Primena regulatora rastenja u vinogradu


Intenzitet rastenja, sazrevanje lastara, prinos i kvalitet grožđa kod vinove loze su uslovljeni genetskom osnovom sorte, primenom ampelotehničkih mera, primenom pesticida i dr. Zadnjih decenija sve je prisutnija primena sintetičkih regulatora rastenja koji imaju za cilj da ubrzaju ili uspore neke procese u biljci čime neposredno utiču na efekte njenog gajenja. Oni doprinose postizanju balansiranog odnosa bujnosti, rodnosti i kvaliteta proizvoda biljke.


Neki od regulatora rastenja izdvajaju se iz samih billjaka pa su takvi označeni kao prirodni regulatori a veći broj njih se sintetiše u laboratorijama pa se označavaju kao hemijski ili veštački regulatori. Po svojim svojstvima oni mogu biti stimulatori rasta ili inhibitori rasta (retardanti).

U vinogradarstvu je česta primena inhibitora rastenja koji upotrebljeni u fazi intenzivnog rasta lastara smanjuju njihov porast čime se stvaraju povoljni uslovi za rast i razviće cvasti, oplodnju, rast i razviće bobica. To sve rezultira porastom prinosa grožđa. Takođe, retardanti usporavajući rast lastara doprinose njihovom boljem sazrevanju čime se povećava njihova otpornost na nepovoljne uslove tokom mirovanja loze.

Retardanti deluju tako što usporavaju deobu ćelija, sprečavaju njihovo izduživanje a time usporavaju i smanjuju rastenje. Efekti njihovog delovanja zavise i od brojnih činilaca: načina primene, nivoa endogenih giberalina u vreme primene, intenzitet procesa u biljci u vreme primene i dr.

Za stimulaciju rastenja najčešće se koriste giberalini a za inhibiciciju rastenja brojni regulatori poput: etefona, alara, morfaktina, hlorholin hlorida, paklobutrazola, maleinskog hidrazida.

Inhibicija rastenja lastara pre svega zavisi od vremena primene i primenjene koncentracije. Tako etefon inhibira rastenje lastara i zaperaka a alar rastenje lastara pri čemu dolazi do skraćenja internodija. Paklobutrazol inhibirajući rast lastara doprinosi nakupljanju asimilativa a time boljem obrazovanju generativnih organa (cvasti, grozdova).

Tako su pojedini ogledi sa primenom hlorholin-hlorida (CCC) u koncentracijama 10-1000 ppm, uticali na smanjenje površine lista i smanjenje dužine internodija, a istovremeno na povećanje broja zametnutih bobica (oko 20%). Naročito pozitivno dejstvo je utvrđeno kod sorti koje su bujne, kod sorti koje imaju veći intenzitet rastenja i duži vegetacioni period. Usled povećanja ugljenih hidrata u lastarima pod dejstvom retardanata povećava se i otpornost na niske temperature.

Primena stimulatora rasta pre svih giberelinske kiseline utiče na povećanje dužine internodija i dužine lastara. Rastenje je intenzivnije ako se primena stimulatora obavi dok je lastar mlađi.

Optimalne koncentracije giberelinske kiseline primenjene posle cvetanja doprinose ubrzanom sazrevanju grožđa i povećanju sadržaja šećera.