Kamcatska borovnica - Uzgoj


Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47oC bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvat nije osjetljiv na slabije mrazove. Za rast ne zahtijeva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Idealan pH iznosi 5,5-6,5, ali uspeva i na tlu drugih karakteristika. Najbolje uspeva na bogatom, dobro dreniranom tlu i na sunčanoj poziciji. Podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos.
Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana I preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 m ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 m ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. Po grmu daje rod od 3-5 kg.

u visinu i 1 m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je 25-30 godina. Plod kamčatske borovnice je izduljena plavoljubičasta bobica prrčnika oko 0,5-1 cm, duga 2-3 cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem,бакарom i јодom. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj. Ukus ploda je sličan borovnici I najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi I sirupi, a dodaje se I mlecnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubicastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda - odatle I naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, ukus kamčatske borovnice dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa.

izvor;herbateka.eu