Poboljsana piramidalna kruna kao najbolji uzgojni oblik za sljivu


Ovih dana su nam se javljali mnogi voćari-amateri koji podižu nove zasade šljive sa pitanjem kako da pravilno formiraju odgovarajući uzgojni oblik. Da bi se formirao uzgojni oblik i voćka što pre dovela u stanje plodonošenja, veoma je važno da se koriste kvalitetne sadnice i na vreme sprovedu ostale operacije (zimska i letnja rezidba, povijanje grana i letorasta, prstenovanje itd.)

Kod nas je u praksi, u savremenoj proizvodnji šljiva, kao ozgojni oblik najviše zastupljena poboljšana piramidalna kruna. Posađene jednogodišnje sadnice se skraćuju u proleće na 110-120 cm. Ukoliko sadnice na sebi imaju prevremene grančice, onda se one proređuju a ostale skraćuju na tri do pet pupoljaka i to obično na spoljni pupoljak. Kada mladari u proleće dostignu 10-15 cm, odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. Tokom jula meseca odabiraju se dva mladara na rastojanju oko 30 cm i ostave da rastu, a ostali se pinsiraju ili poviju.

Na početku druge vegetacije, grane koje su ostavljene za skeletne se skraćuju za jednu trećinu, a vodilica 30-40 cm iznad nivoa ovih grana. Letorasti koji zagušuju krunu ili se ukrštaju se režu do osnove. Na kraju jula ili početkom avgusta se na ostavljenoj vodilici opet izaberu dva mladara koja su najbolje razvijena i koja se ne poklapaju sa donjim mladarima već se pružaju u međuprostoru donjih grana. Razmak između ovih grana treba da bude oko 30 cm. Takođe se izabere jedan uspravni letorast za vodilicu, a konkurenti se odstrane ili pinsiraju. Na donjim skeletnim granama se odaberu dva mladara na udaljenosti 60 cm od produžnice ili centralne skeletne grane. Razmak između letorasta trebao bi da bude 25-30 cm. Svo ostali mladari se pinsiraju ili savijaju.

Na početku treće vegetacije prve dve skeletne grane se skraćuju da bi se formirala druga serija sekundarnih grana. Takođe se skraćuju i letorasti ostavljeni za sledeće dve primarne grane i letorasti ostavljeni za sekundarne grane na prvim skeletnim granama. Produžnica se skraćuje na oko 30 cm od vrhova druge serije primarnih grana. U julu se na ostavljenoj produžnici izabere jedan mladar za sledeću primarnu granu, ali koji se ne poklapa sa donjim ostavljenim primarnim granama. Na trećoj i četvrtoj primarnoj grani se ostavljaju letorasti na 60 cm od produžnice sa suprotnih strana tih grana. Rastojanje između tih letorasta je 25-30 cm. Na donje dve primarne grane na razmaku 60 cm od prve serije sekundarnih grana se ostavljaju letorasti za drugu seriju sekundarnih grana.

Na početku četvrte vegetacije uradi se slično kao i na početku treće. Samo se krajem jula na produžnici odabere još jedan letorast za poslednju primarnu granu na produžnici. Na ostalim primarnim granama se ostavljaju mladari za nove sekundarne grane, a na sekundarnim granama mladari na kojima će se formirati nosioci rodnosti. Na početku pete vegetacije vodilica se skraćuje do slabije razvijene bočne grane. Na gornjim primarnim granama se formiraju sekundarne grane na isti način kao i na donjim. Broj primarnih grana treba da iznosi 5-6. u odnosu na produžetak debla donje grane zaklapaju ugao oko 45° a gornje oko 50°.