Malina "Polana" i kod nas


"Polana" se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača. Proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.


Kpajem jula sazrevaju prvi plodovi maline i počinje berba, a posao se ne prekida sve do prvih mrazeva. Na bujnim i uspravnim izdancima istovremeno se pojavljuju cvetovi, formiraju zeleni plodovi i ubiraju zreli. A kada pozna jesen ostavi tragove na biljkama, one se jednostavno pokose da bi na npoleće ponovo krenule.

Navedeni podaci zvuče neverovatno. Ipak, da je sve to tačno uverili smo se u Đurđevu, selu nadomak Novog Sada. Zasad su podigli Siniša Stanojević, Vlada Kuhar i Jozef Pakulski. Pre tri godine na blizu četiri hektara posadili su "polanu", poljsku sortu maline. Stvorena je ukrštanjem "hertidža" i "zeve jesenje". U našoj zemlji prava je retkost.

Siguran rod bez velikih ulaganja

- Polanu smo izabrali jer se lako gaji - objašnjava Siniša Stanojević. - Takođe, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača.

Odovara joj plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Treba da je blago kiselo, s najmanje tri odsto humusa, četiri miligrma fosfora, isto toliko magnezijuma i 12-18 miligrama kalijuma na sto grama vazdušno suve zemlje. Optimala pH vrednost je 5,5-6,5. Veliki je ljubtelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja.

Sadi se u jesen ili na poleće. Ovde se primenjuje jesenja sadnja, jer je prijem sadnica gotovo stopostotni. Dobri predusevi su kukuruz, strna žita i mahunarke. Nisu pogodni paradajz, krompir, paprika i jagoda, zbog mogućnosti prenošenja bolesti koju izaziva gljiva verticilijum.

Zemljište se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadržaj najvažnijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju. Posle skidanja preduseva, totalnim herbicidima unište se korovi, a potom se tlo podriva na 70-90 centimetara dubine i dodaju potrebna hraniva.

Stajnjak je obavezan, čak i ako humusa ima dovoljno. Po hektaru se rastvri oko 50 tona i duboko zaore. Pre sadnje zemljište se dobro usitni i poravna jer neravnine otežavaju sađenje i omogućavaju da se izdanci kose na odgovarajuću, istu visinu.

Pripremljene sadnice sade se centimetar dublje nego što su bile rasadniku. Međuredni razmak je tri, a u redu pola metra. Jamići duboki petnaestak centimetara kopaju se ašovom. Koren se pravilo rasporedi i pokrije zemljom, koja se povremeno sabija. Na kraju, sadnice se skrate osnove i zemljište ponovo poravna.

S kretanjem vegetacije počinje i razvoj mladih izdanaka. Najvažniji, gotovo jedini posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Herbicidi se koriste tek u druoj ili trećoj godini. Ako nema dovoljno padavina, obavezno je navodnjavanje. Sistem "kap po kap" obezbeđuje dovoljno vode.