Tema: Jagode belog ploda

Jagode belog ploda


Po ukusu koji podseća na ananas. Dobro podnose senovita mesta i lepo se uklapaju u cvetne leje. Redovna berba pospešuje stvaranje novih plodova i produžava plodonošenje. Preporučuje se kao pomoćno lekovito sredstvo protiv dijareje i nekih kožnih oboljenja, a prave se veoma traženi losioni za negu kože, posebno za uklanjanje fleka i opekotina nakon sunčanja.


Kada se kod nas spomenu jagode, odmah se pomisli na crveno obojene plodove karakteristične arome. Malo je poznato da postoje i bele jagode, drugačije ne samo po boji, već i po ukusu koji podseća na ananas.

Stvorene su u Evropi, još u 18. veku, ukrštanjem američke divlje jagode sa čileanskom. Poznata sorta je „Alpina“ ili šumska jagoda. Najviše se gaje u Americi, gde su, zahvaljujući neobičnom ukusu, nezaobilazni sastojak nekih ekskluzivnih poslastica.

Bele jagode se uglavnom proizvode iz semena. To su perene, odnosno trajnice, koje godinama ostaju na istom mestu i redovno rađaju, ali ne razvijaju živiće. Zbog toga se vegetativno mogu razmnožavati samo deljenjem korena starijih biljaka. Dobro podnose senovita mesta i lepo se uklapaju u cvetne leje. Bolje uspevaju na slabo kiselim zemljištima, na kojima nije prevelika vlaga. Mogu da se zaseju i formiraju staze, jer dobro pokrivaju tlo i sprečavaju rast korova. Treba ih gajiti podalje od crvenih jagoda, s kojima će se ukrštati, pa će početi da obrazuju crvene bobice. Beru se samo potpuno zreli plodovi, koji su sitni, kompaktni, sa žutim ili mrkim semenom. Zrelost može da se oceni i po tome da li se bobice lako odvajaju od biljke. Jedino potpuno zrele razvijaju aromu karakterističnu za sortu. Redovna berba pospešuje stvaranje novih plodova i produžava plodonošenje. Smatra se da bela jagoda ima lekovita svojstva, a u terapijske svrhe se koriste plodovi, lišće i koren. Zabeleženo je da je u Francuskoj još u 13. veku divlja jagoda belog ploda korišćena kao narodni lek za digestivne probleme.

Danas se preporučuje kao pomoćno lekovito sredstvo protiv dijareje i nekih kožnih oboljenja, a prave se veoma traženi losioni za negu kože, posebno za uklanjanje fleka i opekotina nakon sunčanja. Sadrži i materije koje se koriste kao prirodni izbeljivači zuba.

Uzgoj iz semena

Iz potpuno zrelih plodova uzima se seme, koje je veoma sitno. Da bi moglo da isklija, potrebno je, kao i u prirodi, da prođe kroz fazu niskih temperatura, pa se iz tog razloga ostavlja u frižideru šest sedmica pre setve.

Drugi način proizvodnje je samozasejavanjem. Naime, nekoliko plodova ostavi se na biljci, tako da će seme spontano klijati naredne godine. Klijanje i početni porast odvijaju se sporo, pa je potrebno najmanje dve-tri nedelje od setve do pojave prvih biljčica.

Cvetove prve godine treba uklanjati da bi se razvile bujne biljke, što će osigurati bogatiji rod narednih godina.

Poreklo i istorijat

Ananas jagode (Pineberry) karakterišu se belim plodovima na kojima se nalaze karakteristično crveno obojena semena što ovom voću daje upečatljiv izgled. Naziv ove vrste jagode nastao je kao kombinacija engleskih reči pineapple (Ananas) i strawberry (Jagoda) zbog karakterisične arome ploda. Ananas jagode nastale su spontanim ukrštanjem Čileanske jagode (Fragaria chiloensis) i Virdžinijske jagode (Fragaria virginiana). Prva je poreklom sa zapadnih obala Severne Amerike i Čilea u Južnoj Americi, a postojbina druge su šume i livade središnjeg i istočnog dela Severne Amerike. Zanimljivo je da su ove dve vrste takođe i roditelji Baštenske jagode (F. ananassa) od koje su nastale sve poznate komercijalne sorte jagode.

Pretpostavlja se da je ova vrsta jagode nastala u 18. veku spontanim ukrštanjem. Ipak, ona nikada nije zauzimala značajno mesto u komercijalnom gajenju jagode i u jednom trenutku gotovo da je nestala. Ipak, grupa holandskih poljoprivrednika pronašla je ovu vrstu u Francuskoj a zatim je upornim radom uspela da je sačuva od nestanka. Šest godina je trajao proces selekcije, koji je rezultirao odabirom zdravih i kvalitetnih biljaka koje su zatim iskorišćenje za stvaranje prvih sorti i početak komercijalnog gajenja.

Karakteristike ploda

Plodovi ove jagode su sitni, bele do blago ružičaste ili narandžaste boje sa karakterističnom crvenom bojom semenki. Meso plodova je beličasto aromatično sa karakterističnom aromom ananasa po čemu je ova vrsta i dobila naziv. Krupnoća plodova ide do oko 2.5 cm u precniku. Prinos je mali, dosta manji nego kod standardnih sorti, što je ograničavajući faktor u većem širenju proizvodnje. Ipak, sorte ove vrste jagode postaju sve interesantnije pre svega na tržištima Britanije, Nemačke, Holandije i SAD a cene su im značajno više od cena obične jagode. Ovakav trend na tržištu može predstavljati podsticaj poljoprivrednicima da nastave sa širenjem proizvodnje.

Gajenje Ananas jagode

Osim malog prinosa, još jedan od ograničavajućih faktora je i trošak zasnivanja proizvodnje, obzirom da se preporučuje gajenje u plastenicima. Plastenici su poželjni za gajenje ove jagode, jer se prilikom gajenja na otvorenom može javiti crvenilo na plodovima usled izloženosti suncu. Naravno, ovakvi plodovi nisu lošijeg kvaliteta ali bi definitivno postizali manju cenu na tržištu od neobojenih. Obzirom da je gaje u plastenicima, Holanđani ovu jagodu mogu tržištu ponuditi od marta do decembra ali u malim količinama.

Ova vrsta jagode nije sklona obrazovanju živića pa se razmnožavanje uglavnom može vršiti deobom bokora starih biljaka. Razmnožavanje iz semena, nije preporučljivo jer bi tako dobijene biljke mogle imati drugačije karakteristike u odnosu na originalnu biljku. Takođe, iz istog razloga nije preporučljivo gajiti ove jagode u blizini standardnih crvenih sorti jer bi usled ukrštanja moglo doći do razvoja drugačijih osobina i gubitka specifične boje i arome plodova.



Dostupnost

Firma Vital Berry BV vlasnik je komercijalnih sorti i ima ekskluzivno pravo distribucije sadnog materijala ove vrste jagode. Ova firma je od samog početka sarađivala sa poljoprivrednicima koji su radili na selekciji a počevši od 2011. godine počeli su sa distribucijom sadnog materijala.

Naravno, ovo nisu jedine jagode belih plodova ali se izdvajaju svojim osobinama. Pre svega po boji ploda i specifičnoj aromi. Priču o drugim vrstama belih plodova, ostaviću za neku drugu priliku.

agroavantura.wordpress.com