Odrzavanje zemljista u vocnjaku


Održavanje zemljišta u voćnjaku ima za cilj stvaranje optimalnih uslova za razvoj korenovog sistema. Obradom zemljišta u datim agroekonomskim uslovima se uspostavlja povoljan vodni, vazdušni itoplotni režim kako bi se mnogi procesi u zemljištu nesmetano odvijali.


Koji će se načini održavanja zemljišta primeniti u datim agroekološkim uslovima, zavisi od niza faktora: od količina padavina, nagiba terena, sorte, podloge, sistema gajenja. U praksi se najčešće primenjuju sledeći načini održavanja zemljišta: čista obrada, čista ledina, ili međuredna obrada, a u redu zatravljivanje , zastiranje (mulčiranje), gajenje biljaka za zelenišno đubrenje, tretiranje herbicidima itd. Među redna obrada se vrši mehanizovano, a u redu je kopanje ručno ili tretiranje herbicidima, u novije vreme sve više se koriste bočne freze –pipalice

Pomoću ovog načina osdržavanja zemljišta najlakše se uništava korov, čuva vlaga u zemljištu i uspostavlja povoljan vodno-vazdušni režim.Međutim čista obrada ima i svoje nedostatke tj.takva zemljišta vremenom gube strukturu pa ih je potrebno češće đubriti. Svake četvrte godine neophodno je đubrenje stajnjakom ili još bolje gajenje biljaka za zelenišno đubrenje koje se zaoravaju u punom cvetanju , Najčešće (grahorica, stočni grašak, lupina, soja).


Ovaj način održavanja zemljišta sastoji se od jesenjeg oranja i nekolko prašenja u toku vegetacije što se izvodi tanjiračama, setvospremačima, frezama, špartačima. Dubina jesenjeg oranja zavisi od tipa zemljišta i podloge na kojima su voćke okalemljene.

Održavanje zemljišta u vidu ledine se preporučuje na erozivnim terenima, u vlažnim područijima gde količine vodnog taloga prelazi 1000mm ili su prisutni sistemi za navodnjavanje.




Gajenje podkultura povrtarskih biljaka je moguće u prve dve godine dok zasad ne prorodi. Za podkulturu pogodna su zemljišta gde je izvršeno rigolovanje, tj.duboka obrada zemljišta. Najblje podkulture su leguminoze koje se okopavaju: Pasulj,grašak, soja boranija, luk, bostan, krastavci.Prednost ovih kultura je što obogaćuje zemljište u azotu. Kao podkultura se nepreporučuju: šećerna repa, suncokret, lucerka, kukuruz, krtolaste biljke.

Izvor;zdravasrbija