činjenicu da se u Srbiji troše relativno skromne ukupne količine novca na onlajn kupovine, bilo pojedinačno od strane individua, bilo ukupno na nivou čitave države – bezbednost obavljanja onlajn kupovine i, posebno, drugih vrsta onlajn bankarskih transakcija, mora biti apsolutni prioritet za svakog korisnika koji te usluge koristi.

Činjenica da se troši manje novca ne znači da kriminalci i lopovi ne pokušavaju da te sisteme, odnosno njihove korisnike, zloupotrebe.

Potencijalni uzurpatori i kradljivci novca fokusiraju se na izvore koji donose nizak rizik po sopstvenu slobodu i visok prinos krađe, a onlajn svet je prostor u kojem su oba ova zahteva zadovoljena.


Kako da bezbedno obavljam kupovine onlajn?

BEZBEDAN KOMPJUTER: Potrebno je da, pre svega, sistem/platforma sa koje obavljaš kupovinu budu bezbedni. Preduzmi korake opisane ovde kada su u pitanju lični kompjuteri sa Windows ili Mac operativnim sistemima, odnosno ovde kada su u pitanju mobilni smart telefoni.

PAŽLJIVO IZABERI BANKU: Ako planiraš redovne onlajn kupovine, ma koliko one bile niske novčane vrednosti, raspitaj se u svojoj banci koje vrste zaštite banka pruža u slučaju zloupotrebe platne kartice od strane trećeg lica. Pažljivo izaberi banku, pošto ćeš u najgorem slučaju, ako ti se desi krađa, sa tom bankom morati da rešavaš probleme. Čak i ako potrošiš 1000 dinara na neku onlajn transakciiju, ukoliko tvoji podaci budu zloupotrebljeni, mogu ti naneti neuporedivo veću štetu.

PRAVILA BEZBEDNE LOZINKE: Kada pri onlajn kupovini ostavljaš lične podatke na sajtu prodavca robe ili usluge, prodavac će ti najčešće tražiti da kreiraš poseban nalog, koji ćeš moći da koristiš i u budućnosti. Na tom nalogu nalaziće se tvoje ime i prezime, verovatno i kućna adresa i broj telefona. Uz kreiranje naloga, prodavac će ti tražiti i da kreiraš lozinku. Pravljenje ove lozinke mora biti jednako pažljivo kao i za kreiranje tvog e-maila, na primer. Činjenica da ćeš ovu lozinku koristiti mnogo ređe od mejla, ne znači da je treba napraviti nemarno – tvoji lični podaci mogu biti zloupotrebljeni na raznovrsne načine. Više o bezbednim lozinkama pronaćićeš ovde.

INFORMACIJE: Istraži činjenice o prodavcu/veb sajtu od/sa kojeg nešto nameravaš da naručiš. Ovo je pogotovo važno u trenucima pre prve kupovine od konkretnog prodavca. Postoji mnogo sajtova i foruma na kojima možeš da nađeš podatke o kredibilitetu, iskustvima drugih kupaca i ocenama tog prodavca.



Zapamti: ako je neka ponuda mnogostruko povoljnija od ostale ponude na tržištu, vrlo verovatno se radi o prevari neke vrste. Nikada bez temeljne provere činjenica i saveta sa nekim odraslim ili iskusnijim ne obavljaj bilo kakave vrste transkacija sa ovakvim prodavcima.





Nikada nemoj obavljati kupovine sa tuđeg računara ili mobilnog telefona.
Apsolutno nikada za te potrebe nemoj da koristiš javni računar (u tržnim centrima, internet kafeima, prodavnicama tehnike, kao ni kompjutere u školi ili na poslu!!!) Bez obzirana to koliko je neko ubeđen u stepen bezbednosti svog kompjutera, ostavljanje vrlo važnih ličnih podataka mora biti pod potpunom kontrolom tebe kao korisnika, a to je jedino moguće na sopstvenom kompjuteru ili mobilnom telefonu.
Nikada nemoj obavljati kupovine ako je kompjuter koji koristiš za tu kupovinu prikačen na javnu, otvorenu ili bilo koji drugi tip nebezbedne wireless mreže. Više o bezbednom bežičnom internetu možeš naći ovde
Vežbaj sebe da razviješ sposobnost nepoverenja prema neproverenim podacima. Postoji izreka da je nešto „isuviše dobro da bi bilo istinito!“. Ovo znači da čim neka ponuda primetno odskače od uobičajenih troškova koje vezujemo za nju, ona je najverovatnije mamac za neku vrste prevare, bilo da se ona zasniva na krađi ličnih podataka, bilo na krađi finansija direktno. Ona može biti i najuobičajenija vrsta prevare kada za mali novčani iznos dobiješ lažnu robu, robu koju nisi naručila/naručio ili ne dobiješ baš ništa – seti se novinskih članaka koji su opisivali razočarenje onih koji su uplaćivali novac za iPhone, a u paketu dobijali drvo ili ciglu odgovarajuće težine.
Vežbaj da prepoznaješ phishing veb sajtove koji postoje samo zato da bi prevarili korisnike. Phishing je specifičan način onlajn prevara koji računa na brzopletost i nemarnost korisnika. Phishing sajtovi „imitiraju“ prave sajtove koji pružaju onlajn finansijske usluge, s tim da im se adresa obično veoma malo razlikuje od originalne (tako na primer, amazon.com postaje amazoon.com, ili amazon-shopping.com, dok je osnovni dizajn i izgled sajta potpuno prekopiran. Više o bezbednom pretraživanju veba pročitaj ovde
Povezano sa phishing veb sajtovima su phishing mejlovi. Većina veb sajtova kojima iz bilo kojeg razloga ostaviš svoju elektronsku adresu će taj podatak deliti sa drugim kompanijama koje prodaju robu ili pružaju usluge, ili će je prodati agencijama koje prave i prodaju mejling liste koje sadrže hiljade e-mailova. Nikada nemoj da klikćeš na ponude unutar mejlova prodavaca koje nisi izričito zaštitila/zaštitio tako što si njihovu adresu dodala/dodao u spisak svojih e-mail kontakata.
Obavezno sačuvaj adrese svih onlaj prodavnica koje koristiš kao bookmark u svom brauzeru i na sajt te prodavnice izlazi samo klikom na taj bookmark.
Obavezno koristi HTTPS verziju adrese onlajn prodavnica ili banaka. Više o HTTPS pročitaj ovde. Ukoliko onlajn prodavnica traži da ostaviš svoje finansijske podatke na stranici koja ne počinje sa HTTPS, najbezbednija opcija je da istu stvar potražiš na nekom drugom mestu. Isplati se platiti i veću cenu nekog proizvoda ako postoji osnovna sigurnost tvojih podataka.
Ostavljaj samo nužne podatke potrebne za kupovinu. Ako te u okviru stranice na kojima ti traže podatke o kreditnoj kartici i adresi prodavac postavlja i sporedna pitanja (na primer: traži tvoj JMBG, raspituje se o tvojim onlajn navikama, traži bilo koju informaciju o tvojoj porodici i slično), najbolje je da sa ovakvim prodavcima ne stupaš u finansijsku razmenu. Osnovna pitanja koja su nužna u Srbiji su ime i prezime i adresa, tvoja e-mail adresa, kao i podaci o tvojoj platnoj kartici. Celokupna komunikacija sa prodavcem može biti obavljana preko e-maila, tako da je najbolje da ne ostavljaš brojeve svojih telefona.

VAŽNO: pažljivo pročitaj "sitna slova“ u kojima po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, svako ko takve podatke od tebe traži, mora da jasno naglasi u koju svrhu će podaci biti sakupljani i na koji način će se upotrebljavati.

Zakon o zaštiti podataka garantuje da u bilo kom zakonski određenom trenutku od prodavca možeš da tražiš da tvoje podatke ukloni iz svoje baze podataka, kao i da ih koristi jedino u svrhe koje su eksplicitno navedene. Više o zaštiti podataka ovde
Redovno proveravaj troškove na platnoj kartici koju koristiš za onlajn kupovinu. Ovo takođe znači da moraš pažljivo čuvati sve dokaze o transakcijama sa pojedinačnim prodavcima, idealno u okviru jedne e-mail adrese. Poželjno je i da čuvaš sve fizičke dokaze o kupovini (ambalažu, račune i slično), što je ujedno korisno i ako želiš da iskoristiš garanciju kupljenog proizvoda u toku trajanja garantnog roka.


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Onlajn igrice


Sve veći broj kompjuterskih igrica zahteva da korisnik bude povezan na internet:

Najčešće zato što se igra sama odvija onlajn, posebno ako su u pitanju multiplejer opcije (od dva igrača do čak na stotine ili hiljade ljudi koji istovremeno bivaju u svetu igrice);
U poslednje vreme mnoge kompanije zahtevaju vezu sa internetom, čak i u slučajevima solo-igrica, odnosno igrica u kojima ne postoji interakcija sa drugim igračima. Gejming kompanije na ovaj način pokušavaju da umanje ili spreče korišćenje lažnog („hakovanog“) softvera, ali i da utiču na formiranje društvenih mreža svojh korisnika.

U oba slučaja, povezanost na internet i stvaranje korisničkih naloga imaju pozitivne efekte (lakša komunikacija sa prijateljima, jedinstveni nalozi za različite igrice iste izdavačke kuće, jednostavnija komunikacija sa administratorima i "gejm masterima" u slučaju raznovrsnih problema), ali i negativne efekte, posebno u slučaju zaštite onlajn privatnosti maloletnih lica.
Vrste onlajn igrica

Boxed games – „Igrice iz kutije“. Ovo je osnovni oblik prodaje igrica u fizičkom pakovanju. Kupuju se u prodavnici ili naručuju preko interneta i isporučuju poštom. Cene se kreću od 5 evra za stare igrice do 60-70 evra za najnovije.
„Digitalno preuzimanje“ igrica. Ovo je način kupovine kome trenutno stremi industrija kompjuterskih igara. Digitalna preuzimanja obavljaju se putem velikih servisa za konzole (Sony Playstation; Microsoft Xbox; Nintendo Wii) ili servisa za PC (Steam je jedan od najpopularnijih, na koje je omogućeno legalno korišćenje iz Srbije; servis za digitalno preuzimanje omogućava i Amazon, koji nije moguće koristiti iz Srbije i mnogi drugi). Cene se kreću od 1 evra za stare igrice ili dodatke igricama, do 60 evra za najnovije igrice. Kombinacija igrica koja obuhvata 1. i 2. opciju predstavlja veliku većinu najpopularnijih igrica danas: Diablo, Star Wars: Old Republic,
Pretplatni model – igrice za koje se plaća pretplata na određeni vremenski period. Najpoznatija igrica ove vrste je World of Warcraft, čija pretplata iznosi 13 evra mesečno. Druge poznate igrice ovakvog tipa su Eve Online, The Elder Scrolls Online, Wildstar i slične.
Igrice za mobilne telefone: Za ove vrste igrica najpoznatiji su servisi Google Play za Android sisteme i App Store za iPhone sisteme. U ponudi je zaista velika količina uglavnom besplatnih igara (Free-to-play (FTP)), različitog kvaliteta i tipa sadržaja. Jedan deo besplatnih igara (freemium) pruža opciju nadogradnje koja se plaća, cene se kreću od 0.50 do 10 evra, u zavisnosti od kvaliteta sadržaja. Iz Srbije nije dostupan sav sadržaj.
Igrice na društvenim mrežama: igrice koje se igraju unutar društvenih mreža. Ove igrice funkcionišu uglavnom po freemium modelu mikrotransakcija. Zbog toga je nužno vrlo pažljivo proučiti opcije i podešavanja, zbog povezanosti igrice sa samim nalogom i većeg rizika izloženosti lakom otkrivanju ličnih podataka.



Saveti za sve koji igraju igrice

Staraj se o bezbednosti svog kompjutera i mobilnog telefona (više o PC bezbednosti ovde; više o bezbednosti mobilnog telefona ovde);
Napravi jaku lozinku i menjaj je redovno;
Veoma je važno da zapamtiš sledeću činjenicu: zvanično zaposleno lice nikada od tebe neće tražiti da mu kažeš svoju lozinku. On u tvoj nalog može ući samo na osnovu imena tvog korisničkog naloga. Ako ti neko traži lozinku dok se predstavlja kao zvanični predstavnik kompanije koji ti nudi neku dodatnu uslugu ili rešenje nekog problema, možeš biti sigurna/siguran da se ta osoba lažno predstavlja.
Ako ti se dešava neprijatnost u svetu igrice, reaguj. (Više o maltretiranju u virtuelnom svetu pročitaj ovde)
Ne usteži se da nasilnika ili neprijatnosti prijaviš gejm masterima, odnosno moderatorima ili administratorima;
Ne otkrivaj nikada svoje lične podatke (ime i prezime, pol, godine i datum rođenja, seksualno opredeljenje, fizičku ili e-mail adresu, mesto i adresu stanovanja, školu koju pohađaš i slično);
Ne otkrivaj nikada tuđe lične podatke;
Nemoj da preuzimaš sadržaje od neproverenih servisa ili nepoznatih ljudi (cheats, hacks i slično) ma koliko ti se sadržaj koji reklamiraju činio primamljiv;
Vežbaj da se pridržavaš ograničenja u količini i dužini vremena koje provodiš igrajući kompjuterske igrice.



Saveti za roditelje

Nemojte zabranjivati igrice: Vaše dete će naći način da igra kompjuterske igrice i pored zabrana. Kompjuterske igrice su deo dečjeg sveta – po istraživanjima stručnjaka oko 95% dečaka i 92% devojčica redovno (nekoliko puta nedeljno) igra neku vrstu kompjuterskih ili igara na mobilnim telefonima. Igrice su deo dečje komunikacije i svakodnevnog života.

Odredite zajedno sa detetom koju količinu vremena sme da provede igrajući igrice. Uključite svoje dete u ovu odluku u što ranijem dobu, zato što je važno da i ono nauči da samo sebi postavlja ograničenja u dužini vremena koje provodi igrajući kompjuterske igre. Igranje igrica ne prestaje odlaskom na fakultet ili zaposlenjem – velika je verovatnoća da će kompjuterske igrice jako dugo biti deo života Vašeg deteta, te je najbolje da što ranije nauči da samo sebi postavlja granice.

Podstičite Vaše dete da vam prepričava svoje dogodovštine iz sveta igara, čak i ako uopšte ne razumete o čemu Vam govori. Ovo je posebno važno u slučaju da Vaše dete igra multiplejer igrice koje podrazumevaju interakciju sa drugim igračima. Svojom otvorenošću ćete doprineti da dete ima osećaj sigurnosti da Vam se obrati u slučaju da postane žrtva maltretiranja u virtuelnom svetu ili ukoliko doživi neku drugu neprijatnost.

Naučite i ohrabrite dete da se nosi sa problemima koji mogu da nastupe pri igranju igara sa drugima: naučite ga/je kako da se ophodi prema nasilnicima u virtuelnom svetu, kao i pristojnoj onlajn komunikaciji.

Naučite dete da čuva svoju privatnost i anonimnost:

Da nikada pri igranju igrica ne okriva podatke o sebi (ime i prezime, pol, godine i datum rođenja, seksualno opredeljenje, e-mail adresu, mesto i adresu stanovanja, školu koju pohađa i slično);
Da uvek koristi izmišljeno ime koje ne sadrži pravo ime, prezime ili nadimak;
Da uvek koristi avatar umesto lične fotografije;
Da nikada ne šalje svoje fotografije ili video materijale drugim igračima.

Naučite dete da ne sme kupovati igrice ili dodatke za igrice bez Vaše izričite dozvole: nažalost, mnogi roditelji su se suočavali sa ogromnim troškovima zato što njihova deca nisu znala da se nešto plaća ili koliko se plaća. Posebno kada su igrice na mobilnim telefonima u pitanju, naučite dete da kritički pristupa „izazovnim ponudama“ popusta, kao i da uvek čita „sitna slova“ u kojima se obično kriju troškovi pre nego što klikne „OK“.

Starajte se o bezbednosti svog kompjutera.


ZA RODITELJE DECE MLAĐE OD 12 godina koja žele da igraju multiplejer onlajn igrice:

Osim već navedenih saveta, roditelji mlađe dece mogu preduzeti dodatne mere obezbeđenja dobrobiti svog deteta.

Obavezno istražite na internetu podatke o samoj igrici.
Posebno je važno da saznate i kakva je atmosfera u tom onlajn svetu, šta je dozvoljeno, a šta nije, kao i da li postoji način da se prijavi ponašanje drugih igrača koje nije u skladu sa pravilima.
Mnoge multiplejer igrice nisu podesne za decu ovog uzrasta ne zbog svog sadržaja, već zbog mogućih interakcija sa drugim igračima. Osim vrlo retke mogućnosti da postanu žrtva onlajn predatora ili nasilnika, komunikacija koja preovladava u nekim onlajn igricima može biti vrlo eksplicitna, gruba i vulgarna. Bitno je da budete svesni ako je takva komunikacija tipična za konkretnu igricu, da procenite da li želite da detetu date dozvolu da njoj bude izloženo.
Naš savet je da obavezno u početku zajedno sa detetom igrate igricu, dok ne budete sigurni kakav je onlajn svet u kojem će Vaše dete provoditi vreme.
Obavezno budite vlasnik naloga svog deteta. Mnoge igre imaju posebne „opcije za roditelje“ kojima je omogućena kontrola naloga, ograničavanje dužine igranja, podešavanje filtera za psovke i slično. Važno je da Vi budete vlasnik i zbog potencijalne komunikacije sa korisničkim servisom te igrice, pošto Vaše dete ne može legalno da donosi određenu vrstu odluka (finansijske, na primer).
Napravite jaku lozinku (kako pročitajte ovde), menjajte je redovno, najmanje na svakih četiri do šest meseci.
U slučaju da se igrica plaća na mesečnom ili godišnjem nivou ili da zahteva bilo kakve vrste finansijskih transakcija, obavezno se isključivo Vi bavite time. Proverite šta se sve plaća i koliko često. Proverite koliko lako se mogu kupiti stvari pri normalnom igranju. Mnoge igrice koriste model „mikrotransakcija“ (na primer: kupovanje dodatnih „života“, poboljšanih predmeta iz sveta igre i slično) koje Vas nepažljivom upotrebom mogu koštati desetine ili čak stotine evra. Pridržavajte se naših saveta o onlajn kupovini.
Držite kompjuter ili konzolu na kojoj dete igra igrice u dnevnoj sobi.





Uz minimalne izmene Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Bezbedan wireless



Definicija: Wireless, odnosno WiFi, označava „bežičnu internet konekciju“, odnosno konekciju koja uspostavlja komunikaciju tvog kompjutera, tableta ili mobilnog telefona i interneta bez korišćenja ethernet kabla.

Ključna razlika u odnosu na povezivanje putem žice je naravno u činjenici da žica povezuje uređaj neposredno sa ruterom i samim tim ograničava protok na vrlo specifičan prostor – samo kroz žicu samu.

WiFi, sa druge strane, emituje signal koji pokriva manji ili veći prostor, prostor koji često nije ograničen zidovima, stepenicama, spratovima i sličnim. Zbog toga se upotreba WiFi konekcije mora svesno ograničiti ili kontrolisati, inače može biti zloupotrebljena.



OBAVEZNO koristi administratorsku lozinku za svoj ruter.

Većina internet provajdera će ti tražiti da napraviš lozinku već pri instalaciji softvera za ruter i priključivanjem na mrežu. Više o načinu kreiranja jake i bezbedne lozinke pročitaj ovde.

Ako želiš lozinku da promeniš, moraš pristupiš adminstatorskom panelu putem IP adrese svog rutera (jedna od češće korišćenih adresa je: 192.168.1.1) i da u komandama promeniš lozinku.

Mnogi ruteri imaju postavljenu fabričku lozinku, koja je opšte poznata. Obavezno je promeni i stavi svoju ličnu lozinku.

Ako sumnjaš da neko neovlašćeno koristi tvoj ruter, fizički ga resetuj i odmah promeni lozinku nakon što ruter ponovo uspostavi vezu sa kompjuterom.

Kao dodatnu sigurnost možeš da isključiš emitovanje SSID (Service Set Identifier) signala svog rutera, odnosno emitovanje imena tvoje WiFi konekcije, tako da se ime tvog rutera neće samo od sebe pojavljivati na listama svih koji su u njegovom prečniku. Prethodno promeni sam SSID, pošto su fabrička imena obično generička (na primer „HW 950“) i mogu se lako pogoditi. Nemoj menjati SSID u svoje lično ime ili porodično prezime, niti ime kućnog ljubimca – nemoj koristiti podatke koji mogu biti poznati tvojim komšijama.

Obavezno od korisničkog servisa traži da ti pomognu da napraviš bezbednu enkriptovanu odnosno šifrom zaštićenu WiFi konekciju ako to tvoj provajder ne uradi pri instalaciji (WPA2, WPA, WEP i druge opcije).



Uključi firewall na svom ruteru.

Najbezbedniji način korišćenja WiFi konekcije je da ograničiš svoj ruter tako da može da komunicira samo sa specifičnim MAC adresama (MAC filtering).

Kada znaš da duže vreme nećeš koristiti ruter, isključi ga. Očigledan savet, ali često zanemaren.



Piggybacking – nedozvoljeno kačenje na tuđu WiFi konekciju

Ako ne obezbediš svoj wireless lozinkom, svako, odnosno, bilo ko u prečniku emitovanja signala tvog rutera će moći da se „prikači“ na tvoju vezu.



Rizici:

Smanjenje protoka. Ovo je prilično bezazleno u smislu bezbednosti podataka, ali ti može naneti materijalnu štetu (ako je tvoja konekcija zasnovana na ograničenoj količini protoka podataka na mesečnom nivou) ili te prosto ometati u normalnom korišćenju interneta (veza ti je usporena i prekida se)
Napadač može preuzeti adminstratorsku kontrolu nad tvojim ruterom, "prisluškivati" sav protok informacija između tvog rutera i kompjutera ili drugog uređaja.
Napadač može počiniti onlajn zločine (krađu, distribuciju nelegalnih materijala poput materijala na kome je prikazana seksualna zloupotreba dece ili ukradenih ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica i sličnog). Iako se u Srbiji u medijima relativno malo govori o digitalnim zločinima, oni se dešavaju u sve većoj meri; nemoj da dozvoliš da imaš neprijatnosti sa policijom samo zato što te je "mrzelo" da obezbediš svoju WiFi vezu.

Zbog rizika koji predstavljaju, Australija i neke evropske zemlje su čak zakonom zabranile upotrebu nebezbednih WiFi konekcija.


Javni WiFi

Kada sedneš u kafić i na svom mobilnom telefonu ili laptopu hoćeš da se pronađeš WiFi vezu, tvoj uređaj će ti pokazati sve rutere koji se nalaze u neposrednoj blizini, odnosno čiji signal je u prečniku dometa tvog uređaja. Svaki wireless signal emituje SSID (Service Set Identifier), ime određene mreže, što predstavlja način na koji se WiFi mreže međusobno „prepoznaju“.



VAŽNO: Ako je mreža označena žutim znakom uzvika, to znači da mreža nije zaštićena bezbednosnim protokolima. Protok informacija tvog uređaja i mreže neće biti šifriran (encrypted). Za ovakvu vrstu mreže neće ti biti potrebna ni lozinka da se „ukačiš“.

U slučaju da je mreža obeležena simbolom katanca, to znači da će uključivanje na mrežu zahtevati da znaš lozinku, kao i da je saobraćaj šifriran. Ovo je bezbedniji način priključivanja na internet putem javne WiFi veze.



Rizici korišćenja javne WiFi konekcije
Sniffing – digitalno prisluškivanje

Vratimo se na primer korišćenja kompjutera u kafiću - kada je tvoj kompjuter priključen na WiFi mrežu, svaka informacija koju tvoj kompjuter razmenjuje sa ruterom se takođe emituje u prečniku dometa tvoje wireless konekcije. Svaki kompjuter koji je ukačen na istu WiFi vezu može da „čuje“ sve što tvoj kompjuter komunicira. Uobičajeno, kompjuteri su "pasivni slušaoci", fokusirani samo na tvoju vezu, sasvim ignorišići svu ostalu „buku“ oko njih - zamisli odeljenje puno osmaka u kome svi pričaju uglas.

Međutim, postoje mnogi legalni programi koji od svakog kompjutera mogu stvoriti „aktivnog učesnika“ koji prisluškuje i čuva razmenu informacija svih drugih kompjutera uključenih na istu konekciju – odeljenje osmaka koji pričaju uglas, a koje neko snima programom koji vrlo jasno može da izoluje svaki pojedinačni glas koji je snimljen.

Kompjuter koji je osposobljen da prisluškuje druge kompjutere, to čini potpuno pasivno, tako da ne postoji način da utvrdiš da se prisluškivanje dešava u datom trenutku.

Osim narušavanja privatnosti, prisluškivanjem se mogu otkriti lozinke, brojevi kreditnih kartica i druge osetljive informacije.
„Lažni ruteri“

Kriminalci često koriste našu naviku da ne razmišljamo o bezbednosti javnih WiFi veza. Tako, na primer, može da se desi da kriminalci postavljaju „ruter zamke“ na mestima koja vrve od ljudi koji nešto čekaju (na primer, na arodromu), dok su sve vreme povezani na internet preko svojih uređajaja, kao što je najčešće slučaj upravo na aerodromima. Na primer, sasvim je moguće da neko otvori javnu WiFi konekciju pod imenom „Aerodrom Tesla WiFi“, dok je pravo ime aerodromske konekcije „Aerodrom Beograd“.

Često se dešava da se uključivanje na ovakvu lažnu vezu uslovljava kreiranjem naloga, čime se dolazi do podataka lične vrste ili čak traženjem da se uspostavljanje veze plati, čime ne samo da kriminalac dolazi do tvog novca, već i do broja tvoje platne kartice ili druge vrste tvojih finansijskih podataka.

Lažni ruteri mogu se naći na već pomenutim aerodromima, kao i u velikim stambenim zgradama, kafićima u kojima je veliki protok ljudi, hotelima i drugim veoma posećenim mestima.

Poseban oblik lažnih rutera su „ruteri blizanci“ – kriminalci postave ruter čiji SSID bude istovetan ili jako sličan zvaničnoj WiFi konekciji, ali se postaraju da signal njihovog lažnog rutera bude znatno jači od pravog signala. Pošto smo navikli da biramo najjači signal i često ni ne obratimo pažnju na čitavu listu mreža koje naš uređaj vidi, priključivanjem na ovakvu lažnu vezu otvaramo kriminalcima mogućnost da prisluškuju našu komunikaciju preko interneta. Najveći problem lažnih rutera je lažni osećaj bezbednosti koji ćemo imati i samim tim naša spremnost da upišemo osetljive informacije, ukucavamo lozinke i slično.



Šta treba činiti

Kad god se uključuješ na javnu WiFi konekciju (čak i bezbedniju vrstu!) moraš da podrazumevaš da upravo u tom trenutku neko tu konekciju zloupotrebljava i prisluškuje.
Uvek koristi zaključane/encrypted WiFi veze
Obavezno se priključuj na HTTPS verzije sajtova.



Šta ne treba činiti

Nikada nemoj ukucavati osetljive informacije (važne lozinke, poput onih navedenih ovde, brojeve platnih kartica i slično) na javnim mestima.
Prethodnog pravila se strogo pridržavaj posebno kada si na javnim mestima sa puno neznanaca (aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama, hotelima).
Izbegavaj nezaštićene WiFi konekcije. Ako je baš nužno da se uključiš, nikako nemoj koristiti internet za bilo šta osim za neobavezno brauzovanje – čitaj vesti ili omiljene blogove. Nikako nemoj šerovati lične inofrmacije ili fotografije i video materijale.
Nikako nemoj ukucavati lozinke ili obavljati kupovine niti bilo kakve druge vrste novčanih transakcija ili bankarskih usluga.

Bezbedan mobilni telefon


Mobilni smart telefoni danas sve više zamenjuju kompjutere i laptopove kao sredstvo koje koristimo da bismo obavljali svakodnevne onlajn aktivnosti: poslovnu komunikaciju, proveravanje mejla, pristupanje društvenim mrežama, surfovanje po internetu, igranje igrica, posećivanje foruma, pričaonica i sajtova. Mobilni telefoni koriste se sve više i za obavljanje raznovrsnih finansijskih transakcija.

Osim što sadrži gotovo čitav profil našeg onlajn prisustva i navika, mobilni telefon u mnogo većoj meri nego kompjuter, sadrži i osetljive podatke o ličnosti trećih lica poput imena i prezimena, brojeva telefona i fizičkih i elektronskih adresa, kao i podatke o ličnosti koji se odnose na nas same, od lista telefonskih razgovora do GPS lokacija.

Ova činjenica uslovila je da mobilni telefoni, i operativni sistemi koji se na njima koriste, dospeju u žižu interesovanja velikog broja programera koji za te operativne sisteme razvijaju aplikacije – kako legitimne, tako i maliciozne.

TrendLabs je objavio da je produkcija malvera koji targetira prikupljanje ličnih podataka, posebno finansijske prirode, putem aplikacija namenjenih mobilnim telefonima udvostručen u 2013. u odnosu na 2012. godinu.

Trendlabs predviđa da će do kraja 2014. godine broj malicioznih aplikacija za mobilne telefone prevazići broj od 3 miliona. Na početku 2013. postojalo je 1,4 miliona ovakvih aplikacija.

I pored malvera, nemar ili nezainteresovanost korisnika mobilnih telefona da zaštite privatnost i dalje predstavlja najveći izvor dostupnosti ličnih podataka.



Šta je potrebno uraditi?

Dobro prouči podešavanja na svom mobilnom telefonu: od načina na koji se konektuješ na WiFi, do postavljanja lozinki za pristup samom mobilnom telefonu.
Koristi prečice (shortcuts; widgets) tako da možeš lako i brzo da isključiš Bluetooth i Wireless konekcije kada ih ne koristiš.
Kada instaliraš nove aplikacije na svoj telefon, obrati pažnju na dozvole (permissions) koje tim aplikaciijama omogućavaju da pristupe podacima na tvom telefonu.
Prema podacima koje čuvaš na mobilnom telefonu ponašaj se kao da ćeš mobilni sigurno izgubiti: čuvaj samo one podatke koje niko ne bi mogao da zloupotrebi.
Redovno čisti cashe memoriju i istoriju veb pregledača (web browser) u svom mobilnom telefonu
Ne čuvaj fotografiije i video materijale na svom telefonu, posebno ako su ti materijali osetljive prirode.
Uključi šifriranje podataka (data encryption) i napravi jake lozinke za pristup samom telefonu i aplikacijama koje koristiš.
Aplikacije preuzimaj samo sa zvaničnih veb sajtova određene aplikacije ili sa zvaničnih „prodavnica“ aplikacija (poput Google Play ili App Store)
Redovno uklanjaj svaku aplikaciju koju ne koristiš duže od mesec dana.
Ne uključuj se na javne, otvorene i nebezebdne WiFi konekcije.
Redovno pravi bekap podataka sa telefona.

Bezbedan e-mail


Definicija: E-mail, odnosno elektronska pošta, jedna je od najranije razvijenih internet aplikacija. Ideja email komunikacije zasnovana je na paraleli sa „običnom“, sporom poštom, i na svom početku izgledala je kao najraniji oblik SMS usluge na mobilnim telefonima: omogućavala je slanje kratkih poruka, bez velikog broja opcija poput slanja fotografija ili dokumenata, odnosno bez mogućnosti slanja dodataka (attachment).

E-mail je danas jedna od najpopularnijih i najviše korišćenih aplikacija.


Tipovi e-maila: postoji dva osnovna tipa korišćenja e-mail adrese:

Lokalni e-mail klijent – aplikacija instalirana na tvom kompjuteru preuzima e-mail poruke sa servera kompanije koja ti pruža internet usluge i čuva ih lokalno, na tvom kompjuteru. U ovu kategoriju spadaju Microsoft Outlook, Mozilla Thunderbird, iMail i mnogi drugi e-mail klijenti.
Web-based e-mail, odnosno e-mail nalog na mreži (internetu), koji pojedinačne poruke ne čuva lokalno, već na udaljenim serverima. U ovu kategoriju spadaju e-mail nalozi kao što su Gmail, Yahoo Mail, Hotmail i mnogi drugi.




Naš najvažniji savet je da imaš dva email naloga.

Prvi e-mail nalog treba da bude što tajniji. Najbolje je da taj e-mail baš niko ne zna, uključujući tvoje prijatelje. Taj e-mail nalog koristi za sve vrste finansijskih transakcija koje obavljaš onlajn (bankarske usluge, onlajn kupovine, pretplate, paypal i slično), kako bi sve ove važne informacije imala/imao na jednom mestu. Napravi veoma jaku lozinku i redovno je menjaj (na tri meseca). Nikada ovaj mejl nemoj nikome da otkrivaš, niti da ga koristiš za manje važne aktivnosti na internetu (pravljenje naloga na društvenim mrežama, forumima, registraciju naloga na internet sajtovima – osim u slučaju kada putem ovih sajtova obavljaš finansijske transakcije direktno ili ostavljaš svoje lične podatke).
Drugi e-mail koristi za sve ostalo, uključujući i komunikaciju sa prijateljima, otvaranje naloga na društvenim mrežama, kupovinu preko sajtova poput eBay, Kupindo, Limundo, itd, otvaranje naloga na forumima i četovima, za potrebe škole i fakulteta i slično. I ovaj mejl mora biti obezbeđen jakom lozinkom, koju takođe treba redovno da menjaš (svakih šest meseci).

Ako želiš maksimalno da se obezbediš, možeš da imaš i poseban mejl za društvene mreže i prijatelje, i treći mejl koji češ koristiti za sve ostale potrebe.



Rizici korišćenja e-maila

Postoji dva ključna tipa napada na e-mail bezbednost:

Napad na sistemske komponente email usluge: ovo je slučaj napada na koji ti kao korisnik nemaš uticaja. Na primer, ako napadač otkrije slabost sistema u okviru SBB ili Telekom Srbija mreže, odnosno Yahoo ili Gmail sistema. Ovo su relativno retke pojave, na koje mi sami ne možemo imati uticaja, pa se njima nećemo podrobnije baviti.
Napad na pojedinačnog korisnika e-mail klijenta, koji se dešava unutar e-mail sistema. Ovo je najuobičajeniji oblik napada.

Prisluškivanje (eavesdropping)

Prisluškivanje je omogućeno kada korisnik pristupa svom e-mail nalogu putem nebezbedne, otvorene ili javne WiFi konekcije. Na primer, kada ste u kafiću na internet povezani putem otvorene WiFi konekcije, ulogujete se na svoj e-mail nalog (bilo lokalno na svom kompjuteru ili mobilnom telefonu, bilo na e-mail naloge koji se nalaze na veb klijentima).

Prisluškivanjem može da se otkrije i ime korisničkog naloga (user name) i lozinka, kao i celokupna komunikacija koju u tom trenutku obavljate putem WiFi konekcije.

Ovo je posebno rizično kada pristupate lokalnom email nalogu (Outlook, Thunderbird, itd), pošto aplikacija mora da pošalje lozinku putem nebezbedne WiFi konekcije.

Više o bezbednom korišćenju WiFi mreže pročitaj ovde.
Spam i Phishing

Pošto slanje hiljada mejlova ne košta znatne količine novca ni vremena, dnevno se pošalje na milione spam mejlova, neželjene e-mail pošte koja sadrži raznovrsne oblike komercijalnih i nekomercijalnih ponuda proizvoda i usluga.

Spam pošta najčešće predstavlja samo neprijatnost i mnogi klijenti i e-mail servisi razvili su mehanizme automatizovanog razdvajanja „prave“ od „spam“ elektronske pošte. Korisniku su često omogućene i strože opcije podešavanja, kao i blokiranje određenih e-mail adresa. Zato je potrebno da dobro proučiš opcije podešavanja na svom e-mail klijentu i da ih maksimalno koristiš.

Phishing predstavlja opasniju kategoriju neželjenih mejlova. Phishing e-mailovi napravljeni su da liče na autentične mejlove banaka, onlajn prodavnica, antivirus softvera ili društvenih mreža. Ovi mejlovi sadrže vizuelne elemente, prekopirane u odnosu na „istinske“, koji su nam dobro poznati, tako da povećavaju našu spremnost da upišemo svoje podatke.

Vrlo često nas phishing mejlovi upozoravaju na nekakvu neposrednu opasnost ili obećavaju veliku dobit, traže od nas da „hitno reagujemo“ i time nas podstiču da zanemarimo pitanja bezbednosti i staloženo razmislimo o logici zahteva ili sadržaja e-mail poruke.
Spoofing

Specifičnost ovakvih e-mail poruka nalazi se u činjenici da osim što izgledaju vrlo autentično, površna provera identiteta pošiljaoca („sender“, odnosno „from“) otkriva naizgled pravu, odnosno autentičnu e-mail adresu.

Ovakvi mejlovi takođe sadrže „važne poruke“, „hitne intervencije“, „specijalne ponude koje traju samo danas!“ i slične kategorije motiva. Osim poruke, spoofing mejlovi sadrže i linkove ili brojeve telefona koji služe da ukradu novac ili na druge načine zloupotrebe naše finansije ili podatke o ličnosti.

Linkovi koji se nalaze u ovakvim e-mail porukama vrlo često nas vode na preuzimanje malver programa (više o malveru pročitaj na ovoj stranici).

Vrlo često se dešava da kriminalci preuzmu kontrolu nad e-mail nalogom nekog od naših prijatelja i da nam putem e-mail adrese koju imamo u našem adresaru šalju poruke u kojima potražuju novac, pod izgovorom pomoći tom prijatelju. Mnogi od nas su dobijali već mejlove ovakve vrste u kojima nam naš „prijatelj“ traži pomoć pošto je tokom puta u inostranstvo izgubio dokumenta i novac.
Maliciozni e-mail dodaci

E-mail klijenti se često upotrebljavaju sa ciljem da neposredno šire malver među korisnicima. Malver se „upakuje“ u program, fotografiju ili dokument koji se u e-mail poruci nalaze kao dodatak, odnosno prilog (attachment) koji korisnik sam pokrene klikom nakon otvaranja mejla.

Ovi dodaci su često očigledno opasni, međutim tokom vremena kriminalci koji koriste ovakve metode počeli su da proizvode i vrlo sofisticirane načine prevare. Na primer, dobijemo e-mail koji u svemu liči na e-mail poruku naše banke, koja sadrži upozorenje da su se na našem računu u banci pojavile „sumnjive transakcije“, kao i da se te transakcije mogu proveriti u .pdf dodatku u okviru mejla. Sam .pdf sadrži malver, i otvaranjem tog fajla mi aktiviramo virus ili drugi tip opasnog programa.

Mnogi e-mail klijenti omogućavaju proveru na postojanje malvera u dodacima, ali ova činjenica ne predstavlja apsolutnu zaštitu i zato treba biti maksimalno oprezan u otvaranju bilo kojih dodataka u mejlovima.



Kako da se zaštitim od rizične upotrebe e-mail naloga?

Upoznaj se i koristi podešavanja unutar svog email klijenta. Pooštri podešavanja i koristi filtere.

Uvek sa skepsom pristupi svakoj e-mail prouci u kojoj se od tebe traži da upišeš svoju lozinku za društvene mreže, banku ili sam e-mail nalog. Ovo su u 99.9% slučajeva prevare. Ako imaš razloga da smatraš da je mejl „pravi“, pristupi svom nalogu društvene mreže ili banke direktno sa veb adrese same kompanije ili organizacije, nikako klikom na link unutar e-mail poruke. U slučaju da zaista postoji problem, on će se videti i na tvom nalogu.

Sa skepsom pristupi svakom traženju novca ili hitnoj reakciji na neki problem, pogotovo kada su u pitanju e-mail poruke od strane nepoznatih ljudi i kompanija.

Ako ti neki prijatelj traži novac putem e-mail poruke, pozovi ga/je telefonom, pozovi zajedničke poznanike i proveri šta se dešava pre nego što se upustiš u slanje novca.

Nikada nemoj da otvaraš dodatke (attachments) unutar mejlova poslatih sa nepoznatih adresa.

Koristi antivirus softver da proveriš unapred da li je neki dodatak malver ili ne.

Kada šalješ mejlove na više adresa, koristi opciju BCC (Blind Carbon Copy), tako da ne otkrivaš tuđe adrese svim primaocima tvog mejla. Isto možeš da postigneš i stvaranjem e-mail grupa, tako da e-mail adrese tvojih prijatelja, poznanika ili porodice ne ostanu otkriveni drugima. Ovo je posebno važno u poslovnoj komunikaciji. Opomenite svaku kompaniju kojoj ste ostavili svoju e-mail adresu koja ne koristi automatsku zaštitu i sakrivanje tuđih e-mail adresa prilikom slanja „masovnih“ e-mail poruka.

Kada dobiješ poruku koju je primilo više ljudi, obazrivo koristi „Odgovori svima“ (reply all) opciju. Privatne komentare namenjene jednoj osobi pošalji samo i jedino toj osobi. Predupredićeš mnogo neprijatnih situacija ukoliko pažljivo proceniš koliko ljudi i koji ljudi bi zaista trebalo da prime neku informaciju.

Šta su podaci o ličnosti?


U Srbiji su podaci o ličnosti definisani Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Tako u ovom zakonu član 3, tačka 1 piše:

1) Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i slično), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i slično, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i slično) ili bez obzira na drugo svojstvo informacije (u daljem tekstu: podatak).


Šta ovo tačno znači?

Gospođa Nataša Pirc Musar u "Vodiču kroz zakon o zaštiti podataka o ličnosti" (čitav dokument možete preuzeti sa sajta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije) navodi detaljne primere šta sve podrazumeva sintagma podaci o ličnosti:

Lično ime i prezime
Jedinstveni matični broj građana (poznatiji kao JMBG)
Kućna adresa
Poreski broj
Broj zdravstvenog osiguranja
Broj telefona (fiksnog i mobilnog)
Broj lične karte
Broj pasoša
Broj studentskog indeksa

Osim ovoga, pod podacima o ličnosti podrazumevaju se i druga obeležja poput starosti, zaposlenja, funkcija koje lice obavlja, položaja i statusa u okvirima određenih subjekata (privrednih, institucionalnih i slično). U podatke o ličnosti spadaju i podaci o DNK, otisci prstiju, otisci ušiju i mrežnjače oka, slika i glas, kao i druge biometrijske odlike po kojima neko može biti identifikovan.



U osetljive podatke o ličnosti spadaju:

Nacionalna pripadnost
Rasa
Pol
Jezik
Veroispovest
Pripadnost političkoj stranci
Sindikalno članstvo
Zdravstveno stanje
Primanje socijalne pomoći
Status žrtve nasilja
Osuda za krivično delo
Seksualni život



Zašto su uopšte važni podaci o ličnosti?

Visok nivo zaštite podataka o ličnosti je garant prava na privatnost svakog pojedinca, što je jedno od osnovnih ljudskih prava. Poznavanjem i poštovanjem zakona uspostavljaju se norme funkcionisanja društva u oblastima koje su često vrlo kompleksne, posebno pod uticajem informaciono komunikacionih tehnologija i njihovog brzog razvoja i prodiranja u sve oblasti naših života.

Zaštita podataka o ličnosti ti garantuje da će podaci o tebi biti sakupljani i čuvani savesno, kao i da neće biti zloupotrebeljni, odnosno da postoji zakonski lek u slučaju nesavesnog, štetnog postupanja sa tvojim podacima, kao i njihovom zloupotrebom. Gospođa Pirc Musar navodi:

Cilj zakona, međutim, nije sama zaštita podataka o ličnosti, već zaštita pojedinca na koga se ti podaci odnose, a time i dela njegove takozvane informacijske privatnosti. ZZPL ne pokriva čitav spektar prava na privatnost pojedinca, već samo onaj deo prava na privatnost koji se odnosi na njegove podatke o ličnosti.



Rizici zloupotrebe podataka o ličnosti:

Krađa identiteta.
Iako krađa identiteta nije u Srbiji rasprostranjena u istoj meri koliko u zapadnoj Evropi, Australiji ili Americi, i u Srbiji postoji mnogo vrsta prevara, a i prevaranta, koji mogu zloupotrebiti tuđe podatke o ličnosti za sopstvenu korist.
Krađa putem zloupotrebe podataka o ličnosti. Više o merama zaštite pronađi u tekstovima onlajn kupovina, bezbedna lozinka, bezbedan e-mail.
Zloupotreba podataka o ličnosti u komercijalne svrhe: neovlašćena prodaja ili ustupanje tvojih podataka o ličnosti i tvojih navika na internetu. Neželjeni mejlovi (spam) pripadaju ovoj kategoriji.
Maltretiranje u virtuelnom svetu (više o ovoj temi pročitaj ovde). MUVS postaje sve rasprostranjenija pojava u Srbiji. Jedan od koraka kojim možeš da se zaštitiš i preduprediš zloupotrebu ličnih podataka je da budeš maksimalno obazriva/obazriv pri odluci kada, sa kim i zašto te podatke deliš.
Seksualno uznemiravanje. Deljenje (šerovanje) intimnih i eksplicitnih fotografija ili video materijala može dovesti do mnogih zloupotreba.



Kako ovo primeniti u svakodnevnom životu?

Tvoji podaci o ličnosti su vredni: oni imaju i novčanu vrednost za koje su mnoge kompanije spremne da plate (kada te, na primer, pozivaju telefonom i nude usluge, robu i slično). Ipak, tvoja privatnost ima mnogostruko veću vrednost koja se ne može izmeriti novčano: obezbeđuje ti mogućnost da sama/sam donosiš odluke koje su važne za tvoj život i da to činiš bez bojazni da to neko može da zloupotrebi ili ti nanese štetu ili emotivnu bol. Informacije su oduvek imale veliku vrednost i za onoga ko ih ima i za onoga ko ih nema. Danas je to posebno važno, s obzirom na to da su informacije, a posebno informacije i podaci o ličnosti, vrsta valute u povezanom i umreženom dobu. Ova valuta je posebna, zato što tokom vremena ne gubi, već naprotiv, može samo da dobije na vrednosti.

Pažljivo razmisli pre nego što nekome poveriš bilo koju od navedenih informacija o ličnosti.
Ako podatke ostavljaš nekoj kompaniji ili prodavcu, traži da ti pokažu pravila prema kojima će te podatke koristiti. Slobodno pitaj da li će ti podaci biti ustupani ili prodavani trećim licima. Odbij da podeliš podatke sa svakim ko ne želi da ti odgovori na ovo pitanje ili ti na bilo koji način stvara sumnju u svoje namere.

Nikada nemoj otkrivati informacije o sebi onlajn nepoznatim osobama. Ne možeš da znaš na koji će ih način oni upotrebiti i sa kojim motivom.

Nikada nemoj otkrivati informacije o drugima (o svojoj porodici, rodbini, prijateljima, poznanicima, nastavnicima, profesorima, kolegama) nepoznatim osobama. Ne možeš da znaš na koji će ih način oni upotrebiti i sa kojim motivom.

Nikada nemoj deliti informacije o drugima ni sa osobama koje poznaješ – pogotovo ako su u pitanju osetljivi podaci o ličnosti (pogledaj spisak koji je naveden u prethodnim pasusima)


Preuzeto sa sajta RS centar za bezbedan internet

Ауторство-Некомерцијално-Делити под истим условима 3.0 Србија (CC BY-NC-SA 3.0 RS)

kliknibezbedno.rs

Rečnik pojmova


ADSL

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line) – Tehnologija prenosa podataka sa interneta i na internet, putem standardne telefonske linije, a mnogo brža od standardne telefonske konekcije (dial up). Reč asimetrična označava da je brzina prenosa podataka prema korisniku (download) mnogo veća od brzine kojom se podaci prenose od korisnika prema internetu/mreži (upload).


Antivirus

Program čija je funkcija detektovanje i uništavanje raznovrsnih oblika malvera koje imaš na kompjuteru.


Backup

(Backup = rezervna kopija, podrška) – Kopiranje podataka na drugi medijum (CD, DVD, drugi hard disk, USB i slično), kako bi se u slučaju oštećenja ili gubitka ipak sačuvali originalni podaci.

Bit / bajt / megabajt

1 bit (bit) je jedinica mere memorije u računaru. Računarska "azbuka" sastoji se samo od dva slova, odnosno cifre 0 i 1. Tako bit čuva informaciju o kojoj cifri je reč. Za merenje memorije u računaru se koristi byte (bajt) koji ima 8 bitova, dok megabyte (megabajt) sadrži 1024 kilobajta, odnosno 1048576 bajtova.


Blog

Blog je lični dnevnik na internetu. Sama reč “blog” je nastala skraćivanjem dve reči - Web i Log, što bi se moglo prevesti kao veb dnevnik (diary). Blog može podrazumevati i profesionalno pisanje o nekoj određenoj temi. Termin blog u engleskom jeziku znači istovremeno i kreirati (praviti) blog, kao glagol (to blog). Na blogovima se, pored pisanja tekstova, mogu postavljati fotografije, video materijali, muzika i slično.

Buleanska (Boolean) logika

Buleanska logika je sistem standardizovanih reči koje se koriste pri pretragama koje obuhvataju više pojmova ili kategorija. Primeri su: AND, OR, NOT, NEAR i slične. Povezivanje dva pojma rečju AND daje uputstvo pretraživaču da oba pojma moraju biti uključena u spisak rezultata, dok upotreba OR donosi rezultate sa jednim ili drugim pojmom.


Cache (keš)

Kompjuterska memorija koja omogućava brz pristup podacima. U kontekstu pregledača (browser), u keš memoriju se pohranjuju podaci sa posećenih veb stranica (poput fotografija i slika, dokumenata, i sličnih). Kada se na stranicu vratite ili je ponovo posetite u nekom budućem trenutku, pregledač će prvo proveriti da li postoje podaci sa stranice koji su već keširani u memoriji. Ovo omogućava brže učitavanje veb stranica.


Cashed Link (keširani linkovi)

Google i drugi pretraživači pružaju opciju posete keširanom linku, odnosno linku ka verziji neke veb stranice u stupnju ažuriranosti u kojem je bila pri poslednjoj poseti "pauka" (o ovom terminu možete pročitati više na ovoj stranici pod slovom P). Keširani linkovi mogu voditi ka verzijama stranice koje nisu istovetne verzijama stranice uživo.


Crv (Worm)

Crvi su računarski programi koji umnožavaju sami sebe. Pri tome koriste računarske mreže kako bi se kopirali na druge računare, bez neposrednog uticaja korisnika na toj mreži. Za razliku od virusa, crv, da bi delovao, ne mora nužno da "zarazi" druge programe. Pristup računaru crvima omogućavaju propusti u sigurnosti mreže, kao i propusti u bezbednosti operativnih sistema i aplikacija.


Domen

(domain = domen, oblast) – Internet domeni su sastavni deo URL-a, odnosno internet adrese. Koriste se kako bi na razumljiv način opisali adresu na kojoj se neki sajt ili server nalaze. Postoji nekoliko osnovnih domena: .com je namenjen za poslovnu upotrebu ([Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] .net - najčešće korišćen kao domen za servere, tj. pružaoce internet usluga, ali se koristi i za poslovnu namenu; .org je domen rezervisan za udruženja i organizacije, dok je .edu namenjen obrazovnim institucijama. .gov domen koriste vlade i druge zvanične institucije; dok je .int domen za organizacije i institucije od međunarodnog značaja. Poznati domeni su i domeni pojedinačnih država, na primer: .rs, .ru, .ca, .si, itd.


Download

(Download = preuzimanje, prihvatanje podataka) – Transfer podataka sa nekog udaljenog računara na sopstveni računar (suprotno od upload – kada se sa vlastitog računara podaci prenose na udaljeni server). Taj postupak se primjenjuje npr. kada sa interneta preuzimaš besplatne programe.


E-mail

Elektronska pošta, e-pošta ili kolokvijalno imejl, mejl (engl. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. E-mail predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta "čuva".


Firewall

Zaštitni zid (Firewall) je softver koji u sklopu računarske mreže ima mogućnost da spreči neautorizovani prenos podataka preko mreže.



Haker

U najopštijem smislu, haker je osoba koja manipuliše programerskim kodom, bilo sa namerom da program unapredi, bilo da ga učini malicioznim. Međutim, u najširoj upotrebi, reč haker uglavnom označava osobu koja koristi svoje sposobnosti manipulacije kodom, sistemima ili mrežama kako bi ih zloupotrebila ili oštetila sa ciljem sticanja slave ili finansijske dobiti.


HTTP

HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) predstavlja glavni i najčešći metod prenosa informacija na vebu. Osnovna namena ovog protokola je isporučivanje HTML dokumenata, tj. veb stranica. HTTP je samo jedan od internet protokola. HTTPS označava HyperText Transfer Protocol Secure.


Internet

Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže ili interna konekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno povezuju i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalno-globalna baza podataka). Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.

IP / IP address

IP (Internet Protocol) – Internet protokol je skup pravila kojima se uređuje prenos podataka i paketa na internetu.

IP ADDRESS – Tridesetdvobitna adresa koja se dodeljuje svakom računaru na internetu. Sastoji se od 4 broja, između 0 i 255, koji su odvojeni tačkom (npr. 165.55.24.2).


"Pauk" (spider)

Kompjuterski program koji automatizovano i sistematično "puzi" po "mreži" koju sačinjavaju serveri u kojima su pohranjeni podaci i baze podataka koji sačinjavaju World Wide Web. Paukovi se još nazivaju i crawlers, knowledge-bots ili knowbots. Njihova funkcija je da puzanjem po vebu, pristupaju i posećuju sve stranice na vebu, prikupljaju informacije o njihovom statusu ažuriranosti, a onda te informacije integrišu u baze podataka veb pretraživača. Većina velikih pretraživača ima nekoliko ovih programa koji rade simultano. Veb je toliko veliki da je čak i većem broju paukova potrebno preko šest meseci da "propuze" kroz ceo veb.


Pretraživač (search engine)

Pretraživači ne funkcionišu tako što pretražuju postojeće onlajn veb stranice, već pretražuju arhivirane, odnosno "keširane" databaze snimljenih stranica. Kada uneseš termin za pretragu, pretraživač će pokušati da ga pronađe "kopanjem" po prethodno pohranjenim verzijama veb stranica. Kada se pretragom ustanovi spisak linkova koji sadrže traženi pojam ili pojmove, korisnik klikom na link dolazi do ažurirane, najnovije verzije stranice iz linka. Činjenica da pretraživači "kopaju" po arhivama ponekada dovodi do toga da klikom na link dolazimo do stranice koja više ne postoji (famozni 404 Error).


Program

Računarski program je skup zadataka računaru koji označava šta treba učiniti i kako to izvesti. Postoje razne vrste programa zavisno od zadatka koji želimo da program izvrši.


RSS

RSS predstavlja jednostavan način za automatsko preuzimanje informacija sa veb sajtova koji ti se sviđaju. Umesto da posećuješ veb sajtove kako bi video/la da li se na njima pojavila nova vest ili članak, možeš koristiti RSS (Really Simple Syndication - veoma jednostavno povezivanje). Na taj način ćeš odmah biti obavešten/a o najnovijim zbivanjima ili promenama na sajtovima koji te zanimaju. RSS se može dobijati na e-mail adresu ako se za to prijaviš.



Spam

Bezbrojne poruke koje korisnici primaju mejlom, a koje reklamiraju proizvode za koje nikada nisu izrazili interesovanje, obaveštavaju o temama na koje se nisu pretplatili, lažne privatne poruke koje vode na stranice pornografskog sadržaja, sve su to samo neki od oblika spama. Ukratko, svaka poruka distribuirana masovno koju niste zatražili kvalifikuje se kao spam.


Spyware

Spajver (Spyware) ili špijun je široka kategorija malicioznog softvera sa namenom da presreće ili preuzima delimično kontrolu rada na računaru bez znanja ili dozvole korisnika. Dok sam naziv sugeriše da je reč o programima koji nadgledaju rad korisnika, ovaj naziv danas označava široku paletu programa koji iskorišćavaju korisnički računar za sticanje koristi za neku treću osobu.


Trojanac

Trojanskim konjem se u računarskom žargonu označavaju zloćudni programi, koji su "maskirani" kao korisni ili se proširuju "prikačeni" na druge korisne programe. Trojanci obično vrše neželjene akcije u računaru i to "u pozadini" i prikriveno. Najčešća od tih neželjenih akcija je otkrivanje korisničkih lozinki, bankovnih podataka i drugih poverljivih informacija "prisluškivanjem" razmene podataka ili jednostavno čitanjem tih datoteka i javljanje istih "vlasniku" trojanskog konja.


Update

Postavljanje nove verzije nekog programa. Ažuriranje pojedinačnih delova programa koji se ne mogu svrstati u sasvim novu verziju nazivaju se patch.


Upload

Transfer podataka sa tvog računara na udaljeni server (suprotno od download – kada se sa servera podaci prenose na tvoj računar). Taj postupak se primjenjuje npr. kada postavljaš slike ili video snimke na internet.


Virus

Virus je program ili kod koji se sam replikuje u drugim bazama podataka s kojima dolazi u kontakt. Može se nalaziti unutar jednog dokumenta, odnosno zaraziti bilo koji program, sektor za podizanje računara, dokument koji podržava makronaredbe. Virus menja sadržaj baze podataka tako što u nju kopira svoj kod.


WWW

WWW, World Wide Web ili jednostavno, Web (veb; na srpskom: mreža) je sistem međusobno povezanih hipertekst dokumenata koji se nalaze na internetu. Koristeći veb pregledač (web browser; na primer: Internet Explorer, Firefox, Safari, Opera), korisnici se kreću po veb stranicama koje obično sadrže tekst, slike, ali i druge vrste medija, kao što su zvuk i video, između ostalih. Veb su stvorili Englez, Tim Barners Li i Belgijanac, Robert Cailliau, 1990. godine, radeći u CERN-u u Ženevi. Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za internet, a ustvari označava samo jednu od usluga koje omogućava internet.


Web site

WEB SITE – Skup veb stranica, koje su međusobno povezane i nalaze se na jednom veb serveru. Prva, naslovna strana veb sajta zove se home page.


Web Hosting

Web hosting predstavlja mesto na internet serveru gde se "skladište" sajtovi. Ako osoba želi da ima internet sajt mora da ima hosting "prostor" gde će se on i smestiti. Hosting omogućavaju internet provajderi. Postoje shared hosting i dedicated serveri.


Web URL

(Uniform Resource Locator): URL određuje jedinstvenu internet adresu datoteke koja se nalazi na računaru povezanom na internet. Svaka datoteka na internetu ima jedinstven URL, odnosno adresu. URL se piše u sledećem formatu: protokol://računar/putanja/ime_datoteke.
Elementi URL u adresi [url=http://www -Prijavite nelegalni sadr[/url] predstavljaju kombinaciju:
http:// je tip fajla odnosno dokumenta; [url=http://www.O nama | Net patrola[/url] je domen; /sr/ je put (path) ili direktorijum u na kompjuteru, dok je prijavite-nelegalni-sadrzaj.1.89.html ime samog dokumenta unutar prethodnog direktorijuma.


Wiki

"Wiki" je havajska reč koja znači "brzo". U kontekstu upotrebe u oblasti IKT, wiki označava veći ili manji broj veb stranica koje su stvorene najčešće grupno, odnosno kroz saradnju više pojedinaca i posvećene su jedinstvenoj temi. Tako je najpoznatiji wiki na svetu onlajn enciklopedija Wikipedia, koja je nastala sa idejom da bude kolaborativni projekat stotina hiljada ljudi iz čitavog sveta koji bi doprineli sakupljanju znanja iz različitih oblasti. Manji wiki su obično posvećeni uže definisanim temama (na primer, pojedinačnim video igricama, televizijskim serijama ili naučnim problemima).

Specifičnost wiki stranica je da omogućavaju raznovrsnim korisnicima da u više ili manje slobodnoj meri te stranice ažuriraju, ispravljaju, i dopunuju.


Wireless

Wireless, odnosno WiFi, označava bežično pristupanje internetu. Problem ovakvog načina povezivanja mogu biti vemenske nepogode (koje ponekada ometaju signal), planininski masivi (u planskim predelima), slaba pokrivenost u pograničnim delovima i drugo. WiFi uvek treba koristiti isključivo ako je veza rutera sa kompjuterom ili mobilnim telefonom šifrirana (enkriptovana), odnosno jeste zaštićena i nije javna.


Sajt Klikni bezbedno je nastao na inicijativu Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo 2009. godine i danas predstavlja glavni medij Centra za bezbedni internet Srbija