Sortiment kruske
Kruška je interesantna pošto ima dugu sezonu potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem aprila.
Sorte za stonu upotrebu treba dobro da podnose rukovanje i prevoz, a one za preradu da budu dovoljno čvrste i da im je meso postojano pri sečenju.
Najveće interesovanje postoji za kvalitetnim vrlo ranim i vrlo poznim stonim sortama kruške.
Kruška je posle šljive i jabuke najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji i Crnoj Gori. Ona spada u grupu rentabilnih voćaka, gde prinosi u plantažnim zasadima premašuju i 30 t/ha. Sortiment kruške se neprestano obogaćuje novim sortama, koje se od postojećih u proizvodnji karakterišu boljim privredno-biološkim osobinama. No i pored toga, činjenica je da ni jedna nova sorta krušaka po kvalitetu nije prevazišla Viljamovku otkrivenu daleke 1796 god. Takođe, kruška je interesantna pošto ima dugu sezonu potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem aprila. Najznačajnije osobine ploda kruške su: rano i kasno zrenje, dobro čuvanje, pogodan oblik za mehanizovano sortiranje i pakovanje, privlačna boja pokožice, prijatan ukus i aroma. Sorte za stonu upotrebu treba dobro da podnose rukovanje i prevoz, a one za preradu da budu dovoljno čvrste i da im je meso postojano pri sečenju. Najveće interesovanje postoji za kvalitetnim vrlo ranim i vrlo poznim stonim sortama kruške. U tekstu koji sledi obradićemo postojeći sortiment kruške koji je pokazao dobre proizvodne rezultate u našim agro-ekološkim uslovima.
Butira ili Rana moretinijeva
Italijanska je sorta. Sazreva krajem jula. U hladnjači se čuva do mesec dana. Plod je srednje krupan (140g), oblika kruškastog, a boje zeleno-žućkaste, prekrivene sa sunčane strane jarkim rumenilom. Meso je sočno i topivo, slatko-nakiselo-osvežavajućeg ukusa i veoma prijatne arome. Izvrsnog je kvaliteta. Srednje bujna do bujna sorta. Kruna je širokopiramidalna. Ramene grane su dobro obrasle rodnim drvetom. Cveta rano i diploidna je sorta. Odlično je oprašuju junsko zlato, julska šarena, rana košija i trevuška. Rano prorodi i obilno i redovno rađa. Osetljiva je na zimske mrazeve i pozne prolećne slane. Sa dunjom kao podlogom nema najbolji afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika.
Trevuška
Vodi poreklo iz Francuske, a zastupljena je u sortimentu skoro svih zemalja. Sazreva početkom avgusta 4-5 dana posle rane moretinijeve. Plod je srednje krupan (140g), zelenkasto-žute boje, prekrivene sa sunčane strane jarkim rumenilom. Odlična je stona kruška, a takođe je pogodna i za spravljanje kompota, džema i pečenje rakije. Stablo je slabo bujno. Cveta rano i diploidna je sorta. Izrazito je partenokarpna pa zato obilno rađa i u godinama s nepovoljnim vremenskim prilikama u periodu njenog cvetanja. Dobro je oprašuju šarena julska, junsko zlato i rana moretinijeva. Sa dunjom nema zadovoljavajući kvalitet pa se mora kalemiti preko posrednika.
Viljamovka
Stara engleska sorta, gaji se na svim kontinentima, pa je smatraju i kosmopolit kruškom. Svojom velikom adaptinošću (jer se gaji do 800 m/n. v), odličnom rodnošću i izvarednim kvalitetom ploda, smatra se nezamenjivom sortom. Treba je brati dve nedelje pre nego što plodovi počnu da žute. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Izvrsna je za raznovrsnu preradu, a posebno za sok i rakiju "viljamovku". Sa dunjom kao posrednikom nema dobar afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Dobri oprašivači su klapovka, krasanka, žifardova trevuška, šampionka, hardijeva maslovka i starkov delišes.
Boskova bočica
Poreklom je iz Belgije. Sazreva sredinom septembra. U hladnjači se čuva do četiri meseca. Plod je krupan do vrlo krupan (190g), oblika flašastog, po čemu je dobila deo imena. Boje je slamastožute, prekrivene rđastom skramom. Meso je sočno, topljivo, slatkonakiselo i aromatično. Izvrsna je stona kruška. Stablo je bujno, zdravo i otporno na sušu i mraz. Cveta kasno i diploidna je sorta. Dobro je oprašuju viljamovka, šampionka i starkov delišes. Rađa obilno.
Bookmarks