Najefikasnije mere zaštite stabala i plodova ove voćne vrste, preporučila nam je Snežana Janjić, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, iz PSSS Užice.
Mrazevi se u našim agroklimatskim uslovima javljaju uglavnom od oktobra do maja i mogu da oštete organe jabuke, a nekad i da ugroze opstanak kompletnog stabla. Prema vremenu pojave, dele se na: rane (jesenje), zimske i pozne (prolećne).

Najveće štete obično izazivaju pozni mrazevi pa je borba protiv njih i najznačajnija. Najdelotvornija zaštita jabuke od ove vremenske nepogode postiže se pravilnim izborom sorti i položaja za voćnjak.

Sve o metodama i merama nege, rekla nam je Snežana Janjić, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, iz PSSS Užice.

Kako izbeći štete?

Rani ili jesenji mraz, javljaju se u oktobru i prvoj polovini novembra. Prema njenim rečima, oni nanose manje štete letnjim sortama nego poznim zimskim sortama jabuke, kao što je npr. greni smit. "Da bi se smanjile štete, trebalo bi izbegavati kasno prihranjivanje azotnim đubrivima i pozno navodnjavanje voćnjaka, naročito ako se nalazi na niskim položajima, kao što su doline potoka i manjih reka", objašnjava Janjić.

Zimski mrazevi su normalna pojava na ovim prostorima. Povoljna okolnost je što se oni najjači javljaju za vreme najveće otpornosti organa, u toku zimskog mirovanja jabuke.

Sejanac divlje jabuke i vegetativna podloga A2, najotpornije su podloge prema mrazu.

Lisni i cvetni (mešoviti) pupoljci otporniji su prema zimskim mrazevima nego kod drugog voća. Stabla jabuke mogu da prežive srazmerno obilna oštećenja drveta i kore, kako kaže, ako tvorno tkivo (kambijum) i lisni pupoljci nisu povređeni izmrazavanjem. Kad se lisni pupoljci otvore i počne porast mladara, radom kambijuma obnavljaju se oštećena tkiva.

Kalemarski vosak protiv mraza

Ako mraz odvoji koru jabuke, potrebno ju je što pre zakucati ekserima sa širokom glavom i premazati kalemarskim voskom. Jače oštećena stabla ovog voća od zimskih mrazeva ne treba orezivati u proleće, ali zasad bi trebalo obilnije prihraniti azotom, a površinu zemljišta redovno obrađivati i zalivati.

"U cilju suzbijanja mrazeva, poljoprivrednicima se preporučuju posredne, neposredne i naknadne mere borbe. Među posrednim merama zaštite spadaju izbor pogodnog položaja za jabučnjak, izbor otpornih sorti, korišćenje visokog debla i nagrtanje snega oko voćaka", navodi savetodavac.

Posredne i indirektne mere zaštite

Neposredne ili direktne mere zaštite jabuke su: zamagljivanje, zadimljavanje, orošavanje veštačkom kišom, površinsko navodnjavanje, pokretanje vazduha i zagrevanje. Ove mere daju bolje rezultate ako se primenjuju po tihom, maglovitom i oblačnom vremenu. Među navedenim metodama, najbolju zaštitu pružaju orošavanje i zagrevanje.

Naknadne mere podrazumevaju prskanje biljnim hormonima, kao što su giberelini, naftalin sirćetna kiselina, nakon pojave niskih temperatura. Na taj način podstiče se obrazovanje ploda jabuke bez oplođenja.

Takođe, povećanje temerature u voćnjaku raznim načinima zadimljavanja poput spaljivanjem slame, piljevine, stvaranjem dimne zavese, orošavanjem (prskanje procvetalog voćnjaka vodom iz atomizera ili prskalica). Navedene mere pokazale su se u praksi voćara kao efikasne metode nege voća.

Najugroženije sorte jabuka

Od kretanja vegetacije pa do oplodnje i formiranja plodova, javljaju se mrazevi, nekada i do kraja maja. Kako kaže ovaj stručnjak, oštećeni plodovi najčešće opadaju ili se na njima formiraju plutaste presvlake koje im u velikoj meri umanjuju kvalitet. Dodaje da su najugroženije sorte sa ranijim početkom cvetanja.

Izvor: agroklub.rs