Proredjivanje cvetova i plodova


Proređivanje cvetova i plodova je redovna i veoma važna pomotehnička mera koja se redovno primenjuje u većine voćnih vrsta, a pogotovo u jabuke i breskve.


Na manjim površinama i kada je u pitanju manji broj stabala moguće je raditi ručno proređivanje plodova, ali kada je u pitanju veća površina onda se to mora raditi hemijskim putem. U nekih sorti jabuke je česta pojava da stabla u pojedinim godinama rađaju obilno, a potom u pojedinim godinama počinju da rađaju neredovno. U godinama sa visokim prinosima dobija se dosta nekvalitetna jabuka sa izuzetno malim procentom kvalitetnih plodova. Da bi stabla umereno rađala svake godine neophodno je proređivanje plodova. Iako se rezidbom pokušava uspostaviti ravnoteža između rasta i rodnosti, ipak je ova mera nedovoljna, pa se u pojedinim godinama mora pribeći proređivanju plodova. Ovom pomotehničkom merom dobijaju se kvalitetniji plodovi, otklanja alternativno rađanje, olakšava berba i ostvaruje znatno bolji finansijski rezultat.

U sorti jabuke i kruške sa srednje krupnim plodovima se na rodnoj grančici ostavljaju po dva ploda, a u sorti sa krupnijim plodovima po jedan plod. U jabuke se plodovi ručno proređuju posle junskog opadanja plodova. Prvo se uklanjaju zaraženi, deformisani, mehaniči povređeni, a zatim sitni na kratkim grančicama i plodovi u senci.

U razvijenijim voćarskim zemljama kao redovna pomotehnička mera sprovodi se i hemijko proređivanje cvetova ili zametnutih plodića jabuke. Iako je ručno proređivanje najpouzdanije ipak se na većim površinama mora raditi hemijsko proređivanje.

Proređivanje plodova je najbolje raditi po tihom vremenu, na temperaturi između 15 i 25 °C i relativnij vlažnosti iznad 70% i sa 1.000-1.500 litara vode po hektaru.

Ukoliko hemijsko proređivanje nije uspelo u celosti, treba izvršiti ručnu korekciju. Ručno proređivanje jabuke nije uobičajeno, ali ako će se dobiti preko 90% plodova prve klase, onda je to ekonomski opravdano. U Japanu se kao redovna mera vrši ručno proređivanje u periodu 4 nedelje posle opadanja kruničnih listića u što kraćem roku. Hemijsko proređivanje je prema Oberhoferu (1992) dozvoljeno samo kod onih sorti kod kojih je to neophodno i to Amid NAA, NAA, a samo kod crvenog delišesa i glostera 69 i Cabril (50 g/hl). Janjić (1981) navodi da se sevinom može proređivati i zlatni delišes u koncentraciji 1.250 ppm pri veličini plodića od 10-11 mm.

Plodovi šljiva u nas se veoma retko proređuju, mada bi to trebala da bude redovna pomotehnička mera, pogotovu u sorti čija je namena za stonu upotrebu i sorti ranijeg vremena sazrevanja. Uklanjaju se blizanci, oštećeni i zaraženi plodovi, a zdravi se ostavljaju na mešovitoj grančici na razmaku 6-8 cm, a na kitici i cvetnoj grančici 1-2 ploda.

Breskva se proređuje posle opadanja neoplođenih cvetova i zametnutih plodova. Vrši se kontrola ostalih plodova i njihovo proređivanje ako ih ima više. Najpovoljniji rok za proređivanje plodova bresaka je na početku druge etape razvitka plodova (14-15 dana posle cvetanja), a u sorti koje razvijaju partenokarpne plodove, pred početak zatvrdnjavanja koštice.

Posle zatvrdnjavanja koštice, proređivanje plodova ne podstiče njihovu krupnoću. Plodovi se kidaju rukom, ili im se seku peteljke, neposredno ispod osnove ploda.

Prvo se proređuju rane sorte zatim one koje su imale veliko zametanje plodova, a potom srednje i pozne sorte. Intenzitet proređivanja zavisi i od veličine stabla, dužine mešovitih rodnih grančica i broja zametnitih plodova. Prilikom proređivanja prvo se izbacuju plodovi blizanci, oštećeni, zaostali u porastu i plodići sa zasenjenih mesta. Na umereno razvijenim mešovitim grančicama se ostavljaju 3-4 razvijena plodića, a na dužim mešovitim grančicama 5-6 plodića koji su izloženi svetlosti. Praktikuje se da se prilikom proređivanja plodova breskve ostavljaju plodovi na razmaku šake, ali je bolje proređivati plodove na osnovu njihovog kvaliteta i same grančice na kojoj se nalaze plodovi. Za sada se breskva proređuje samo ručno, mada se i hemijsko proređivanje cvetova i plodića ispituje duži niz godina, ali još uvek nije pronađena dovoljno sigurna i pouzdana materija.

Da bi se razvili što krupniji plodovi kajsije se proređuju ručno i hemijskim preparatima. Samooplodne sorte zameću 30-70% plodova i bez proređivanja im se drvo mnogo iscrpljuje, a plodovi su suviše sitni. Ukoliko se plodovi upotrebljavaju kao stono voće ili za kompote onda bi bilo potrebno izvršiti proređivanje plodova. Najpovoljnije vreme proređivanja plodova kajsije je kada prođe opasnost od poznih mrazeva, ali pre početka zatvrdnjavanja koštice. Na mešovitim se ostavlja 5-8 plodova, na cvetnim grančicama 2-3, a na kiticama 1-2 ploda.